Uredjenje dvorista, vrtovi, baste - pejzazna arhitektura Životni stil

Cvetni snovi - ostrva sreće

Ljudi u gradu zive u svetu velike zurbe, plastike, kontejnera i gotove zabave. Biljke imaju neku postojanost, zive i rastu u svoje vreme i ne mozemo ih pozurivati, mozemo samo podmirivati njihove osnovne potrebe. One su vrsta zivog namestaja koji nase balkone cine prisnijima, udobnijim i pretvaraju nase terase u oaze slobodnog vremena – na tome im moramo biti zahvalni. Tu je i osecaj uspeha kada se pojave prvi listovi ili kada biljka prvi put procveta. Mnogima od nas je i dragoceni imetak cesto povezan sa prijatnim asocijacijama na prijatelje, i tople letnje noci.

Slike odlican.com » Cesljarev » zuti oblak

Razumevanje sustine pet elemenata nam pomaze da izvrsimo prosperitetan odabir cvetnica, boja, materijala, formi, ukrasa i ornamenata. U maticnoj temi o feng shui-u postoje informaciji o simbolickom znacenju pojedinih pa i to uvazite pri odabiru. Klasicne kombinacije biljaka u neznim harmonicnim bojama dace pecat svakom aranzmanu.

Ljubav prema biljkama pocinje u detinjstvu, znaci ukoliko ste roditelj, tetka ili komsinica nekog malisana ono sto se od vas minimalno ocekuje je da ga naucite da uziva u prirodi, da mu pomognete da spozna vrednost biljaka i znacaj lepog i pazljivog odnosa prema njima. Ta mala bica nista bolje nepamte od dobrog primera, zato mu pokazite sta znaci odgajati, i negovati biljku. Istinske spoznaje vrednosti uvek dolaze iz posvecenosti.

Prolece je stiglo pocinje sezona u zardinjerama, zivot se vraca sa njima na balkon i eto idealne prilike da ih pozovete da nacine prve korake. Naprosto ih animirajte kupovinom semena, mladih biljaka i dozvolite im da uzaberu jednu karticu semena i jednu sadnicu za koju ce oni biti zaduzeni.

Kako ja volim bujna cvetna ostrva, sa cvetovima koji ce se meskoljiti na suncu od maja do oktobra moju kompoziciju cine:

• patuljasta sorta suncokreta u zadnjem redu zardinjere,
• kadifice u toplim tonovima i vredna liza formiraju jastucice
• bocno plasiram gomoljaste begonije koje drze svoje radoznale glavice i na suncu a uz samu ivicu bocni ram gradi lobelija i nocna frajla
• izmedju cvetne mase izviru crvene visece muskatle i roza verbene
• biljke u prednjem planu zardinjere se savijaju preko ivica zardinjere

Neke od njih su posadjene kao mlade stabljike a vecina je iz semenskih kartica, zardinjera se sada ne cini jako privlacnom ali za nekoliko nedelja bice ovo pravo ostrvo sa kaskadama boja i mirisa. Ja vas pozivam da izneste vase iskustvo i preporuke i prikazete vase mesto za sanjarenje – vas mali mirisni raj.

Svi cvetovi buducnosti nalaze se u semenu sadasnjosti.

Cveca nikad dosta?

Poslednji put kad sam bio kuci imao sam sta i da zateknem, na balkonu moje sobe zatekao sam ovo:

...a taman sam bio rascistio sve... :)

Zivot pretocen u umetnost - Beijing Olympic Gardens

Olimpijada je bila inspiracija ovim kreativcima da pretoce zivot u umetnost. Impresivne kompozicije zasigurno pomeraju jos jedan "svetski rekord" osim estetskog dozivljaja imperativ stavljaju na znacaj motivacije u radu. Uzivajte u ovim umetnickim delima i nadjite motiv za svoja.

Šiblje - ukras vrta

Formirajući vrt često zaboravljamo na jedan od njegovih najlepših ukrasa, a to je šiblje. Uglavnom oslanjajući se na drveće i cveće, zanemarujemo onaj deo koji priroda nikada ne zaboravlja, a najlepši su oni vrtovi koji u toj meri “imitiraju” prirodni ambijent, kao da su otrgnuti od nje i preseljeni u naš kutak. Gotovo a nema šiblja koje ne cveta lepim cvetovima, različitih boja a često i mirisa. Osim toga često cvetaju i u različito doba godine pa pravilno odabrane vrste garantuju uvek lep vrt. Šiblje može da se posadi na malim prostorima jer uglavnom brzo raste i u plitkoj zemlji.

Kod nas najčešće vidjamo forziciju - šiblje žutih cvetova, sirijsku ružu ili hibiscus koji prepoznajemo po egzotičnim ružičasto – ljubičastim cvetovima.
Svima poznat šib gotovo zaboravljen poslednjih godina je jorgovan. Divnih cvetova, bele, ružičaste, lila boje koji cveta do oktobra. Osmislite svoj zeleni kutak i ne zaboravite da prijatan miris koji se širi iz parkova ne potiče uvek od cveća već i od nekog drveća i šiblja. Osim što će biti pravi ukras vrta on će vas uspešno zaklanjati i od radoznalih pogleda. Dakle, sve se zna unapred, ostaje samo da oplemenite vašu oazu sa bar jednim mirisnim šibom.

Jesenja harmonija oko nas, purpurne hrizanteme

Svi koji zivimo u urbanim kvartovima smo uskraceni za sarzajnost zivota koji pruza zeleni vidik. Ljudi u gradu zive u svetu velike zurbe, plastike, kontejnera i gotove zabave. Sve proleti za tren, i ta prolaznost nam gricka nutrinu kao nevidljivi mis, zudimo za bilo kakvim oblikom postojanosti. To su vrata na koja ulaze biljke u nase zivote u nase domove. One imaju postojanost: zive i rastu u svoje vreme i ne mozemo ih pozurivati, mozemo samo podmirujuci njihove potrebe uzivati u suzivotu. One su vrsta zivog namestaja, ukras koji dom cini udobnijim, prisnijim, pa ako hocete i manje sterilnim i ustogljenim. Tu je i osecaj uspeha kada se pojave novi listovi i osmeh koji "pukne" u grudima kada biljka procveta.

Prve zapise o odgajanju saksijkih biljaka u kuci nalazimo pre gotovo pet hiljada godina kod Kineza, koji su u svojim palatama uzgajali biljke u posebnim ukrasnim posudama, s egipatskih bareljefa do 1400. godine pre nase ere je ocito da su bili pasionirani sakupljaci biljaka. Viseci vrtovi Vavilona sastojali su se samo od biljaka odgajanih u saksijama na terasama. Ima podataka koji ukazuju na promenljive trendove, modu i obicaje, no ipak umetnost odgajivanja sobnog cveca nije izgubila na svojoj atraktivnosti i na nasu srecu u sve vecem broju se pojavljuju po nasim kancelarijama, holovima vecih institucija, soping centara, uspevajuci ipak da se utkaju u uobicajen deo naseg zivota.

Sobne biljke, dobrodosle!

Kada nesto definisemo kao sobnu biljku jasno je da mislimo na one koje odgajamo unutar doma zbog lepog lisca ili cvetova ili i jednog i drugog. One moraju biti sposobne ne samo da prezive nego i da rastu u uslovima u kojima mi zivimo, a ti se uslovi – morate imati na umu – svakoga dana menjaju i nisu prvenstveno prilagodjeni zahtevima biljke.

Sta je biljkama potrebno da bi prezivele, rasle i cvetale? Kao osnovno, biljci je potrebno dovoljno svetla (koje se moze stvoriti i na vestacki nacin, posebnim sijalicama i fluorescentnim cevima). Sto su zelenije to je veca mogucnost da uspevaju u domu pri slabijem svetlu, prosarane i svetlije vrste treba da budu pozicionirane u najsvetlijem kutku. Odgovara im strujanje vazduha bez promaje, pa ih zato nemojte ostavljati osamljene u prostorima koji se retko koriste. Ne poguduju im ni velika kolebanja temperature iako je to danas gotovo neizbezno narocito ako se u toku toplih dana aktivno koristi klimatizacija, ili pak zimi kada se centralno grejanje noc iskljucuje. No, vlaznost vazduha je cinilac koji im u domu najvise nedostaje i otuda osvezivaci vazduha na radijatorima su dobrodosli, a stavljanje mokrih kamencica na dno tanjirica ili ukrasne saksje ce delovati blagotvorno. Cinite to gde god je moguce, a najefektniji nacin da obezbedite dovoljnu vlaznost je da spoljnu posudu oblozite vlaznim tresetom ili mahovinom. Njihove potrebe za vodom variraju od vrste do vrste. Izuzetno je vazno poznavati potrebe one vrste koju smo resili da uzgajamo.

