Ljubav je uvek vredna rizika
Pa sada dali ljubavi na razdaljini opstaju ili ne nebih mnogo diskutovala!!
To je stvar licnosti a ne razdaljine!! Ja sam zivela na razdaljini od 2500 kilometra od mog sadasnjeg muza, pa smo sada 27 godina u braku!! Moja se cerka zabavljala sa svojim muzem, sedam godina i sada su 3,5 godina u braku!!
Ja mislim da je ova devojka postavila pitanje vise sebi nego nama u trenutku nemoci!! Inace celi zivot je rizik pa zasto i to nebi rizikovala, ali samo ako tebi to nesto znaci!! Sledi samo svoje srce!!
pa to je bajka
ljubav na razdaljini u trajanju od vise godina.Cini mi se da je to samo klauzula nekih starih dobrih knjiga romantickih i na kraju su se uzeli i ziveli do kraja zivota.Mozda nekad ali danas se izmeri u vagi zivot i ljubav .Posle 2500 kilometara mislim da zivot pobedjuje .Sta li se tek desava na 2500 kilometara, puno toga.Kod muskaraca postoji ono pravilo a to je upornost a kod zena konkurencija.Cak i ono primarno a to je zena bez seksa moze dugo a muskarci do tri meseca onda popustamo.I ako je zivot ugrozen na ustrb ljubavi, neverujem da neko realno zrtvuje sebe i to bez ikakve garancije da ce se ista promeniti .
dj-health:
Da "zivot je jedna velika skola", i veruj mi da se svakoga dana budim srecan sto je novi dan i nova prilika da se nesto novo nauci, pa makar to bila i gramatika srpskog jezika i pravopis.U ovoj rečenici je napravljeno više pravopisnih i stilskih grešaka. Postoji potencijal za dalja, "srećna", budjenja. Ako se, pak, čitav post lektorski analizira tek se tada otkrivaju neograničeni resursi radosnih jutara.
Ok wiseguy, lektore, ili sta vec. Siguran sam da bi ti to mnogo bolje odradio. Procitaj jos jednom njen post, stavi mali prst na celo, udahni duboko i razmisli, pa napisi odgovor. Razmisli malo o samoj strukturi moje prethodne poruke, a slobodno i ove, pa napisi lepsi, bolji, i konstruktivniji odgovor i pri tom uzmi u obzir temu ovog razgovora.
Pravi put?
Ja se svima na ovom forumu izvinjavam zbog moje gramatickim greskama i losem pravopisu ,ali necu odustati i dalje da se sa vam druzim. Zivot je dovoljno tezak i ponekad tuzan pa se nadam da vas mogu sa tim nasmejati, makar na tren :lol:
Icebreaker u pravu si kad kazes da nisam tvoj odgovor shvatila. Drago mi je sto ti znas sta hoces u ili od zivota ali kad tad covek nekad nije siguran u to dal taj put kojim je krenuo je pravi put koji ce ga odvesti ka sreci.
Draga Dejavu ne treba se izvinjavati zbog takvih gresaka u pravopisu jer smo svi skloni tome.A jos osobe koje su pune nekih jakih emocija i brzih misli koje se akumuliraju nisu u stanju da pisanjem sve iskazu ono sto je u sebi.Sa druge strane tu su ljudi koji su vec pisci ili njima slicni rodjeni za lepe recenice reci i gramaticki obradjene a mi tek pokusavamo da recima ispratimo svoje misli i osecanja.Treba biti i kvalitetni citac da pronadje misli izmedju textova.
Dejavu: Ja se svima na ovom forumu izvinjavam zbog moje gramatickim greskama i losem pravopisu,ali necu odustati i dalje da se sa vam druzim.Zivot je dovoljno tezak i ponekad tuzan pa se nadam da vas mogu sa tim nasmejati,makar na tren :lol: Icebreaker u pravu si kad kazes da nisam tvoj odgovor shvatila.Drago mi je sto ti znas sta hoces u ili od zivota ali kad tad covek nekad nije siguran u to dal taj put kojim je krenuo je pravi put koji ce ga odvesti ka sreci.
Upravo! :) Nista u zivotu nije sigurno i sve je jedna velika kocka. Ja licno obozavam taj aspekt "zivota" (kockar u dusi, sta ces :) ). Jedino sto mozes je da sledis ono sto ti mislis da je ispravno, i jadan onaj ko svoje odluke donosi na osnovu misljenja drugih. Ne verujem da to vodi ka "sreci".
Peace!!! :D
hello devojcice!
Sta bih mogla da ti kazem, a da sa sigurnoscu mogu da ti tvrdm da je to pametno uciniti ili, pak, ne uciniti? Ja sam najmanje "pametna" da te posavetujem. Moja trenutna situacija me nagoni da budem subjektivna i kazem izdrzi! Ako se volite, uspecete. Kilometri nisu bitni!
Tako sam i ja mislila, sto je jos bolje od svega, nakon raznoraznih situacija u kojima sam se uverila da me "voljeni" vara, opet sam ostala uz njega jer ga zaista volim.
