Prolece 2007 - Odbor za docek i koordinaciju Ljubav

Cak i vetar sapuce, stiglo je prolece uprkos!

Danas
rukopisom svoga srca
na mekom papiru svoje duse
tvoje biserno ime ispisujem
i kazem ti
kako za tebe imam osmeh
u onom lopocu sto je jaci od svake trave koju znam
i kako narastam dahom tvoga proljeca u svom snu...

Opet krece prolece

Svako prolece je novo budjenje, iscrpljeni dani pocinju da budu slikovnice, osecaju se mirisi i jasno vide boje, radja se ljubav u bezbroj najansi, priprema se vatromet novih zelja. Jednostavno moram da napisem nesto o prolecu; sva godisnja doba su lepa na svoj nacin, ali prolece je posebno. Mozda zbog ljubavi, a ljubav pokrece sve i nemoguce cini mogucim. Cini mi se da je svako novo prolece drugacije, svaki put donese nesto posebno sa sobom, ali mirisi i boje ostaju uvek isti. Kada prolece dodje sunce svima nesto lepo pokloni i sumi i livadi...

...i nama i pticama i potocima. Radjaju se novi osmesi i srca i duse.

Prolece nam kao neki ucitelj svima da zadatak:
-Ko spava, da se probudi!
-Sto je tmurno, da se razvedri!
-Ko se jos nije zaljubio, da se zaljubi!
-Sto je u jajetu, da prokljuvi!

Dobro doslo prolece! Otvorite prozore i vrata, svoga srca i duse i recite "zdravo prolece". Pustite ga svud, neka prostruji i zazubori. Pustite ga da vam prica najlepse price vaseg detinjstva i sapuce nove tajne za koje samo vi znate. Kad prolece dodje sve na bolje podje.

Istine i zablude o prolecu

Ispunite prolece celim svojim bicem. Bezanje kao i jurnjava za njim podjednako su glupe: obe krajnosti imaju korene u iluziji da je prolece nesto odvojeno od nas.

Najlepse prolece koje postoji je prolece u vama. To je apsolutna istina kojoj se uz najbolju volju, ne moze oduzeti ni dodati ni jedno jedino slovo.
Nisu sva proleca ista. To je apsolutna zabluda.
Setite se recnika bajki. Mozda vam je baka pricala kako se cobanin zaljubio u prelepu princezu, a bilo je prolece. 'Ni tri tovara blaga' nisu ga mogla odvratiti od te ljubavi. Dakle, apsolutna istina koja iz ovog sledi trebalo bi da glasi:
Deca su nas najveci (i najdrazi) tovar blaga!
Moramo priznati da je narod mudar i da ne trosi reci uzalud.
Ova kratka narodna umotvorina se moze sasvim jednostavno i matematicki dokazati:
M=M , 2=2 ...

Ako u tom grmu lezi zec, a ja sam ubedjena da je bas tamo skriven, dragi moji, nasmejte se i, naravno ulovite zeca!
Paznja: Ucinite to na sopstvenu odgovornost.

Dolazis i odlazis

Evo si... opet tu kraj mene. Osecam te u vazduhu. Tiho se provlacis, kao neki lopov u nocima. A ja ne mogu, a da ne osetim tvoj dah na mom licu. Provlacis se niz moju kosu i mrsis je. Lep je ovaj osecaj, ostavi me bez daha.

Gde se to skrivas sve ovo vreme? Dolazis i opet me napustas. I sve tako u nedogled. Zaso ostavljas da te zaboravim, cak sam ti i ime zaboravila?!...

Znam da nisam jedina kojoj prilazis, ali sam tako nestrpljiva da te osetim kraj mene. I nista ne trazis zauzvrat i nista ne uzimas, a toliko toga mi dajes.

Kraj tebe se budim iz dubokog zimskog sna i zaboravljam duge zimske dane i promrzle ruke... Donosis mi toliko puno ljubavi i milosti koja zna da bude nezna, a ujedno mocna.

