Kako bi izgledala planeta da je vode zene, makar jedan dan? Ljubav

Priznajem nisam citao Danteov Pakao, a mozda bi mi sad koristilo u vezi ovog pitanja od koga se ledi krv u zilama. Svet u rukama strina, snajki, baba?

Koliko se poznajem, nemam nista protiv zenske nacije ni ideologije, ali mi nije jasno koliko ovih preparata treba ukonzumirati da siznes i pocnes da postavljas ovakva pitanja?

Nije tesko predpostaviti sta bi bilo kad bi bilo. Od kako je zena njima stalno nesto fali. Koliko god da dobiju, prelaze preko toga kao da nista nije bilo - to je gotovo, posle toga ima samo "jos". Povremeno, radi reda i motivacije - nagrade naivcinu tako sto drmnu stap da se zaklati uze na kome je sargarepa.

E sta bi bilo kad bi umesto stapa u ruke dobile na 'poverenje' - drzavu ili ujedinjene nacije nije tesko naslutiti, mada... Nisam citao Danteov Pakao.

Pitanje nije ni reklama, ni antireklama, sliku sam spazio na blogu Zane Poliakov www.zanapoliakov.com . Zana je jedan od nasih najpoznatijih web dizajnera - u osnovi, izmedju ostalog je web dizajner i web producent, urednik, sajber frajla, multimedijalni cyber baby. Ima divan, priznat i poznat blog na navedenoj adresi koji rado citam, ali ponekad, jer uglavnom vise volim da davim, nego da budem davljen.

Kako bi izgledao? Divno!

E Goleee, pa mi tako blizu... Hm, hm... A Zana je sjajna, imam ja nešto od nje:

Vidim da se zali da je slikaju ko manekenku... Pa lepa i visprena zena - takve i treba da slikaju!

Samo ima neka pričica kako svaka fotka "ukrade energije", no ona to -Zana sigurno... u svakom slučaju njene slika oplemenjuje moj kutak i zato joj hvala!

A sto se teme tice - recimo, kada bi svetom vladale zene, jedan grad bi sigurno i dalje bio isti.

eee a sta mislite da malo mi muskarci oladimo i pustimo zene da vladaju situacijom?

ma ja mislim da bi to bilo dobro, da je jedini problem "muski ponos", a ustvari svi smo mi svesni da zena "drzi tri stuba u kuci". onaj cetvrti je verovatno armatura i beton.

pa sto onda ne bi zene malo vladale?... ma kad ja malo bolje razmislim, pa one i vladaju, a muskarci se samo tese - misleci da su glavni.

:D

Ja ne bi volela da zene vladaju svetom, jer mislim da bi bila katastrofa, zato sto su zene mnogo vise sujetne od muskaraca. Mada isto tako stoji da bi se u nekim situacijama zene bolje sporazumele nego muskarci. Al dobro misljenja su razlicita.

Ma zasto bi zene zelele da vladaju svetom?

Drage moje dame, (a I vi, dragi muskarci, dovoljno kultivisani da citate sta jedno zensko pise na ovu temu)

Vladati necim je pozeljno, vladati nekim, a kamoli pa jos celom planetom je dosadno I ruzno.

Sta mislite kakva je razlika izmedju ovih muskaraca po nasim kaficima I kafanama sto sede u muskom drustvu po cele bogovetne dane I belosvetskih politicara koji isto toliko vremena provode sami sa sobom na raznim konferencijama? Ok, u parama, obrazovanju, znanju, stilu I jos kojecemu, ali u sustini oni vole musko drustvo. A valjda nema nista lose u tome.

Stvorili su svet po svojoj meri I sad moraju njime I da vladaju. Pa neka im. Videle ste I same, zene koje su usle u politiku morale su da igraju po njihovim pravilima, da se pretvaraju u muskarce, a to je neprirodno. Ma znamo mi bolje. Secate se anticke knjizevnosti I one fore kad su zene zapretile svojim muskarcima u ratovima da nema vise seksa ako se ne vrate kucama… skrecete li na pravi put razmisljanja?

Za svaku vest o ratu – tri meseca nema seksa. Za svaki podmetnuti virus – dva meseca nema seksa. I tako, za sve lose sto naprave, ukinuti im seks. Treba ih nauciti da vode planetu, a ne da vladaju njome. Naterati da objave sve one papire iz piramide gde su sva znanja ovog sveta I gde pise kako se upravlja istom.

Kao sto I same znate, muskarci imaju samo dva prirodna nagona: nagon za zastitom I nagon za seksualnim spajanjem sa zenom (dobro, de, ovo drugo se malo modifikovalo, ali to je druga tema). Sta cete vise?! Mi imamo isto tako dva prirodna nagona: da budemo zasticene I da produzavamo vrstu. Oni su se socijalizovali tako sto se igraju stvaranja sveta, mi smo se socijalizovale tako da smo naucile da zadovoljavamo svoje fizicke potrebe, ispunjavamo emotivne.

I to vam je to. Dok god vam muskarac zadovoljava vase potrebe (racunam ovde, naravno, na vase sustinske potrebe , a ne na obrasce koje namece spoljasnji svet), nece ga preterano zanimati da vlada svetom. Oni sve daju za dobar seks. A onda ga pustite da slobodno vreme provodi kako zeli. Makar I da vodi planetu. Pardon, da vlada njome.

Pozdrav

Svakog je vladaoca, koji obavlja "dosadnu i ružnu" delatnost vladanja, bilo da je muškarac ili žena, rodila žena. I bazno ga usmerila.

Nista drugacija

Zar planetom ne vladaju zene. :shock: :twisted:

Da li je u pitanju jedan dan ili mnogo vise vremena, bilo bi isto. Ne zavaravajmo se, nema mnogo razlika izmedju nas. Ono sto postoji u muskom svetu u mozda malo drugacijem obliku postoji i u zenskom, ako uopste postoje muski i zenski svetovi. 8)

Zelja za dominacijom, vlascu nije samo odlika muskaraca, a o bogatstvu i da ne govorim.

To da su zene pravednije i miroljubivije sve vise postaje mit, a koliko sam ja shvatila, ako mi je kao plavusi poslo za rukom :oops: na to se pre svega mislilo prilikom postavljanja teme.

Ima i te kako i takvih pravednih i miroljubivih muskaraca, kao i zena, ali ni jedni ni drugi, na zalost ni na taj jedan dan, tesko da ce vladati svetom.

Nem razlike u vrednosti, ali

Nismo isti. Drugačije su nam tempirane sposobnosti i u drugim stvarima znamo biti dobri (mislim u proseku, ne invidualno)

Ima jedna knjiga: "zašto muškarci ne slušaju, a žene ne tumače mape" , tamo je bas lepo opisano, šta nije samo teorija nego važi i u praxi :klap:

Zasto bi npr. Bavljenje sa problematičnom decom bilo manje vredno, od tipično muškog posla kao što je inžinjerija?

Svako ko radi nešto korisno, ima svoju funkciju u društvu! Meni se baš ne svidja što neki vole da potcenjuju npr. smećare ili vršioce drugih ne baš priljatnih poslova... U suštini I TO TREBA NEKO DA URADI, ako bolje pogledamo oni rade i umesto nas, pa zato bi bilo lepo da i na njih gledamo s postovanjem!

Znači ono što želim reći je da: Mi žene volimo, iako im ne leže neki poslovi koje "vise vrede" u svetu :)

Kako izgleda svet u ocima zene?

Ovo je, dakle, narodna pesma. Narodna pesma iz drugog naroda, iz zemlje koja se zove Kroacija. I to je narodna ljubavna pesma, koja veli "Zašto bih ja tebi dala srce moje, svithartu moj? Jerbo ako ti ga dam, ondak neće biti moje!... Uzmi me, poljubi me!... Ili me ubij! A nikad ne dozvoli da me drugi voli. Mmmm!... Ha ha ha!..."

A što ćemo ljubav kriti

Ah što ćemo ljubav kriti, kad ja moram tvoja biti?
Srce više nije moje. Tebi, dragi, pripalo je.
Šta me tebi tako vuče? Osjećaji mene muče!
Srce više nije moje. Tebi, dragi, pripalo je.
Il me uzmi, il me ubi, Ne daj drugom da me ljubi!
Srce više nije moje. Tebi, dragi, pripalo je.

A što ne bi moglo?

Svet u očima žene je jedan ogroman supermarket. Ne postoji svemir, nema planeta, tu su samo gondole, a neko to od gore kroz kamere na plafonu koje ne pokrivaju baš svaki pedalj prostora to kao gleda, mi tu prolazimo i imamo izbor, u džepu nam je novčanik, na izlazu je kasa i tako dalje. Sve je idealno i dostupno je svima, naravno.

Jedan dan je Miladinka išla na tee party. Miladinka inače jako voli da ide na tee party, jerbo pije tee sa super ekstra cool osobama, osobama u prometu, osobama od iskustva i to joj dodje kao help da složi neki svoj životni puzzle. A ona strašno drži do svog digniteta i to ne može bilo kako ni bilo sa kim da slaže.

I jednog dana je Živadinka sasvim slučajno i ovlaš pomenula tokom ženskih razgovora da je njoj "jedan muškarac malo". Jao strašno. Ta svetlost je taj dan paralisala Miladinku i ostavila je posledice na njen život. Pa to je bilo tako očigledno, to je divno. Puzzle se složio i od tada Miladinka u ogledalo gleda otvorenim očima, slobodno i konkretno.

Jako malo je potrebno da se nadje mir. Ali ja ne mogu da nadjem to malo, sve su zasrali.

Ovako izgleda svet u očima žene

"Vidio sam i takvu situaciju, gdje jedan nas pjevac sevdalinki, inace i intelektualac, zamoljen od grupe stranaca da otpjeva jednu od tih pjesama, zapada u grdnu nepriliku i trazi sve moguce nacine da tome izbjegne. Upitan kasnije zasto se nije odazvao molbi tih radoznalih ljudi, priznao je da uistinu "nije mogao". Ne samo zato sto ta nasa pjesma nije evropski salonski frizirana i sto bi svojom egzotikom mogla da djeluje na te ljude cudno, neugodno, mozda i smijesno, nego i zbog "samoga sebe". Kako? Zasto? Zato sto bi pred tim ljudima svoje pjevanje osjecao kao neko razgolicavanje, dusevnu denudaciju, psihicku "nepristojnost". Elementarna stvarnost izrazena je i suvise neposrednom fiziologijom tonova i uzdaha, forma koja je van evropske muzicke konvencionalnosti, uopce ta elementarna zapadnjacki i estetski netusirana osjecajnost mogla bi da povrijedi estetsku mjeru i ukus zapadnjaka…

Dok se zapadnjacka muzika osjecala kao "pragmaticna" ili "apsolutna muzika", kao koncertna ili operska literatura, samo muzikalno, estetski, pa i filozofski, bosanska pjesma jecala je i jaukala, odnekud iz dubine, strujala je zilama i nervima i kupila krv u srce…Poslije prijelaza u mladicke godine moj odnos prema toj, i uopce narodnoj pjesmi, iz osnova se promijenio: poslije duze inkubacije izbila je i "infekcija": BACILLUS BOSNENSIS, iako mi djedovi nisu Bosanci, usao je u krv, a sa dna duse, negdje iz atavistickih dubina, javila se zica da zazuji i na najprostiju hamalsku pjesmu. Osjetio sam i to da to nisu "primitivne" pjesme, nego, u stvari, vrlo "teske" pjesme…U toj psiholoski duboko i snazno izrazenoj strukturiranosti ova pjesma nalazi korijen svoje monodicnosti "koja se u svom bicu moze da iscrpi samo sa dna licne, individualne psihe."

(Vladimir Dvornikovic: Karakterologija Jugoslovena. Beograd, 1990.)

Sevdalinka vraća ljubav prema vrednostima koju su neki nepromišljeno izgubili, za njih je ona primitivna, ne jezgrovita, jer oni inkliniraju da se voze metroom. Ne mogu oni zastati nad rečju, ne mogu oni da slute sebe u njoj, njihov duh je «nadrastao» «jalove» emocije, i ljude čije su emocije ovaploćene u njima. Samo za neke ljude je ona način sporazumevanja, samo oni znaju šta je emocionalno oplodjenje, ali na njih se reaguje sa «ha ha ha» jer, nisu oni pravi, oni su pogrešni, zalutali, oni su «pish» od ljudi.

