Mala apoteka darova prirode - neven, luk, cvekla Životni stil

Сируп од глуварче – Teraxacum officinale

Глуварчето е познато како природен лек за многу заболувања, но и како еликсир за јакнење на организмот и пролетно чистење на крвта.

Младите листови се додаваат на свежи салати и чорби.

Сирупот или таканаречен мед од глуварче се подготвува од жолтите цветови кои во овој период можеме да ги најдеме насекаде во природата, но сепак пожелно е да се берат на незагадени, чисти ливади оддалечени од издувните гасови на возилата.

Две полни дланки со цвет од глуварче,прелеваме со вода (околу 800мл) и ги оставаме да вријат на тивок оган 10 до 15 минути. Процедуваме низ газа.Течноста што ќе ја добиеме би требала да биде околу 500мл. Во неа додаваме 1 кгр шеќер ( по можност да користиме нерафиниран кафеав шеќер) и сирупот го вариме на тивко до негово згуснување. На крајот додаваме малку лимон. Сирупот не треба да биде ниту редок, ниту пак премногу густ ( густина на мед од пчели).

Овој сируп можеме да го користиме како засладувач на чај, но и како доручек намачкан на парче леб.

Caj od gloga - narodni lek

Majka priroda je faramceut, a listovi, kora, zrnasti plodovi, cvetovi, seme i koren biljaka njihovi lekovi. Biljni lekovi ili botanicki preparati ne mogu da zamene lekove koji se izdaju na lekarski recept, ili one u sobodnoj prodaji, ali u mnogim slucajevima mogu da posluze kao dopuna konvencionalnom nacinu lecenja. U ceom svetu cetiri od pet ljudi koriste lekovite bijke kao osnovno sredstvo za prevenciju bolesti i ocuvanja zdravlja. Evropski lekari se cesto oslanjaju na biljne preparate kao pomocna lekovita sredstva u lecenju brojnih entiteta. I farmaceuteske industrije i savremeni travari duguju veiku zahvalnost drevnim travarima koji su ispitivai svojstva razicitih bijaka i pazljivo pratii rezultate njihove primene. Mi danas shavatamo osnovne postavke biohemije i zasto mnoga bijna sredstva deluju, ali tradicionalna medicina zasniva se na desetinama hiljada godina pokusaja i promasaja. Tradicija datira iz vremena pisane istorije: na groblju neandertalskog coveka pronadjeni su dokazi upotrebe hajducke trave, belog seza I nekih drugih lekovitih biljaka jos pre 60.000 godina.

Postoje uznemiravajuci podaci da veliki broj judi pre nego popije nekoliko pilula okleva, ali zato bez razmisljanja uzima nekoliko kapsula nekog biljnog leka, jer veruje da je "prirodan" i da stoga ne moze da skodi. Iako je istina da je vecina ekovitih biljaka bezbednija od sintetickih lekovai da ima manje ozbiljnih nezejenih dejstava, ukoliko se koriste na propisan nacin, lekovite biljke mogu da ispolje snazna i nezeljena dejstva kao i lekovi koji se izdaju na lekarski recept. Neke od najtoksicnijih supstanci koje znamo vode poreklo iz biljaka. Na primer, jak otrov za glodare i sredstvo za stimulisanje centralnog nervnog sistema – strihnin – dobija se iz bijke strihnos-drvo.

Nazalost biljni lekovi lako mogui i da se zloupotrebe, jer botanicki preparati ne moraju da se podvrgnu strogom ispitivanju, to znaci da ostaje na kupcu da se obavesti o bezbednosti i delotvornosi biljnih sredstava pre njihove upotrebe, a takodje znaci da kupac mora da se brizljivo pridrzava uputstava datih u pakovanju prilikom odlucivanja o tome koliko nekog bijnog sredstva ce uzeti i da i je ono namenjeno za spoljasnju iunutrasnju upotrebu. Ukoliko na deklaraciji nema nikakvog upozorenja, to ne znaci da je proizvod u svakom slucaju bezbedan, sto nalaze oprezno postupanje i savetovanje sa lekarom ili farmacetum pogotovo kada se istovremeno sprovodi i lecenje konzervativnom terapijom.