A ja, kao neko malo dete, bez stida posezem i zelim da ugrabim sto vise mogu. A mozda jer osecam da ce sva ova ljepota kratko trajati, previse kratko.

Da li znas da ovaj sjaj u mojim ocima je tvoj blagoslov. I ovaj osmeh na licu je tvoj dar. Ti mi probudis srce.

I poklanjas mi cvet kao i uvek. Osecam taj njegov miris kako se siri u vazduhu i osecam ljubav i toplinu koja se siri niz moje telo.

Zelim zaustaviti vreme, da te uvek osecam da si tu kraj mene. Zelim, al' vreme leti i dani odlaze...

Al sam se ipak setila tvog imena - zoves se PROLECE.

Proljeće 2010 - blagoslov svjetlosti

I prošla su mnoga proljeća i mnoga su za sobom odnijela zavežljaj nedosanjanih snova... Iskrade se vrijeme, minu dani, iščeznu nam sati, pa eto ipak - jedno otegnuto svitanje u sigurnosti tvoje ruke sunce nosi.

Lepršavo i šareno moje, evo nas opet na početku, kao da se jedno od drugog nikad ni odmicali nismo. Pred nama prostrta marama, svilena i bijela. Pred nama polje mirisa, čežnjivih i uzvišenih. Pred nama... možda cijelo klupko života! He, ma čuješ li odvažnost ovu?! Da li to ponovo govoriš moja ćutanja? Čime li me iznova čvrsto grliš?

Nasmijano i razigrano moje, zar ne mami ova silna bjelina? Zastani, molim te; taman toliko da zajedno po marami svoj behar prospemo, toliko da širinom pogleda jedno drugo obuhvatimo, ma tek toliko da ljubavlju zatomljenom jedno drugo oživimo.

Zastani, molim te - da snove svoje u blagoslovu svjetlosti tvoje proživimo.

Dobro nam doslo prolece 2010

Evo prolece svojim talasima duva zivot, udahnjuje boje. Kaze prolece, vreme je da odu sve tuge i nestanu boljke. Vrcevima, punih boja salje nam duge. Pruza nam grane zelene kao ruke mirisljave od nade i pune ljubavi.

Sve ono sto muci coveka prolece je poslalo na put, kojim se gube tuge i neuzvraceni uzdasi.

Vreme je za vrtove koje nam donosi, pune novih osmeha, sansi, nade. Novih ljubavi.

Dobro nam doslo prolece 2010

Sta sve moze jedno prolece

Odlučili smo prošle godine, ove ga nećemo dočekivati, ali avaj sačekalo ono nas u sitan noćni sat. Uprkos našem trudu da ne larmamo za par sati je preobratilo ulice.

Koračam i dalje pazeći da ne nagazim liniju na trotoaru, i gledam, mlada žena gura kolica sa bebom. Beba izbacila nogu na prečku, cipele nigde. Na čarapici cvetići, mrda prstićima i krunice cvetića plešu... smeje se... prolazim... smejem se.

Žurnim korakom nastavljam, pomalo kao i da bežim al džaba, proleće je opet brže. Na samom uglu gurnu me nenadano, zateturah se uhvatih djačku torbu i gravitacija uze danak. Za tren vreme stalo, sedim na travi preko mene ranac, a na njemu dete, smeje se... ustajem... smejem se.

Krenu mališan napred a za njim i ja, koračam i gledam. On ide cik–cak, plete nešto rukicom kroz vazduh i priča, pa se opet smeje... Žurim za njim. Slušam i smejem se, opet. (Ovo neko moje dete, ispriča se sve u šesnaest sam sa sobom.)

Prilazim vratima, vadim ključ gledam se u staklu i smejem se...

U ovim vratima sam se mnogo puta videla, ali biće pre da su se ona u mojim očima više puta ogledala nego ja u njima.

Sve se vidi u očima, džaba spuštate pogled, proleće je ipak tu.

Šta možete?! Ne zatvarajte oči pred nagoveštajima.

Nasmešte se, hajde vesnik proleća 2011 je tu.