Iako se čini, u teatru da je na sceni glavna glumica ona sto je svi slikaju, svetom vladaju žene bremenita srca i svet se menja zbog žene koja nosi u sebi imaginarni svet lepote – sevdah. Sevdalinka u korenu nosi rec 'sevda' sto znaci ljubav i rec 'savda' sto znaci žuč, sevdisati znaci bolno uzdisati zbog nemogucnosti suživota sa onim koga se ljubi, jer ga upravo razdvojenošću štiti od bola, štiti od sloma sistema vrednosti, od nemanja ploda ljubavi kao vrhuške života. Uzdišete i vi neverne Tome kad joj dah osetite, samo lakše je poreći istinu nego laž, lakše je zalepiti poster na zid i verovati da je on uneo svetlo u sobu, da je to aksiom, ta pragmatična ljubav, a ne nekakvo jecanje i jaukanje u sevdahu. Ali, ne možete slagati da ne znate reči pesme, kako to sad?!

A, da. Sigurno ste je «pokupili» u prolazu pored kaffea, dok ste žurili ka podzemnoj stanici "Vukov spomenik". To je ono što se traži, let ispod zemlje. To je razvojni projekat - začetak budućeg "lakog metroa"! Valjda to 'laki' znači i da se u njemu voze oni što hoće lako i brzo da stignu, za neku sitninu, što vole samo projekte po sistemu ’ključ u ruke’ i što bez patetike vozaju život uz vibracije i munjevite zvuke. Zvuče oni. Počujte kako, pojačajte zvučnike do kraja, i ne plašite se - ovo je svet gde još uvek vladaju muškarci.

Ko zna koja repriza dežavija

Deža vi.

Dok smo imali otvoreno pitanje sve je bilo u redu. Imali smo mir. Sada kada sam, skakutajući po livadama i mirisajući cveće, usput samo svratio i suzio pitanje i konkretno predočio da je tu neko rekao da je sevdalinka iz Kroacije, naprasno smo poklopljeni odgovorom u roku od par sati i u temi sada imamo - rasplet.

I? Odakle sevdalinka u Kroaciji? Odakle jedan ovako jedan porno prepev? Ko to meni drma kavez i iritira me sa "meni je jedan muškarac malo"?

Avaj... u pitanju je karakterologija jugoslovena, a to se stručno zove "bacillus bosnensis". Jer sevdalinka vraća ljubav prema vrednostima, a neki inkliniraju. Sevdalinka je nastala od reči ljubav i žuč, a svi znamo kako ide ta pesma, kako sad odjednom ne znamo. Ah da, tako što smo je pokupili u prolazu ispod kafea kod Vukovog spomenika.

Pun mi je djoka raznih Balaševića. Nemam šta drugo da kažem.

Nije lako biti kao Švajcarska

Pazi sad ovo, umem da kuvam i to, onako, prilično dobro i raznovrsno. Snalazim se sa mašinom za veš, što i nije neka mudrost, medjutim, znam ja i na ruke i šareni i beli. Ovaj drugi prodje i kroz veš lonac, a tu je i stara varjača okrenuta naopako. Kako samo krčka, eee! Vladana platno beljaše. Znam i na noge. Imam par velikih ćebadi, jedva bi stala u mešalicu za beton, o Gorenju i da ne pričam. Lepo ih potopim u kadu, izujem se, zavrnem nogavice, pa opletem Kolubarski vez, sitno kaludjerski. Pretpranje, pranje, par ispiranja i gotovo. A i noge, nikad čistije. Pa još mirišu na omekšivač. Onda sušilo i prostiranje. Kod mene je to posebna priča. Zadržim se duže od ostalih domaćica, ali zato posle brže peglam. Sve ti ja to, lepo, protresem, razvučem i zategnem, kad se osuši, ravno, milina pogledati. Osim one dve, nove i novije, imam još uvek i staru peglu, običnu, skoro da smo vršnjaci. I plastičnu fajtalicu uz nju, Jugoplastika Split. Pa tako, ponekad peglam i sa njom, samo retko, tek da me mine želja. Dobro, da se ne lažemo, želja za peglanjem mi i nije nešto posebno izražena, no, kad se mora, mora se.

