Dusa boli - dusa ranjena
Ne bih da vam dosadjujem mojom tugom i bolom, ali posto je to tema u kojoj se ja momentalno nalazim ispricacu svoju pricu. Bili smo zajedno 10 godina.
Deset srecnih godina, voleo on mene, volela ja njega, Bog nam dao i dete, cerku, andjeo na zemlji. Voleli smo nju, volimo je i dalje, to je dete ljubavi, velike ljubavi. Tako sam mislela do prosle godine, maja meseca.
Primetila sam da je on drugacije, postao hladan prema meni, arogantan, kako ja njega uopste tako ne poznajem. Zena koja voli i voljena bila oseca da nesto nije u redu, pitala sam njega sta nije u redu, rekao mi da ima drugu, da me vara i da se u nju zaljubio, njegova frizerka. Isao je cesto kod nje, ja to nisam primetila, ne znam mozda sam bila slepa slepa od ljubavi, sada smo razvedjeni od 01.06.06.
Plakao je on, plakala sam ja, rekao je da me voli, da me je voleo, ali on ne moze protiv svoje osecaje, on se u nju zaljubio i zbog nje - mene i nase dete ostavio sada. Zivim sama sa nasu cerku, placem, patim i pitam se zasto, zasto mi on to uradio.
On i dalje zivi s njom, mozda je i srecan, mada to ne verujem, jer zna da ja patim, patim i bolujem svaki dan i svaku noc. Izgubila sam volju i radost za zivot, pitam se da li me on uopste iskreno voleo ili samo lagao, lagao deset dugih godina. On je s tim srusio sve ja neverujem nikom vise.
Boli, boli, dusa boli - dusa ranjena.
Moguce neverstvo
kako zapoceti razgovor o mogucem neverstvu? mislim da mu je to u genima, kako sam negde procitala.
sta onda, a ne zelim da ga izgubim.
Razgovaraj
Zašto se plašiš razgovora o nevjeri?
Razgovarati o nečemu tako neugodnom i nije ugodno, ali je nužno, jer ovako, šuteći, nikad nećeš znati što misli.
Svaka moguća nevjera implicira ljubomoru... Promisli ; koliko si ljubomorna kao žena i kakav pakleni život bi učinila za oboje, kad bi ostala u vezi s osobom za koju tvrdiš, da je "nevjera u genima"...
Pričaj, govori, iznesi svoje mišljenje, budi čvrsta u svojoj volji...
Nevera
Tačno, potpuno ste u pravu. Samo treba početi. Ne znam samo gde se izgubilo moje samopouzdanje koje sam imala na pretek. I zasto nisam više realistična u smislu - ako je valja, super je, ako ne - zbogom. Problem mi je što dok sam sa njim sve moje crne misli dobiju neku mekšu dimenziju a pakao nastane kada nismo zajedno.
Besna sam na sebe.
Prevara. Ostaje sumnja, ali mozda ce to vreme izleciti.
Vec nekolika dana trazim i istrazujem na internetu sve o prevari tako sam naletela i na ovu stranu. Procitala sam sta su napisali ljudi i da imaju razlicita iskustva i razmisljanja o tome. E moje je sasvim drugacije i ne moze se uporediti ni sa jednim. Ovo je jedino mesto gde mogu opisati pravu situaciju, zato sto o ovome ne bih sa nikim pricala niti zelim da iko zna. Ali nekima moze razjasniti neke stvari u vezi tome iako i meni u ovom trenutku nista nije jasno.
U braku smo 18 godina. Imamo dvoje dece a uzeli smo se iz prevelike ljubavi. Nas brak je bio primer svim nasim prijateljima, nikad se nismo svadjali, uvek smo razgovorom resavali sve probleme. Ljubio me i grlio pred svima i nakon 18 godina. Bilo mu je uvek drago da njegova zena i zrelijim godinama drzi do sebe, redovno ide u teretanu, pazi na svoj izgled. Oboje imamo divne profesije, slicne ali ne iste tako da se i tu nadopunjujemo. Uvek smo jedno drugom bili prijatelji koji mogu o svemu pricati i potraziti savet, nikad jedno drugome nismo ogranicavali nista. Idealnije nije moglo da bude. Ponekad sam se pitala cime sam zasluzila takvog coveka i bila sretna sto svoj zivot delim sa nekim kao sto je on. Moja rodbina i prijateljice su ga obozavali, neke mi cak i zavidele uporedjujuci svoje muzeve sa njim.
Ali eto desilo se da pre tri godine upoznam slucajno coveka koji je privukao moju paznju. Postao mi jako zanimljiv iako nisam na pocetku pomisljala da moze nesto da bude medju nama zato sto nista mi nije falilo u braku da bi prevarila muza. Prvo smo razmenili e - mail adrese i poceli dopisivanje kad smo bili u mogucnosti(to je veoma opasna stvar). Shvatila sam da je interesantan, svaki put bi doznala nesto vise o njemu i stvari su krenule onako kako nije trebalo. Nakon par meseci dopisivanja predlozio mi je da odemo na kafu. Nisam odmah prihvatila ali sam rekla sebi da u tome nema niceg loseg i ako izadjem na kafu. E to se i dogodilo. Sredila sam sebe najbolje sto znam da bi ostavila utisak i seli u restoranu, pomalo se cudeci sebi kako mogu da ne osetim strah da nas neko sto me poznaje vidi. Kako je vreme prolazilo javila se obostrano zelja da bude i nesto vise medju nama. To je doslo spontano i doslo je do prvog susreta u motelu. Bilo nam je divno. Zadnjij tri godine sreli smo se 5-6 puta. Postali smo prijatelji i pricali o svemu. Pricala sam mu o svom braku da nemam nikakvog razloga za avanturu ali da to sto se desava mednu nama ne smatram da bi moglo da ima bilo kakve posledice za moj brak. Bila sam sigurna da koliko je meni vazno da sve to bude diskretno toliko je vazno i njemu.
Nastala je nova situacija pre par meseci. Sasvim slucajno sam procitala poruku koja je stigna na mobilnom telefonu moga supruga koja me izbezumila. Smesta sam potrazila da mi objasni o cemu se radi. Bio je uplasen, seli smo i priznao mi sve. Rekao mi je da je pre pet godina imao susret nekoliko puta sa jednom devojkom koja je sada udata ali da povremeno salju poruke jedno drugom. Dozivela sam nervni slom. Plakala sam danima i nisam mogla to prihvatiti da je moguce. Bilo mu je jako tesko i nije mogao da me gleda kroz sto prolazim. Govorio mi je da kad se desilo da je osecao veliku krivicu i da me je jos vise voleo. Ali jednostavno to se desilo i nije mogao nista da promeni da je to uradio iz znatizelje a posebno zato sto je ta devojka tada bila inicijator susreta. Ipak mnoge stvari nistu mi bile jasne. Ona se udala a mi smo se odselili u drugu zemlju. Ipak su oni ostali u kontaktu. Uzasavala me pomisao da je on nju mozda i voleo. Jednog dana sam mu rekla da zelim pricati sa njom. Javila sam se i bila sokirana. Njene izjave su bile malo drugacije i to me je dotuklo. Kad sam mu ispricala sta mi je sve rekla, nije mogao da poveruje. Istog trenutka se javio i hteo da prica sa njenim muzem. Onda je i on svasta rekao njemu sto kako kaze i nije istina ali da kad ona moze da izmislja stvari onda moze i on. Sledeci razgovor je bio medju njih dvoje koji sam ja slusala i pale su takve uvrede sa obe strane da ga ja prosto nisam prepoznala.
Nastao je pravi pakao u kuci. Sve ono sto je ona rekla nije znao kako da dokaze da nije istina. Najgora stvar sto je meni rekla bila da ako je ona htela on bi ostao sa njom a mene ostavio. To nije mogao da prihvati i kleo se u decu da nicim nije ostavio prostora da se bilo cemu nada. Da joj je na samom pocetku rekao da voli svoju zenu, da ima lep brak. Nisam se mogla pomiriti sa nicim. Promenili smo mobilne telefone zato sto sam samo tako mogla biti sigurna da ako ona posalje poruku ja cu biti ta koja ce procitati. S obzirom da mi mnoge stvari nisu bile jasne iskoristila sam situaciju sto je njegov mobilni telefon bio kod mene. Pocela sam da joj saljem poruke takvim sadrzajem kako bi je ponizila i onako kako bi htela da joj on pise. Uvek bi mu kazala sta sam joj napisala a on bi mi rekao da mogu da joj pisem sto hocu, da mu je svejedno samo da se ja bolje osecam. Mislim da ono sto sam joj pisala niti jedna normalna zena ne bi primila olako, da bi se osetila sasvim na dnu, iskoristena i ponizena do beskraja. Htela sam da unistim i najmanju lepu misao o njemu kod nje zato sto osecam da na to imam prava samo ja. Znam da ga beskrajno volim sad i jos vise. Vodimo ljubav svaki dan i izbezumljeni smo od strasti.
