Verovanje u zavere
Da li smo zaista uhvaćenu u mrežu zavera, kao što se to mnogima čini? Da li je ono što nam se zbiva zaista deo nekog paklenog plana koji sprovode udaljeni i nedodirljivi moćnici? Ili u našim životima ima mnogo više slučajnosti nego što smo voljni da prihvatimo?
Pristalice teorije zavere će reći da ništa nije slučajno, i u to duboko verovati. Sve je tu sa nekom tajnom a opakom namerom, sve međusobno povezano skrivenim i neraskidivim nitima.
Uklanjanje užasavajuće slučajnosti jedan je od veoma važnih uzroka široko rasprostranjenog verovanja u zavere svih vrsta. U nama postoji veoma snažna emocionalna potreba da verujemo kako se ljudskom sudbinom može upravljati, kako se ona da oblikovati po nekom planu i voditi u skladu sa nečijom dobrom ili zlom voljom. Duboko nas uznemirava sama pomisao da je tako nešto neostvarivo.
I onda kada nam se čini da od nas gotovo ništa ne zavisi, nalazimo neku nesvesnu utehu u verovanju da makar zavisimo od nekog drugog, pa ma taj drugi bio prema nama i neprijateljski raspoložen. Pre i to nego da sebi priznamo kako smo često suočeni sa slepim silama nad kojima niko nema potpunu kontrolu.
Zanimljivo je da poklonici teorije zavere veruju u savršenstvo i svemoćih mračnih sila. Tu se sve uklapa, sve je izvodljivo, sve ide kao podmazano. Čoveku je teško da se odrrekne vere u savršenstvo i svemoć, makar to bili savršenstvo i svemoć zla. Verovanje u zavere zadovoljava i druge snažne emocionalne potrebe.
Potrebu za bekstvom od odgovornosti. Kakvo olakšanje! Ukoliko sebe uspemo da ubedimo kako smo žrtve zavere, onda nismo odgovorni ni za šta u svom životu. Ne moramo više da ulažemo nikakav napor kako bismo popravili i sebe i stanje u kome se nalazimo. Možemo slobodno da se prepustimo samosažaljenju i besu prema onima koje smo proglasili krivim za stvari koji nam se dešavaju.
Našli smo krivca! Velika je to stvar! Krivca koga, makar u mislima, možemo obasuti najtežim prekorima, ako već ne i kazniti, što nikako ne isključujemo. Volimo da verujemo da će tog krivca kad tad stići zaslužena kazna. Tako smo, eto, zadovoljili i potrebu za osvetom.
Verujući u zavere, otvaramo mogućnost da neprijateljstvo koje osećamo prema sebi doživimo kao neprijateljstvo koje drugi gaje prema nama i tako ublažimo unutrašnju napetost.
Teorije zavere pružaju jednostavna, sveobuhvatna i svuda primenjiva objašnjenja koja se mogu sažeti u par fraza. Čoveku se čini da se odjednom izbavio zbunjujuće zamršenosti i zastrašujuće nedokučivosti sveta. Sve mu izgleda shvatljivo, pregledno, jasno. Sve se razume, ali samo prividno. Ovo je varka koje će se, međutim, mnogi držati grčevito.
Nasuprot teorijama zavere, stoji go ljudski život, kojim se tek delimično može upravljati. Stoji mnoštvo slučajnosti i nedorečenosti. Stoji bezbroj nejasnosti i neusklađenlosti. Stoji sva sila uzaludnih pokušaja, promašaja i neuspeha. Stoji zamršeno klupko zbivanja čije je niti nemoguće do kraja rasplesti. Stoji svet koji uvek, makar jednim svojim delom, izmiče svakom razumevanju.
Lidija
Odlican tekst dj, svaka cast.
Inace na prethodne postove nemam komentar, jednostavno ne zelim da se raspravljam sa onima koji su duboko veruju u sve ono sto nam se prezentuje.
Suocavanje validnog, kompetentnog misljenja
Draga Bubastra, sustina forumske diskusije je upravo u tome da se moze prikljuciti svako i izneti svoje misljenje. Buduci da misljenje predstavlja visokodiferenciranu funkciju koja pomaze coveku da upoznaje i pravilno sagledava predmete i pojave, i uoci realne odnose izmedju njih i da na osnovu toga donosi zakljucke, koji mu u krajnjoj meri sluze za pravilnu zivotnu orjentaciju, ono predstavlja akciju iskustva.
Upravo otuda, svaka tema u kojoj se frekventnije pise - nudi vise svim konzumentima foruma.
Moje replike tvojih postova nisu imale za cilj pravljnje hajkacke atmosfere, no inicijative da ispostujemo konzistenciju etickog kodeksa. Insistiranje na verifikaciji napisanog je bilo samo u cilju konacne validnosti iznetoga. Ne mislim da su moje sugestije lose i bezvredne, a iznosenje istih nam moze samo pomoci u procesu saznajnoga.
Smatram da bilo ciji postovi, na bilo kom forumu, ne treba da budu deo marketinga niti mentalno – recenicka zavrzlama, vec suocavanje validnog, kompetentnog misljenja iz kojeg svi treba da izadju obogaceni bar za neku minijaturnu spoznaju, koja je moguca ovim vidom komunikacije.
Nonsens bi bio tretirati ovaj prostor drugacije zato sto je virtuelan.
Iskreno sam se nadala da cu videti bar delove tvoga istrazivanja i mozda biti inicirana na preispitivanje pristupa barem jednom entitetu.
majra
Smisao - raznolikost razmišljanja pojedinih članova
Draga Majra, slažem se s tvojim ogovorom - smisao komentara i jest u tome, da se vidi raznolikost razmišljanja pojedinih članova foruma.
Postoje tekstovi koje osobno ne volim, ili, "nisu mi sjeli", ne razumijem ih ili slicno, što ni u kom slučaju ne znači da autora teksta treba "razapeti", jer nismo na istim relacijama.
Različitosti medju ljudima ima svakojakih i ničemu se zapravo ne smijemo ni čuditi, ni ismijavati. Kad ovo kažem, prvenstveno mislim na sukobe koji se u komentarima mogu stvoriti medju političkim neistomišljenicima. Tu smo uvijek na klizavom terenu: vidim na mom "starom" forumu na kojem pišem i gdje se uvijek propisno iznerviram vrijedjanjima i pljuvanjem.
Dalje, u tematici religije i ateizma: dušu dalo za stvoriti neprijateljske odnose, a od kako je Boga i svijeta,o duvijek smo bili podijeljeni na vjernike i ateiste.
UPDATE: dobri su tekstovi koje čitam i polako ću se priviknuti na ovu stranicu!
Pravo na razlicito misljenje
Tema jeste 'Zajednica ljudi', a ne smisao, forma ili sustina forumske diskusije, medjutim nismo toliko otisli u off topic, tj. van teme, jer smo se, ako se ne varam, vratili samo odakle smo poceli. Temu smo zapoceli recima:
Ljudi će, ukoliko žele da prežive, morati da Čovečanstvo shvate kao jedinstvenu zajednicu te da složno i solidarno prevazidju sve oblike "sektaštva" i počnu istinski razmišljati kao "jedan organizam".
I mi ako hocemo da imamo forum, moramo da imamo diskusiju, a to podrazumeva nekog partnera ili neke partnere koji drugacije misle. To sto smo mi jedan organizam ne znaci da smo svi ruke ili svi noge.
Meni licno obzirom da pripadam mladjoj generaciji je mnogo blizi bubastrin buntovnicki stav i razocaran sam prilicno u tradicionalno i popularno. I naravno smatram da je 'teorija zavere' kovanica koja se koristi kao bensedin za javno mnjenje. Bacis lopticu i viknes 'teorija zavere' i dok se oni zanimaju glupostima, jer zaboga nema zavere to je samo neka teorija, ti kao humanitarac uvozis nagazne 'poljoprivredne masine'.
Ali, takodje je u redu da budemo suoceni sa svojim misljenjem.
Kao sto je prihvatljivo to da se ne moze sve objasniti i dokazati, i u redu je imati takvo misljenje, tako je i logicno da ne mogu ocekivati da mi se veruje na rec za ono sto ne zelim ili ne mogu da pojasnim i dokazem.
Koliko vidim, diskusija koju vodite je vrlo dobra i ide logicnim tokom, nema razloga da se neko vredja, ni povlaci. Tema je i kompleksna i komplikovana sto je verujem jedan od uzroka dijametralno razlicitim pogledima. Nismo svi lekari, ali svi pijemo lekove. Nismo svi pirocanci, ali svi jedemo paprike. Pa ako svi imamo iskustvo, onda imamo pravo i na misljenje. Kakvo je - takvo je, ima svoje mesto u ovoj temi, ako je lepo sroceno.
