Moja najbolja prijateljica i ja živimo jako blizu, i u njenoj ulici ima jako puno pasa. Odmah da naglasi, mnogo se plašim njih. U snu smo mi u toj ulici, i nas ti psi napadaju, samo što ih ima više nego u realnosti. Ja bežim, i stajem na ogradu, dok je nju ujeo jedan. Kako su je ujeli, tako oni nestaju, a ona ostaje da leži u lokvi krvi na ulici. Ja prilazim i ne znam šta da radim, počinjem da vrištim i da pitam komšije kako ide broj hitne pomoći. Moja mama se odjednom pojavljuje, i pokušava da zaustavi krvarenje koliko toliko. A te komšije nisu ljudi koje ja poznajem, jedna devojka mi priča slova koje trebam da pozovem, i ja kucam brojeve na čija mesta se nalaze ta slova, i zovem hitnu. Onda moja prijateljica ustaje, ne znam ni ja kako, sva krvava, i krećemo moja mama, ona i ja ka hitni. Čim smo izašle iz ulice, ja na putu nađem novi telefon, sva oduševljena uzimam, i sakrivam ga u džepu. Na našoj raskrsnici nailazi hitna i ja se tu budim.
Prijateljstvo
Teodora,
Iz nekog razloga si posumnjala u iskrenost i odanost svoje prijateljice. U kratkom vremenu si izgubila sposobnost da stvoriš ravnotežu u svom životu.
Srećom po vaše prijateljstvo ti si iznenada sve razumela i sve se dobro završava.
Interesantno je da si verovala devojci koja ti je govorila slova umesto brojeva. Mislim da si verovala jer se radilo o nečemu važnom tj. broju hitne pomoći.
Čuvar snova
