| Autor |
Poruka |
| virada |
| Poslao: 17.01.2014 01:39 - Naslov: Moja stara prijateljica |
Dugo nisam mogla da pišem o Lepoj kući, jer za neko vreme činilo se kratko, a sada već shvatam da toliko dugo nisam mogla da sakupim deliće uspomena, istorije, boravišta, i utisnutih tragova u njenim zidovima. Baš kao u jednom životu, kao u mom životu u trenutku se sve rasprši poput golubova, koji su bili tu i odleteli nekud opet u uspomene i prošlost. Već duže vreme ne živim u Lepoj kući.
Iz nekih meni znanih razloga živim u stanu koji je nov i mali, ali meni dovoljan. Mada Lepa kuća još uvek stoji na starom mestu i sve stoji kao nekada, obilazim je, posedim u tišini i odem nazad u sadašnjost. Uglavnom je obilazim sama i u svoj prošlosti samo jedan dečiji smeh i miris topline doma, prigušeno svetlo vitraž lampe nadjačaju svu tu tišinu.
Lepa kuća iz 1902 godine, moja stara prijateljica još uvek je živa i zove me da se opet utopim u mekoću njene mistike. Ko zna zašto je to dobro, tako kažu ljudi... Pomislila sam da je ta kuća za mene postala jedna frustracija ali ona me je zapravo navela da se suočim sa sobom i da pobedim neke svoje tuge i strahove. Naučila me je da je prošlost prošla i da nema nikakvu moć nadamnom, jednostavno da mi ne može nauditi. Sve je to samo jedno životno iskustvo. Shvatila sam napokon da je važno i to ko su ljudi koji žive u njoj.
I da bežeći od nekog mesta ili kao što sam ja učinila, kako bih pobegla od nekih mojih uspomena koje su me povredile, nije pomoglo da pobegnem od same sebe, jer gde god da odem,sa sobom nosim sve moje uspone i padove. Nije sve do kuće, ipak je nešto i u ljudima. Ovih dana razamišljam o tome kako je vreme da preuredim ponovo staru, novu kuću po principu fengšuija, po mojoj sadašnjosti i željama, kako bi ređala lepe i pozitivne stvari iz mog života za lepe buduće dane. |
|
|
| lelalo |
| Poslao: 20.11.2013 13:14 - Naslov: Slučajnost ili znak |
| Virada,sasvim slučajno sam se zainteresovala za feng shui, tako i sasvim slucajno naišla na ovaj divni sajt i toliko toga naučila i shvatila o ovoj drevnoj mudrosti.Ovo jutro sam provela čitajući Vaše tekstove koji su na tako slikovit način opisali kuću i njen duh da sam imala osjećaj kako sam u njoj i šetam od prostorije do prostorije.Čitajući i putujući kroz prošlost sam shvatila i neke svoje lične dileme i istine.Uživala sam čitajući i nisam mogla a da to ne podijelim sa Vama.Ja vjerujem da je to znak! |
|
|
| virada |
| Poslao: 12.03.2012 02:03 - Naslov: Zauvek u duhu tradicije |
Od onog trenutka kada sam odlučila da ostanem u ovoj kući i dam joj nešto svojeg, čini mi se da je ona meni pružila više od krova na glavom. Sa toliko generacija i toliko života koji su za redom ostavljali tragove u njenim zidovima, uprkos svemu, kuća kao da se borila svih ovih godina da ostane ista kao nekada bez obzira na izmene i modernizaciju unutar kuće.
Shvatila sam da ona u sebi čuva onaj šarm i toplinu od nekada koji kao da je sagrađen zajedno sa njom. Uvek kuću počastim novim detaljom , a ona meni ispriča po neku skrivenu prošlost iz nekog predmeta na koji slučajno naletim. Kada sam odlučila da napravim lučni prelaz između kuhinje i dnevnog boravka, bio je to pravi izazov. Razmišljala sam dugo kako bi trebalo da izgleda, čitala sam uputstva u feng šuiju, i pokušavala intuitivno da već u glavi imam sliku kao da je luk tu već osetila sam puno pozitivnosti i krenula sa radom na tome.
Uzimajući u obzir i pravila feng šuija i svoju intuiciju, uradila sam luk od presovanog bambusovog drveta, sa otvorom u koji sam ugradila moj stari vitraž sa cvetom lotosa ispod koga je bila sijalica. Ne mogu opisati kako je to delovalo na mene kada je bilo završeno i kada sam te večeri upalila sijalicu u luku. Na zidu je počelo prelamanje svetlosti od vitraža koji sam sama uradila, kuhinja je dobila toliko topline, a samim tim i boravak.
Vitraž koji je na sijaličnom mestu
Prelepo je zaista. To što sam napravila u lepoj kući je jako moderno i veoma elegantno, ali što je više dana prolazilo od tada sve više sam shvatala da i tu novinu preuzima duh iz prošlosti i još više joj daje onaj arhajični šarm i toplinu. Možda će nekom biti čudno što tako mislim i pišem, ali u istinu je tako. Kuća sama dodaje još više svoje harizme da mi je bilo čudno jer i ta novina koja bi u nekom luksuznom stanu ili novoj kući izgledala drugačije, u mojoj kući izgleda kao da je nagrizo zub vremena.
