Shodno predlogu za online autoskolu, da ostanete u trendu :D
Posto je sejach pobegulja, ja poklanjam J@ jedan kaleidoskop, da uvek moze da vidi nesto drugo i da se smesi, eto.
Dobro došla!
U mojim venama Davni Sever samuje
I ja ponekad ne znam šta mu je.
Što luduje? Od sreće tugu tka?
Moja prosta duša slovenska
Hm, da je sejaču da ne putuje praznog džepa i prazne glave...
Može pesmica?
Deca su,
bez znanja roditelja,
sahranila psa ljubimca
uz sve počasti i sa cvećem,
iza kuće.
Prošlo je milion godina.
Savremeni arheolozi
na osnovu iskopanih kostiju,
polena i znanja tvrde
da su psi već tada
sahranjivali svoje mrtve.
Svake godine u poslednjoj nedelji marta prelazimo na "letnje vreme"
Sve je pocelo 1784. godine sa Benzaminovim clankom pod nazivom "Ekonomski projekat". Prvi ozbiljni propagator ove ideje bio je Vilijem Vilet, koji je pomeranje vremena predlozio 1907. godine, a zamisao je ugledala svetlo dana za vreme Prvog svetskog rata u Nemackoj i Austrougarskoj koje su shvatile da produzujuci obdanicu stede elektricnu energiju i gorivo.
Kraljevina Srbija je bila peta drzava u svetu koja je usvojila sistem zonalnog vremena 1884. godine, neposredno nakon Medjunarodne konferencije u Vasingtonu gde je zvanicno usvojena podelu zemlje na 24 casovne zone tj. zonalno vreme autora Sanforda Fleminga.
Osnova za sva racunanje vremena je Universal Coordinated Time ( UTC). Ovo je vreme u pocetnom ( nultiom ) meridijanu – Grinicu. Ostale zone se racunaju kao pomeranje unapred ili unazad u odnosu na UTC.
Srbija vremenski pripada centralnoevropskoj zoni . Centralnoevropsko vreme se belezi sa CET i izracunava se kao UTC ( Universal Cordinated Time) tj. vreme po Grinicu + 1h.
Tokom zadnje nedelje marta mnoge evropske zemlje pomeraju vreme jedan sat unapred, zapravo prelaze u drugu vremensku zonu. U centralnoevropskoj vremenskoj zoni ( CET) - ova vremenska zona se oznacava kao CEST.
Dakle , ovaj privremeni prelazak nase drzave u drugu vremensku zonu predstavlja tehnicko pomeranje kazaljki casovnika jedan sat unapred.
“Letnje vreme” ili "daylight saving time" pocinje u noci izmedju subote i nedelje, preciznije 25. marta u dva casa ujutru i trajace do 28. oktobra u tri casa ujutru.
Ovo pomeranje casovnika nema utcaja na bioritam coveka, jer je za nastanak poremecaja neophodna promena od minimum tri casa.
znate li cemu sluzi svaki listic?
Postoji nekoliko legendi koje prate ovu biljku.
Jedna od njih je da je Eva ponela sa sobom detelinu sa cetiri lista kad je napustala raj. Ipak, mnogo pre nego sto se pojavila prisa o Adamu i Evi, Druidi (starokeltski svestenici) u Engleskoj su verovali da detelina sa cetiri lista ima magijska svojstva. Jedno od tih verovanja bilo je da svako ko pronadje detelinu sa cetiri lista, dobija sposobnost da vidi zla bica, pa da tako moze da ih izbegne.
Prema drugom tumacenju, za detelinu sa cetiri lista verovalo se da donosi srecu zato sto ona predstavlja krst, ali ne kao religijski simbol (jer se on u hriscanstvu pojavio tek u trecem veku posle Hrista) nego kao Solarni ili Suncev krst. Naime, ljudi su nekada koristili Suncev krst za orijentaciju: jedna prava linija krsta pokazivala je na mesto na kome Sunce izlazi ili zalazi (kao istok ili zapad), a druge dve pokazivale su sever i jug. Presek ovih linija cinio je Solarni krst.
U stvarnosti, detelina sa cetiri lista je zapravo kao i obicna detelina, samo sa degenerisanim genom koji odredjuje broj listova. Potraznja za ovim simbolom srece danas je tako velika da su neke uzgajivacnice uspele da odgaje sorte deteline u kojima se ovaj degenerisani gen veoma cesto javlja, pa tako danas mozete da kupite seme od njih i da tako imate celu bastu punu "sreće"!
Feng sui kaze - snadjite se sa onim sto imate, ko nema bastu evo predloga :D
hit za prolece - leto 2007:
Phoenix dactylifera
Datula
Ova otmena palma iz severne Afrike može se uzgojiti iz koštice obične kupovne datule. Ima krute listove sastavljene od malo naboranih zelenih listaka. U kući naraste do 180 cm. Sadi se tako što se koštica datule ostruže brusnim papirom i posadi u proleće u saksiju 15 cm obima u kome se nalazi kompost za lončanice. Klijanje u toploj prostoriji pri temperaturi od oko 18°C može trajati tri meseca. U proleće i leto zaliva se obilno. Prezimljuje pri temperaturi od 10 do 13°C i tada se zaliva oskudno. Od maja do septembra meseca prihranjuje se svake dve nedelje. Biljku treba držati na punoj svetlosti. Presađuje se svakog proleća dok palma ne postigne visinu od 60 cm, a nakon toga presađuje se svake druge, treće godine.
spontano raste po čitavoj Indiji gde se široko i odvajkada upotrebljava. “Meso” koje okružuje semenke sadrži oko 20 voćnih kiselina i oko 35 odsto šećera, kao i terpene (limonin i geraniol) i drugo. Lepljive tamnosmeđe komuške dolaze u trgovinu polusušene, bez semenki. Kad se namoče u toploj vodi, dobije se ljuta smeđa tečnost koja je neizbežni sastojak indijskog karija, a glavni je začin indonežanske kuhinje (koristi se za sos kojim se marinira sir od soje – tofu – pre prženja), a industrijski se koristi u proizvodnji voćnih napitaka. Deluje lako laksativno i osvežavajuće.
Blago onima koji znaju da svoja osecanja prikazu kistom.
Ja jedva rechima! Lege artis!
J@, ne mogu ti dati ovo sa vasara, ali izvoli ovako: