Ponajčešće ljubav znači rat. Borba u kojoj svako nastoji da ščepa za vrat onog drugog. Sastoji se od ljubomore, posedovanja, pripadanja, čak u odnosima koji izgledaju najširokogrudiji. Kao u svim drugim bitkama i u ovoj padaju žrtve. Uvek postoji jedan koji voli više nego drugi, jedan koji pati, drugi - koji pati zato što nanosi patnju. Na sreću, ne pate uvek jedni te isti, pa odnos može da se preokrene. Ali, postoji i izvesna nežnost koja nam pomaže da prihvatimo onog drugog, a koja se sastoji od poverenja i dostojanstva. No, žalosno je što ljudi uvek nastoje da dobiju na jednoj strani ono što su izgubili na drugoj. Malo ih je koji su zadovoljni položajem i svojim materijalnim stanjem. Oni pokušavaju da to nadoknade na račun drugih u svojim ljubavnim odnosima, jer žele nešto da se ušićari. Dobija se, dok sve ide svojim tokom. Osim toga, u ljubavnim odnosima postoje "smicalice" kojima se možemo poslužiti, te ostaviti partneru da posumnja da li ga uopšte volimo.
(Fransoaz Sagan)
A gde je tu ljubav?!Pa slatke porukice.... pa poljupcici... pa stihici... Gde li je tu romantika?!
Re: A gde je tu ljubav?!
Anonymous: Pa slatke porukice... pa poljupcici.... pa stihici.... uffff... Gde li je tu romantika?!
Kako to misliš? :shock:
Zar to sve nije dio ljubavi (koja je u naslovu - pitanju) ili dio romantike, koja je opet dio jedne vrste ljubavi?!
To vise nije in
Mnoge osobe pogotovo muska populacija ne moze da izrazi svoje osecanje recima, jednostavno ko zna kao da im je vrana u tom trenutku popila i pojela mozak, a zato kada se radi o sex/u onda su tu prvi, elem da predjem na stvar.
S`obzirom ponavljam da mnoge osobe ne mogu da iskazu svoja osecanja recima oni to iskazuju porukom poljupcima pa cak i slikama, nema vise onoga kao davnih godina. Romantika je bila decko izvede devojku u neki lep restoran i tamo joj kaze sve sta oseca i tako dalje i tako blize... ali toga danas vise nema kao sto kazu to vise nije in. Jedino sto ostaje jesu poruke slike poljupci i te fore koje bukvalno radis i sa drugom a ne sa osobom s kojom si u ljubavnoj vezi.
Sto sam starija to sve vise shvatam da su ljudi sve vise monotoniji i gube sve ono sto je ranije bilo dobro sad je vazno da se par seta godinu dana da se ozene ili udaju i onda posao kuca kompjuter i spavanje i sta onda sebi napravis od zivota... jedno veliko nista!
Zato ljudi otvorite oci vidite sta je bolje postanite romanticni izivite se nad zivotom nemojte samo ici u skolu ili na posao doci kuci sesti za kompjuiter onda navece otici sa parom u setnju kuci na jedan kratak sex i tako se ceo zivot da vam se vrti...
Moderna devojka ipak zna gde je njen epicentar.
To sigurno nije core.
Drugacije vrednosti
Shljokice zaksnila si sa ovom temom jedno petnaest godina ako se nevaram a mozda i jache... to o chemu ti prcihas je bajka realno... potonule su dobre vrednosti u ljudima dok se cene totalno druge druge vrednosti.
Nazalost je tako a cini mi se da je to zbog lepsheg pola slabijeg... koje teze ka raskosnijem zivotu gubeci zenstvenost i izjednacavajuci se sa muskarcima... to vam dragi moji i drage moje donosi evropska unija zajedno sa globalizacijom, nije to samo kod nas vec svuda.
Devojke koje misle isto kao i ja mogle bi da navrate da detaljnije raspravimo o ovoj temi ;) (nije sve u novcu ima nesto i u zlatu)
15 godina u bedi, brate - Ko ce to da plati?
15 godina strpljenja brate - Ko ce to da plati?
Skupa kola, crna koza, klima - Ko ce to da plati?
Svaki dan da se ima - Ko ce to da plati?
Nashe poshtovanje koshta brate - Ko ce to da plati?
Da se ekipa skine s' coshka brate - Ko ce to da plati?
Lepe ribe, nove stvari - Ko ce to da plati?
Putovanja i restorani - Ko ce to da plati?
Ne, nije to ljubav
Znala je ona sve o ljubavi. Mislim sta ona nije. O prevelikim ocekivanjima,
o teretu prevelikih ochekivanja. I da niko ne moze da izdrzi teret prevelikih
ocekivanja. O zadivljenosti. Nee, ni to nije ljubav. I zasto nije htela da bude
vetrova kci. I nikako sta ona jeste. I nikada necu vise. I lazem opet, kako da
promenim moje note.