Glog – Crataegus leavigata

Drugi nazivi: crveni glog, glogovac, beli glog, bela draca

Gog je vecinom biljka srednje velicine koje uspeva kao cvorasto drvo razgranato do visine pet metara, tvrdo je i zolavo. Kora je glatka sivo pepeljaste boje sa granama na kojima je rasporedjeno trnje duzine do dva centimetra. Listovi su truglasti ili peterokrpasti sa donje strane sivo-zeleni, a sa gornje sjajni tamnozeleni. Lice na listove hrasta samo su manji znatno. Beli cvetovi su sakupljeni u bogate kitice sa peteljkama i snazno mirisu na med. Plodovi su crvene boje i beru se teka kada sazreju u kasno leto.

Lekoviti deo biljke: za lek se sakupljaju cvetovi, listovi i plodovi bez petejke. Cevetovi I listovi sakupjaju se u prolece kada je grm u punom pocetnom cvatu. Suse se na tankom sloju u hladu pri cemu se pazi da ne promenu boju. Listovi se beru nakon cvetanja, a plodovi teka nakon dozrevanja inajpre se suse u hladu , da uvenu a potom se dosuse na toploj peci.

Lekovito delovanje: Drzi se da je glog jedna od najvrednijih i najdelotvornijih lekovitih biljaka za srce i krvne sudove. Osim sto jaca srcani misic on pomaze i regulisanju krvnog pritiska, pri cemu ne samo da snizava poviseni krvni pritisak, nego i povisava preniski krvni pritisak kod oslabljenog srcanog misica. Zbog svog dejstav se i primenjuje kao pomocno lekovito sredstvo kod ostecenog srcanog misica u starosti, kod zapaljenja srcanog misica, u lecenju zakrecavanja krvnih sudova i angine pectoris. Glog deluje i na smirenje agitiranog vegetativnog nervnog sistema, pa se preporucuje kod nervoze i loseg sna. Glog se koristi i kao homeopatski preparat pod imenom crataegus.

Caj od gloga

Caj od gloga priprema se na uobicajen nacin, tako sto dve kafene kasikice osusenog glogovog cveta prelijemo sa dvestapedeset mililitara vrele vode poklopimo i ostavimo da odstoji oko dvadeset minuta, ne duze od pola sata. Procedimo i pijemo jednu solju pred spavanje.

Naš čuveni profesor Jovan Tucakov je savetovao da se svi preparati gloga, pa i caj uzimaju pet dana pa dva dana pauze.

Jagode - slatke i lekovite

Kao što je sloboda večita borba za slobodu, tako je i zdravlje večita borba za zdravlje – samo su se metodi borbe kroz vekove menjali i usavršavali. Pobediti bolest znači osloboditi se straha od smrti.

Lekovita sila prirode se nebrojeno puta potvrdila u životu. Postoji stotine studija koje su ispitale i dokazale da se upotrebom lekovitog bilja može popraviti zdravlje i ako ne izlečiti onda biti pomoćno sredstvo u lečenju mnogih bolesti. Narodni učitelj Vasa Pelagić je preporučivao ovakvo korisno, jeftino i brzo lečenje priručnim sredstvima kao što su namirnice i lekovite biljke sa napomenom da sva ova sredstva treba koristiti kao priručna, a da se ipak o svakoj bolesti što pre konsultuje lekar. Pelagićevo vreme je bilo neko drugo ne samo u pogledu postojanja porodica u obliku zadruga, već naročito u pogledu dostignuća u medicine.

Sve ove trave, biljke i namirnice koje se primenjuju kao pomočno lekovito sredstvo koriste se i u proizvodni lekova, naravno fabričkim putem, a to garantuje higijenu, kvalitet i preciznost u količini i preporučenoj dozi. Danas postoje čitavi lanci prodajnih objekata koji na raspolaganju imaju razne čajeve, tinkture, obloge i druga priručna sredstva. Solidan broj možemo uz malo znanja i sami pribaviti i pripremiti. Lekovito bilje je zaoralo duboku brazdu u životu svih ljudi, a nauka o lekovitom bilju ne potiče od nas živih ljudi.