Trazimo razloge da izadjemo ranije sa posla da bi bili sami kuci dok se deca ne vrate iz skole i provedemo par sati zajedno. Svaki slobodan trenutak provodimo zajedno kao da nas uhvatila panika da mozemo izgubiti jedno drugo. Veoma cesto zna da mi kaze da kad bi mogao da vrati vreme to se nikad ne bi dogodilo i da se kaje, da je to bila velika greska u njegovom zivotu. Ja sam isto tako svesna da kad bi mogla da vratim vreme isto nikad ne bi uradila ono sto sam uradila. Rekao mi je da ukoliko sa razvedemo da ce ostati do kraja zivota sam kako bi mi dokazao da me voli i da nikad ne bi mogao zamisliti drugu zenu pored njega. Pomalo me plase njegove izjave da kad bi ja to uradila on ne bi preziveo i da bi ga to unistilo. Onda je meni tesko i osecam se kriva sto mi tako puno veruje i sto nikad ni u snu ne bi pomislio da bi ja takvo nesto mogla uraditi. Prekinula sam kontakte preko interneta sa prijateljem i jednostavno vise nemam potrebu da ga cujem i da ga vidim, pa ja se cudim kako sam uopste i mogla da se sastajem sa njim.
Jako mi je bilo bolno kad mi je priznao da kad se sastao sa tom devojkom nekoliko puta da mu je ona nakon toga postavila uslov da ukoliko zeli da se vidjaju dalje da prvo napusti zenu, da je tada bio jako uplasen i da se bojao s obzirom da je tako malo poznaje da bi mogla napraviti neki problem u nasem braku. Reko mi je da se nakon toga nisu vise videli i da se ona ubrzo udala. Ipak mi nije jasno odkud zelja za komunikacijom dugih pet godina. Ostaje sumnja da mi nije sve rekao. Mozda ce to vreme izleciti i da cu se pomiriti sa tim.
Vredi li nastaviti?
Ova prica je malo poduza ali trudicu se da navedem samo najbitnije. Pa krenimo redom....
Pre nepune 3 godine sam slucajno, preko interneta upoznao sadasnju devojku. Posle nekog vremena smo se sreli i smuvali. To je bilo u novembru 2004. godine. U pocetku nisam ocekivao nista posebno od te veze. Bila mi je simpaticna i nista vise. Sa druge strane sex je vrlo brzo pao i to nam se oboma jako svidelo. U to vreme ona je pricala da joj je lepo samnom ali da ona ne zeli nikad da se udaje. Zasto je tako razmisljala ne znam. Vreme je prolazilo i bila mi je sve bliza, osecao sam da bi trebali napraviti korak dalje. Nakon nekih godinu dana sam joj rekao da zelim da zivimo zajedno. Nije to prihvatila, imala je vise razloga ali po meni to nisu bili pravi razlozi. Naime, ona vec stanuje privatno sa 2 cimerke. Meni je bilo normalno da prihvati da zivi samnom. Izjavila je da ona ima dogovor sa cimerkama da im mora najaviti odlazak 6 meseci ranije! To mi je bilo prosto neverovatno ali sam nekako to "progutao". Nadao sam se da ce pricati sa cimerkama i da ce odluciti i poci samnom. Ok, razumem da se mozda bojala. Nije znala sta ako nasa veze propadne, gde da ode. Dozvolio sam joj da razmisli jos nekoliko meseci. Preko leta nije bila tu, radila je kod nekih rodjaka na moru i nismo se vidjali. Kad se vratila prosle godine u septembru opet sam poceo sa istom pricom. Rekla je da joj treba jos vremena, da joj je lepo ovako. Onda sam posle nove godine rekao da definitivno mora odluciti, cak sam i trazio stan bez obzira sto se nije izjasnila. Kad sam nasao, po meni odgovarajuci stan onda je imala primedbe tipa; nema centralno grejanje, daleko joj je za posao i slicno. Pitao sam je da li je najavila cimerkama da odlazi. Sad kaze da nije i ne treba, nego kad mi budemo definitivno krenuli u potragu za stanom ce im onda reci!?! Nedugo zatim sam indirektno rekao njenoj cimerki za