Alpska ljubica ili ciklama
To je najlepša biljka koja cveta zimi i najveće je zadovoljstvo za onoga koji uspe da je održi. Divlji oblik ciklame koja se nemački zove "alpska ljubica" ne potiče kako joj ime ukazuje sa Alpa već iz Male Azije, gde je pronadjena 1731. Godine. Ime joj dolazi od grčke reči kyklos, što znaći kružno, jer se cvetna stabljika dok se stvara plod umotava kao spirala. Izvorne vrste imaju male, nežne cvetove i uglavnom celo lišće zeleno. Ciklama koju kupujete Cyclamen persicum, jedna je od biljaka iz porodice šesnaest poznatih vrsta koje pretežno potiču iz sredozemnih područja. Noviji varijeteti imaju širok spektar boja, od sasvim bele preko svetloružičaste, tamnoružičaste, ujednačene naradzasto-ljubičaste do grimizne i tamno crvene. Listovi su srebrnasto prošarani.
MorgueFile - By Maena
Dobro odgojena biljka mora na hladnom da ima tako čvrsto lišće da na njemu stoji uspravno ako je okrenemo naopačke. Militave biljke će u kući ubrzo propasti. Ciklama mora da ima mnoštvo pupoljaka koji izbijaju iz gomolja, koji treba da viri malo iz zemlje, a nežnim odmicanjem listova proverite da li ima znakova truljenja. Ciklama prosećno dostiže visinu izmedju 30 do 38 cm uključujući i cvetove, cveta od jeseni do proleća, a samo izvorna vrsta miriše. Pogoduje im mnogo svetla, ali moraju biti zaštićene od direktnog sunca, otuda je najbolja pozicija istoku okrenuta prozorska daska. Najbolje je da je danju držite pri 7-15°C, a noću otprilike na 5°C.
Zato je najbolje da bude smeštena u hodniku ili spavaćoj sobi. Leti se može posaditi i napolju. Zemlja mora biti uvek vlažna, ali ne sme stajati u vodi. Uvek je zalivajte odozdo da se ne vlaži gomolj. Dok biljka raste zalivajte je dva puta nedeljno i za vreme cvetanja je treba lagano nadohranjivati tečnim djubrivom na svakih četrnaest dana. Da bi preživela u kući vazduh mora biti vlažan, zato je najbolje da je postavite na mokre kamenčiće, a listove čistite pažljivo pomoću meke i suve četkice. Ne koristiti sredstva za sjaj lišća.
Kada ciklama ocvate, uvenule cvetne štapiće i lisne peteljke ne treba rezati već ih naglim pokretom isčupati. Presadjujte posle cvetanja kad stari listovi već propadnu a novi počnu da se pojavljuju. Ne stavljajte je u velike saksije, jer ciklama bolje cveta u malima. U dobrim uslovima ciklama traje nekoliko godina, s tim što je biljka starija to su joj cvetovi sitniji.
Tajna uspeha je u prilagodjavanju biljke na uslove u našem domu – prohladno, senovito, svetlo mesto i vlažan vazduh je preduslov da vam ova persijska krasotica dugo pravi drustvo.
majra
Jagorčevina - vesnici proleća
U trgovinama ili staklenicima možete ovu biljku nabaviti tokom marta i aprila, ko ima staklenik moze i sam pokušati da je uzgoji iz semena. Seme mora proklijati u mraku, a kada se klice mogu uzeti u ruku treba ih nekoliko puta pikirati i kasnije posaditi u male saksije. U tu svrhu se upotrebljava zemlja za cveće ili glinasta vrtna zemlja kojoj smo doali treseta. Sejati se može u juluda bi smo pre zime dobili cvatuće biljke. Ako se seje u jesen, primule cvetaju u rano proleće.
Jedna od tih vrsta jagorčevina je i Primula vulgaris ili obična jagorčevina ili jaglac kako je neki još nazivaju je putem ukrštanja i selekcije obdarena znatno većim cvetovima koji stoje na vrlo kratkim stapkama. Originalan oblik ove biljke koja potiče iz Kine, imao je sitne ružičaste cvetove promera svega 1 cm.
Jagorčevina spada medju biljke koje bogato cvatu najviše uzgajaju ruzičasto-ljubičaste sorte, ali se mogu nabaviti u gotovo svim bojama, npr. beloj, žutoj, crvenoj, plavoj, a u sredini imaju uvek žuto oko. Sa ovim biljkama uzgojenim u malim saksijama možemo se snabdeti već krajem decembra, ali ljubitelji sobnih biljaka znaju da su one koje stižu u februaru i martu boljeg kvaliteta. Žalosno je što ove lepe biljčice imaju najčešće vrlo jadan život i to radi prevelike štednje vodom. Jaglaci su kako uzgajivači kažu prave "pijanice" i oni dosita trebaju naročito kada stoje u toploj sobi velike količine vode. Najbolje bi ih bilo držati u negrejanom prostoru ili prohladnim hodnicima u ali osvetljenim i uvek ih dobro zastititi od direktnog dejstvav sunca.