Upotreba lekovitih biljaka u našem narodu ima neprekinutu tradiciju, čemu svedoče brojni pisani spomenici. U Hodološkom kodeksu, koji se smatra najstarijim kodeksom spske sevtovne medicine, izmedju ostalog navodi se i upotreba bilja kako sa naših tako i sa prostora drugih zemalja.

Hilandarski medicinski kodeks broj 517, koji je otkrio akademik DJ. S. Radončić u manastirskoj biblioteci navodi upotrebu kamfora, perunike, kukureka i brojnih drugih biljaka. Ovaj kodeks je najdragoceniji spomenik srpke medicinske kulture. Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univerziteta od svog osnivanja i Institut za proučavanje lekovitog bilja su prve nučne ustanove u Srbiji koje se bave isključivo istraživanjem medicinske flore.

Nevolja čoveka svemu nauči, a bolest je velika nevolja koja ga je naterala da oko sebe u okruženju traži leka. Zbog prijatnog mirisa i ukusa voćni sokovi su nam pomagali u najranijem životnom dobu, jer su onim sirupima koje smo pili obično po kašiku pozajmljivali osim boje i miris i ukus leku koji verovatno ne bi uzimali i kada je preko potreban ako bi sadržao samo lekovitu supstancu i bilja - deca teško prihvate opore i gorke napitke. Stara kineska poslovica kaže: "Apotekar mora imati dva oka, lekar može biti s jednim, a bolesnik mora biti slep, jer slep mora verovati da će mu lek pomoći."

Slike odlican.com » Cesljarev » ogrlica

Najčešći oblik spravljanja biljnih lekova u domaćinstvu je – spravljanje čaja (Infuz). Obično se priprema 5-10%-ni-infuz, tj. 5-10 grama se preliva sa 100 grama ključale vode. Danas mnoge vode nisu pogodne za pripremu upravo zbog svojih osobina, posebno ne tvrde krečne vode, zbog toga naša farmakopeja dozvoljava jedino upotrebu destilovane vode a kako je često u domaćinstvu nema onda treba vodu kojom se raspolaže prvo prokuvati u otvorenoj posudi deset minuta i tek nakon toga upotrebiti za spravljanje čaja. Takodje delove biljke koji se koriste za spravljanje čaja ne treba kuvati već preliti ključalom vodom i ostaviti da odstoji odredjeno vreme u zavisnosti da li želimo slab ili jak čaj.

Medju najvažnije bilje koje treba imati u kući u sklopu domaće apoteke su:

• Pupoljci majske ruže, breze, belog bora
• Cvetovi kamilice, lipe, sleza, zove, ruže, divizme, žalfije
• Listovi nane, matičnjaka, sleza, kupine, šumske jagode, oraha, dunje
• Trave, bilo vrhove grančica u cvetu ili nadzemni deo biljke: kantariona, majčine dušice, hajdučice, trave-iva, bosliljka i nane
• Plodovi šipka, kima, korijandera, gloga, drena, peršuna, divlje jagode, borovnice
• Korenje belog sleza, odoljena, maslačka, jagorčevine, gaveza, idjirota, perunike
• Kore hrasta i kruške
• Peteljke višanja i trešanja
• Razno: osušeno voće divlje jabuke, kruške, svila od kukuruza

Ovim tekstovima ne želimo da širimo nazovilekarstvo, jer u slučaju posebno zaraznih i drugih teških oboljenja isključiva upotreba lekovitog bilja može dovesti do gubitka dragocenog vremena u kome bi metodama naučne medicine bolest bila zaustavljena u ranoj fazi. Zato veliki oprez i odgovornost zahteva upotreba lekovitog bilja kod svakog pojedinca i uvek svom lekaru se javite kada imate tegobe i obavezno recite koje lekovite biljke koristite. Prećutati nikako!

Jagode kao hrana i lek

Zrele jagode su zbog svoje arome omiljeno voće većine ljudi, osim što su prijatne one su i zdrave jer sadrže oko 10% šećera, 1% limunske i vinske kiseline, pektina i drugih korisnih sastojaka. Sok, slatko, kompot, pekmez su ujedno poslalstica, lek i blagotvorna hrana.

