A ovo sam ja u kucnoj varijanti
]
sad me prodje volja...
za usisavanjem...
:?
Samo da se zna da je Mića (Lav) unapređen!
mackurina... mrzim macke...
ali volim ribice
mića kad zada radni zadatak njegovi zaposleni se nadju u čudu...
("Sve ovo da natovarimo u kamion?!...")
ma ne mogu vise da postavljam slike, moram da prekinem. tu mi neki moler dosadjuje... ma krecimo...
Ma sta je tu je toliko:
750 pouzdan podatak
Budim se, osjecam miris,
miris njenog omiljenog parfema,
parfema, koji stavlja svake noci
na njeno predivno telo...
Polako otvaram, jos snene oci
i gledam plavi cuperak,
cuperak , sto prekriva belo joj lice,
lice, moje voljene, moje devojcice
Divim se njenoj lepoti,
ne trpcuci ocima snenim i slusam,
slusam otkucaje njenog srca i zelim
zelim da ih brojim, da ih brojim
beskrajno dugo u tisini sobe
sobe ispunjene nasim telima
Kako volim da milujem tu kosu,
kako volim da ljubim to lice,
te oci, usne, rumeni nosic.
boze, kako drhtim u njenoj blizini.
koliko je samo volim....
U tisini sobe cuju se dva srca
dva srca, sto kucaju kao jedno
u tisini sobe cuju se dva srca
moje i njeno........
:???:
Ko je ona?
U prvi mah pomislih, da je ona neko, ko zeli da se nasali na moj racun. I bas kad pomislih da je tako, upoznah sasvim drugu osobu. Nekoga ko voli humor, salu, nekoga ko je pun zivota, pun raznoraznih ideja. Mislim da sam shvatio ko je ona, bar mislim, jer tesko je donositi zakljucke na osnovu poznanstva od nekoliko dana. Poznanstva sa tom divnom osobom, prepunom iznenadjenja. Uglavnom prijatnih, ali zna ona i to kako dobro da zagolica covekovu mastu svojim neobicnim postupcima.
Prosto pomislis; sad je sve gotovo, vise je nema, otisla je zauvek, bez pravog pozdrava. A onda nista, nista, kao da se nista nije ni desilo, kao da je sve uvek bilo normalno. A bilo je, nesto je ipak bilo, ja to znam, osecam i verovatno cu osecati malo duzi vremenski period, jer emocije su ucinile svoje. Ucinile su to da stavim prst na celo i razmislim, dobro da razmislim. I sad posle svega mislim da znam, bar mislim, a mislim da i ona zna da se nesto desilo, jer posle svega oboje smo se promenili, udaljili, svesni smo toga da je tako najbolje. Ili sam samo ja svestan, a ona ni ne razmislja o tome. Mozda se sve to desava samo meni, namerno, jer sam mozda sam to stvorio, mozda je sve to samo u mojoj glavi...
U duhu prethodnog predstavljanja prisutnih, i onih drugih, evo u slici naš PR:
A mogao bi da počneš i sa distribucijom majica, pa nek se neki šlepaju, mislim da Narodno pozorište ne sluti kakve talente propušta, a uloga raznih...
Povremeno se javljaju kojekavi anagrami, ja se baš slabo snalazim sa slovima u azbuci, al sa slikom još i nekako: