Voleo bih da mi neko ko se bavi tumacenjem protumaci ove snove, jer vec nekoliko puta mi se vrte ista dva i toliko me uznemire da se probudim placuci. Mada, mene retko sta moze da uznemiri.
Sve je tamno, u nedogled. Vidim crnu devojku, sedi na nečemu što je isto crno, i ne znam šta je, i plače. I to plače baš jako, i to zvuči veoma veoma jezivo.
Prilazim da joj na neki način pomognem, i sa koje god strane da joj priđem, njena leđa su mi okrenuta, i njena dugačka kosa koja otprilike pokriva veći deo leđa. Uz ovaj san sam se budio par puta tresući se neverovatno.
Lep dan, šetam sa nekime, a ne vidim ga, non stop ide iza mene. Imamo neku normalnu komunikaciju, ne čujem šta pričamo, vidim po gestikulaciji i neko objašnjavanje rukama. Iz neke sporedne ulice uključujemo se u glavnu, gde ima gomila ljudi, pesače, nešto kao knez Mihajlova.
Od svih tih ljudi koji prolaze, meni se fokusira pogled na neku crnu devojku, koja uči malo dete da hoda, držeći mu rukice u vazduhu, a dete nabada korak po korak. Okrećem se, vraćam se par metara u ulicu iz koje sam izašao, čučnem, i plačem.
Liju suze same. A ta osoba sa kojom sam, teši me bezupešno. I budim se u suzama.