Iskoristio bih priliku da pitam majru - koliko je po tebi validna i kompetentna preporuka gledanja u Sunce? Sunceva svetlost, ako se ne varam je delimicno iz utraljubicastog spektra, a pri tom i jak izvor svetlosti, stoga kao laik predpostavljam, a nadam se i da nisam jedini koji se to pita, da je to sto je opisano veliki napor i rizik za oko.
galeksic
Sunceva svetlost
Sunceva svetlost sastoji se iz tri razlicita sastavna dela: od infracrvene svetlosti (IR), vidljive svetlosti koja se cini bela ali je sastavljena iz boja spektra (pogledajte dugu!) i ultravioletne svetlosti, podeljene na UV-A, UV-B i UV-C. Za bioloske ciljeve ultraljubicasto zracenje igra najvazniju ulogu. Sto je manja talasna duzina nekog zracenja, utoliko vise energije ono ima.
U odnosu na talasnu duzinu, UV (ultraljubicasto zracenje) je podeljeno na tri tipa:
UV-A zracenje
emituje se na talasnim duzinama od 315 nm do 400 nm (1 nanometar= 10-9 m), na njega ne utice smanjenje ozona, i nije stetno kao UV-B. Proteini i DNK apsorbuju UV-A.
UV-A prodire veoma duboko u ljudsku kozu i moze da dovede do ostecenja koze, kao „koznata koza“ (prevremeno starenje koze, ekstremno oroznavanje i stvaranje otvrdlina ) UV-A je odgovorno za trenutno tamnjenje.
UV-B zracenje
emituje se na talasnim duzinama od 280 nm do 315 nm, ono potpada pod uticaj smanjenja ozona u atmosferi. Ono je uzrocnik najveceg broja ostecenja na biljkama i zivotinjama. Glavne celije apsorberi UV-B zracenja su nukleinskee i aromaticne kiseline. Razvoj suncanih opekotina, ubrzano starenje koze, fotokarcinogeneza (rak koze), kataraktogeneza (katarakta) i degradacija mreznjace posledica su dugog izlaganja UV-B zracenju.
Ostecenja od UV-B zracenja zavise od kolicine ozona u atmosferi, koji se ponasa kao filter, zatim od ugla pod kojim se nalazi sunce na nebu i od oblacnog pokrivaca, koji stiti povrsinu od jednog dela ultraljubicastog zracenja. Ozonski sloj je obicno najtanji u tropskim predelima a najdeblji na polovima. Kako se stratosferski ozon smanjuje, proporcionalno tome vise ultraljubicastog zracenja koje stize na zemljinu povrsinu pripada oblasti UV-B talasnih duzina.
UV-B moze samo malo da prodre u kozu, ali je odgovorno uglavnom za kasno tamnjenje, opekotine (eriteme) i za rak koze. No veoma vazno je stvaranje D-vitamina u nasem telu koje je moguce jedino sa UV-B.
UV-C zracenje
koje je smrtonosno, emituje se na talasnim duzinama od 200 nm do 280 nm. Sreca je, sto se UV-C upotpunosti apsorbuje od strane atmosferskog ozona i kiseonika. Bez obzira na ozbiljnu redukciju ozona, UV-C bice ipak apsorbovano od strane preostalog Ozona.
Dakle, UV-C ne prodire kroz ozonski sloj zemljinog omotaca, te tako za nas nema znacaja.
Otuda i znacaj prognoze solarnoga UV indeksa ( UV - index) kao infrmacije za javnost.
majra
Dodatno objasnjavanje
Tehnika Surya Tantre, opisana u mom postu pod naslovom "Gledanje u Sunce", ima svoje, kako teorijske tako i praktične, pozitivne, potvrde.
Sastav emisionog spektra Sunca i preterivanje
Sastav emisionog spektra Sunca, kako je definisan u majrinom postu, kao i registar negativnih posledica preteranog i nesistematičnog izlaganja zračenju Sunca, koliko sam ja mogao zaključiti, svojom, ipak, ograničenim moći razumevanja, ne predstavlja odgovor zabrinutom administratoru. Galeksic je decidno pitao, parafraziram, "da li, u tekstu opisana tehnika gledanja u Sunce, može biti štetna za oči?"
Ako pogledate i predavanje HRM, posetivši linkove na dnu teksta o gledanju u Sunce, a pri tom čak i površno razumete Engleski, lako ćete zaključiti da se ni u jednoj stavci ne potencira niti jedan vid preterivanja a u svakoj trećoj rečenici naglašava potreba za obazrivošću i upotrebom zdravog razuma.
Naravno da je svako preterivanje štetno. Ukoliko pokušate da podignete teg od 100 kg, a da ste prethodno najčešće dizali kašiku kao najteži predmet, sigurno je da ćete sebi učiniti štetu. Ali, ukoliko ste prethodno, sistematično, krenuvši od težine kašike, povećavali težinu koju dižete, teg od 100 kg vam neće predstavljati problem. Ovaj primer je, valjda, svima razumljiv.
