Da li verujete u sudbinu? Psihologija

Ovo je jako komplikovana tema.

Da li verujete u sudbinu i sta sudbina za vas predstavlja?
Da li je ona fiksirana, tj. nepromenljiva?

pa sigurno da postoji :) mislim da je dosta toga zacrtano i nepromenljivo sto se tice sudbine..mozda se sa vremena na vreme neke stvari i promene i ne dese se bas kao sto su bile sudjene.. :???:

Ja mislim da je svako od nas predodredjen za neke stvari.

Verujem da je postoji slobodna volja, da je sloboda izbora velika i da svako sebi kreira zivot.

Za one koji nemaju vere, samopouzdanja ne znaju i nece da nauce kako funkcionisu stvari najlakse je reci :"to ti je sudbina... vidi on je srecan, njemu ide a ja... nisam ja te srece... kome je sudjeno..." itd.

Mislim da svako ima sansu svaki dan da promeni svoj zivot i da ostvari i prozivi ono sto Koeljo naziva Licna legenda.

Moram dodati da se slazem da je komplikovano, i da se treba vratiti nazad i postviti neka druga pitanja mozda o smislu ovog zivota i toga koja je nasa misija i sta mi mozemo pruziti svetu, dugima, planeti. KOja je nasa uloga, jer nemoguce da svako od nas nema svoju svrhu na planeti. Kad pogledamo svet oko sebe sve je tako savrseno kreirano, zemlja, biljke, zivotinje, nasa tela itd.

Ono sto mislim da bi svako trebao da izrazi i razvije svoje talente i radi stvari koje mu pricinjavaju najvise zadovoljstva.

Siguran sam da kada idemo ka tome, da ceo Univerzum radi za nas, da nam stalno pomaze i da stalno imamo povoljan vetar u ledja treba samo da podignemo jedra i upravljamo. Naravno pre toga treba da se zapitamo i otkrijemo ko smo i zasto smo bas ovde i koja je nasa uloga.

To je opet slozeno i moze biti proces kada se pogleda kao celina.

vjerujem u sudbinu...mislim da su krucijalne stvari predodredjene ali da segmente zivota izmedju njih mi kreiramo...odnosno, mi biramo kako cemo zivjeti iz dana u dan ali izbjeci ne mozemo stvari koje nam u odredjenom momentu skrenu putanju u nekom drugom pravcu...

ne znam. sta vi vidite kad procitate ovo sto ste napisali? ja vidim ljude koji su bili iskreni, koji su pruzili jedni drugima ruku poverenja. vidim ranjivost. iz iskustva svi znamo kako smo prosli kad smo imali poverenja u nekoga.

kad smo nekom delegirali svoj integritet.

mislim da bi to bio malo blesav odgovor, kad bi odgovor na ovo pitanje postojao. evo sta je tu bezveze.

s jedne strane ljudi se jako jako opterecuju ovim pitanjem. ljudi zaborave da treba da budu dobri, vec se napnu i razmisljaju o tome da li je meni u mojoj sudbini zacrtano koliko ce meni dobro biti.

a sa druge strane iako ih pitanje tako puno mori i tako puno razmisljaju o tome, uopste nisu ni svesni koliko mnogo mogu da uticu na sudbinu. imaju neka predubedjenja, sujeverja, projekcije lazne slike, sve nesto iracionalno. i cesto iz zle namere - ako nemaju neko predubedjenje, ljudi ga cas posla stvore.

jao to mi je bezveeeze... necu jedem belance, volim zumance... ne volim boraniju, pica je ok...

Smorivoje:
jao to mi je bezveeeze... necu jedem belance, volim zumance... ne volim boraniju, pica je ok...

prethodni deo razumem i sasvim se slazem sa tobom Smorivoje,ali poslednji primer nije najjasniji..molim te objasni :PPP

ako bas moram da pojasnjavam, ok.

probiraci smo, navodno. kad nam nesto odgovara onda nam se to radi i svidja. a kad nam nesto ne ide u korist onda nam je to bezveze. mozemo da budemo prijatelji ali kad budem imao vremena za tebe, sad ne mogu.

drugovi smo onda kad mi trebas, a kad ja tebi trebam onda se produhovim, shvatim kako treba da nadjem sebe, ne smem da gusim svoju licnost zaboga, zanimam se za psihologiju, smisao zivota, a zapravo radi se o animalnoj potrazi za seksom. o prostom i jednostavnom drndanju drpanju karanju rokanju i tako dalje.

