Bioenergija Psihologija

Zivimo u Matriksu, ali toga nismo svesni

svi mi imamo u sebi bioenergiju samo sto ne znamo da je koristimo. zasto ne znamo? zato sto nas niko tome nije ucio. to su znanja koja se skrivaju od populacije zato da bi se lakse manipulisao ljudima.

sve sto se uci u skoli je napravljeno da bismo mi sledili sistem koji nam je dat, a napravljen je od strane onih koji vladaju ovim svetom. kada bi ljudi znali da koriste svoju pravu sustinu, svoju energiju, da bi dosli do neogranicenih znanja, tada bi ceo sistem religije, obrazovanja, medicine i nauke pao u vodu.

svi mi zivimo u matrixu, ali toga nismo ni svesni.

to ti je moj odgovor na tvoje pitanje.

Matriks je vestacki stvoreni sistem

Ne, Matriks je da ti mislis da je svet oko tebe realan, to jest stvaran, a ti ne znas da je ustvari vestacki napravljen da bi ti bio kontrolisani rob.

Matriks je vestacki stvoreni sistem, u kojem niko ne zna da je u njemu, nego misli da je to stvarno, to jest, prirodno.

Oni koji zaista shvate o cemu se radi se svi sokiraju, isto kao i Neo u filmu. Zatim slede samo dve solucije - ili se boris da izadjes iz Matriksa, ili se pomiris sa tim i ostajes rob.

Ne dobih odgovor :(

Kako se to bori onaj koji je stvarno shvatio da je u Matriksu? Sta radi? Konkretno mislim. :)

Molim

dajte nam malo vise uvida u materiju o kojoj diskutujete.

Borba protiv imaginarnog ili za imaginarno...

Čovek je vazda voleo da o sebi misli kao o borcu. Biti "borac", bar po mentalnom algoritmu zadnjih 3-4 000 godina, predstavlja nešto uzvišeno. Borcu se svi dive, poštuju ga, zovu ga junakom, pa čak i onda kada je junak neznan.

Naročito je popularno biti borac protiv nečeg imaginarnog ili za nešto imaginarno. U takvoj borbi ne možete nastradati jer vas imaginarno ne može povrediti. Doduše, ne može se ni pobediti ali šta je pobeda u odnosu na titulu "večnog borca"?! Pobedi se jednom i onda više niste zanimljivi ali, ako ste borac za nešto neostvarivo (imaginarno) onda vam je čast zagarantovana i bez pobede i uvek.

Elem, novitet u izboru modernih "boraca bez posledica" je i tzv. Matriks. Niti ko zna šta je konkretno Matriks, niti ko zna šta je alternativa tom Matriksu, niti ko zna kako se do te alternative konkretno dolazi ali mnogo njih zna (?) da je Matriks nešto loše i da se protiv njega treba boriti. Zvuči stupidno, ali stvari tako stoje.

Moje je mišljenje da je imenovanje nekog nadrealnog entiteta neprijateljem i objektom borbe samo još jedan od izgovora da se izbegne realna borba. Na prvom mestu, borba za realno shvatanje i prihvatanje sebe kao realnog bića, uz sve njegove realne karakteristike.

Ili, što bi rekao Platon u "Mitu o matriksu"...

Matriks je stvaran

Nemam sad vremena da pisem. Ne postoji "mit o Matriksu". Matriks je stvaran. Ova planeta je kontrolisana na sve moguce nacine od jednog malog broja ljudi kojima su cilj moc,novac i vlast.

Realnost i svi sistemi u ovom svetu, religija, nauka, obrazovanje, moralne vrednosti itd su smisljeno kreirane da bi se mogle kontrolisati siroke mase. Krajnji cilj mocnika je da dovedu ovaj svet u nesto slicno sto je opisano u knjizi Orwela, "1984". Pogledajte malo materijale Davida Icke-a.

@dj-health
Kako se iscupati iz Matrixa? Prvo informisanjem, a onda i vrlo ozbiljnim radom na sebi. Postoje mnogi materijali skriveni od javnosti, koji su poceli da izlaze na videlo. Treba biti oprezan jer postoji i jako puno dezinformacija.

O, izvini.

Onda - što bi Platon u svom "Mitu o pećini"

Vratimo se malo na temu iz maja 2006

Pozdrav svima

Nov sam clan I procitah ovaj forum o bioenergiji. Imam potrebu da se vratim na ono sto ste diskutovali u maju. Nadam se da cete procitati I da cete dati svoje misljenje.

Govorili ste o povezanosti sa sobom, odnosno na univerzalni identitet I o blokadama, pri tom zakljucujuci da blokade dolaze iz spoljasnjeg sveta, odnosno drustvene zajednice u kojoj obitavamo.

Mislim da ste prenebregli jednu vrlo vaznu stvar – nas prvi spoljasnji svet, kada se stvaraju obrasci u mozgu, je voda a potom roditelji ili oni koji nas podizu. Mislim da su odnosi u porodici presudni za stvaranje identiteta I ostvarenje licnosti. Takodje mislim da je to na ovim prostorima veliki problem koga Beograd I mozda Novi Sad nisu svesni. Kod nas postoji nesto sto se u svetu definise kao disfunkcionalna porodica, mada je preciznije reci nasilno porodicno okruzenje. Ovde, naravno, ne govorim o famoznom incestu koga americki film obozava, vec o konstantnom fizickom I psihickom zlostavljanju. Mislim da je najvaznije da naucimo da izadjemo iz tog kruga pakla. Tada se vrlo lako shvata da je spoljasnji svet matriks, a da je spas iz njega u tome sto se unutrasnji svet covekov proglasava za stvarni I deluje u skladu sa njegovim principima.