Kad jagorčevina ocvate, treba ih presaditi u senovito, vlažno mesto u vrtu. Idućeg proleća dokazat će nam obilnim cvetanjem da im je bilo i tu bilo dobro, ili možda još i bolje nego u sobi.
majra
Maranta i Calathea
Marante i njima vrlo srodne kalateje po svom liscu spadaju u red najupadljivijih i najzanimljivijih sobnih vrsta. Svaki list izgleda kao da je rukom iscrtan, sa razlicitim sarama kod svakog varijeteta. Marante i kalateje pripadaju porodici Marantaceae, no, iako postoje botanicke razlike, ta dva roda se cesto zamenjuju. Marante su obicno niske i zbijene, a kalateje uspravnije, pa ipak im se imena lako zamenu.
Marante su nazvane po venecijanskom botanicaru iz sredine 16. Veka Bartolomeu Maranti. Postoji cetrnaest vrsta koje poticu iz tropske centralne i Juzne Amerike. Kalateja (od grcke reci kalathos, korpa) su brojnije, sa stotinak vrsta. Dve najpoznatije marante su Maranta leuconeura "Kerchoveana", sa crveno-zelenim sarama i M. Leuconeura "Erythrophylla" ili "Tricolor" sa dve nijanse zelene boje i crvenim zilama. Najcesce kalateje su C. Mackoyana (paun-biljka) sa krsnim uspravnim jajolikim listovima na smedjim peteljkama koje imaju razlicite prelive nezne zelene boje.
Ako su pricvrscene za resetku marante narastu do 46cm u precniku i isto toliko u visinu, u kucnim uslovima obicno dobijaju 5-6 listova u toku godine. Leti se na stabljici stvaraju jednostavni beli cvetovi, no biljke se uglavnom uzgajaju zbog lepote samog lisca. Biljke ne podnose direktno suncevo svetlo pa ih treba cuvati od takvog izlaganja, ali vole da borave u svetlom kutku, tako da im juzni i zapadni prozor nece odgovarati ako ne mogu biti u senci. Iako mogu da podnesu i niske temperature sve do 10°C ipak im vise temperature pogoduju, a ako je vlaznost vazduha povecana mogu da podnesu i 27°- 29°C. Zemlja mora biti laka, porozna i dovoljno vlazna. Leti zalivajte dva do tri puta nedeljno a zimi jednom, izuzev ako je bas niska temperatura tada je dovoljno i jednom mesecno.
Dok raste dodajte vodi polovinu tecnog djubriva svakih 14 dana. Velika vlaznost vazduha je bitan cinilac za uspesno odgajanje i zato leti u saksiju stavite mokre kamencice a povremeno i orosavajte listove. Prskanje ce je odrzavati cistom, ako je ipak prasnjava, listove nezno prebrisite vlaznom krpom, ali nemojte koristiti sredstva za ciscenje i sjaj lisca.
Presadjuje se obicno jedanput godisnje u prolece, pazite uvek da biljka ima dobro ocedjivanje, i nemojte prejako da pritiskate kompost. Orezite nepravilno izrasle izdanke kao i osusene ili ostecene listove. Razmnozavanje mozete vrsiti u prolece, prilikom presadjivanja tako sto cete nezno odvojiti korenje i stabljike.
Maranta se ne uzgaja bas najjednostavnije ali ako poznajete njene potrebe moze trajati mnogo godina. Ipak je bolje ako se biljka razdeli svake trece godine. Godi im pratnja drugih biljaka i sve zelene biljke kao fikusi, filadendroni i sl. su pozeljne biljke-pratilice. Ovo je biljka kojoj ako posvetite malo paznje ce vas radovati svojim mahanjem, neobicnim pokretima lisca zasigurno ce vam izmamiti osmeh na licu.
majra
Venerine vlasi Adiantum capillus-veneris L.
Venerine vlasi su verovatno najplemenitija i najneznija od svih paprati. Njeni su lepi listovi vrlo cenjeni za svadbene bukete. U poslednje vreme je manje rasprostranjena jer naginje susenju posle rezanja listova.
S malo paznje cete je bez teskoca odgajiti u kuci, medjutim, ne godi joj prenosenje iz prostorije u prostoriju. Bolje uspeva ako se prilagodi jednom mestu i tamo stalno ostane. Mora se neprestano odrzavati povoljna vlaznost zemlje, ali i dobro ocedjivanje, dok se u stanovima sa centralnim grejanjem biljka mora svakodnevno orosavati, po mogucnosti kisnicom. Ako izdanci ponekad pocnu da se suse, ne ocajavajte: odrezite ih, prskajte biljku i uskoro ce se pojaviti novi izdanci.Pri kupovini nove biljke izaberite onu koja je grmolika i na kojoj se javljaju novi izdanci.
IMG_6013 by Nac Mac Feegle, on Flickr
Odgojena u saksiji precnika 12cm naraste do 60cm u sirinu ali nikad nije visa od 30-38cm. Prilicno naglo raste, pa se u jednoj godini lako udvostruci. Ne godi joj direktno suncevo svetlo, ali ce dobro da uspeva na prozoru okrenutom severu. Ako zelite da raste cele godine, ne dopustite da temperatura padne ispod 10 stepeni. Temperatura iznad 21 stepena joj ne odgovara ako vazduh nije veoma vlazan. Svakodnevno orosavanje ce ocuvati listove cistim. Ne podnosi plinska isparenja i dim od cigareta. Odgovaraju joj saksije koje izgledaju premalene za njenu velicinu. Presadjuje se u prolece kad biljka postane prevelika za svoju saksiju. Nemojte zemlju suvise pritiskati: papratima je potreban vazduh oko korenja. Ako se biljka ponekad osusi, morate odrezati sve izdanke a orezane izdanke dva puta dnevno orosavati vodom. Stare biljke se mogu deliti u rano leto, medjutim, to ponekad ne zavrsava uspesno jer podeljene biljke cesto prilicno dugo ne pocinju da rastu. Bolje je da mlade biljke uzgajate iz spora koje se nalaze s donje strane listova. Kad se biljka jednom prilagodi, mogu je unistiti samo nemar i susa. Prilicno je jednostavna za uzgajanje, ali je ne smete premestati. Nadjite joj pogodno mesto i tamo je ostavite.