Pogledajte na cas kroz prozor, listovi na drvecu pocinju da menjaju boju, topli, zlatni crveni tonovi najavljuju dolazak madam u sustavom plastu. Da bi ste sanjali "zlatom i purpurom" sarane snove i uzivali u poslednjim zracima sunca za pocetak unesite u svoj dom cvetno drustvo i dozivite ovu uzbudljivu igru boja na pragu jeseni. Svako godisnje doba ima svoje favorite, a lepotice koje nas uvode u jesen su definitivno hrizanteme. Sad je momenat da ih odaberete dok tek slutite sta kriju u svojim popoljcima i unesete u svoj kutak da bi ste uzivali u vrhuncu lepote kada otvori svoje cvetne duse.

Ovo je moj dragoceni imetak veze me za prijatelja koji se oglasio u casu kada mi se cinilo da ce ova jesen biti bez boja. Verujte i vi da je ovo ona jesen koju cete pamtiti za zivota i po nenadano grandioznom cvetnom vatrometu!

Zacinsko bilje u zardinjerama

Povrce i bilje ima vise lepih strana. Njihovi listovi nisu samo zeleni, vec imaju i prelaze neznozelene, preko crvene i srebrnosive pa sve do bezbroj nijansi tamnozelene. Veliki broj dekorativnih cvetova kod paradajza i slicnih biljaka ukusni plodovi. Cvetovi majcine dusice, zalfije i bosiljka su veliki laskavci culu mirisa. Imperativ u balkonskim zardinjerama je paprika. Doduse dobrog ukusa su sve vrste ali crvena je posebno bogata u sadrzaju vitamina C. Cvetovi mladog belog luka se takodje mogu jesti. Svezim salatama daju blagi dobro poznati ukus. Najbolje je zasaditi jake sorte sa malim plodovima; crveni i zuti paradajz i zacinsko bilje napravice mirisne, ukusne i na oko vrlo privlacne ukrase na balkonima.

Izbor ne treba da bude samo mali i fin vec i plodonosan. Strucnjaci iz ove oblasti preporucuju kombinaciju:

1. Mini paprika (sorta „jingle bells“), daje slatke plodove velicine oko 4cm
2. Mladi beli luk koji se od crnog razlikuje po svojim pljosnatim stabljikama
3. Origano (postoje razlicite vrste, jedna od proverenih u ovoj kombinaciji je „Origanum vulgare“
4. Rukola – „Eruca vesicaria“ moze da se sadi kao visegodisnja biljka
5. Majcina dusica „Thymus doerfleri“ oblikuje bogati mekani jastuk
6. Dragoljub „Tropaeolum majus“ je osim bogat u koloritu jestiv i pupoljci, cvetovi i lisce.
7. Paprika „Pinokkio“ je lepe zute boje
8. Zbunasti bosiljak „Ocmium basilicum minimum, raste veoma bujno
9. Viseci paradajz „Balconi“.

Mirisni plodovi juga u saksiji

Ukusni plodovi iz nama dalekih zemalja mogu se gajiti i u domacoj radinosti, tako sto se seme zaseje u zemlju, lako proklija i izraste biljka u saksiji. Tako se mogu dobiti citrusi kao limun i klementine, pomorandze pa cak i avokado. Pocastite vase saksije kosticama limuna i pomoradze

Setva: Mala zrna saditi u male saksije sa vlaznom peskovitom zemljom, oblozenom folijom i postaviti na osvetjena i topla mesta. Cim se pojave prvi izdanci treba skinuti providnu foliju. Da bi se pospesilo razgranavanje treba odseci vrh izdanka, drzite zemlju vlaznom pratite proces razvoja i kada biljka uznapreduje presadite je za broj vecu saksiju mesavinom zemlje i peska i negujte.