Definitivno verujem u sudbinu jer su mi se desile neke stvari u zivotu koje ni SLUCAJNO nisu "slucajne"

Neki ljudi veruju u sudbinu,neki ne. Ovde se postavlja pitanje-sta se podrazumeva pod sudbinom?

Uglavnom,smatra se da je sudbina zacrtani put u zivotu koji nam je vec unapred bio predodredjen,isplaniran,kako god,i da se tu nista ne moze uciniti,da je to tako kako je. "To mi je bila sudbina"-cesto ljudi govore. Ili- "pomiri se sa sudbinom".

Svakako je da u svemiru postoji sistem po kojem sve funkcionise. Nama zivot izgleda kao jedna velika konfuzija,bez ikakvog reda. Medjutim,Svemir(Bog,priroda,kako hocete),je savrsen i u njemu je sve harmonicno i ne bez reda. Nama se cini da je sve haoticno i da je sve "slucajno",zato sto smo davno izgubili originalnu komunikaciju sa Bogom/Svemirom,i sada smo slepi i gluvi i nesposobni da se ukljucimo u savrsene tokove svemira.

Medjutim,i to sto smo takvi kakvi smo,i sto smo sada i ovde,ima itekako svoju svrhu i smisao.

Nego da se vratim na pojam sudbine.

Bog postoji. Problem je u tome sto ljudi ne razumeju prirodu Boga. Bog je prvo postojao kao sveobuhvatna energija. Kada je postao svestan samog sebe,u svojoj savrsenosti,on je zeleo da se i dalje siri i razvija. To u Svemiru uopste nije nemoguca-Svemir je beskonacan. Zato je Bog projektovao sebe na bezbroj nacina,u fizickom i nefizickom obliku,i mi smo takodje njegove kreacije i njegovi delovi. Mi postojimo na mnogim nivoima,u mnogim dimenzijama i u mnogim stvarnostima. Svhra svega ovoga je da se uci i sakuplja znanje iz iskustava koje prozivljavamo svi mi-u zajednici sa Bogom/Svemirom,kako bi se to znanje konstantno integrisalo u egsitenciju Boga/Svemira i sirilo se i razvijalo se.

Za Boga,ovo je jedna velika uzbudljiva igra. I za nas isto tako. Ali mi smo to zaboravili,jer smo se malo zaglavili u ovoj fizikalnosti. Ali i to je bio deo plana.

Ovo sve do sada zvuci kao da "sudbina" zaista postoji.

Stvar je u tome sto je iznad sudbine slobodna volja. Mi smo ti koji smo birali ovaj zivot i ova iskustva. Mi smo birali koje lekcije i koja iskustva cemo da prozivimo u ovom zivotu. Ovaj je naravno,samo jedan od zivota. Zivot je beskrajan.

Dakle,jeste,postojala je predodredjenost da cemo u zivotu biti to i to,i da cemo upoznavati te i te ljude,prosto zato sto smo sami to izabrali,ali sve sto nam se desava nije nepormenjljivo. Bog/Svemir dozvoljava slobodnu volju i mi imamo izbor u svakom momentu.

Sto se tice koincidencija i osecaja da se nesto moralo tako dogoditi; kao sto sam rekla,sve u Svemiru je povezano i sve funkcionise kao jedna beskrajna internet mreza. Mi svi uticemo jedni na druge,i cak i ono sto pomislimo ima uticaja na vrlo suptilne promene u Svemiru. Zato vrlo cesto,kada nesto zelimo da ostvarimo,putevi nam se otvaraju i nailazimo na ljude koji nam u tome pomazu,i mi prosto ne mozemo da verujemo kada se "cuda" dogadjaju.

I meni se svakodnevno desavaju ovakve koincidencije. Neke su prosto neverovatne i zapanjujuce. Koincidencije ne postoje. To su sve akcije i reakcije.

Nadam se Adame,da sam sada bila malo jasnija. :D

bubici

mozda i postoji ta nekakva sudbina ili koincidencija ili vec nesto takvo ali ja mislim da to nije bas tako jednostavno vezano. sta vise verujem da u mnogo cemu mozemo uticati na tok dogadjaja, osobito ako uspemo da sami sebe iskontolisemo.

Pa gde si JOM covece! Otkud ti ovde da si se pojavio? Cujem imali ste ludu noc sinoc sa znas vec kim.

Potpuno se slazem sa tobom, naravno da mozemo uticati na tok dogadjaja.O tome i pisem. Ajd malo pojasni u detalje.