Luk koji sam osmislila i koji je urađen ima puno simbolike i značenja. Sve što je bez oštrih ivica jako je blagotvorno, luk sam po sebi. Drvo, pogotovu bambus takođe ima svoje pozitivnosti kojima zrači i privlači pozitivan či. Cvet lotosa je isto jedan jak simbol ljubavi i smiraja. Kada se sve sklopi i kada je na pravom mestu pruža veliku satsfakciju i pozitivnost. Prvo što sam pomislila , kako je samo divno što sam ovo uradila i da je trebalo ranije da to uradim, mada sam najpre pomislila zbog čega mi deluje toliko staro, jer normalno je da kada nešto novo unesemo u kuću mi želimo da se to i primeti, ali u ovom slučaju nije bilo tako.
Kuća jednostavno kao da je oduvek imala taj lučni otvor iz kuhinje u dnevni boravak. I svatih, pa to je dobro, to je nešto baš kao umetnost, i srećna sam jer i ja ostavljam za sobom nešto lepo o čemu će se možda neko iz buduće generacije pitati. A, sada mi ova novina donosi vedrinu duha i prijatan osećaj, što može uroditi samo boljitkom. Kuća prihvata sama inovacije koje su pozitivne i u njenom duhu i tradiciji. |
|
|
| virada |
| Poslao: 07.01.2012 15:14 - Naslov: Putovanje |
| Uz miris svezaka i starih knjiga odputujemo baš u neka vremena koja su vezana za naš dalji životni put i odluke. Odatle se do nekle formiraju i naši karakteri, a kažu da je naš karakter naša sudbina. Jako mi je drago Majra da si mogla da osetiš deo ovog osećaja koji sam pokušala da prenesem i podelim. |
|
|
| majra |
| Poslao: 24.11.2011 22:59 - Naslov: putovanje |
| Virada, ja sam uzivala citajuci ovaj post. Nacin na koji si sve slikovito opisala me je "preselio" u tvoj podrum, na trenutak sam mogla osetoti i miris prasnjavih svesaka. Bas je kao u onoj staroj izreci "Nije zlato sve sto sija" , patina vremena im nesto neodoljivo i prekriva sva nasa detinjstva. |
|
|
| virada |
| Poslao: 24.11.2011 00:24 - Naslov: Ostavljeni tragovi |
Ponekad sami shvatimo kako sve ima svoj rok trajanja u materiji ali po duhu može biti večno, prenošeno vezom sa kolena na koleno, pričama koje su večiti svedoci jednog postojanja. Gledajući svoju kuću koja mi se na tren učinila pustom, osetih neku malodušnost, ali to je bio samo trenutak. Ovi zidovi imaju svoj duh koji je prebogat dečijim osmesima, igračkama plačkama i nestašlucima, pa raznim momenitma koji su samo nestali sa pozornice života svojim duhom vremena.
I sada se pitam zašto sam osetila malodušnost za kratko, jednostavno iz razloga htela to ili ne moje nesvesno mi kaže kako je eto već decenija prošla od kada prvi put otvorih vrata te kuće koja svojom mistikom još uvek pleni i odoleva duhu vremena.
Shvatila sam kako neosetno prolaze sati, dani, meseci, godine i eto i ja postadoh jedna generacija koja je ostavila i još uvek ostavlja svoje tragove u toj kući koji su se potpuno utopili sa duhom prošlih vremena i predhodnih generacija. Uvek mi je na umu osnovni princip feng šuija, sklad i harmonija, čak i kada nisam znala da je to feng šui isto sam mislila, jer nešto nam je u genima a nešto učimo godinima, zapravo učimo dok smo živi, mada isto tako i grešimo.
Ovoga puta bilo mi je potrebno prostora za detetove školske knjige od predhodnih godina te sam tražila mesto za njih jer,kako baciti knjigu svog deteta i njegove prve napisane reči. Neke uspomene se ne mogu čuvati samo u sebi jednostavno lepo ih je videti. Otišla sam tog momenta u stari podrum o kome sam pisala dosta toga ali još ne ispisah sve i išla redom jer je dugačak 25m.
Za neverovati je, ali čitavu deceniju provedenu u kući, nikada nisam išla do kraja podruma. Ovoga puta sam otišla do kraja i našla sam odvojeni deo prostora hrastovim gredama a na podu razbacane stare sveske i po koja knjiga, ispod te gomile virile su i neke igračke. Zastao mi je dah, u trenutku pomislih čije li je ovo razbacano detinjstvo?
Savila sam se da sve posložim , pogledam i počistim jer sam odmah znala da je to mesto gde ću odložiti detetove knjige. Gledala sam sve to i procenila da su stvari koje sam pronašla sa kraja pedestih godina prošlog veka i da su pripadale jednoj devojčici koja je bila zapravo moja tetka. Piše kosa, tanka, uspravna, debela, pa čitanka sa naslovnicom Josipa Broza i prva pesma u čitanci Marija na prkosima.
Dotaklo me je, ne mogu preneti taj osećaj koji prožme za trenutak. Kada sam spakovala sve što je moglo, ostavila sam sve na istom mestu, osim nekih sitnica koje se nisu mogle više čuvati, spakovala sam knjige svog deteta pored tih starih tako da su jedne nalegle na druge. To je slika koja mi je potvrdila one misli o kojima sam pisala na početku, da eto i mi smo ostavili i još uvek ostavljamo tragove u kući i naš duh. Kako vreme brzo prolazi, ostaje samo sadašnjost kao most između prošlosti i budućnosti, ostaje sam život. |
|
|
| virada |
| Poslao: 09.08.2011 22:28 - Naslov: Duša kuće |
Postoji puno razloga zbog kojih je ma koliko teško toliko i lepo odlučiti se i živeti u staroj kući. Šarm koji odaje kuća obrasla u cveće i zelenilo, zrači ličnim karakterom i budi sećanja na to kako su nekada živeli moji preci, sa svim sitnim detaljima počevši od ulaznih vrata, zaista je mnogo razloga odlučiti se živeti u takvoj kući i renovirati je godišnje jednom, jer je to neophodno kod starih građevina.
Modernizacija i renoviranje stare kuće jako je teško, ali ujedno je i veliki izazov koji je isplativ. Život u staroj dobro renoviranoj kući je jako udoban, usudiću se reći možda i udobniji nego u nekoj novogradnji. Moja kuća iz 1902 godine je izgledala pre par godina kao da je već odslužila svoje.
Osećalo se da je pružala svu udobnost mojim precima. Isto takav utisak ostavljala i njena okolina, ali kuća u sebi i oko sebe još uvek čuva onaj stari osećaj tradicije i ponosa. Ono što je neophodno pre useljenja u jednu staru kuću je prilagođavanje prostorija savremenim zahtevima života i duhu vremena. Pre no što sam se uselila u ovu kuću morala sam se suočiti sa puno pitanja, počev od same činjenice da li će biti to dobro ili ne i ispostavilo se da je dobro. Onda su majstori uradili svoje po mojim planovima. Ove godine sam se ponovo suočila sa svojom kućom, da li da je renoviram ili ne. Kuća i ja, večita borba, ja pokušavam da je modernizujem a ona se kao da se bori kako bi zadržla svoj stari duh tradicije i ponosa.
I ma koliko unela novina u svoju staru kuću još uvek kada sednem u dnevni boravak i misli mi odludataju u miru ja je osetim u duhu prošlih dana. Jednostavno i ako danas postoje razni materijali, boje, smese i primese još nisu izmislili boju kojom bi obojili prošlost da se ne može osetiti. Zapravo ja to i ne želim, jer ta nostalgična duša kuće u kojoj živim pruža takvu toplinu i odiše mirom.
Sve se može promeniti u takvoj kući, ali jedno uvek ostaje isto a to je duh i tradicija. Kod dekorisanja unutar kuće koristila sam se metodama feng šuija, kao i ranije. Osnovni princip feng šuija je svo vreme uređivanja bio uz mene uvek sa mišlju „sklad i harmonija“.
Najvažnije je da podovi i zidovi budu zdravi, a prolaz od prostorije do prostorije bude uvek prohodan, pogotovu do ulaznih vrata, kako bi pozitivna energija či mogla da se slobodno kreće kroz kuću. Pišem ovo jer mnogi ljudi se užasavaju pri pomisli da trebaju renovirati svoj dom, ili ga samo osvežiti , obojiti zidove. Puno puta sam čula kako kažu lomu nikad kraja, ili kao da se nalazim u vrtlogu iz koga neznam kako izaći i kada.
Moj je savet, počnite od početka prvo otvorite put za prolaz pozitivne energije či, i sve će ići svojim tokom, jer verujte urediti, renovirati staru kuću nije lako, uz pomoć feng šuija i samo jednog njegovog načela, jedno po jedno bude lakše, tako da sutradan kada pogledate sami osetite kako sve dolazi na svoje mesto. |
|
|
| virada |
| Poslao: 12.01.2011 02:53 - Naslov: Život je sada |
Poslednji razgovor sa bakom Vasilijom u lepoj kući je bio veoma životan. U spomen na nju , napisaću šta je tada govorila. Baka Vasilija je žena koja je proživela svoju mladost i najbolje godine svog života u lepoj kući. Gledala je pra dedu Kostu i pra baku Kosu koji su izgradili ovu kuću. Pamtila je svaki detalj vezan iz prošlosti koji mi je prenosila .