U cemu je nevolja
Skvrceno lisce na rubovima postaje smedje. Potrebna je voda. Dodajte vodu i prskajte. Lisce se moze osusiti zbog plina, dima ili nedostatka vlage u vazduhu.
Svi listovi otpadaju. Suvise je suvo. Orezite biljku pri dnu, dodajte vode i svakodnevno orosavajte dok se ne pojave novi izdanci.
Izdanci su leti tanki i izduzeni.Potrebno je prihranjivanje.
Listovi su bledi. Suvise direktnog sunca. Premestite je na severni prozor.
Listovi su uvijeni, ali nisu suvi. Suvise je hladno i vlazno. Premestite je na toplije mesto. Ne zalivajte dok kompost ne postane suv.
Deca i otrovno cvece
Određene vrste cveća izazivaju trovanje dece
U zimskim danima biljke koje inače držite na balkonu uselili ste u dnevni
boravak. To novo zeleno okruženje odličan je ambijent za igru, ali pripazite - neke su otrovne i mogu da izazovu alergiju kod vaše dece. Više od 50 odsto prijavljenih slučajeva trovanja dece uzrokovano je sobnim biljkama.
Pojedine biljke zbog sadržaja određenih hemijskih supstanci ili alkaloida mogu da izazovu nepoželjne reakcije u vidu alergija, osipa, povraćanja, dijareje, bolova u stomaku itd. Najčešće je dovoljno ispiranje hladnom vodom i uzimanje aktivnog uglja, ali ne reaguju svi isto. U zavisnosti od količine koju je dete progutalo, nastale reakcije mogu da budu jačeg ili slabijeg intenziteta, mada nema pravila jer sva deca ne reaguju na isti način. Isto tako nije svejedno ni to da li je dete pojelo list jako otrovne biljne vrste ili one manje otrovne, pa zato pazite na ono što držite u sobnim saksijama.
Od fikusa suze oči
Problem: Ako dete dotakne fikus, pojaviće se iritacija na koži. Dete će osećati peckanje i svrab.
Rešenje: Iritirano mesto odmah isperite hladnom vodom i ne nanosite nikakve kreme.
Problem: Međutim, ako dete proguta deo fikusa, osetiće peckanje u grlu i neće moći normalno da diše.
Rešenje: Grlo i usta takođe isperite hladnom vodom i posle im dajte magnezijum-hidroksid.
Klinija za izbegavanje
Izuzetno otrovna biljka. Ukoliko je dete samo dodirnulo, obavezno mu isperite ruke. Pravi problemi nastaju ako je proguta. Jak otrov iz lista i stabljike nadražuje sluzokožu. Ako je dete progutalo list, otrov izaziva oticanje grla, otežano disanje, mučninu, povraćanje. Otrov je toliko jak da u mnogim slučajevima izaziva trajnja oštećenja jetre.
Pomoć: Odmah isperite dečija usta čistom vodom i hitno posetite lekara.
Mučnina od ciklame
Ona je na prvi pogled veoma pitoma i divna biljka, ali ne i ukoliko vaš mališan reši da proba kakvog je ukusa koren. Koren ciklame je otrovan i ukoliko dođe do želuca izaziva jaku mučninu, bolove u stomaku ipovraćanje. Ako ga je dete izmrvilo u rukama, a zatim dotaklo oči, izazvaće iritaciju - oči će mu suziti.
Pomoć: Iako sve na prvi pogled deluje strašno, čaj za umiravnje povraćanja, ispiranje hladnom vodom i malo mirovanje rešiće problem.
Rododendron - otrov je svuda
Rododendron je biljka koju krase cvetovi bele, plave, ružičaste ili crvene boje. Svojim zavodljivim izgledom retko koga ostavlja ravnodušnim, a pogotovo radoznalu decu! Za razliku od ciklame, svaki rododendronov deo je otrovan, a posebno zeleni listovi. U slučaju trovanja dete će osetiti peckanje u grlu, mučninu i bolove u stomaku.
Pomoć: Odmah posetite lekara.
Koliko su otrovne biljke
Umereno otrovne biljke
:
Difembahija - koja u svim biljnim delovimima sadrži velike količine kalcijum-oksalata. Cela biljka je otrovna, a naročito stabljika. Ukoliko slučajno dođe do usne, jezik počinje da otiče i javljaju se teškoće u govoru.
Filadendron - takođe sadrži kalcijum-oksalat. Otrovna je cela biljka.
Hrizanteme - mogu da izazove lokalni dermatitis.
Srednje otrovne biljke
Narcis - osim lukovice koja je posebno otrovna, otrovni su i ostali delovi biljke. Veće količine uzrokuju ozbiljne zdravstvene probleme.
Bršljan - je sigurno jedna od najzastupljenijih biljaka penjačica. Otrovni su i bobice i listovi.
