Re: mozda si u pravu, laro
zondira021: U svakom slucaju hvala ti,ali ono..sta znam...to sam pokusavala gomilu puta i nije islo,mada mozda je od samog pocetka bio problem samo u meni,mozda sam ga previse idealizovala,i kad tad skontacu da je realnost ustvari susta suprotnost mojim snovima...no,opet vodim se onom devizom ''samo zaborav cini kraj,nikad vreme i kilometri,jer pokusavati nekog na silu zaboraviti znaci jos vise ga voleti'' tako da se vise i ne trudim da ga zaboravim,prepustam to sudbini,kad se pojavi neko bolji u tom smislu prepusticu se... :???:
Ne znam da li si ga idealizovala, ali emocije koje opisujes deluju realno.
Sasvim je moguce tako tiho voleti.
Imam i ja platonsku ljubav. On je moja, a ja njegova. Mnogo ga volim! Volim njegov humor, njegovu lezernost, njegov osmeh. Ozenjen je, ima divnu suprugu i klince s njom.
A meni je dovolja njegova paznja i to sto je sposoban da me oseti i razume i bez da mu kazem sta mi je.
On kaze da voli moju preteranu analiticnost ( :lol: ), moju blagost, moje postenje i svest... eto, on je jedan i ne moze ga niko zameniti.
Sta bi Platon rekao?
Ok, ako platonska ljubav daje smiraj, podsticaj, bilo sta pozitivno, odnosno ne ometa nas zivot, onda je ona divna i treba je gajiti, ali ako nas sputava, da li je to ljubav uopste?
Nisu sve ljubavi srecne
Nisu sve ljubavi srecne! :cry:
To ne znaci da nije ljubav u pitanju!
Mozda je Narcis konzumirao platonsku ljubav?
Dozivljavam je i prozivljavam je
Baš je zgodno početi temu o platonskoj ljubavi jer je ponekad, makar rijetko ima, jer u životu "brzine" koji odlikuje život mladih nema se vremena ni razmišljati kako doživjeti ljubav bez dodira.
Osobno iskustvo je pozitivno; doživjela sam je i proživljavam je i nikome, zaista nikome, ne smeta i ne smetam ja sa svojim osjećajima.
Što je najvažnije, oboje to znamo, osjećamo i proživljavamo kao normalni odrasli ljudi.
Tanka nit
Sta bi se dogodilo da se izmedju muskarca i zene koji veruju da jedno prema drugom osecaju platonsku ljubav uklone "prepreke" - bracni partneri, drustvene norme i sl.
Ne bi li se tada platonska pretocila i u fizicku ljubav, nije li onda platonska ljubav samo nasa odbrana od pomisli da prema nekom gajimo osecanja koja ne bismo trebali?
Slažem se.
Slažem se s Larom, odnosno njenim razmišljanjima o platonskoj ljubavi.
Da nema te "tanke niti" kako kažeš, platonske ljubavi (bar u mom slučaju ) ne bi ni bilo, a to znači, sve tzv smetnje na putu bile bi anulirane, a onda je ljubav sve ono, što dvoje ljudi priželjkuju, a ne ostvaru u toj svojoj nazovi Platonskoj fazi.
Muskarac - vise naklonjen platonskoj ljubavi
Negde sam procitao da je muskarac sa godinama vise naklonjen platonskoj ljubavi. Kod zena je to obrnuto, kazu.
Natculna ljubav nije idealna ljubav, to je mozda zadivljenost, a to nije ljubav.
Ne znam da li je to neka vrsta platonske ljubavi, ali da li je moguce toliko dobro upoznati osobu preko interneta, skoro stalno se dopisivati, i uzivati u chatu, da pocinjes polako da se zaljubljujes?
A ta osoba nikada nije bila prisutna u tvom zivotu.
Sta se dogodi kada pukne platonska ljubav? Kada shvatite kako ste bili u iluziji?
Moja platonska ljubav traje godinama
Ja prozivljavam jednu platonsku ljubav vec godinama. Osecaji su uzasno jaki i desi se da se ne vidimo mesecima, a kad se vidimo emotivni naboj je toliko jak da je prosto bolno. Ali vreme nam nikad nije naklonjeno. Ili je on bio u vezi ili ja. Sada sam u braku.
Dakle nisam sklona prevarama, jer verujem u ono ne cini sto ne zelis da tebi cine. Uzivam u razmisljanjima o nama iako to ponekad moze biti bolno, ali zaista postavljam sebi pitanje da li bih ikada i zelela da se nesto desi, jer pocinjem da verujem da je idealan jer sam ga ja takvim stvorila, a da bi konkretan odnos sve promenio. Jednostavno da je on daleko od idealnog. Cuvam ljubomorno taj platonski odnos sa njim i bojim se od moguceg razocarenja.
Zato je bolje da ostane sve kako jeste, jer bih izgubila divne mastarije, nadanja, zudnje, a dobila vezu koja bi bila verovatno jos samo jedna u nizu.
Ja sam bila u identicnoj situaciji par godina, osim sto nisam bila u braku. On je bio idealan samo zato sto sam ga ja takvim napravila. Moje nastojanje da srusim sve prepreke medju nama je bilo uzaludno, jer sam pogresno verovala da on zeli isto. Tome je doprinelo njegovo dvosmisleno komuniciranje samnom.
Takodje nisam bila u stanju da sve to prekinem. Verovala sam da imamo nesto posebno. On je zeleo prijateljstvo, za razliku od mene koja sam zelela ceo paket arazman. Kada sam shvatila sve to, moj svet se srusio. Razocarenje koje sam dozivela je bilo neophodno i neizbezno. Samo tako sam mogla da ga se otresem. Neko vreme posle toga sam prekinula komunikaciju sa njim. Posle svega se pitam koji k... mi je sve to trebalo?
Samo mi je napravilo stetu, iscrpelo me totalno, pretvorilo u pesimistu. Ponekad mi nedostaje i to malo sto sam imala sa njim, ali znam da sam uradila pravu stvar sto sam prekinula kontakt sa njim.