tu varijantu i to pred njom. Ona se tu nasla uvredjena. Takodje, pre par meseci je izjavila da ce se ona verovatno nekad udati ali ne zato sto ona to zeli vec zato sto se svi zene i udaju pa ajde i ona ce! Sta tek reci na takvu izjavu. Vec mi je bilo prekipelo i mislio sam samo da to vec jednom prekinem. Ali, ove godine nije isla na more celo leto jer radi pa ne moze. Odlucio sam da nam uplatim letovanje, da provedemo 10 dana potpuno sami pa ce se mozda posle toga nesto promeniti. Ali pre mora smo razgovarali i rekao sam joj da posle mora definitivno krecemo korak dalje ili se razilazimo. Na moru je bilo odlicno, lepo smo se proveli i dogovarali o svemu. Ali kad smo se vratili ona opet izbegava tu temu. Juce sam joj rekao da vise ne mogu tako i skoro smo raskinuli. Odjednom je pristala na sve, nista nije bio problem. Kaze da joj je bil glupo zbog cimerki, nije znala kako da im saopsti da odlazi pa je zato otezavala situaciju. Vise puta sam joj rekao da su i one sigurno svesne da ce se razici kad tad i da ne bi bio problem kad im to kaze. Naravno, nisam prihvatio to njeno odjednom drugacije misljenje. Nisam siguran da ona stvarno to zeli ili bi samo da me zadrzi. Izvinjavala mi se za sve ali rekao sam joj da je malo kasno. Sad meni treba vremena da se saberem i odlucim da li vredi pokusati opet. Mislim da je bitno naglasiti da ja uskoro punim 31. godinu, a ona je 6 meseci mladja.
Ono sto me pored svega muci je sledece. Iako nismo do ove godine nigde isli zajedno na letovanje, pa ni na vikend jedva je pristala da idemo sad. Htela je opet i ovaj mali g.o. da provede kod rodbine, da im pomogne jer imaju neke apartamane na moru. Rekao sam joj, ok hajde da idemo zajedno. Ti pomozi njima koliko treba, a ostatak vremena cemo biti zajedno. Nasla je milion razloga zasto ne mozemo ici tamo zajedno. Mozda umisljam ali imam utisak i da sam je par puta zatekao da kuca poruku, a kad ja naidjem sklanja ekran mobilnog da ne vidim i brzo pritiska crveni taster da izadje. Kad je pitam sta radi, kaze igra igricu na mob (doduse bas je zaludjena sa tim). To mi je sve sumnjivo i navodi me na nesto...
Sta vi mislite o tome?
Ovaj tvoj slucaj podseca na pesmu "Ja imam te k'o da nemam te" :) Kad se dodje do pitanja "sta nije u redu", obicno nesto stvarno nije u redu. I kao sto to pitanje nastaje negde u nama, tako i negde u nama postoji i odgovor. Cesto taj odgovor ne cujemo kad nam je najpotrebniji al vreme uvek na kraju kaze svoje. Cesto i ne zelimo da cujemo neke odgovore jer nadu uvek mozemo da gajimo. Treba li gajiti nadu u nedogled? Kad smo sigurni da smo voljeni, ne muce nas nedoumice i nista nije nejasno. Kad nekog volis, zelis da budes s' njim tako da mi postupci tvoje devojke nisu jasni. Jesi li voljen ili imas potrebu da budes voljen bas od te osobe? Imate li iste zelje? Ljubav jeste ponekad cekanje al treba znati i sta se ceka. Ljubav je predanost i iskrenost tako da mislim da puno toga nedostaje vasoj vezi ali se sve "gura pod tepih" i prepusta vremenu. E, sad ti vidi koliko je sati :)
Treba prastati
sa moje tacke gledista, uvek kazem, ljudima treba prastati bez obzira na to jesu li male ili velike greske, ipak "neko to od gore vidi sve"
Draga milenija, prvo sam se razmisljala da li da ti u potpunosi odgovorim na sve ovo sto si napisala, ali sam ipak odlucila da je bolje podjeliti moje misljenje sa tobom. Svakom se u zivotu desi da pogresi, samo sto neko uspije do kraja da resi svoje probleme, a neko ne, u tom slucaju sam ja.