Dvojke zele romanticne odnose
Nise devojke te koje ne vole romantiku negu su primorane da zaborave na nju zbog likova koji navataju sponzorusice koje ce da kresnu i izdrzavaju a kad mu dosadi sutne. Nazalost 80% devojaka su sponzoruse koje gledaju da lik ima love i besna kola ne vazno kakav je da li je lep ili ruzan debeo ili zgodan vazno je da joj on kupuje sve sto ona pozeli.ne kazem da su samo muskarci krivi ali ipak, a sta je sa onih 20% devojaka koje bi zelele romantiku? Ko ce to njima da pruzi? Sada je veomaaa teskooo naci nekog takvog zar ne?! Ispravite me ako gresim.
P.S. pa sta cu kasnim 5 godina sa odgovorom na temu ali ovo je slobodna zemlja, zar ne?
Poljubi ili ostavi
U jednom razgovoru o ''mogućem švrljanju'' rekao mi je: ''poljubi ili ostavi ... imam vec dovoljno godina da ne mogu da se menjam''... Imam mnogo razloga i za jedno i za drugo, a gde sam tu ja, gde je tu ljubav!
Reci mi ''volim te''
Sta je tu toliko komplikoivano, sta je toliko tesko pa jedan mator covek ne moze da izgovori te dve reci? :shock: Pitah ga: dragi moj u cemu je problem? A on kaze problema nema, samo ima ljudi koji to nikada ne govore.
Volite nekoga, zaista i planirate brak i decu ali i posle godinu dana veze i posle upoznavanja sa roditeljima necete mu reci da ga volite?
Pitam se gde je tu ljubav? I pitam se da li je to ljubav?
Pitanje vremena
Mozda se boji, ne mora da znaci da ako ne kaze "volim te" da te ne voli, neki ljudi jednostavno malo se teze otvaraju i svoja osecanja ne iskazuju slobodno i opusteno, ipak najbolje mozes iz njegovog ponasanja zakljuciti da li te voli. Reci, neznost, spremnost da te saslusa, da te podrzi, utesi. I sama kazes da ti je rekao da problema nema, svojom ljubavlju mu samo mozes to dokazati i pokazati i verujem da ce se opustiti i da ce mu ta rec sama doci na usne, pitanje je samo vremena.
Lidija
Savrsena i ne savrsena ljubav
Ljubav je prevelika i preduboka da bi ikada bila shvacena, izmerena ili ogranicena recima. Svesna sam cinjenice da cu pri svakom pokusaju da istrazim ljubav dotaci misterije. Koliko mi je poznato jos niko nije uspeo da zadovoljavajuce definise ljubav. U raznim pokusajima da joj se nadje objasnjenje, koji su meni bili dostupni, ljubav su delili na razne kategorije a uglavnom na savrsenu i nesavrsenu ljubav.
Jedna od definicija ljubavi koja mi se cini najblizom i ako na neki nacin opet nepotpunom je nasa volja da sebe prosirimo kako bi smo potpomogli ljudima koje volimo da nam se duhovno i fizicki prilagode. Zato sto je vecina nas zbunjena prirodom ljubavi uporno pokusavamo da je nekako dokucimo ili definisemo ali uvek nepotpuno ili nedovoljno. Zato sto je to ljubav, jer ako mozes da objasnis koliko volis onda ne volis dovoljno.
Ljubav je izraz volje a istovremeno i navika i akcija, ljubav moze ponekad da bude i naporna ali uvek vredi. Kada nekoga volimo nasa ljubav postaje vidljiva i stvarna samo kroz nas napor, kroz cinjenicu da smo spremni da za nekoga ucinimo nesto vise. Pomenula sam izraz volje, jer je onda volja najjaca i veoma izrazena, a kada sam rekla navika mislila sam na neki sablon po kome se vodimo kada je u pitanju ljubav. Ljubav je ono sto ljubav cini, jednostavnije receno.
Postoje i razne zablude u vezi ljubavi. Mislim da je jedna od najjacih i najubedljivijih zabluda da je zaljubljenost ljubav. Zaljubljenost moze da bude jedna od manifestacija ljubavi, a neki cak ne misle ni tako. Zaljubljenost je mocna kao snazno ljubavno iskustvo, kada se zaljubim iskreno kazem "volim ga", ali kada zaljubljenost prodje shvatim da sam u sustini bila svesno ili nesvesno seksualno motivisana. Zaljubljenost je lepa ali je privremena bez izuzetaka. Ovo naravno ne znaci da mi obavezno prestajemo da volimo tu osobu kada zaljubljenost prodje.