Tog dana mi je govorila kako su ona i njen suprug ubeđivali sami sebe da će život biti bolji kad se venčaju, dobiju bebu, a zatim drugu bebu. Onda smo kaže ona, bili isfrustrirani zato što deca nisu dovoljno velika ali bićemo zadovoljniji kada porastu. Nakon toga, bili smo isfrustrirani smo zato što imamo posla sa pubertetlijama. Sigurno ćemo biti srećniji kada izađu iz tog razdoblja tako smo mislili, govorila je ona. Govorili smo jedan drugome da će nam život biti potpun , kada kupimo auto, kada budemo u mogućnosti da odemo na lepo putovanje, ili kada odemo u penziju.
Tada mi je rekla: "Prava je istina da ne postoji bolji trenutak za sreću od ovog trenutka. Ako ne sada, kada? Tvoj život će uvek biti ispunjen teskoćama. Najbolje je da to priznaš sebi i da odlučiš da svejedno budeš srećan. Sreća je pravi put. Zato, čuvaj svaki trenutak koji imaš, i čuvaj ga još više zato što si ga podelila sa nekim posebnim, dovoljno posebnim da bi provodio vreme sa njim. I zapamti da vreme nikoga ne čeka.
Zato, prestani da čekaš da otplatiš kola, da ti dete ode od kuće, da krene na na studije, da završi studije, da izgubiš 10 kg, da dobiješ 10 kg, da se (udaš), da se razvedeš, da dobiješ još dece, da odeš u penziju, da dođe leto, da dođe proleće, da dođe zima, da dođe jesen, da umreš". Tada mi je rekla da zapamtim da nema boljeg trenutka za sreću od ovoga sada, uvek je samo sada, da je sreća put , a ne cilj.
Tada smo se poslednji put videle i razgovarale i onda 04.01.2011 nas je napustila doživevši duboku starost, i otišla na drugi svet ako ga ima. Otišla je zadovoljna i ispunjena, jer je živela za sadašnjost. Za nju nije bilo juče ili sutra, uvek je bilo danas i samo danas. Takav joj je život bio.
Ovde u lepoj kući je provela najlepše ali i najteže dane svog života. Preživela drugi svetski rat, dva puta bila pred smrtnom opasnošću, ali je živela, jedan život nasmejane dame koja je istovremeno išla na putovanja i uživala u blagodetima onoga što joj život pruži, govoreći uvek: Radi kao da ti ne treba novac, voli kao da nikada nisi bila povređena, igraj kao da te niko ne gleda". Slava ti baka Vaska. Ostavila si mi puno toga u amanet. Puno priča još ne ispričanih koje su najlepše zato što ih je život pisao. Onako kako si živela tako ću te i pamtiti, po onome što si za sobom ostavila. |
|
|
| virada |
| Poslao: 09.12.2010 03:22 - Naslov: Kuća je ogledalo života |
Puno puta se setim bakinih reči koja je uvek govorila : " Ako ti je kuća uredna i čista, ako joj posvetiš pažnje i napraviš prijatno okruženje za življenje, tako će ti biti i u životu." Time je mislila reći da trebam poći prvo od kuće u kojoj živim i da se svaka sitnica odražava i na zdravlje, posao, blagostanje. Sve je tako povezano. Ona nikada nažalost tokom svog života nije znala za feng-šui. Ali, ta drevna kineska mudrost se poklapa sa bakinim pogledima u principu sklad i harmonija.
Ovih dana je sto osam godina od izgradnje lepe kuće. Za ovih 108 godina kako postoje ovi zidovi, puno toga se menjalo, ali jedno se ne može promeniti, a to je istorija boravišta. Juče sam provela prijatne trenutke uz stare uspomene i predmete o kojima ni sama neznam dovoljno. Svaki detalj je vezan za nečiji život ili neku priču od predhodnika koji su ovde boravili.
Na starom okruglom stočiću stajale su fotografije mojih predaka, koje rado pogledam kada naiđu neki trenutci u životu dobro znani svakom čoveku. Na jednoj fotografiji nikako nisam mogla odgonetnuti lik jedne devojčice sa lilihipom u ruci, jer sam sigurna da nije u rodu sa nama. No setih se da je deda Kosta imao lecidersku radnju te se možda devojčica zatekla u tom momentu zaustavljenom na staroj fotografiji.
Posle dužeg razgledanja svatih da treba istresti svu prašinu iz uspomena i živeti nešto novo a opet tako staro. Utisnuti tragovi prošlosti u ove zidove ne mogu se okrečiti nikakvom bojom. Koliko god bili ponovljeni iz tih zidova će uvek izlaziti deo daleke prošlosti, davno zaboravljenih osmeha, razgovara, sreće i tuge, svega onog što sačinjava život.
Već je i deveta godina kako mi kao poslednja generacija koja boravi ovde utiskujemo u ove zidove naše osmehe, sreću, tugu, važne dogovore i naše odluke. Zapitala sam sebe u momentu koliko će trajati lepa kuća, još uvek za prolaznike pune znatiželje obavijena velom tajni. Trajaće, i kada je ne bude bilo, pričaće se o njoj. Biće živa u uspomenama ljudi i čitaće se nekada o njoj.