Nova biljka trazi osvetljeno, toplo i ne suvise vlazno mesto. Od marta do avgusta se djubri jednom mesecno. Nikada nemojte saditi u mnogo vecu saksiju, jer tada biljka „trosi“ vreme na razvoj korenskog sistema da popuni saksiju a sporije napreduje stabljika. Ako ustrajete i budete posveceni mozete imati prava mala stabla u saksiji koja ce vs neopisivo radovati kada se „okite“ cvetovima i prvim plodovima.

Radovi u basti tokom godine

Lepo je imati sredjenu bastu a da bi to postigli neophodno je raditi preko cele godine na njenom odrzavanju. Jedino tako se moze postici da ona pokaze sav svoj sjaj. Neko ima pored sebe neku stariju osobu u porodici ili komsiju koja je moze uputiti sta i kada treba uraditi, ukoliko nemate nikoga da vam svojim savetom pomogne neophodno je posavetovati se sa nekim strucnim licem. Ja sam naisla na savet Velinke Kamilic dipl.ing. pejzazne arhitekture koji zelim da podelim sa vama radi sto lepsih nasih malih oaza mira.

Januar

Otresite sneg sa zimzelenih zbunova i ruza puzavica, da se njihove grane i izdanci pod teretom snega i mraza ne bi polomili. Kada nema mraza orezite vocke. Ako zelite mozete da okacite kucice za ptice, ali vodite racuna da je potrebno da ih redovno cistite. Kada nije suvise hladno mozete da pokupite klice biljaka koje klijaju na hladnoci i da ih premestite u staklenik. Orezite prve sadnice geranije i fuksije. Mozete da posejete prvu prolecnu kelerabu i salatu. Pocnite vec sada sa planiranjem baste sa prvim povrcem. Test za klijanje pokazuje, da li je staro seme jos sposobno da klija.

Februar

Ako su najostriji mrazevi prosli, orezite ukrasna stabla koja na leto imaju cvetove. Vocke orezujete, a po potrebi mozete i da ih kalemite. Sadnice geranije i fuksije vec su porasle i presadite ih u velike saksije. Biljke koje su prebrodile zimu u saksijama mozete vec krajem februara da orezete, presadite u drugu saksiju, nadjubrite i stavite na toplije mesto. Pikirajte sada kelerabu i salatu koju ste posejali u januaru. Pripremite leje za prolece. Vazno je da dobro provetrite zemljiste pre nego sto i zasadite povrce u leje.

Slike odlican.com » Sandrina Martinetti » lale

Mart

Rano rascvetane lukovice kao sto su krokus, visibabe i lale ulepsavaju prolecnu atmosferu. Odsecite precvetale cvetove i nadjubrite ih. Lukovice koje cvetaju leti, kao sto su gladiole i ljiljani, sada se sade. U martu je pravo vreme da se zasadi paprat i poseje trava. Posle sadjenja dobro zaliti i nadjubriti. U kuci pocnite sa uzgojem letnjih cvetnica. Dvogodisnje cvece bi trebalo da bude smesteno na stalnom stanistu. Ako su temperature blage, mozete da skinete zimsku zastitu, sa osetljivih biljaka. Ipak, neka vam zastita bude pri ruci ukoliko se javi kasni mraz. To je narocito vazno za ruze. Izmrzli delovi biljke orezuju se do zdravog izdanka. Sada bi trebalo da pripremite leje za novu sadnju biljaka: prekopajte zemljiste, uklonite korov i stavite kompost. Pocnite sa kosenjem trave. Ako je povrsina dovoljno suva, uklonite aparatom za vertikuliranje zamrsene delove oko korena i stavite djubrivo za travnjak. Biljke u saksijama koje su bile u tamnoj prostoriji tokom zime sada se premestaju na svetlije i toplije mesto.