Tuzno je ali je cinjenica da je procvat romanse uvek prolazan. Medeni mesec uvek ima kraj. Zaljubljivanje nije svesni izbor. Zaljubljenost nas uspesno uvek uvede u brak ili kako neki kazu zamku braka. Ako je ljubav prava, onda i parovi shvate da je medeni mesec prosao i da nisu vise zaljubljeni, tek onda shvataju da se vole u pravom smislu reci, stalo im je jednom do drugoga. Pravom i velikom ljubavlju mi postepeno ali progresivno uvecavamo sopstveno bice, poistovecujemo unutrasnji sa spoljasnjim svetom, i sirimo, tanjimo granice. :D
virada
Re: A gde je tu ljubav?!
Pravo pitanje. A gde je tu romantika? Zaboravila se negde usput. Mozda smo je zureci za danima izgubili. Postoji vise odgovora. To je sigurno. Slucajno imam jedan. Postoji li jos uvek romantika?
tutankamonica:
Anonymous: Pa slatke porukice... pa poljupcici... pa stihici... uf... Gde li je tu romantika?!Kako to misliš?
Zar to sve nije dio ljubavi (koja je u naslovu - pitanju) ili dio romantike, koja je opet dio jedne vrste ljubavi?!
Tačno je da više niko ne peva pod balkonom. Ne bi se ni čuo od galame iz kafića, a i ko bi pevao nasred ulice? Nekada su se voljenim osobama (kako anahrono zvuči ova fraza) pisale pesme. Mladi, kreativni odvajkada, vole da pišu. Njihovo pisanje danas ima manje elemenata romantike, a više onoga što je njihova realnost, ma kako subjektivno obojena bila. Postoje, naravno, pisci, pesnici, slikari, vajari, filmski radnici, muzičari, ljudi od osećanja za tanano koji još uvek prepoznaju reč romantika.
Ono što zbunjuje jeste što se pod romantikom danas više podrazumeva nešto sladunjavo, kičasto, nešto što baš nije in. Naravno, svako pravilo ima izuzetaka. Ima primera koji utešno pokazuju da vreme romantike ipak nije izgubljeno. Svedoci smo romantičnih prosidbi, izjava ljubavi koje vuku avioni, venčanja iz snova, letovanja na tako romantičnim mestima. Sve je to super, ali je nekako više vezano za platežnu sposobnost. Šta je s drugima? Evo tri primera.
Vraćajući se u mladićeva kola pošto je ostavila nešto što je trebalo da dâ drugarici, devojka zatiče svoje sedište prekriveno cvećem. Bez reči. Bez komentara. Imate li vi nešto da kažete? Za drugi primer sam tražila dozvolu kreatora, uz obećanje da neću otkriti njegov identitet. Mom iznenađenju nije bilo kraja kada je autor rekao: „Ma, okej je da otkrijete. Što da ne. Baš super”. No, ipak neću. Dakle, devojka u koju se silno zaljubio kreće avionom na put u inostranstvo.
Tek se zaljubio, a ona odlazi bar na mesec dana. Kupio je jednu ružu, samo jednu, spopao stjuardesu (njima to baš i nije dozvoljeno) i zamolio je da devojci preda ružu kada avion uzleti. Sigurna sam i da je ljubazna stjuardesa bila vrlo uzbuđena ovim činom. Epilog: devojka se, naravno, oduševila, ali su se posle nekog vremena rastali. Treći primer je kreativnost romantične devojke čiji mladić odlazi na studijski boravak u inostranstvo. Zaljubljena devojka mu pravi knjižicu sa zajedničkim fotografijama, poput onih „knjižica za…” i daje mu je na rastanku. Znate li ko je plakao? Obe mame.
Nekada se cveće devojkama nosilo krišom. Ostavljalo se ispred vrata, čekalo se da se svetlo u hodniku zgrade ugasi da bi se pozvonilo i pobeglo sprat više. Svi uvek gledaju niz stepenice, niko uz, i to je bilo dovoljno bezbedno. Danas se cveće nosi javno, ili još bolje, naručuje i isporučuje. Ovo drugo je malo bezlično, mada su namere, rekla bih, časne. Ideja sjajna, izvođenje baš i ne, jer gde je tu romantika?Kada neko nepoznat donese i preda cveće, to pomalo podseća na kućnu dostavu kineske hrane. Jedino što se cveće ne jede. Sem ako nisu ruže, pa onda neka od preživelih baka od njih napravi slatko. A ko još danas jede slatko od ruža? Ko još kome ujutru prinosi slatko, kafu? Ko, kada je danas minut spavanja vredniji od bilo čega drugog? Ili možda grešim? Pri tome se još uvek šalju tzv. kompleti. To je buket od 101 ruže.