Zato želim da sa vama podelim još jednu priču iz prošlosti, jer u ljudskoj samoći uspemene odjekuju jako. Moja pra baka je nosila tepeluk na glavi i sitne bisere oko vrata, oduvek je bila upečatljiva po tim sitnim biserima, jer se u njeno doba gledalo što više nakititi, po tome se merilo bogatstvo, stalež i moć. Svi su oduvek znali da je ovo kuća bogate trgovačke porodice, imućna u to doba, a pra baka je od vajkada nosila te bisere i prodavala duvan i novine na prvom kiosku u Kučevu koji se tako i zvao "Duvan i novine".
Puno znatiželjnih žena iz njenog doba su je zapitkivale i nije im bilo jasno zašto ne nosi zlatnike oko vrata, tako da je jednoj od njih odgovorila: " Ovi su biseri vredniji od sto dukata, moj čovek mi ih je doneo kad me je prosio i to je moja sreća, ja volim mog čoveka i od nas je postalo sve što imamo sada." Žena joj tada reče smejući se da je to uredu i da su stekli veliko "imaće"( nekadašnji izraz za imovinu ). Pra baka joj tada reče:" Najveće imaće su moja deca i porodica zlatna. To je moja najjača tvrđava." Tako da su prekinule razgovor i verujem da je više nisu ispitivali.
Za ovu priču sam saznala od moje bake koja je jako stara i još uvek živa i u onim staračkim danima, kao što to biva, rađe se seti rane mladosti no jučerašnjeg ručka. Rekla mi je da pra baka te bisere nije nosila samo iz razloga što je dobila od pra dede, već ih je toliko volela jer su joj donosili sreću. Gledala je na njih kao na neku vrstu amajlije. Jednog jutra ih nije našla te je bila čitava galama oko toga, na kraju se ispostavilo da su ispali između dva stara ležaja od hratovine, te ih je ponovo stavila i kasnije spavala sa njima.
Te bisere sam ja nasledila, zatekla sam ih ovde u kući, nisu bili možda meni namenjeni, ali je sudbina tako htela. Da ih čuvam kaže mi stara baka. Ne. ja ih nosim, gotovo uvek, ako mi se ne slažu uz odeću ja ih stavim u džep ili torbicu, baš kao amajliju, sada meni donose sreću. Kroz čitavu tu priču izvukla sam poentu, možda amajlije ne postoje, ali pra baka je nosila samo te bisere, i to je jedna stvar po kojoj je bila prepoznatljiva, originalna . Bila je svoja. Mislim da je sreća u originalnosti.
Par sati pred moje književno veče, setih se da ih ponesem sa sobom jer mi se nisu slagali uz odeću i tako tražeći ih pomerila sam par predmeta u kući, žureći i pred polazak setih se bakinih reči, kako ti je u kući tako će ti biti i u životu te vratih sve stvari na svoje mesto i smireno odoh na svoje veče poezije. Iz ovoga sam izvukla još jednu poentu, da je porodica najjača tvrđava koja štiti od svih nedaća, a kuća je kao što su oči ogledalo duše, kuća je ogledalo života.
Evo ih, na ovoj fotografiji su upravo ti biseri i ako je teško poverovati
 |
|
|
| virada |
| Poslao: 12.09.2010 00:01 - Naslov: Vreme za uređenje kuće |
U poslednjih par meseci puno puta sam čula reči svojih prilatelja i posetioca kako je vreme da dovedu svoju kuću u red. Tražeći neke savete kako da urede svoj prostor da bi osigurali pravilan protok energije odnosno (da bi im krenulo) kako već to kažu. Koje boje da upotrebe, koje biljke, predmete i figurice. Uvek kažem iskreno vrlo malo znam o feng šuiju, ali njegova osnovna načela sam naučila i još uvek učim.
Učeći sa ovoga foruma osnovna načela feng šuija, primetila sam puno dobrih stvari koje je još moj pradeda uradio dok je gradio kuću, počev od temelja. Znači već sam imala dobru osnovu i ako mi je kuća jedno vreme bila haotična i nisam mogla uskladiti puno toga.
Shvatila sam jednu veoma važnu činjenicu, a to je da možete imati kuću ili stan na povoljnom mestu sa svim pogodnostima za dobar život, ali ne napraviti pravilan raspored počev od ulaznih vrata, rasporeda nameštaja, boja, biljaka. Ili obrnuto.
Može se desiti da je kuća na lošem mestu i da ima puno šarova i negativnih uticaja , ali uz pravilan raspored i savete stručnjaka , fengšui majstora nađu lek za svaku negativnost i njihovom kućom pravilno protiče či, pozitivna energija te se u takvoj kući živi u harmoniji i skladu. A činjenica je da u feng šuiju za sve postoji lek.