Sve navedene biljke iz prethodne grupe imaju slične simptome trovanja. Ne izazivaju probleme pri dodiru, ali su opasne ako se progutaju.
Vrlo otrovne biljke
Konzumiranje ovih biljaka može da ima fatalne posledice, čak i ako su pitanju male količine.
Oleander - sadrži toksične glikozide koje izazivaju promene u srčanom ritmu i cirkulaciji krvi. Smrtonosno je gutanje čak i jednog lista.
Ricinus - sadrži otrovni alkaloid ricin. Otrovni su listovi, a naročito seme. Simptomi trovanja su brojni: povraćanje, jaki stomačni bolovi, snažan
osećaj žeđi. Unošenje jedne do tri semenke ima fatalan ishod.
napomena: tekst prenet sa foruma Svet biljaka
Ehmeja
Ehmeja (Aechmea fasciata) je vrlo srodna ananasima, i pripada velikoj porodici Bromellceae.Veliki broj bromelijaceje su epifiti, u prirodi rastu na drugim biljkama, obicno na drvecu koje im sluze kao uporiste. Koriste suljine u kori iz kojih koriste vodu i hranjive materije iz istrunulog materijala koje su se tu nakupile. Kao kucne biljke rastu normalno na kompostu. Ako se dobro zalivaju mogu se pricvrstiti na komad kore drveta kao viseci ukras.
Donesena je iz Rio de Zeneira gde je otkrivena 1826 godine. Takodje je zovu i biljka-urna, grcka vaza, biljka-cetka za boce, zbog karakteristicnog oblika listova i cvetnog klasa.
Dobro razvijena biljka moze da dostigne 60cm u precniku. Listovi su slozeni u rozetu, zeleni su sli prekriveni krecnobelim naslagama koje se ne mogu ostrugati, pa tako pravi lep kontrast naspram ruzicastih cvetnih stabljika koje se pomaljaju iz sredine. Cvetaju leti, mada pojedine mogu cvetati u bilo koje doba. Veruje se da jezgro jabuke stavljeno u srediste mlade biljke izlucuje gasove koji podsticu cvetanje. Pre cvetanja odrzavajte je prilicno vlanom polivanjem oko dva puta nedeljno. U sredisnjoj rozeti takodje mora biti oko 2,5 cm vode koja se mora menjati svake tri nedelje. Bolje je koristiti kisnicu za to. Prehranjivanje nije potrebno. Ciscenje je nepotrebno, ne koristiti sredstvo za sjaj lisca. Sto se tice svetlosti vrlo je izdrzljiva, moze biti na direktnom ili indirektnom suncevom svetlu. Cvetni klas morate odseci kad uvene. Rozeta se posle cvetanja postepeno susi. Zivotni vek svake rozete je dve do tri godine, u zavisnosti od toga za koje vreme procveta.
Razmnozavanje obavlja sadnjom mladica koje isteraju posle uginuca stare rozete. Vazno je sacekati da se roditeljski listovi potpuno smezuraju pre nego sto mlade biljcice odelite i presadite. Stavive nove rozete u male saksije sa rastresitim kompostom bez krecnjaka. Treba je jos jendom presaditi pre cvetanja.
Saksija zaista sluzi samo da bi biljku drzala u uspravnom polozaju, a rozete se mogu zicom pricvrstiti i na komad kore drveta.
Aechmea fasciata 02 by ch.deff, on Flickr
U cemu je nevolja
- Rozete ili cvetna stabljika trune. Suvise je vode pri niskoj temperaturi. Ispraznite rozetu i pustite da se kompost isusi toliko da se biljka oporavi. Premestite je na toplije i prozracnije mesto.
- Listovi se nabiraju. Suvise je toplo i suvo. Zalivajte kompost i proverite da li je sredisnja rozeta zalivena. Prskajte po mogucnosti kisnicom.
- Listovi su izobliceni i lepljivi zbog zelenih insekata. Prskajte piretrumom ili drugim sistemicnim insekticidima.
- Listovi su posle cvetanja skvrce i venu. Ehmeje uginu nakon cvetanja.Uzgajte nove biljke iz mladica.
- Cvetni klas i stabljika se suse i postaju prljavoruzicasti. Suvise je hladno. Premestite je n toplije. Klasovi inace prirodno pokazuju te iste znakove posle 7-8 nedelja cvetanja. [/b]
Africka ljubicica
Africka ljubicica ili Saintpaulia ionantha pripada porodici Gesneriaceae i srodna je gloksinijama. Dobila je ime po baronu Valteru fon Senpol Senkleru, koji ju je krajem 19.veka otkrio na planini Usambra u provinciji Kejp, Juzna Afrika.
Izvorna vrsta je tamnoplava, medjutim, cvecari su proizveli varijatete sa cvetovima razlicitih boja koji ne otpadaju.Kod mnogih se cvetovi pojavljuju neprekidno u toku cele godine. Ako se biljka ostavi da miruje 6 nedelja pri nizoj temperaturi nego obicno (12-15C), a zatim drzi nesto suvljom uz zalivanje jedanput nedeljno, pojavljuju se vise vecih cvetova.
Nemojte ocekivati da ce biljka sa belim cvetovima, koja se retko moze nabaviti, sacuvati boju cvetova: ona ce poceti da menja boju uz ivice latica.