Po mom misljenju ti si izabrala stari put zivota iako ti je novi bio pred nogama, mozda je za tebe to tako i bolje jer i sama kazes da nisi imala nekog razloga za prevaru, ali neradi se o razlogu, vec ja vise mislim da je to bila potreba.
Kazem ti to sve da bi shvatila da nisi jedina koja je kroz takvo sto prosla, ja sam jos uvek u slicnoj situacii, mozda jos i u goroj, samo sto ja nemam djece, pa mi je lakse odluciti se u zivotu u jednu ruku, ali vec u drugu ni sama neznam sta cu sa sobom.
Mog muza sam i ja na isti nacin prevarila, samo sto je ta veza potrajala, sigurno zbog toga sto mi je sa njim bilo lepo i sto mi je pruzio ljubavi za koju prije toga uopste nisam znala, toliko me je ubijedio da me voli da je prosto nemoguce u to nepovjerovati, zbog malo vise ljubavi i paznje koju mi je pruzio ja sam svome muzu okrenula ledja, ali jos uvjek ga volim, kada pomislim da bi se vratila neznam dali bi bila u stanju da pocnem iz pocetka, neznam dali bi mi vise ikada vjerovao kao pre, i neznam kakva me buducnost sa njim ceka, malo mi fali da se vratim jer znam da i on mene voli ali u meni postoji veliki strah od same pomisli da moze biti samo gore.
Veruj mi ni ja nemam nikog kome bi sve mogla da ispricam, vjerovatno bi me mnogi nazvali kojekakvim imenima ili to moje ponasanje nedolikuje meni, neznam ali jedno ti mogu reci jos da ce uvjek sumlja postojati.
Kad neocekivana ljubav promeni zivot - kako dalje?
Nemam prijatelje sa kojima mogu popricati o mom velikom problemu. Pa se nadam da cu ovde naci nekog ko ce mi pomoci. Moj problem je jako velik. Imam 33 godine, udata 16 godina i imamo troje dece.
Sa suprugom smo nekako izgubili komunikaciju vec mnogo godina. Pa nekako sam ohladila prema njemu mada nekad sam ga volela. Seksualne odnose smo imali retko i to mozda bas zbog mog ohladjenja prema njemu. Pocetkom avgusta on je otisao u Beograd da radi. Uvece sam sela za komp i upoznala sam njega... neka bude "Steva". U pocetku samo samo koju poruku slali jedno drugom, ali dan za danom, sve vise i vise smo se dopisivali. I tako nekad vec smo i zoru docekali zajedno, pa smo presli na telefon, a kasnije webcam i tako sve vise smo bili vezani jedno za drugo, kao zaljubljeni tinejdzeri.
Doslo i do prvog susreta, koji me prijatno iznenadio kad je rekao da i dalje hoce da me vidi, jer se i on zaljubio u mene. Potom i drugi susret koji sam cekala kao dete cokoladu. Posle se nismo videli jedno vreme, ali smo se dopisivali i culi telefonom sve dok suprug nije dosao kuci posle mesec i po odsustva. Normalno - racun za telefon je bio velik i potrosnja neta takodje, pa kad vide da se sve pretezno troseno nocu pa sve do ujutru, nije bilo izlaza - sve sam rekla.