Ne treba zanemariti feng šui savete za uređenje svog doma. Uvek je dobro vreme da se kuća počne uređivati kako bi se održao sklad i harmonija i živelo u prosperitetu. Zato me je zaintrigirala česta tema prijatelja koji žele nešto da promene u svom domu, ali se to svede na razgovor. I nikada nije kasno sa uređenjem. U feng šuiju postoje lekovi za sve negativne uticaje, a to je ono što je najvažnije između svih blagodeti koje feng šui može da nam pruži za jedan život pun prosperiteta i sreće.
Moj pradeda je govorio da je uvek dobro vreme da se uradi neka promena u kući i bio je u pravu. Evo kako sam ja to uradila u nekoliko koraka. Mada moram napomenuti da se mora uvek raditi jedno po jedno. Postepeno, jer je potrebno i dobro osetiti prostor u kome provodimo dosta vremena.
Generalno sređivanje
Nered u kući, stanu ili sobi sprečava pravilan protok energije. Polomljene stvari treba baciti i napraviti mesta za nove predmete, pažljivo odabrane. Ispunite prostor biljkama jer su one najveći provodnik pozitivne enrgije. Preporučuju se biljke sa okruglim ili zaobljenim lišćem, jer se kod onih koje imaju šiljato energija skuplja u vrhovima i može izazvati zdravstvene probleme. Znači prvo sam očistila kuću od svih nepotrebnih stvari.
Ulazna vrata
O ulaznim vratima sam već nešto pisala u predhodnim postovima. Prilaz vratima treba biti prazan i prohodan, jer na taj način energija slobodno protiče. Moraju biti čvrsta i veća od ostalih i najbolje je da su drvena. Ne treba da škripe, već da se pomeraju lako i nečujno. Dobro je da da imaju neki zeleni detalj na sebi (okvir vrata, otirač) ili u blizini (slika s drvenim ramom).
Kuhinja
Za zidove kuhinje najbolje je koristiti boje vanile ili kajsije. Treba da preovlađuju zemljane boje i drvo. Metal narušava ravnotežu energije i treba ga neutralisati sobnim biljkama, pamučnim krpama ili prućem. Šporet ne treba da stoji uz sudoperu a ni nasuprot nje. Sto za jelo treba da je zaobljenih ivica, ovalan ili pravougaon i najbolje je da stoji pored prozora. U trpezariji treba da bude i dosta crvene boje jer to podstiče apetit, poziva na druželjubivost i razgovor.
Toalet
Koristite keramičke pločice, mermer ili staklo. Ne postavljajte ogledala jedno nasuprot drugom. Poklopac WC šolje obavezno treba da bude spušten. Ublažite negativne uticaje kupatila postavljanjem kamena u taj prostor (da biste izbegli probleme na poslu), bojenjem vrata u crvenu boju (protiv problema sa decom), cveće (za bolje muško-ženske odnose u braku i dečje školske probleme), zvončiće (protiv gubitka novca).
Boje
Boje mogu pozitivno ili negativno da utiču na raspoloženje. Tako je crvena boja povezana sa energijom vatre i simbolizuje sreću. U Kini su, recimo, vrata i lukovi crvene boje. Navešću nekoliko boja i njihovo značenje.
Žuta: smatra se da pozitivno deluje na nervni sistem i poboljšava varenje. Ne treba preterivati sa ovom bojom jer može da asocira na kukavičluk i strah. Odlična za kuhinje, dnevne sobe i prostorije okrenute ka severu.
Narandžasta: Podstiče na optimizam i poverenje. Terapeuti je koriste za lečenje astme, prehlade i problema sa štitnom žlezdom. Najbolja je za dnevne sobe i trpezarije. Dobro osvetlite sobu ako je u ovoj boji, jer ona čini sobe manjim nego što jesu.
Crvena: Stimuliše osećanja, povezuje se sa snagom, radošću, motivacijom i ljubavlju. Koristi se za lečenje depresije i anksioznosti. Dobra je za trpezarije jer podstiče druženje i stimuliše apetit. Previše crvene može da izazove razdražljivost, glavobolju, preterani bes, nekontrolisanu strast i da uznemirava one sa mentalnim problemima. Nije dobra za dečje sobe.
Zelena: Nalazi se na granici između toplih i hladnih boja i najčešće se koristi za uspostavljanje ravnoteže, deluje opuštajuće i energično u isto vreme. Lekari je koriste da ublaže bol. Najbolja je za spavaće i dnevne sobe. Previše zelene čini ljude previše opuštenim i ležernim. Dodajte malo crvene ili narandžaste da se suprotstavite tome.
Plava: Može delovati hladno i negostoljubivo, pa za prostorije u kojima ćete češće boraviti birajte toplije tonove. Dobra za kupatila i radne sobe.
Lila: Povezuje se sa intuicijom, ujedno smiruje i podstiče mentalne funkcije. To je kraljevska boja koja simbolizuje mudrost i dostojanstvo. Najbolja je za spavaće sobe i kupatila jer stvara utočište protiv stresa. Oživite je crnom ili srebrnom. To su boje koje trenutno preovlađuju kod mene u kući.