Africka ljubicica je obicno visoka oko 10cm, a siroka 12-15cm. Raste prilicno brzo, reznice uzete u rano leto cvetaju u jesen. Cveta tokom cele godine, a najvise cvetova se pojavljuje tokom leta. Voli svetla mesta, dobro uspeva na prozoru ali nemojte je drzati na direktnom suncu. Zaliva se odozdo, u podmetac jer listovi i cvetovi ne vole biti pokvaseni. Cele godine zalivajte dva puta nedeljno ali da ne dozvolite da zemlja bude zasicena vodom. Ako se listovi pokvase moze se pojaviti plesan a ukoliko bude na direktnom suncu mogu se pojaviti sprzene povrsine. Prehranjivati na nekih 3-4 nedelja. Cistite je mekom suvom cetkom, ali nikad vodom ili sredstvom za sjaj lisca. Posto voli vlazan vazduh, zbog vodene pare dobro uspevaju u kuhinji ili kupatilu. Ne godi joj promaja ni plinski dimovi. Presadjuje se kad listovi postanu sitni i suvise se nagomilaju, otprilike svake druge godine. Posto imaju plitak korenov sistem uzmite siroke, plitke saksije umesto onih uobicajne dubine. Razmnozava se reznicama lista sa peteljkom, koje se zasade u zemlju ili stave u vodu. Biljka se moze uzgajati u prolece iz semena, no sadnice variraju u kvalitetu. Iako moze beskonacno da traje, bolje je da razmnozite nove biljke svakih 12-18 meseci da bi se osiguralo bolje cvetanje i zaliha zdravih biljaka. Zahvalna i omiljena biljka koja ne postavlja velike zahteve.
U cemu je nevolja
1. Listovi i cvetovi trunu. Biljku suvise zalivate ili je polivate odozgo. Pustite da se prosusi da bi se oporavila, a posle toga redje zalivajte, uvek odozdo.
2. Listovi blede. Trazi da je prihranite ili je suvise izlozena direktnom suncu. Prihranite je ili je premestite na senovitije mesto.
3. Listovi se uvijaju ili izgledaju mlitavo, odnosno dehidrirani. Morate je zaliti.
4. Listovi su sitni i gusto zbijeni. Morate je presaditi.
5. Biljka je zdrava i dobro raste ali ne cveta. Vodi dodajte malo superfosfata. Ovo je cesto potrebno biljkama starim godinu dana.
6. Cvetovi su izduzeni i retki. To se cesto dogadja posle obilnog cvetanja. Odstranite svaku cvetnu stabljiku i pupoljak i dobro je prihranite.
Aglaonema
Aglanome pripadaju porodici kozlaca (Araceae). Ime potice od grckih reci - aglaos: svetlo i nema:nit. Vrlo su zahvalne biljke i sa njima ima malo teskoca ako izuzmete zucenje lisca leti zbog slabije ishranjenosti ili ako su zimi na suvise hladnom. Dobro uspevaju u vodenoj kulturi. Iako se biljke uzgajane u zemlji mogu preneti u vodu, biljke razmnozene u vodi od pocetka bice mnogo lepse. Aglaoneme su biljke sarenih listova koje mogu podneti slabo svetlo i tako se isticu u odnosu na filadendron, fikus i druge zelenolisne biljke koje normalno rastu u senci.
Silver Queen Aglaonema by pris.sears, on Flickr
Dostizu visinu od oko 25cm. Ako ih dobro negujemo mogu stvoriti 5-6 listova godisnje. Cvetovi su joj prilicno neugledni bele ili zute boje bez mirisa. Sto se stice svetla vrlo je prilagodljiva, podnosi i prilicnu kolicinu direktnog suncevog svetla. Prilicno je otporna na niske temperature i moze da podnese cak 10°C ako je drzite relativno suvom, no bolje je da je drzite pri temperaturi od oko 15°C. Leti joj godi temperatura od 24°C ako je vazduh vlazan. Leti je zalivajte dva puta nedeljno a zimi je drzite mnogo suvljom pa je dovoljno jednom nedeljno zaliti je. Prehranjujete je leti na svakih 14 dana tecnim djubrivom. Mozete je leti dva puta nedeljno prskati ili staviti u podlozak sa mokrim kamencicima jer joj godi prilicno velika vlaznost vazduha a zimu prezivljava u suvoj atmosferi. Listove odrzavate brisanjem mlakom vodom, ne sredstvom za sjaj lisca. Ne podnosi plinsku vatru ni uljne dimove. Godi joj strujanje vazduha, ali ne i ledena promaja.Presadjuje se svake godine u prolece ali nemojte previse pritiskati zemlju jer ne podnose zbijenu zemlju. Razmnozava se deljenjem ili reznicama vrhova stabljika. Posle 2-3 godine postaje slabija pa se preporucuje poceti ponovo vrsnim reznicama. Aglaonema se dobro uklapa sa ostalim sobnim biljkama - fikusom, dordilinama, filadendronima itd. Pogodna je za nasade u vecim sanducima i posudama zbog malo neuobicajenog oblika lista i nacina rasta.
A Kind of Aglaonema(Chinese evergreen) by Parisa Parandin, on Flickr
U cemu je nevolja
1. Biljka vene. Hladna promaja. Premestite je na zasticeno mesto.
2. Novi su listovi sitni. Potrebno ju je prehraniti.
3. Listovi su bledi. Nema dovoljno svetla ili je treba prihraniti. Ako je natmnom, smestite je na svetlije. Ako je vec na svetlu, prihranite je.