Sve više se traži vitaminski koncentrat divljih jagoda, nama znani kao pekmez jer (80mg C vitamin u 100 grama) je to faktički prirodni multivitamin. Takodje poželjno ih je kombinovati i sa gustim mlekom, mileramom, a najzdravije su ako se pomešaju sa malo vina.

Postoje dve glavne vrste jagoda (lat.:Fragaria vesica). Prve su crvene i rastu na malom bilju u baštama ili šumi, druge su crne i zovu se još i krunice. Ovde govorimo o crvenim bilo da one uspevaju u bašti ili šumi.

Jagode često rastu po šumskim padinama i livadama, ali su jednako zastupljene i u baštama pa i balkonskim vrtovima. To su cvetne biljke, koje dostižu visinu do 30cm, listovi imaju dugu peteljku, trodelni su, nazubljeni. Cvet je oskudan sa belim petočlanim laticama. Cveta od juna do septembra, a nakon toga razvija se sočni lažni plod – crevna jagoda. Pravi plod su oraščići koji sliče kamenčićima koji ostaju na površini jagode.

Branje i spremanje

Listovi jagode sakupljaju se ručno zajedno sa peteljkom za vreme cvetanja, odmah se uklanjaju stabljike i ostali delovi. Potom se u tankom sloju rasprostiru na gazu ili tanji čaršaf u hladovini. Dobro osušena ima sivozelenu boju i gorkog je ukusa. Čuva se u vrećicama platnenim na suvom i tamnom mestu. U medicinske svrhe upotrebljavaju se samo listovi (Folium fragariae)!

Upotrebljava se:

1. kao adstrigent kod crevnih infekcija i proliva
2. kod slabog rada digestivnog trakta
3. kod reumatizma
4. nervoze
5. kao diuretičko sredstvo kod poremećaja metabolizma mokraćne kiseline
6. kod prisustva konkremenata (kamenčića)
7. pojačanog pucanja kapilara
8. kod nekih kožnih bolesti

Može se koristiti i u prolećnim kurama za detoksikaciju organizma. Uzima se tri puta dnevno čaj spravljen od 1 grama listova.

Napomena: Listovi jagoda mogu prouzrokovati alergijsku reakciju kod osoba koje su alergične na jagode.

Čaj od jagoda se priprema na uobičajen, već pomenuti način – prelivanjem listića kipućom vodom. Poklopiti čajnik, malo ohladiti, procediti i piti zasladjen medom ili šećerom. Može se piti i dnevno umesto kineskog čaja.

U urbanism uslovima uobičajeno je da se jagode uzgajaju sadnjom u drvenom buretu tako što se na njemu izbuše oko 5cm široki otvori ili se kupe specijalni zemljani lonci. Male biljčice se posade kroz otvore, potrebna im je kvalitetna zemlja, redovno zalivanje i dobra drenaža. List baštenske jagode deluje slabije, pa ga pri upotrebi treba uzeti dva puta vise.

Slike odlican.com » Sandrina Martinetti » jagode

Biljke upoznajemo neprekedno tokom života kao i ljude, one su i hrana i lek i praznik za dušu.

Jačanje imuniteta - navike, ishrana i lekovito bilje

Lekovite trave su sa čovekom od pamtiveka, u neka davna vremena su često bila i jedino raspoloživo lekovito sredstvo. Knjige poznate kao Herbariji bile su vrlo popularne, a jedna od najšire poznatih bila je English Physitian Nikolasa Culpepera, objavljena davne 1652. godine, potom dolazi Herbal; sadrže lekovita sredstva koja je razvio i koristio u svojoj lekarskoj praksi.