Spavaća soba
U sobi u kojoj spavate važno je da iz kreveta vidite vrata i da uzglavlja bude zid koji će vam pružati podršku u životnim odlukama. Ne treba da spavate pored prozora zbog neprijatnog osećaja nesigurnosti. Ako želite da poboljšate odnose s partnerom, obojte zidove u žutu boju. Koristite i crvenu boju koja će razbuditi i pojačati strast. Okačite slike srećnih parova, ovde nema mesta za tate, mame i decu.
Dnevna soba
Izbegavajte teške prekrivače i guste draperije, zavese treba da su providne, u svetlim nijansama i lake za povlačenje. Nameštaj treba da bude čistih i jednostavnih linija. Sredina sobe bi trebalo da bude prazna i da se tu nalazi jedino stočić za posluženje. Izbegavajte sintetičke itisone i tepihe od zida do zida jer to ometa protok zdrave enegije. Što se tiče boje, preporučuju se svetli tonovi zelene, ili narandžasta jer ta boja pruža osećaj topline i mira.
Na ovaj način sam jedno po jedno sređivala počevši od generalnog čišćenja kuće. I još uvek ima šta da se uradi, izmeni i doda.I sada kada sednem u dnevni boravak pokušavam da osetim prostoriju i da uvidim sitne detalje koje treba izmeniti ili koji nisu još na svom mestu. Potrebno je vreme da bi se primetili pravi rezultati. Ne može sve odmah. Ide se korak po korak ali sigurno ka uspehu. |
|
|
| virada |
| Poslao: 29.08.2010 23:48 - Naslov: Ulazna vrata - oličenje i dobrodošlica domaćina |
Ulazna vrata su prva, često i najvažnija slika domaćina. Danas se arhitekte po pravilu posebno bave dizajnom ulaza u kuću. Konceptom ulaza obuhvata se dizajn nadstrešnice, stepenište sa podestom, prikladna rasveta i ,eventualno, zelenilo. Od vajkada se deda trudio da čak i zatvorenim vratima poručuje: "ovde su gosti dobrodošli", naš dom je tradicionalno namešten i pruža toplo utočište; ako nas posetite očekujte smeh i dobro raspoloženje.Upravo ta dobrodošlica me je navela da nešto više pročitam o ulaznim vratima u feng šuiu. Pronašla sam dosta razloga da kažem da su u suštini ulazna vrata ogledalo domaćina.
Ulazna vrata su oduvek bila statusni simbol takođe. Finansijsku snagu, pojedinci iskazuju impresivnim, monumentalnim građevinama u kojima stanuju. Naglašeni ulazi sa portalima koji nekoliko puta nadmašuju visinu čoveka, projektuju se uz eklektičku primenu stilova različitih istorijskih epoha. Stubovi dekorisanih kapitela, kitnjasti balusteri, masivna drvena profilisana vrata, brušena stakla i pozlaćeni okovi – sve ovo treba gosta, pre ulaska u kuću, da svede na njegovu meru. Na žalost, i u savremenoj arhitekturi, bez osećaja za lepo, novobogataše sa kućnih pragova čuvaju kameni grifoni i lavovi.
Sklad
Tradicionalne vrednosti porodičnog doma nepogrešivo predstavljaju harmonija stila i simetrično pozicioniranih ulaznih vrata. Skladno projektovani portali, dopunjeni nadstrešnicom, prisutni su u svim epohama. Variraju stilovi, zaviseći od arhitektonskog pravca i podneblja.Vrata lepe kuće nikada nisu bila utopljena u fasadu i učinjena bezličnim. Većina arhitekata dizajniranje ulaza prihvata kao poseban projektantski izazov.
Po pravilu, koncept rešavanja ulaznih vrata primenjuje se i u kreiranju enterijera. Moderne ravne linije, primena savremenih materijala, dosledno sprovedena gradacija formi plota vrata i površinskih obrada bočnih zidova, nagoveštavaju kojim se rukopisom služio projektant enterijera. Višestruka dobrodošlica (ulaz sa više strana).
U lepoj kući postojala su dva ulaza. Jedna smo zatvorili i napravili atelje od te prostorije koje nekada bila leciderska radnja.Ohrabrene pitomom klimom, moderno dizajnirane kuće sa dvorištem, često smeštaju glavni ulaz kuće u senku velikih staklenih vrata dnevnih soba. Ponekad vam se učini da će gosti izabrati da u kuću zakorače preko prostranih terasa, kroz otvorena staklena vrata. U ovakvom domu osećate da ste dobrodošli, i to vam je demonstrirano na nepogrešiv način. Upravo takav jedan ulaz se nalazi na prvom ulazu lepe kuće, sve je u staklu ali u starom stilu, ipak tako toplo kao da kaže ljudima da su dobrodošli.