4. Listovi zute. Suvise je mokro i hladno. Premestite je na toplije, prozracnije mesto, i pustite da se isusuje dok se ne oporavi.
5. Listovi su suvi i krhki. Suvise je vruce i suvo. Premestite je na provetrenije mesto i redovno zalivajte. Orosavajte je.
6. Bele vunaste naslage s donje strane listova i na lisnim peteljkama. Vasi. Odstranite ih pojedinacno vatom natopljenom u metil-alkoholu ili isprskajte malatinom ili sistematicnim insekticidom.
7. Listovi su pegavozuti, narocito duz zila. S donje strane listova i na stabljikama su smedje stitaste vasi. Odstranite ih pojedinacno vatom natopljenom u metil-alkoholu ili isprskajte sistematicnim insekticidom.
8. Listovi dobijaju smedje pege. Plinski dimovi. Smestite biljku tamo gde ih nema.
Fikus (Moraceae) – iskustvom do uspeha
Potreba čoveka da svoj stambeni prostor oplemeni biljkama nije novijeg datuma. Svojim lepim zelenilom stvaraju prijatnu atmosferu, a kada su odgovarajuće veličine mogu se uspešno koristiti kao dekorativni element za podelu stambenog prostora čemu se često i uspešno pribegava prilikom uredjenja prostora po metodi feng šui.
Poslednjih godina ukrasne biljke u stanovima osvajaju sve više prostora. Njima možemo oživeti čak i tamne uglove stanova medjutim, za to treba zadovoljiti neke uslove, nije dovoljno samo odabrati one biljke koje u datom sredini uspevaju i pri oskudnom osvetljenju.
Uvek moramo imati na umu da se uslovi koje biljci pružaju prirodna staništa, čak i u slučaju oskudnog svetla nikako ne mogu uporedjivati sa onima koje biljkama pruža stambeni prostor. Dok na prirodnom staništu biljka raste "dobrovoljno" po vlastitom izboru, jer im ona osiguravaju sve životne važne uslove u prostorijama su prinudno osudjene na napredovanje ili životaranje ili uginu.
Da bismo pomogli biljci, nastojimo stvoriti uslove slične onima na koje je navikla na svom prirodnom staništu. Tako ćemo na primer, u prostorijama s vrlo oskudnim dnevnim svetlom moći duže i uspešnije uzgajati biljke uz pomoć za tu svrhu načinjenih rasvetnih tela. Biljke za uzgoj u stambenim prostorijama treba birati po odredjenim kriterijumima, pre svega moramo voditi računa o njihovoj prilagodljivosti na relativno visoke temperature i smanjenu vlažnost vazduha u stambenih prostorija u zimskom periodu.
Ficus benjamina i Ficus pumila
Iako je "dosadno" razvikan, gumijevac je već decenijama jedna od najomiljenijih sobnih biljaka. Mnogobrojne vrste se odlikuju zanimljivim oblicima rasta i listova, o dosadnosti nema, dakle, ni govora. Osim toga to je još i vrlo strpljiva biljka.
Od oko dve hiljade vrsta gumijevca koje se mogu sresti u tropskim i suptropskim predelima, samo nekoliko je prikladno za sobni uzgoj. Zajedničko obeležje ovih biljaka iz porodice dudova (Moraceae) je da sadrže mlečni sok.
Opadanje lišća
Gumijevac često, nakon što smo ga nabavili gubi lišće, obično smo tada vrlo tužni. Uzrok odbacivanju lišća je najčešće šok kojem je biljka izložena u toku transporta i usled promene sredine. Osim toga prethodni uslovi su uglavnom optimalni i ova pojava je prvi korak u njenom prilagodjavanju novonastalim uslovima života. U tome ćemo joj pomoći brižljivom negom, izmedju ostaloga i zalevanjem vodom sobne temperature. Velikolisnim vrstama odgovara i nežno prebrisavanje listova vlažnom krpom. Hemijska sredstva za postizanje sjaja za listove su bolja od obične vode jer istovremeno štite i od napada štetočina. Premazivanje listova uljem ili pivom je štetno, jer zatvara pore na listovima preko kojih biljlka diše.
Odomaćene biljke su otporne, naročito velikolisne vrste koje mogu podneti i kratkotrajna sušna razdoblja, dok puzavi gumijevac Ficus pumila, naprotiv, ne podnosi ovu grešku - odumiru delovi grana, ponekada i cela biljka.
Postane li neka biljka prevelika ili preteškog vrha, u proleće bez bojazni možete upotrebiti makaze. Orezivanje možete primeniti i u slučaju ako vam se ne dopada oblik biljke. Nakon ovog postupka orezivanja pratite biljku pažljivo, oprezno je zalivajte i tek nakon četiri nedelje prihranite.
Zalivanje i prihrana fikusa
Većina biljaka izvorno potiče iz vlažnih tropskih područja, iz čega proizilazi i način nege: pazite da zemlja uvek bude vlažna umereno i nikada nemojte dozvoliti da se potpuno iskuši. Češće orošavanje odstajalom vodom pogoduje svim vrstama fikusa. U periodu vegetacije od aprila do početka septembra prihranjijte ih jednom nedeljno, a u preostlom delu godine dovoljno je jedno prihranjivanje tečnim djubrivom svake četiri nedelje.
