Kompjuter je sklop vise komponenti - koje su medjusobno povezane. Osnovu racunara sacinjava - maticna ploca, na koju se stavlja odgovarajuci procesor. Zatim radna memorija, graficka karta, modem i druge komponente. Pomoću specijalnih kablova na matičnu plocu se povezuju i hard disk, flopi i optički uređaj (CD tj. DVD). Sve to se lepo spakuje u odgovarajuće kućište sa napajanjem, koje se takođe povezuje sa matičnom plocom, jačim grafičkim kartama, hard diskom, flopijem i optičkim uredjajem, da bi sve to imalo struju.
Ako je kompjuter ispravno sklopljen kada se upali na ekranu će se prvo prikazati osnovne informacije kao sto su podaci o; grafičkoj karti, procesoru, radnoj memoriji i uređajima koji su povezani. U dnu ekrana se uglavnom prikaže koja je verzija BIOS-a instalirana na matičnoj ploci. O tome šta je BIOS ne bih sada, a ako nekoga nesto interesuje u vezi toga ili neceg drugog neka mi se obrati na pp. Nakon toga kompjuter ce traziti informaciju gde mu se nalazi sistem i ako dobije tu inforaciju podici ce sistem. Obzirom da sistem još nismo instalirali informacije nema pa ce kompjuter tu stati i napisati nam informaciju da nema operativnog sistema.
Da bi instalirali operativni sistem (ubuduće OS) potreban nam je CD sa OS (legalan ili ne, Vaš izbor). Najčešće korišćeni OS je Microsoft Windows XP, a pored njega su poznate i ranije verzije Windowsa (95/98/Me/NT/2000). Početkom 2007. godine izašao je i novi OS Windows Vista o kome se mnogo pričalo, donosi dosta novina u odnosu na XP ali je znatno zahtevniji i mnogi korisnici sa slabijim kompjuterima ce morati ili da ih nadograde ili zamene za nove. Postoje i drugi OS, a najpoznatiji je Linux koji se pokazao kao vrlo stabilan i zahvalan OS ali iako je besplatan jos uvek nije zaživeo na našim prostorima. Mi ćemo se za sada zadržati na Windows XP OS koji je najzastupljeniji.
Sam proces instalacije nije komplikovan ali bi dodatno proširio ovu ionako dugačku priču pa necu i to objašnjavati. Uglavnom, sa CD-a na kome se nalazi OS isti smo instalirali na racunar. Bitno je naglasiti da se tokom instalacije bira gde ce OS biti instaliran, tačnije na kom delu hard diska.
Hard disk se fabrički proizvodi kao jedna celina (particija). Obzirom da su danasnji hard diskovi prilicno veliki (od 80 Gigabajta *GB pa navise) dobro je podeliti ih uz pomoć nekog programa na dve ili vise particija. Jedna od particija se uzima da bude sistemska, uglavnom je to prva particija i oznacena je slovom C. Ostale particije se označavaju narednim slovima; D, E, F... Kad su svim particijama dodeljene slovne oznake narednim slovom se obelezava optički uređaj (CD ili DVD), a kasnije u radu USB flash memorije, kartice sa digitalnih aparata i slično. Znači, ukoliko nismo nista menjali i zahtevali drugačije OS je instaliran na C particiji hard diska. To nam je sistemska particija koja pored Windowsa sadrži i folder za programske fajlove (Program Files) kao i folder sa podešavanjima za korisnike tj. njihove naloge (Documents and Settings). Ovo znači da je predviđeno sve programe, bez obzira koju namenu imaju, kao i igrice, instalirati u folder Program Files na C particiju.
Zbog toga većina programa i igrica prilikom instalacije ima vec označenu putanju C\Program Files za instalaciju programa. U folderu Documents and Settings se nalaze folderi za svakog korisnika koji ima nalog. U okviru naloga se za svakog korisnika nalaze My Documets sa podfolderima My Music, My Pictures itd. Pored My Documents imamo i druge folder gde se skupljaju razni podaci i podesavanja. Bitno je reci da se u okviru Documents and Settings nalazi i folder Desktop u okviru koga mozemo videti sve prečice, foldere i fajlove koji nam se nalaze na desktopu.
Kad je OS instaliran, prvo se moraju instalirati svi potrebni drajveri ukoliko ih OS nije prepoznao. Da pojasnim... Svaka komponenta u kompjuteru traži određene drajvere da bi ispravno funkcionisala. OS uglavnom prepoznaju većinu komponenti i imaju već u sebi potrebne drajvere. Ukoliko OS traži da se naknadno instalira neki drajver moramo ga instalirati. Uz svaku komponentu se dobija i originalni CD na kome se nalazi drajver pa se sa odgovarajućeg CD-a to lako instalira. Potrebno je naravno i instalirati osnovne programe neophodne za normalan rad korisnika. U zavisnosti od potreba korisnika, tih programa moze biti vise ili manje ali svakako je neophodno instalirati njih nekoliko. Kad se sve to završi uz određena podešavanja može se optimizovati rad računara i ubrzati podizanje OS. Kako se to radi, hm... neću da Vam kažem. :) Koga interesuje neka se javi na pp.
Kasnije u toku rada bitno je obratiti pažnju na sledeće stvari. Sistemska particija (C) treba to i da ostane. To znači da se na C particiju osim programa i igrica ne stavlja ništa drugo, pogotovo NE bitni podaci i dokumenta. Neupućeni korisnici mahom koriste My Documents za sve i svašta, a na desktopu prave nove foldere i tu opet stavljaju razne podatke. Sa druge strane drugi deo hard diska (particija D) je često slabo iskorišćena ili neiskorišćena. Ovo je pogrešno iz više razloga...
Prvo, stavljanjem podataka na C (sistemsku) particiju, ona se guši jer ima sve manje slobodnog prostora koji je neophodan za rad OS i programa. Bitno je na C particiji uvek imati minimum 20-30% slobodnog prostora, a može i više.
Drugo, virusi uglavnom prvo napadaju C particiju i u tom slučaju su Vam pored OS i programa najpre na meti podaci na C particiji, pa tek oni na D.
Trece, ukoliko iz nekog razloga OS "padne" i ne može se vratiti u normalno stanje dešava se sledeće. U tim slučajevima se briše sistemska particija (C) sa svim onim što ima na njoj i ponovo se instalira OS. Ako ste čuvali podatke na C particiji (ponavljam, tu spada i My Documents i Desktop) onda da ne bi izgubili podatke moraju se nekako izvući. Pa se onda vadi hard disk iz računara, povezuje na drugi računar i na njega se smeštaju ti podaci ili se premeštaju na D particiju ako ima mesta. Svakako, to malo komplikuje situaciju i odneće vam i više vremena, a i više novca. Međutim, ukoliko su Vam svi podaci sačuvani na D particiji onda nema brige. Pošto se briše samo C partcija vaši podaci ostaju tu gde jesu i nema potrebe za dodatnim komplikacijama.
Bitne podatke držati na nesistemskoj particiji
Najbitnije je da iako bitne podatke držite na D ili nekoj drugoj nesistemskoj particiji (bilo da je to muzika, filmovi, slike, dokumenta ili bio šta drugo), treba ih povremeno arhivirati na diskove (CD ili DVD). To je za svaki slučaj, ako ne daj bože udari grom i sprži Vam ceo kompjuter pa i hard disk. I u tom slučaju može se doći do podataka ali će Vas to koštati papreno!
Nadam se Vam je ovaj tekst malo pomogao da shvatite kako funckioniše računar i operativni sistem, kao i da je potrebno kao i u kući tako i u računaru voditi računa gde šta stoji.