April

U aprilu mozete da sadite zimzelena stabla. Sada je vreme sadnje zbunastih biljaka. Prekopajte temeljno zemljiste pre radova u basti. Ne zaboravite zalivanje! Prve zbunaste biljke koje cvetajuna prolece vec su precvetale i potrebno ih je orezati. Da bi sve biljke imale dovoljno hranjivih sastojaka na raspolaganju, potrebno je da se sada djubre. Uklonite poslednju zimsku zastitu sa zbunova i drveca, da bi biljke mogle slobodno da se razvijaju. Povrce kao sto su sargarepa ili rotkvica mozete direktno da sejete na otvorenom prostoru. Dalije se premestaju u kucu tako da budu na svetlosti. Da se korov ne bi razvijao bujno, iseckajte i stavite malc na zemljiste u lejama sa zbunastim biljkama i oko drveca. Izmedju osetljivih biljaka morate da oplevite korov. Travnjak vertikulirajte najkasnije sada, nadjubrite i osisajte jednom nedeljno. April je optimalno vreme za sadnju biljaka. Otporne biljke u saksijama ako oleander i lovorika jos ne smeju da budu u otvorenoj basti. Da biste imali kvalitetne jagode potrebno je da stavite malc u leje zajedno sa slamom. Osim toga, mozete da pocnete da lovite puzeve: trebalo bi da vec sada stavite ograde za njih.

Maj

Sada je vreme da se u bastu premeste biljke u saksijama koje su osetljive na hladnocu. U maju bi trebalo da budu zasadjene sve letnje sadnice. Njima popunite prostor u novoj leji sa zbunastim biljkama. Da bi se pospesio razvoj grana zbunastih biljaka potrebno je da skratite vrhove izdanaka. Ko voli divlje zbunje, moze sada da ga zasadi. U maju je krajnje vreme za sadnju rododendrona i drugih listopadnih i cetinarskih vrsta. Vecinu vrsta koje imaju cvetove na prolece mozete vec sada da proredite. Uklonite divlje izdanke ruza. Simsir se sada orezuje. Travnjak bi trebalo da se sisa dva puta nedeljno, jer on raste narocito brzo. Potrebno je da redovno plevite leje sa povrcem i zbunastim biljkama da se korov ne bi rasirio. Kontrolisite biljke da biste uocili ako ih napadnu stetocine i pokusajte da ih se resite najpre blagim ekoloskim sredstvima. Jezerce bi trebalo redovno da cistite od cveca i lisca. U basti sa povrcem moze se zasaditi samo paradajz. Vezite slobodne stabljike biljke sa bobicastim vocem i skratite bocne izdanke kupine.

Jun

Ruzama je u junu potrebna posebna nega. Odsecite sve precvetale i uvele izdanke i to radite redovno. Ne zaboravite da stavite malc i djubrivo. Cak i kod zbunastihi letnjih cvetnica potrebno je da cesce otklanjate precvetale delove biljke i da leje redovno zalivate. Zbunje koje cveta leti ima bujne cvetove, ako ga vec sad nadjubrite. I travnjaku je potrebno krajem meseca jos jedno djubrenje. Osim toga krajnje je vreme da se sade lukovice letnjih cvetnica. Lukovice lala trebalo bi da su vec spremljne u skladiste. Biljke u saksijama i zardinjerama kao i razlicite zbunaste cvetnice mozete da razmnozavate. Sada su zrele i prve jagode. Cesto podsecajte bocne izdanke kod paradajza i to u osnovni izdanka. Kontrolisite zbunje kupina i sklanjajte redovno gusenice i bube sa listova. U jezercetu mozete u junu da zasadite vodene biljke.

Jul

Vecina zbunastih biljaka sada je u punom cvatu. Precvetali izdanci zavornjaka, hajducke trave i drugih vrsta odmah se otklanjaju. Visoke vrste trebalo bi da poduprete stapom. Ako zelite sami da razmnozavate zbunaste biljke, ostavite uvele cvetove, da biste skupili njihovo seme. Posejte ih najbolje odmah posle berbe. U julu je vreme sadnje za lukovice koje cvetaju u jesen. Orezite sada zivu ogradu koja je zelena i vidite da li na biljkama ima stetocina i bolesti. Narocito se lako sire lisne vasi na ukrasnim biljkama. Zalivajte biljke redovno ujutru i uvece, isto vazi i za travnjak. U julu se preporucuje okopavanje, plevljenje korova i stavljanje malca. U lejama sa povrcem seju se salata, luk ili blitva.