Za fikuse vredi pravilo: držite ga na toplom mestu ali nikako izloženog direktnom suncu jer može dobiti opekotine po listovima. Propuh, naročito u hladnijem razdoblju godine takodje smeta biljkama, a idealna temperatura je od 18°-20°C. U vreme grejne sezone držite ih na što svetlijem mestu.
Što se tiče zemlje uobičajeno je da se koristi smesa humusa i ilovače, a neće biti naodmet da dodate i malo peska i treseta – zapamtite svi fikusi vole rastresito zemljište ali ne vole mokre "noge", zato uvek povedite računa da je dreniranje saksije adekvatno. Mlade biljke presadjujte jednom godišnje, starije samo svake dve-tri godine i pri tome kao i kod drugog cveća birajte samo jedan broj veću posudu.
Sitno-šarenolisni fikus (Ficus benjamina "Golden Princes" )je medju najomiljenijim sobnim biljkama, svetao i prozračan poput breze u maju dobro podnosi slabije osvetljen prostor, ako je ikako moguće uzbegnite premeštanje, češće ga prskajte ili pažljivo istuširajte.
Puzavi fikus (Ficus pumila) može se uzgajati na različite načine, najčešće se stabljike ubrzo obese preko ruba saksije te ga možete po sopstvenom nahodjenju "oblikovati" tako što "vodite" grane bilo duž žičanog koluta koji se pažljivo ubode u samu saksiju pa postignete vremenom formu venca ili pak, uz pomoć oslonca zabodenog u samu zemlju (bambusov štap) pozovete biljku da se penje u visinu.
Pre nego što uopšte odličite da jedno živo biće uneset u svoj dom mora vam se svideti i morate želeti da bude zdravo, zato volite svoje biljke i one će uz vašu pažnju sigurno lepo napredovati.
majra
Bozicni kaktus
Prostorije, kao ni mnogo sta drugo, nisu uvek u svemu savrsene. Neke ipak mozemo "spasiti" nekim originalnim resenjem. Zdrave biljke mogu znatno pridoneti izgledu svakog prostora, a uz njih cete ga lakse zavoleti. Neprivlacan pogled kroz kuhinjski prozor mozete pretvoriti u prizor koji pleni tako sto cete ga oziveti smestajuci na prozorski podest neku biljku, vodeci pri tome racuna o individualnim potrebama svake biljke.
Imajuci na umu da kuhinja i nije bas najpodesnije mesto za biljke u grupi koja dobro podnosi ovakve uslove spadaju asparagus, puzavice i clankoviti kaktus ili Bozicni kaktus.
Bozicni kaktus s. Zygocactus truncatus
Svake godine ovaj maleni kaktus pljosnatih i clankovitih nazubljenih listova obraduje ukucane u zimskom periodu neznim krhkim cvetovima. Cesto ga zamenjuju sa Uskrsnjim kaktusom jer oba poticu iz Brazila ali osim sto su im listovi razlicite forme, jer Uskrsnji nema primetne zareze vec blaga kruzna ispupcenja oni zahtevaju i drugacije uslove za uzgajanje.
Naime, Bozicni kaktus potice iz istocnog dela ove goleme zemlje u kome vladaju sasvim drugaciji klimatski usovi nego u tropskom juznom delu, pradomovini Uskrsnog kaktusa. Time je uslovljen i nacin uzgajanja u domu. Moze se reci da je ovo kaktus koji ne priznaje pravila svoga roda, jer cveta kad on to pozeli, i jedan je upravo procvetao na pragu decembra.
Ovo je i trenutak kada se o njemu mora brizljivo starati u pogledu prihrane, redovnog zalivanja i obavezno je obezbediti mu dovoljno svetla i eto krasote na prozorskoj dasci. Valjda covek bira po nekoj intuiciji biljke za svoj dom da bi ostavrio ravnotezu, tako je i on verovatno dospeo u moj jer, on cveta zimi a miruje u avgustu, a ja slavim u avgustu rodjendan.
Ovo mi dodje kao neki suzivot uz uzajamno postovanje i davanje prostora onom drugom. Ukrasavanje doma sobnim biljkama daleko premasuje zahtev za pukim estetskim ugodjajem. Samo ako razumete svoje biljke, moci cete uz njih uzivati.
majra
Sobna puzavica "Neon" - Epiperium pinnatum
Prostorije kao i mnogo šta drugo, nisu uvek u svemu lepe. Neke ipak možete "spasiti" originalnim rešenjem. Zdrave biljke uvek mnogo pridonose izgledu svake sobe, uz njih ćete lakše i zavoleti prostor i rado ćete u njemu živeti, jer će ga biljke učiniti privlačnijim. Prostorije mogu biti neprivlačne zbog grešaka u arhitektonskom rešenju kao što su premali prozori, do ružnih detalja poput radijatora, prekidača, ili pak lošeg prizora pri pogledu kroz prozor. No, izgubiti iz vida da ono što smatrate lošim u prostoriji mogu biti odlični uslovi za neke biljke, kao što je to na primer premala količina sunčevog svetla.
Ukoliko je prostor prekratak a pri tome ima i mali prozor koji je tako pozicioniran da retko i kratko sunčevi zraci dopiru u prostor izvrsno će odgovarati neki varijeteti biljaka nama poznatih kao puzavice. Možete ih postaviti da rastu uz zid a ako iza biljke smestite i ogledalo dobićete utisak i dužeg i dubljeg prostora. Jedna od takvih biljaka ali redak varijetet je ukrasna sobna puzavica neonske boje lišća.