Romantika je, ah, nešto baš romantično. Tačno, tautologija. Dakle, romantika je kada nekome do koga vam je mnogo stalo učinite nešto neverovatno lepo, meko, nežno, prozračno, vazdušasto, mirisno, jedinstveno, čarobno, osvajajuće, prisvajajuće, nešto pri čemu se dodiruju osećanja, čulnost, mašta, nešto gde prestaje stvarnost i ostajete samo vas dvoje. Mnogo toga je događaj, susret samo vas dvoje.
Na svakom početku su dvoje. Njega karakteriše idealizacija onog drugog. Čućete, neretko, da je taj neko fenomenalan, neprevaziđen, prepametan, izuzetno lep, ambiciozan, osećajan, pažljiv, kreativan, ostvaren, svoj, autentičan. Dani i dani se provode u kreativnom i inspirativnom smišljanju lepota koje mu se mogu prirediti. Od malih poklona, sitnica, ukradenog minuta pauze, nežnog SMS za dobro jutro ili laku noć, obaveznog pamćenja rođendana, imena svih prijatelja, omiljene boje, parfema, obožavanih kolača, marke mobilnog telefona ili kola, dobro ili srednje ispečenog bifteka do toga da se to baš i ne mora.
Prođe neko vreme… Daleko od toga da prođe ljubav, ali izgubi se ona doza inspiracije da se drugom život ulepša, izgubi se zanos i, što je za onog drugog najbolnije, izgubi se idealizacija. Tako sada taj neko baš i nije najfenomenalniji, ima boljih, vrlo je inteligentan, lep je, mogao bi da bude malo ambiciozniji, ne bi mu falilo malo više osećajnosti, pažljivosti i kreativnosti; kada bi se potrudio, bio bi ostvareniji, a mogao bi da poradi i na svom imidžu kako bi delovao autentičnije.
Rođendani se, naravno, pamte, ali ko će upamtiti tolike mobilne i tolika kola kada se stalno na tržište izbacuju novi modeli, a i njegovi prijatelji – ima ih iz osnovne, srednje škole, iz kraja, s fakulteta, s prvog, drugog… petog posla.
Zrela ljubav podrazumeva prihvatanje nekog u celini, onog dobrog i manje dobrog, onog što je u skladu s nama ili je malo različito. To ne znači da smo saglasni apsolutno sa svim, ali je ljubav ipak u neku ruku bezuslovna. Ima, naravno, razmirica, pa i svađa, ima zameranja, pravljenja ustupaka, nekad i malo tugovanja, ali se u suštini svako u paru oseća bezbedno, voljeno, smireno.
Pitanje je da li svakodnevica ubije romantiku. To je ipak individualna stvar. Neki ljudi su gotovo rođeni romantičari. Večiti sanjari, maštari, tvorci neobičnih događaja, mađioničari koji od sivila prave kineski vatromet. Liče na večitu decu zanetu i ponetu svojim unutrašnjim sadržajem, koja se ponekad prenu, ali im je u njihovom svetu lepo i udobno. Lepo je živeti uz nekog takvog, ali i takvi moraju nečim da hrane dušu. Možda mogu da je nahrane hranom svojih doživljaja, a možda im ponekad treba i nešto spolja. Njih ne treba buditi, šteta je, malo ih je. Onaj ko ume da se ukrca na njihove leteće ćilime može da vidi svet iz druge perspektive. Ne kažem da je to baš najpraktičnije što neko može, ali je neobično, lepo i jedinstveno.
Da romantika još postoji govore i filmovi koji dobijaju Oskare, knjige koje dobijaju svetske i lokalne nagrade, muzika koja dobija MTV priznanja, konačno i mi, kao svedoci svih ovih kreacija u kojima uživamo. Svi oni upaljači koji se pale, telefoni koji svetle, ruke koje se podižu na koncertima znak su da je romantika tu. Ona je zaista kao duh iz boce. Onaj dobar, koji je pušten i koga ne treba nikada vratiti u bocu.
Čak i pedeset godina braka nije razlog da nestane romantika. Onaj drugi baš i nije više kao nekad, ali je još uvek jedini pravi. Još uvek svako voli malo iznenađenje, poruku na jastuku, prvi ubrani cvet s terase, posvetu na knjizi koja je kupljena zato što je sjajna, a pročitana je kao pozajmljena, nežnu zdravicu za nije važno koji rođendan, posetu mestu gde su se upoznali, ugledali, poljubili. Mislite da samo mladi slave nedelju, mesec, tromesečje, godinu dana zabavljanja?
Grešite. Slave svi koji su sačuvali romantični deo svoje ljubavi. Još više oni koji svoju decu uče tome da je romantika civilizacijsko dobro, a ne kič. Kada nestane romantike, bojim se, nestaće i svega onoga što nas prosto vuče u naručje nekoga s kim želimo da ostanemo. Kako ćemo sami onda biti.
Izvor b92 - Vesna Brzev-Curcic, webinfo/nostalgija
virada