Avgust

Zbunastim biljkama je potrebno kao i biljkama u saksijama tokom leta, mnogo vode. Neophodno je da se jos jednom nadjubre sada djubrivom sa vise kalijuma. Prilikom suse zalivajte temeljito bastensko zemljiste. U avgustu se sade biljke kao sto su stepska sveca, bozuri i dvogodisnje cvece. Zive ograde od zimzelenog, listopadnog i cetinarskog drveca orezuju se najkasnije u avgustu. Nadalje se travnjak sisa jednom nedeljno i po potrebi vertikulira dva puta. Ako su se u jezercetu pojavile alge, pokupite ih mrezom ili grabuljama. Posejte poljsku salatu i spanac, uberite sveze voce i proredite zbunaste biljke sa bobicama. Ne zaboravite da zasadite jagode. Drvece kao sto su kruska i orah najbolje podnose orezivanje u avgustu. Ako sada uklonite smedja okca sa rododendrona, istovremeno cete odstraniti jajasca cvrcka koji napada rododendron.

Septembar

U septembru se deli bokor cvetnica koje cvetaju na prolece i leto. Da li biste zeleli da u jesen imate novu leju sa cvecem? Pocnite sada sa pripremom stanista i izborom biljaka. U cvetnim lejama uklonite precvetale delove biljaka. Pri tom pazite na bolesti i napade stetocina. Posle sadjenja rasporedite saku organskog djubriva i drenazu sa peskom ispod lukovica. U septembru je ruzama neophodno dodavanje djubriva sa potasom. Njihovi izdanci tako bolje sazrevaju. Sada zalivajte manje; samo nove rasade treba redovno zalivati. Mnoge biljke koje su bile temeljno nadjubrene sada se beru. Septembar je glavno vreme berbe za jabuke, kruske i razno povrce. Pokupite i uklonite voce koje je palo. Zbunje sa bobicastim vocem treba prorediti i orezati.

Oktobar

U oktobru je glavno vreme za sadnju ruza. Poberite poslednje voce sa semenjem. Cak i paradajz i tikvice treba obrati pre prvih mrazeva. Orezite precvetale zbunaste biljke i iskoristite novo jesenje lisce kao zimsku zastitu. Zbunje koje cveta na prolece i leto sada mozete da zasadite kao i lukovice lala i drugih prolecnih cvetnica. Lukovice dalije, kane, gladiole i begonije treba iskopati pre pocetka mraza i ostaviti da prezime u kuci. Vazno je da pre prvog mraza unesete u kucu osetljive saksijske biljke. Biljke koje su otporne na zimske temperature zastititi i pokriti liscem, slamom ili nekim materijalom. Zimzeleno drvece pre pocetka mraza jos jednom obilno zaliti. Iz plitkih jezeraca ivaditi ribe i prebaciti ih u zimsko staniste gde nema mraza. Orezite vodene biljke snaznog rasta.

Novembar

Polako u vasu bastu ulazi zimski mir. Osisajte travnjak poslednji put, izgrabuljajte ostatak lisca i jos jednom prekopajte zemljiste u leji. Veci deo zbunastih biljaka sada orezite. Vrste koje su osetljive na mraz zastitite tako sto cete ih pokriti nekim materijalom, oko ruza treba natrpati zemlju i pokriti granjem. Zive ograde koje su leti zelene mozete sada da orezete jos jednom, a vocke zastititi tako sto cete stabla premazati krecom da se od mraza ne bi na njima pojavile pukotine, a i da ih ne bi ostetili glodari. Unesite biljke u saksijama u zimsko staniste. Posle uradjenog posla u ostavu ili kucu unose se bastenski alati.

Slike odlican.com » Sandrina Martinetti » lale

Decembar

U decembru u basti nema mnogo posla. Za ptice spremite hranu i stavite u ostavu ili garazu bastenski alat koji je ostao napolju. Ako zelite da nadjubrite ruze stajskim djubrivom, mozete ga sada rasporediti oko biljke. Travnjak bi trebalo u decembru da miruje i da pazite da ga gazite sto je moguce manje. Kontrolisite da li vase biljke imaju zimsku zastitu. Kada nema mraza prva vocna stabla se mogu orezivati. Nemojte da zaboravite da kada nema mraza zalijete zimzelena stabla. U toploj kuci mozete onda da pravite planove za novu bastensku sezonu.

Planer vrta

SmallBluePrinter ima dva proizvoda namenjena korisnicima koji žele planski da započnu bilo uredjenje doma ili okućnice. Generalno ne zahtevaju neko poznavanja rada u složenijim programima i uz malo truda korisnik se može lako snaći sa raspoloživim alatima. Kako je vreme proleća neizostavno terase i vrtovi dolaze u žižu naših interesovanja, i upravo iz tog razloga i delimo ovu informaciju kako biste što uspešnije ostvarili zamišljeno.