Toliko za pocetak

Pozdrav

Dobrodosla Lilia,

Vrlo lepo si srocila sve sto si napisala. Slazem se apsolutno da su roditelji i okolina prvi u nasim zivotima koji nam serviraju zivot koji treba mi da zivimo. To i jesu jedne od prvih blokada koje onemogucavaju da mi sami shvatimo ko smo i sta smo. Sve ono ostalo,zlostavljanje mentalno i fizicko je samo dodatak tome. Disfunkcionitet porodice je inace mnogo gori na zapadu,ali necemo o tome. Opste je poznato da je smisao porodice izgubio sve ono sto je imao nekad. To je samo jedan od problema. Sada se sve vrti oko novca,i sve vise se kreira sistem u kome covek vise nema vremena da se osvrne iz sebe i resava svoje unutrasnje traume,probleme,dileme itd.

Ovde cu uci malo dublje u tematiku. Naime,sta je to sto se definise kao spoljni,a sta kao unutrasnji svet?

Smatra se da je spoljni svet sve ono sto mi mozemo da iskusimo sa nasih pet cula. To bi u neku ruku bio ovaj nas,"oficijalni" svet.

Unutrasnji svet vecina ljudi definise kao ono sto se ne moze doziveti sa tih pet cula,nasa svest,podsvet,unutrasnja energija,emocije,misli,razmisljanja,snovi itd.

Ono u cemu vecina gresi je da deli materijalni deo sveta od nematerijalnog. Zasto?

Sve sto postoji u ovom univerzumu je ENERGIJA koja obitava na razlicitim nivoima,u razlicitim frekvencijama i u razlicitim fazama i gustinama.

Sve ono sto mi vidimo sa nasih pet cula je odredjena vrsta energije koja ima gustinu i odredjenu frekvenciju. Nasih pet cula takodje mogu da registriju samo odredjen raspon frekvencije. Sve ono sto je van tog raspona,mi ne mozemo da "vidimo". Van tih raspona postoje stvari koje mi ne razumemo. Tu spadaju sve ono stvari koje se popularno nazivaju "parapshihologija".

Desava se da neki ljudi uspeju da probiju taj raspon frekvencije na kojima ljudi obitavaju i tada se desava da oni vide ili cuju cudne zvukove,vide bica,dobijaju predvidjacke poruke i sl. To je prosto zato jer su dobili mogucnost da primaju frekvencije koje vecina ljudi ne moze da prima. To je slicno kao radio-aparat. Vi na odredjenoj frekvenciji mozete da slusate samo jednu stanicu,a druge ne mozete. To ne znaci da druge stanice ne postoji. Medjutim,kada se priblizite drugoj stanici,moze da dodje do mesanja talasa zbog cega cete cuti obe stanice istovremeno.

Dakle,ne postoji unutrasnji i psoljasnji svet. SVE je JEDNO. Problem je u tome sto mi nismo tako nauceni. Zato je za nas jedina stvarnost koja postoji samo ono sto dozivljavamo sa nasih pet cula. Taj svet je osmisljen tako,da nas sa razlogom drzi od svega drugoga sto ne mozemo da vidimo. Zasto? Zato sto bi onda kontrola onih koji nas kontrolisu propala,jer bi ljudi postali svesni prave realnosti. Dakle,matrix je svet koji je namerno stvoren tako da nas ljude drzi podalje od prave prirode svemira.

Odrambeni mehanizmi

U strahu da ne budemo povređeni, čak uništeni, stvaramo i umnožavamo odbrambene mehanizme. U to ulažemo ogromnu energiju. Vremenom postajemo zarobljenici vlastitih odbrana, koje nam, međutim, ne donose toliko željeno osećanje sigurnosti.

Naprotiv, što se više štitimo, bivamo sve ranjiviji. Ovo nije slučajnost, već nešto što leži u samoj prirodi odbrambenih mehanizama. Naše odbrane se u osnovi zasnivaju na poricanju. Poričemo stvarnost koja nas pozleđuje i koja nam preti. Poručemo ono što zaista jesmo jer takvi jesmo izgledamo sebi previše bespomoćni pred povredama i pretnjama.

Izbavljenje tražimo preuveličavajući sebe i svoje moći, iskrivljujući i umanjujući svet oko sebe, previđajući ono što nas plaši i sve ono što je u suprotnosi sa opnom, satkanom od samozavaravanja, kojom se obavili.

Smirenje, međutim, ne nalazimo. Umesto toga postajemo sve uznemireniji.

Svaka samoobmana traži dodatne obmane, koje će je podržati i zaštiti. Tako nižemo samoobmanu na samoobmanu, sve dok se u njih skroz ne zapletemo, u njima potpuno ne izgubimo. Sve dok se ne nađemo u magli, tako gustoj da u njoj više ne uopšte razaznajemo šta jesmo i šta nismo, šta jesu i nisu ljudi koji nas okružuju, šta jeste i šta nije svet oko nas. Tako bivamo sve dalji od sebe i, samim tim, sve nesigurniji.

Pretnja kojoj smo izloženi se uvećava, umesto da se smanjuje. Sada su, pored nas samih, ugrožene i naše samoobmane, te krhke, nestabilne tvorevine, koje je lako razoriti.

Ispostavlja se da naši odbrambeni mehanizmi rade protiv nas, u mesto za nas. Da mi njima služimo, umesto da oni služe nama. Paradoksalno što su ti mehanizmi jači, to mi sami bivamo slabiji. I odbrambeni mehanizmi se grade na ljudskoj žrtvi kao što se, u pričama i pesmama, na ljudskoj žrtvi podižu ukleti gradovi. To smo kao žrtvu prineli sebe same.