Moja situacija je specificna, ukoliko je to uopste specificno, po tome sto je on romske nacionalnosti. Mi smo u vezi vec godinu i po dana, za njega, naravno ne zna niko od mojih, ukljucujuci roditelje i prijatelje! Znaci, ja zivim za njega, a nemam hrabrosti da to kazem ostatku sveta! On takodje zivi u inostranstvu, cudnog je karaktera, ali se mi neverovatno "poklapamo" i kompatibilni smo do granica koje se ne mogu ni zamisliti. Bar smo bili. Saznala sam neke stvari koje je, naravno, negirao. Ali to vise nije rekla-kazala, to su cinjenice!! Znas sta sam uradila? Oprostila. Nisam mogla protiv sebe. a da li je to pametno? Hajde ti meni reci?
Mozda sam se previse udaljila od same teme i tvog "problema", ali ni sama ne znam sta cu sa sobom... tako da, sve nas lepo saslusaj, premotaj sve filmove u glavi, razluci sve po sto puta i odluci glavom i srcem, ako je to nekako moguce! Mozda ce to iz nekoliko pokusaja i da ti uspe! A ja bih molila da mi neko kaze, da li ja cinim sama sebi boli ili...? Da li bih ja trebala zrtvovati sve zarad nekog, ko mozda i nije onaj pravi? Ko ce ga znati...
Pozdrav svima... Drago mi je da postoji ovakav forum. Treba uciti od drugih ljudi, upoznavati nove ljude, jer ceo zivot ucimo, a on je tako kratak i brzo prodje... hajde da ga iskoristimo na pravi nacin! (optimista sam zar ne, iako nisam u poziciji da to i budem)
Ja ne volim da cekam
Nije mi jasno kakvi su ovi "privilegovani" članovi. Ja ne volim da cekam.
A Ti? Pojma nemam! :klap:
Dali treba cekati?
Nova sam na forumu.i citam sve komentare i dobronamerne savete.Nisam pesimista i ne znam kako izgleda nekoga cekati,na tolikoj razdaljini.Zavisi kakva je veza bila od pocetka.Imam primer moje drugarice ciji je muz u inostranstvu.Dosao je sa namerom da zaradi ,a ostao je deset godina. Zajedno su ziveli samo dve godine. Ostavio je trudnu,gde se u medjuvremenu rodila devojcica.Cekala ga je uzaludno 8 godina,i na kraju su se razveli.Odrzavali su kontakte telefonom,obecavali jedno drugom na cekanje,ali ipak razdaljina cini svoje.Nisam merodavna da delim savete,ali nikada nebih pristala na ljubav sa bilo kojom razdaljinom.U redu ako je to odmor,sluzbeni put...Ali ja da sedim i da cekam nekoga ,a u stvari da ni sama ne znam sta da cekam.Dobro razmisli bez obzira koliko ce sve da boli.DALEKO OD OCIJU,DALEKO OD SRCA.Mozda sve ovo zvuci grubo,ne treba gubiti nista od zivota,zivi svoj zivot ,pa ako ti je sudjeno vi cete biti zajedno.Jos jednom ne verujem u ljubav na daljine.Druga stvar da si udata ,da imas decu sa njime,u redu je da ga cekas,ali ovako on ti je decko.Ko ce ti nadoknaditi vreme koje si izgubila i cekala.
Razgovaraj,opet sa njime kakve su mu namere ,dali da cekas ili ne.Jednostavno,moze ti se desiti da nista ne bude od vas dvoje i da ti on kaze"Ja ti nisam ni rekao da me cekas".Sta ce biti tada.Razgovaraj ,nemoj da se ustrucavas,jer je tvoj zivot u pitanju.Zaista zelim ti sve najbolje u tvome"Cekanju".
Dobar ili loš primer?
Posle godinu dana zabaljanja, moj tadašnji dečko je otišao na studije u inostranstvo. Mnogo smo se voleli, Bilo je logično da ću ga čekati i čekala sam ga četiri godine. Za to vreme smo se vidjali, on dolazio ovde, ja išla tamo. Kada smo bili razdvojeni, moj život se sastojao od pisanja pisama, i opet čekanja da telefon zazvoni.
Vrlo retko sam izlazila iz prostog razloga što mi bez njega ništa nije bilo dovoljno interesantno. Za to vreme moje društvo je izlazilo, zabavljalo se, uživalo u svemu što donosi mladost. A šta se nama dogodilo?
Mi smo se umorili od čekanja, odnosno ja. Ona ljubav koja e postojala na početku veze se istrošila čekajući da dobije nadgradnju. Jer, svaka veza, svaki odnos, živi kroz nadgradnju. Nije mi žao što sam ga čekala, ko bi me i mogao tada ubediti u suprotno, ali sam bila sigurna da više neću nikoga čekati. I nisam.
utjeha
Ne znam sta da ti kazem Lara. Ako si ga voljela onda nema veze to sto si ga cekala. Siguran sam da ćeš se opet zaljubiti (što ne znači da ćeš ga zaboraviti).
pozz
:) najbitnije je kako se ti osjecas, samo nemoj previse da se zrtvujes...