Drugi proizvod nazvan Planer vrta, samim imenom ukazuje i namenu. Na raspolaganju nam je bogata linije sa alatima odakle jednostavnim prevlačenjem objekata, i korigovanjem veličine, izborom željene boje možete steći uvid kako bi izgledala finalna realizacija na terenu. Ono što je nužno još napomenuti da je program free trial 15 dana, ali za naše potrebe mislim da je dve nedelje sasvim solidan period da u prvom koraku pomogne.

Začini i mirisavo aromatično bilje

U neko starije vreme začini su bili veoma traženi i vrlo skupi kako zbog njihovog svojstva da sačuvaju hranu od kvara tako i zbog njihovog prijatnog mirisa i ukusa. Početkom prošlog veka, otkako su pronadjeni novi načini konzerviranja namirnica, u prodavnicama ste mogli naći jedva desetak raznih začina. U poslednje vreme svedoci smo da su začini ponovo osvojili kuhinje. Verovatno su najzaslužniji za to ljudi koji vole da putuju i koji sa raznih turističkih destinacija donose svojim kućama recepte, ali i domaćice koje postaju sve smelije u svom nastojanju da unesu raznovrsnost u svoj domaći jelovnik.

Strogo uzevši pod rečju "začini" podrazumevaju se samo izvesne aromatične biljke kao što su djumbir, biber, cimet, kurkuma i slično. Danas kako u trgovinama tako i u domaćinstvu ova reč obuhvata čitavu paletu aromatičnih biljaka.

Aromatične biljke isto kao i začini imaju svoju prošlost. One potiču još iz doba kada su ljudi prvi put zavili meso u lišće da bi ha zaštitili od nečistoće i sutradan zapazili da je mnogo ukusnije. Od tada ljudi gaje mirisno bilje koje danas ima široku primenu u kulinarstvu i nasuprot začinima, ono uspeva gotovo pod svim podnebljima. Druga njegova prednost je u tome što se može upotrebiti i sveže i sušeno.

Sve začinske biljke imaju najbolju i najsnažniju aromu upotrebljavamo li ih sveže, tek ubrane. Mnoge od njih su vrlo ljupkog izgleda pa su ujedno i lep ukras na prozorskoj dasci ili balkonu. Uzgajajući ih u cvetnim žardinjerama osim što ćemo ih uvek imati pri ruci radovaće nas sve kao posejana nada koja se zbog naše ljubavi brzo ovaploti – u žive mirisave biljke koje će do duboko u jesen krasiti naš dom.

Uzgojiti začinske biljke nije uvek posve jednostavno, jer su njihovi zahtevi često vrlo različiti. Vrlo je važno biljkama u posudama osigurati odgovarajuću mešavinu zemlje, pažljivo zalivanje i adekvatnu prihranu. Za uzgajanje začinskih biljaka u posudama nije uputno upotrebiti zemlju koja se kupuje za sobne biljke. Ova zemlja uglavnosm sadrži mnogo treseta i često je obogaćena mineralnim djubrivom. Za začinske biljke bila bi na primer pogodna kompostna zemlja koja sadrži organske hranljive materije. Kako danas imamo čitavu lepezu u ponudi najbolje pri odabiru obratiti pažnju na uputstvo otisnuto na omotu vrećica, gde su navedeni podaci o sastavi zemlje sa dodacima i vrlo je često naznačena i vrsta čijem uzgoju je namenjena. Hoćemo li začinsko bilje saditi pojedinačno ili u društvu sa ostalim biljkama, zavisi prvenstveno o njihovom izgledu, ali i o njihovim zahtevima.

Druga bitna stavka je obezbediti dobru odvodnju. Otvori za odvodnju na dnu cvetnih posuda su vrlo važni jer odvode suvišnu vodu koja se sakuplja na dnu posude i koja kod većine biljaka prouzrokuje truljenje korena. Dobro je pre sadnje ako ste u mogućnosti na dno posude staviti sloj krhotina od kakve saksije od terakote koja je dotrajala ili zrnca glinapora čime se postiže brzo odvodnjavanje.