Dobrodošlica
Nekada se ulaz u kuću nalazio na početku staze koja prema njoj vodi. Dvorište je bilo posuto sitnim šljunkom koji prijatnim šumom pod koracima najavljuje dolazak gosta. Ovakva kuća nema klasičana vrata. U kuću se ulazilo tako da se kod otvaranja vrata otvara i cela prostorija prema dvorištu oslikavajući način života koji bez barijera teče kroz otvoren i zatvoren prostor.
Shvatila sam da ritam života, novo vreme i stilovi, harmonična su celina sa graditeljskim stilom. Zato se, s pravom, kaže da ulaz u kuću svojim izgledom opisuje ljude koji u tu žive.
Kućna vrata su takođe deo odbrambenog bedema. Ulazna vrata su najslabija tačka vašeg doma. Osim estetske, ona imaju i bitnu ulogu zaštite bezbednosti doma. Zato kod izbora uređivanja ulaznih vrata treba obratiti posebnu pažnju. Mojoj baki nekada je bilo veoma važno da ispred ulaznih vrata bude besprekorno čisto.Znala je za sklad i harmoniju ali nije znala da je to feng šui. Deda Kosta je znao kako da njegova vrata kažu "dobro došli" i ako isto nije znao da je i to feng šui. A mi se trudimo i nastojimo da održimo tu tradiciju. |
|
|
| virada |
| Poslao: 25.04.2010 00:57 - Naslov: Proleće uz miris žutih lala |
Dolaskom proleća počelo je da je buja zelenilo u dvorištu lepe kuće. Stabla kajsije su procvetala. Sela sam tu da ispijem kafu. Mešajuci prolećni vazduh sa mirisom te kafe pažnju mi uvek privlače lale koje se tek rascvetale. Ove godine su žute boje, čitav red. Te lale su posađene pre više od dve decenije, i dok je kuća bila pusta i niko je nije održavao kao i dvorište, one su svake godine cvetale. Razbarušeno, divlje, onako gde bi se koja zatekla, ali su ipak cvetale. Zasadila ih je ona devojka slomljenog duha o čijoj sudbini sam već pisala.
Sreća je suštinski deo života. Čovek može biti srećan na mnogo načina. Kompletna sreća čoveku dolazi od unutrašnjeg sklada i mira, dobrog rasporeda vremena koje čovek posveti sebi za rad ili za odmor i opuštanje. Tako je i sa unutrašnjošću doma u kome živimo. Ona u svom periodu depresije i beznadja jedino što je želela uraditi to je bilo posaditi lale ispred kuće, te je često baš na tom mestu provodila dosta vremena razmišljajući o promašajima u svom životu koji je, nažalost, bio veoma kratak.
Ovom pričom želim da prenesem delić vremena, koji naizgled nema veze sa feng - šuijem, ali zapravo u velikoj meri ima. Osnovno načelo feng - šuija je sklad i harmonija. Urednost, čistoća, redovno provetravanje prostorija i puno svetlosti. Devojka o kojoj pišem, nažalost, nije davno medju nama, ali zaintrigirali su me ti neki poslednji dani njenog života. Nije bila zainteresovana za unutrašnjost kuće. Danima je znala i zamračivati prostorije, što jasno daje sliku da nije želela da pusti dan u ove prostorije; da prodje svetlost kroz kuću i pozitivan či.
Pritom ne mislim da bi ona produžila sebi život time što bi držala makar malo do sklada, harmonije, svetlosti, jer jednostavno nekom je takva sudbina ili već nešto drugo, ali sam gotovo sigurna da bi te svoje poslednje dane života sebi ulepšala, kao što je zasadila te lale u dvorištu koje uvek podsećaju na nju i koje traju uprkos godinama. Da je otvorila svakog prolećnog jutra širom prozore da pusti tu svetlost i prolećne mirise pa ma koliko tuge i bola imala u sebi, ipak bi joj dan bio drugačiji i bar neki zračak Sunca bi joj zagolicao obraze, možda čak i izmamio osmeh.
Zato je feng - sui mudrost i veština koja puno znači i utiče na kvalitet života pa ma kakav on bio. Na to sećanje naveo me feng šui, ove lale u dvorištu, i sreća koja je suštinski deo života. Treba urediti svoju kuću prema načelima feng - šuija, bez obzira na okolnosti. Jer pored svega to je i jedna od najplemenitijih mudrosti, baš kao što je bilo plemenito zasaditi te lale uprkos svom beznadju koje je pratilo tu devojku.
Naravno sada ih ja održavam i uživam u njima, i baš prija ova kafa uz njih. Uvek gledam da u kuću pustim što više proleća, više svetlosti i oslobodim put pozitivnoj energiji čiu.
Život ide dalje i veoma je kratak, zato ga treba što kvalitetnije živeti. Feng - šui je tu i pruža nam tu mogućnost. Mogućnost za uspeh, blagostanje, sreću. I za sve ima leka. |
|
|