Sobna puzavica "Neon" - Epiperium pinnatum "Neon"
Ukrasna puzavica limun žutih listova se može naći pod nekoliko botaničkih imena (Epipremnum pinnatum, Epipremnum aureum, philodendron nechodomii, Pothos Aurea, Scindapsus aureus, Rhaphidophora aurea). Biljka je poreklom sa Solomonskih ostrva u Južnom Pacifiku (severoistočno od Australije). U porodici kojoj pripada postoje četiri vrste ove biljke na raspolaganju Gold, Marble Queen, Jade i Neon.
Iako bi se po poreklu dalo pretpostaviti da voli izrazito toplu sredinu ona najbolje uspeva na temperaturi izmedju 17°C i 27° C stepeni, ne podnosi direktnu izloženost sunčevim zracima, zato je i idealna da se uzgaja u osvetljenom (indirektno svetlo) ili senovitom delu prostora gde ne dopire direktno sunce. Biljka je inače veoma podatna za uzgajanje, dozvoljava i da sami uz pomoc prstenova ili potpornog stuba formirate oblik ili pak da je uzgajate u visećoj saksiji kao i neke druge sobne lozice. Imajte u vidu da može da dostigne i nekoliko metara u dužinu, zato dok je biljka mlada, na vreme osmislite formu, izuzetno lepo izgleda kada su listovi zbunasto (blisko) položeni tj. kada je loza vodjena u vidu spirale.
Ono što je može uništiti je prekomerno zalivanje. Uvek proverite prstima vlažnost zemlje pre no odlučite da je zalijete i obavezno nakon zalivanja kada se ocedi tacnicu ispraznite. Previše vode je pogubno za ovu biljku i ako vam se desi eksecs da ne tugujete zajedno, izvadite biljku i pazljivo odstranite zemlju sa korena i presadite je odmah u svežu zemlju. Ako je ostavite da se sama isuši onda je najbolje da preventivno uzmete bar dve reznice i razmnožite, jer je oporavak pod velikim znakom pitanja.
Presadjuje se jednostavno, ili reznice stavite u neku teglicu sa vodom i sačekajte da pusti koren a potom je presadite u zemlju. Generalno biljka se presadjuje svake druge-treće godine u proleće. Poželjno prihranjivanje je jednom u mesec dana tečnim djubrivom za sobno biljke, jer ova biljka nema period mirovanja.
Osim što raste brzo negde oko pola metra godišnje i što je praznik za oči ona je i korisna jer razgradjuje formaldehid i benzen koji u domaćinstvu mogu poticati iz različitih izvora počevši od kućne hemije, oliskih sporeta pa do duvanskog dima. Ono što je posebno važno za sve koji se odluče da oplemene svoj život ovom biljkom je da ona mora da bude van domašaja kućnih ljubimaca, jer je za njih toksična! Kao i u životu, atraktivan izgled nosi i svoju drugu stranu. Male stvari čine život lepim, a lep život nije mala stvar.
majra
Dracena - lisnata krasotica
Iza ovog zastrašujućeg imena iz bajki krije se, ustvari, vrlo lepa sobna biljka. Njene različite vrste vrlo često imaju prekrasno obojeno lišće i lako ih je uzgajati.
Ako ste ikada gledali neki prilog ili možda letovali na Kanarskim ostrvima sigurno poznajete dracenu. To su one bogato razgranate biljke što dosežu zavidne visine od 15-ak metara. Ostale vrste potiču iz tropskih predela Azije i Afrike.
Biljke pripadaju porodici agava, rastu ili kao stabla ili kao grmovi a samo ime im potiče od grčke reči drakaina – što znači ženka zmaja. Ono što danas možemo kupiti u našim cvećarama su različiti uzgojeni oblici sa različitim i zahtevima za negu.
Najčešća vrsta je poznata kao "drvo života" (Ti-plant), jer listovi rastu iz, naizgled beživotnih komada stabla. Vrlo često susrećemo kao jedno pola metra visoko stabalce s elegantnim lisnatim čuperkom. Listovi mogu biti zeeni, ali i sa žutim prugama.
Dracaena marginata
Drecena marginata kako samo ime ukazuje krase vrlo uski, dugi listovi sa crvenim obrubom. Ova obojenost je posebno izražena kod sorte "tricolor." Zbog nijasi boje na samim listovima koja ih obrubljuje često je nazivaju i "drvo-duga." Ova vrsta voli svetle i nešto toplije prostore.
Generalno dracena ne podnosi suv sobni vazduh, pa je u treba češće prskati ili istuširati pažljivo. Što se tiče zalivanja morate ga prilagoditi godišnjem dobu a uglavnom treba da je umereno. Prihranjuje se na 8-10 dana tečnim djubrivom od marta do avgusta, a zimi jednom mesečno.
Ne treba da bude nikada izložena direktnom suncu, ali ni hladnoći. Čak ni zimi ova biljka slabo podnosi temperature niže od 20 stepeni a nikada ne bi smela biti na temperaturi nižoj od 16°C.
Mlade biljke se presadjuju u proleće svake godine, a starije svake treće. Vrlo je važno da osigurate dobru drenažu i to je negde jedini zaista pravi zahtev ove biljke. Lakše podnese i zanemarivanje nego da su joj "noge u vodi."
Da bi uživali u zajednici birajte one biljke za koje znate da imaju primerene uslove za život, tada će druženje biti na obostrano zadovoljstvo.
majra