Neke se stvari i ne moraju, ali ih ja ipak upražnjavam. Evo, recimo, čarape. Imam ih bar 50 pari, nisu skupe, pa ih, verujem ,dosta njih baca pri pojavi prve rupe, ali ja, vidi čuda - ne! Lepo je izvrnem, odmerim konac, uvučem u iglu (za sad još uvek bez naočara), pa spiralno ušijem. Kad je vratim na lice, bez posebnog zagledanja, teško bi ko primetio da je tu išta radjeno. O dugmadima i da ne pričam. Dakle i ušivanje i zašivanje. A i ostali kućni poslovi: sudovi, prozori, usisivač, praher, pajanje.., jedino mi latino serije ne idu baš nešto od ruke, da ne kažem od gledanja. Niko nije savršen.

Na kraju deca. Kao šlag na tortu. Prvo dete, prvo kupanje posle dolaska iz porodilišta. Babica iz patronažne službe pokazuje, mi gledamo. Posle 1,5 minut, ja je pitam da preuzmem. Ne znam ko me je začudjenije pogledao, ona ili žena. Uzeo sam bebu i odradio kupanje do kraja. Ni "T" od treme. Narednih 7 dana uglavnom sam je ja i kupao. Stvari kao povijanje klasičnim pelenama, kašice i hranjenje, povišena temperatura i druge zdravstvene tegobe i sve ostale bebske cake i začkoljice, to sam magistrirao.

"Emancipacija i feminizam"

Čitam ovaj gornji pasus, pa skoro da i sam poverujem da je u pitanju hvalospev, neka reklama poželjne udavače (i muškarci mogu biti u toj ulozi dosta uspešni). Zapravo je potpuno obrnuto. Pre neki dan, ovde na chat - u, povela se rasprava medju ženskim članovima o tom da li su i koliko muškarci zavisni od njih, naročito kod gore pomenutog. Ko 'ladi, a ko pere, pegla..., i koliko to treba ili ne, pustiti da se zahukta i ukoreni. I ko je kom potrebniji i zašto. Ma, stara i prastara tema. Ali, eto, potstaklo me je da se javno izjasnim. U pravu su, ne može se poreći. Sva ta "emancipacija i feminizam" imaju opravdanje.

Medjutim, hajmo iskreno, mene to uopšte ne interesuje, baš me briga, boli me uvo. To je stvar izmedju žena i muškaraca, ja sam Vlada i držim se po strani, kao Švajcarska. Odavno sam uvideo kud plovi taj brod, pa sam se na vreme školovao. Nisu u pitanju samo kućni poslovi i deca. Kod mene ne pije vodu ni priča o životnom partneru, dzaku zajednički pojedene soli, o nekom ko je uvek tu da te sasluša, priča ili ćuti sa tobom, s' kim ćeš se posvadjati. Ono - delimo dobro i zlo, ma, to je jedno veliko..., mislim, velika glupost.

Ja sam preteča osamostaljivanja. No, da ne preteram, može neko pomisliti kako mi žene nisu potrebne. Jesu, još kako, samo, postarao sam se da potrebe svedem na jednu stavku, onu, meni najvažniju. A to, svakako nije paprikaš ili pegla. Ne znam šta bi na to rekao gospodin drug Platon, poimanje ljubavi nazvano po njegovom imenu, ja prosto ne razumem. Ne kažem da tog nema, već da sam ja na suprotnoj strani barikade. Šta ću, filozofija mi, baš, nije jača strana. Više sam za prirodne nauke, a priroda je tu jasna, sve te nagone i potrebe nisam ja izmilio.

Lako je amebama i hidrama, razmnožavaju se deobom i pupljenjem. Nama je Bog iskomplikovao stvari na tom polju kojekakvim vratolomijama. Ne kažem da nema ni iskrenog prijateljstva izmedju žene i muškarca, bez prisustva kreveta kao posrednika, samo, za mene je to Špansko selo, neistražena prostranstva, naučna fantastika. Ipak, nisam, baš, u tolikoj meri isklučiv, nije obavezno da krevet bude posrednik. U obzir dolazi i kada, kuhinjski sto, tepih, lift, park.. Imam ja široka shvatanja i svoje iskrene prijatelje.

Živeo feminizam! Živeli posrednici!