Da bismo uspešno prevazišli viroze u zimskom periodu i izbegli sezonsku bolest grip nužno je da osnažimo naš imunološki status. Možemo da u tom cilju posegnemo za farmaceutski pripravljenim lekovima i suplementima koji se danas nalaze kao lekovi koji se izdaju bez recepta jer imaju malu toksičnost, veliku terapijsku štirinu, bezbednost u doziranju, minimalne interakcije, čije su indikacije dobro poznate široj populaciji – korisniku i koji služe za samolečenje. Nazivaju se OTC preparati što je skraćenica od eng. Over The Counter – što bi značilo "sa druge strane recepture" ili kolokvijalno "preko pulta"

Poslednjih decenija preovladava mišljenje, čak i u stručnim krugovima da kod blažih zdravstvenih tegoba nije nužna poseta lekaru. Naime, odredjeni preparati mogu uticati na naše biološke funkcije a da ispunjavaju pri tome sve gore navedene kriterijume pa se nabavljaju samoinicijativno u apoteci. U OTC proizvode spadaju: antireumatici, vitamini i minerali, nenarkotički analgetici, antihistaminici, laksativi ali i neki kozmetički proizvodi čija je distribucija striktno vezana samo za apotekarske ustanove.

U SAD-u ovakva praksa postoji decenijama, a u evropskim zemljama je prihvaćena tek koju deceniju unazad pa i na našim prostorima polako zauzima svoje mesto.

Virusne infekcije su naučestalije zarazne bolesti u populaciji u zimskom periodu posebno jer im klimatski uslovi pogoduju. Virusi u respiratornom traktu uglavnom dovode do zapaljenskih promena u vidu: prehlade, grlobolje, upale sinusa, kašlja i gripa. Simptomi viroze su: povišena telesna temperatura, grlobolja, kašalj, curenje iz nosa; traje nekoliko dana i imamo generalno sliku blaže infekcije gornjih respiratornih puteva.

Prvo što svako od nas može učini je promena navika. Samo mali broj ljudi vodi računa da redovno pere ruke, učestalije nego što to inače činite. Poznato je da se viroze respiratornih puteva prenose kapljično, a zaraza se upravo širi preko ruku. Ako vam idući u susret poznanik naizgled kulturno se zakrene i kuhne u ruku a potom se zdravi sa vama rukovanjem – već vas je "darovao" virusima.

Vodite računa i kada boravite napolju, kada se vozite javnim prevozom, posećujete bilo kakve skupove ili obavljate neke uobičajene aktivnosti kao što je odlazak u nabavku ili banku. Nikada ne znate ko je pre vas otvarao ta ista vrata, držao ručku od korpe ili kolica, "liznuo" prste dok je otkidao vrećice da popakuje hranu na kasi... Nizgled bezazleni akt može da vas smesti nenadano u krevet na nedelju dana. Sve što možete uraditi je da vodite računa o svojim navikama: nosite rukavice, vlažne maramice, svoje torbe za pazar, ne dodirujte voće i povrće bez plastične rukavice – mislite o onome što radite, ne obavljate radnje automatski. I obavezno perite ruke: toplom vodom i sapunom pod mlazom tekuće vode, pravilnom tehnikom 20 sekundi!

Osnažite imunitet ishranom

Cink je mineral koji je pravi zaštitni nutritijent neophodan za dobru funkciju imunološkog sistema. Dokazano je da unos cinka bilo putem namirnicica koje ga sadrže u značajnom postotku ili putem pripravaka koje nabavite u apotekama ima preventivnu ulogu ali i će sigurno skratiti vreme trajanja viroze ukoliko u toku prav 24 časa od momenta pojave prvih znakova i simptoma prehlade unesete u organizam. Najbolje je i najprirodnije da to učinite putem unosa namirnica koje su bogate u sadržaju cinka. Unos cinka mora biti svakodnevan, jer ga organizam nema u rezervi. To će se najbolje postići raznovrsnom ishranom.

Najbolji izvori cinka su namirnice životinjskog porekla:

• ostrige (80 mg cinka na 100 g),
• teleća i svinjska džigerica (9 mg/100 g),
• konjsko meso (6 mg/100 g),
• žumance (4 mg/100 g),
• riba i ljuskari (1,5-3 mg/100 g)
• integralne žitarice
• mahunarke
• orasi
• zrna lana i susama
• semenke bundeve, takodje sadrže veliku količinu cinka

Cink iz namirnica životinjskog porekla se bolje resorbuje, a količina cinka koju je potrebno je uslovljena uzrastom i opštim stanjem organizma, i u zavisnosti da li u vašoj ishrani je meso zastupljeno u uobičajenim količinama ili konzumirate malo ili nimalo mesa.

Tradicija čuva istinu

Ako je nešto opstalo kroz vekove i uvek svedoči istim iskustvom zasigurno može poneti epitet najboljeg, pa tako i lekovita sredstva – trio beli luk, luk i kiseli kupus su nezaobilazna hrana, lek. Svaka kućna apoteka bi pored ovih namirnica morala da sadrži:

Timijan - Thymus vulgaris

Poznat je pod nazivom i bakina dušica jer pripada istom rodu sa majčinom dušicom: Lekoviti sastojsci se nalaze isključivo u listu i u cvetu.
Esencijalno ulje timijana sadrži 20 do 54% timola. Timol je antiseptik i jedan je od sastojaka mnogih vodica za ispiranje usta. U prošlosti timol se koristio i za dezinfikovanje zavoja. Timol se koristi i u slučaju pojave gljivica među nožnim prstima.

Čaj od timijana može se koristiti u slučajevima bronhitisa i kašlja. Timijan se u vidu tinkture, čaja, sirupa ili kao sredstvo za inhalaciju koristi za olakšavanje tegoba i lečenje bolesti respiratornog sistema. Čaj od timijana može se koristiti i u slučaju upale grla (grgoljenjem se ispiraju usta i grlo tri puta dnevno).

Žalfija – Salvia officinalis

Žalfija čije ime na latinskom Salvia potiče od latinskog glagola salvum što znači spasiti, često se prevodi i "biti zdrav", ima snažno antiseptičko dejstvo. Naš odomaćeni naziv je i kadulja dolazi od glagola kaditi, jer su je ljudi koristili za kadjenje - pročišćavanje svojih domova, a kasnije je u upotrebu sa ovom svrhom uveden tamjan.

Žalfija deluje blagotvorno kod promuklosti a ujedno reguliše i intenzitet znojenja kod zapaljenskih oboljenja pluća i gripa. Savetuje se da se svakodnevno kod naznaka respiratornih infekcija vrši inhaliranje – udisanje para čaja od žalfije i ispiranje grla.

Čaj se priprema tako što za jednu šolju prelivate kipućom vodom kašiku suvog čaja, otklopljena posuda se vrati na plotnu i pusti da zavri još tri minuta a potom sklonite i ostavite da odstoji pola sata. Uzima se po jedna kafena šoljica tri puta na dan. Čaj kod zapaljenja gornjih segmenata disajnih puteva možete zasladiti sa medom, no vodite računa da med dodate u blago topao čaj da ne bi toplotom poništili i njegova lekovita dejstva.

Ukoliko je prisutan kašalj supenu kašiku čaja na isti način pripremite ali u 2,5 decilitra mleka koje ćete kada se prohladi takodje zasladiti medom. Uzima se više puta na dan po jedna supena kašika, i kao sredstvo protiv kašlja se može davati i deci. Samo su tinkture (alkoholni pripravci žalfije) kontraindikovani kod trudnica i dece.

Za ispiranje grla pripremite veću količinu tako što ćete staviti tri supene kašike suvog čaja da prokuva u pola litre vode, deset minuta. Svi ovi pripravci se uvek uzimaju per os kada su prohladjeni ali ne i hladni potpuno.
Kao što svaki lek može biti i otrov u zavisnosti od primenjen doze tako i sa žalfijom treba biti oprezan i uvek se prethodno dobro upoznati sa njenim karakteristikama.

Glavni lekoviti sastojak je eterično ulje koje može imati uticaj na funkciju centralnog nervnog sistema, zbog čega žalfiju ne smeju uzimati osobe koje boluju od epilepsije i oni koji imaju povišen krvni pritisak. Posebna opreznost je potrebna kod upotrebe tinkture (alkoholni pripravci žalfije)jer su oni kontraindikovani kod trudnica i dece.

Takodje, žalfija nikada kao i bilo koje drugo lekovito sredstvo ne treba da se uzima duži vremenski period (duže od mesec dana) i u količini po sopstvenom nahodjenju da se ne bi pojavila neželjena delovanja.