Onda sam mu rekla da cu prekinuti kontakt sa njim. Nazvala sutra dan ujutru Stevu i rekla da je medju nama kraj i nema dalje, ali posle sam samo legla plakala i predvece sam se odlucila da idem kod mame svoje. Samnom je posao i sin i mala cerkica, a starija ostala sa suprugom. Nisam trazila Stevu da mu kazem da sam kod mame, ali promenila sam karticu u mobilnom (Steva mi je dao drugi broj) i dobila od njega poruku da nemoze bez mene tek sam tada mu javila da sam ga ostavila. I teklo dalje nasa veza, ali sad malo intimnija posto smo proveli jedan vikend zajedno. Sve je bilo lepo.
U medjuvremenu mu se pojavila neka bivsa ljubav od pre dve godine i tu su poceli problemi medju nama, jer je rekao da jos uvek oseca nesto prema njoj. Tu sam pukla i rekla mu da mu je sa srecom i ne zelim da mi vise pise ni mail, ni poruku, pa cak da me ni ne nazove. Jos taj dan sam pitala supruga da li me jos zeli nazad, jer je u medjuvremenu on pokusao na razne nacine da me dobije nazad.
I eto vratila sam mu se, ali nazalost ne iz ljubavi jer ja jos uvek volim njega. Odkad sam se vratila nemam snage nizasta, ne mogu da jedem. I sam pomisao na hranu izazove muku.
Cim sklopim oci - vidim njega.
Neznam, mozda sam prebrzo donela odluke, a znam da jesam. Nisam ostavila sebi nimalo vremena da se okrepim malo. Deca kao deca se radovali sto smo zajedno i suprug se raduje, ali se rastuzi da sam ja jos uvek njegova, mada od raskida nismo se culi.
Znam da zbog dece trebalo bi da ostanemo zajedno, jer njima je potrebna oba roditelja, ali i to znam da bez ljubavi (koje sa moje strane nema) nas brak ce totalno propasti.
Pokusavam da Stevu zaboravim, ali bilo sta da radim tu mi je u mislima. Htela sam da mu posaljem poruku, samo da cujem dali je dobro, ali obecala sam suprugu da necu, da cu biti jaka, da cu izdrzati.
I sad znam da zvuci ludo, ali ne znam kako dalje ne zelim supruga da emotivno unistim, mada se on zbog toga jako pati, jer sam pored njega fizicki, samo misli su mi kod Steve. Ako neko zna nesto pametno da nam kaze, vrlo rado primamo svaku pomoc.
I nadam se da cemo biti opet jedna velika porodica, i da cu Stevu zaboraviti, ali - kako?
Prevara
Prevara, sta to uopste znaci, da li smo svesni i sami te reci? U zivotu se desavaju razne situacije gde se covek ne moze uvek najbolje snaci tj. racionalno da razmislja.
Dok smo mladi i zaljubljeni do usiju i kada ne vidimo prst pred nosom, kako bi nasi stariji roditelji kazali, sve nam je lepo i idilicno. Mada, kasnije sve se to lepo isklistalise pa tek tada vidimo sta smo sami sebi nacinili! Ja sam se drugi put udala bas iz takvih razloga sto mlado pa neiskusno, samo zna da voli! Sada mi je 37 godina i skroz drugacije gledam na sve iza mene. Nekada nevazne sitnice sada su na prvom mestu i verujte zivot je odmah drugaciji. U mom slucaju mnogo bolji, divan.
Puno sam imala problema kada sam odlazila od bivseg muza, samo mi je majka kazala - dete, od dobroga jos niko nije otisao! Razmislite, sva dobra i losa dela imaju razlog za to!
pomoc za stelu
U ovom slucaju ja bi rekla da je najbolje pokusati pricati sa suprugom o tome sta je dovelo do toga da se udaljite jedno od drugog,koji su moguci uzroci svemu i dali ste oboje u stanju sve to popraviti i sto je najvaznije zajednicki krenuti u novi pocetak i sve zaboraviti. Isreno mislim da ako si se samo zbog djece opredjelila starim stazama koracati a ako ljubavi izmedju vas dvoje nema ili mislis da je vise nemoze biti,vjerovatno je da bi samo tako i sebe i djecu a mozda najvise i tvoga supruga unesrecila,zato je bolje za sve da se to sto pre okonca i da nastavis put svoje srece onako kako ti smatras da je za tebe najbolje jer ako si ti sretna,samo tako mozes i druge koji te vole uciniti sretnim.Cmokic.