Gledanje u Sunce
U tekstu o gledanju u Sunce, decidno je naglašeno da se u Sunce, direktno, može gledati isključivo! u periodima niskog UV zračenja, tj. u periodu od jednog sata po izlasku i jednog sata pre zalaska. Naravno, ovog pravila se ne možemo držati ukoliko živimo na mestu koje je okruženo planinama ili visokim zgradama, u kom slučaju, kada Sunce "izadje" ono je već, realno,"visoko" i već radira neprihvatljivo visok stepen UV zračenja. Isti je princip i u slučaju da na zapadu (zalazak Sunca) imate neku visoku prepreku prema horizontu. Ljudi, koji žive na tako zaklonjenim mestima, ne mogu upražnjavati ovu tehniku, bar ne sa mesta na kome žive.
Sve ovo, što ja sada dodatno objašnjavam, detaljno je obrazloženo u predavanju HRM (pomenuti linkovi no youtube.com), pa ko ima volje da bude detaljno informisan, ima priliku da punu informaciju i dobije, iz "prve ruke". Takodje, koristeći internet, možete stupiti u kontakt sa osobama koje su čitav tretman prošle kao i sa društvima, neprofitnim, naravno, koje propagiraju i sprovode ovu tehniku.
Oficijelna medicina, kao privredna grana, nije, do sada, izrazila neko naročito interesovanje da ispita ovu tehniku. To je potpuno razumljivo. Smanjivanje tržišta nije želja niti jedne profitne organizacije.
Individuum – ključna reč
Kako postici da covecanstvo bude zajednica i da svaka mala zajednica, poput ove nase koju pokusavamo da gradimo na forumu, bude istinska i ujedinjena?
Covecanstvo insistira na socijalnoj kategoriji. Za čoveka je najvažnije kako će se snaći u društvenoj zajednici, da li će umeti da se nosi sa njenim pravilima, da li će biti sposoban da se odredi unutar iste, da li će sebi stvoriti život kakav želi, pri tom sve vreme imajući na umu, da mora da zadovolji i zajednicu. Prvo vas uče kako da se ponašate u vrtiću, te u školi, te na radnom mestu. I u disko i kafanu kad idete, opet morate da znate da se ponašate u skladu s kodeksima koji tamo vladaju. I na ovom našem forumu vladaju pravila, ili što bi Galeksić rekao, morate da pišete lepo i pravilno. Čini li poštovanje tih pravila zajednicu istinskom? Ne, čini je samo funkcionalnom.
Istinsko u zajednici leži na razvijanju biološke i emocionalne kategorije. Ili na individuaciji, kako reče DJ. Da bi zajednica bila instinska, mora da bude istinski svaki njen pojedinac. Dakle, ne radi se o delovanju u društvu, nego o delanju na sebi. A taj posao nije lak. Spoznati sebe, svoje potrebe i želje (bazno, pošto voliš tu reč, DJ) je veoma teško. Zadovoljiti ih i ispuniti, takodje je bremenit zadatak. Istinska zajednica, podrazumeva, dakle, da se ne bavite zajednicom, nego sobom. Tek kad imate ispunjenog pojedinca, imate istinsku zajednicu.
Kako se to radi? Pre svega, edukacijom kakvo je biće čovek i od čega je sazdan, te potom održavanjem tog organizma u optimalnom životu. Da li će to biti tehnika gledanja u sunce, odredjeni način ishrane, odredjeni način vežbanja, meditacija ili nešto drugo, morate pronaći sami. Ljudsko biće je individua, znači jedinstveno je, i samo mora da pronadje šta mu najviše odgovara. No, ne zavaravajte se, delanje na sebi podrazumeva i snalaženje u društvenoj zajednici. Te se tako krug zatvara.
Oni koji pokušavaju da kontrolišu zajednicu nisu toliko važni i ne treba se baviti njima. Obratite pažnju da je februar mesec festivala i karnevala u celom svetu, te da će u senku pasti i političari i crne hronike. Iskoristite to. Makar pravili karnevale u svojim ulicama.
Mir pojedinca je uputstvo za postizanje svetskog mira. Ronald Harvud (britanski književnik) je rekao: “Kad bi se ratovi vodili samo kada ljudi imaju prirodni nagon za ratovanjem, ratova bi u svetu bilo zanemarljivo malo.” Dakle, insistirajte na svojim prirodnim nagonima, budite svoji i spokojni. I istinska ujedinjena zajednica će postati prirodni organizam sastavljen od ostvarenih individua.