Uz malo truda budete li se pažljivo posmatrali biljke, brižljivo se s njima ophodili, pokušate li spoznati njihove potrebe, vi ćete pre ili kasnije postati osoba za koju se kaže da je "čovek sa zelenim rukama." Ove biljke po pravilu dobro napreduju na otvorenom, mada neke višegodišnje začinske biljke mogu da se sa zadovoljavajućim uspehom da se uzgajaju i u stanu samo ako im se obezbedi dovoljno svetla. Prema tome na prozorskoj dasci ili u balkonskim sandučićima možete uzgajati celi mali začinski vrt.

Origano – ukras brega

Reč origano poreklom je iz latinskog (oros – breg, ganos – ukras, "ukras brega"), u severnim krajevima ovu samoniklu biljku nazivaju kraljevskom metvicom. Kod nas nema tako zvučno ime, ali je širenjem italijanskih restorana postala je poznata kao origano – tipični začin za pizze. U literature se javlja čitav niz drugih naziva kao što su "divlji mažuran", mravinac jer ga ne vole mravi pa se često sadi upravo na mestima gde su oni na smetnji, ali ga zato vole pčele.

Slike odlican.com » Goran Aleksic » Origano

Pored samoniklih biljki koji se se mogu naći u nekim podnebljima, za uzgajanje u začinskim vrtovima najčešće koristimo Origanum vulgare "Compactum". To je vrsta visoka samo 15 cm i izvanredno je prikladna upravo za uzgajanje u manjim prostorima. Običan origano se može sejati, ali je najjednostavnije je razmnožavati deljenjem biljke ili reznicama. Origano nema gotovo nikakvih zahteva prema tlu. Zadovoljava se, izmedju ostaloga i suvim staništem ali mu nikako ne sme nedostajati sunca.

Sveži listovi se koriste tokom leta kao aromatični dodatak umacima, salatama i mnogim drugim jelima. Čim se počnu otvarati cvetni pupoljci, stabljike treba orezati za sušenje. Odrežite pedalj visine iznad tla, povežite nekoliko zajedno i obesite vrhovima prema dole u senovitom i prozračnom mestu. Kasnije listiće i cvetove otkinite s grana i pohranite u zatvorene posude.

Ova ljupka biljka cveta od juna do avgusta ružičastoljubičastim cvetovima koji su odlična ispaša za pčele – zato budite pomalo na oprezu pri branju.

Nekoć je origano bio poznat prvenstveno kao lekovita biljka, u medjuvremenu je delimično našao zastupljenost u začinskim mešavinama. Osim za pizzu origano se koristi za pripremanje jela od jaja i pasulja. Sveži začini su kulinarski dragulji.

Mirodjija - veliki dar

U današnje doba obnovljeno je zanimanje za uzgajanje začinskih biljaka. Njihov svež ukus bez pogovora ruši monotoniju sterilizirane, smrznute i dehidrirane hrane. Ako posedujete vrt smatrajte se srećnikom, čak i ako živite u urbanoj sredini i morate se zadovoljiti s nekoliko balkonskih žardinjera, ukus jela koje svakodnevno pripremate možete poboljšati raznim začinskim biljkama koje ste sami uzgojili. One neće popraviti samo ukus jela nego će mirisom preplaviti celu prostoriju.

Ako se jednom okušate u kuvanju sa začinskim biljkama, upustili ste se u pravu kulinarsku pustolovinu kojoj se kraj ne nazire. Više naprosto nećete moći bez njih. Neke začinske biljke i kombinacije hrane imaju dugu tradiciju, danas se prepliće takvo mnoštvo uticaja i novih ideja u upotrebi začinskog bilja da je nemoguće držati se samo uobičajene primene pojedinih začina.

Sveže ubrano začinsko biljke najbolje su za kuvanje, ali tek će trostruka količina svežih dati jednak ukus kao sveže osušene. Ubrane začinske biljke, koje niste sve odjednom upotrebili, možete osušiti za ubuduće. Najbolje vreme za branje je uoči cvetanja, kada su aromatična ulja u njima najsnažnija. Bere se samo zdravo, neoštećeno od insekata ili gljivičnih oboljenja. Najbolje je da se bere po suvom, toplom, sunčanom vremenu, nikako posle kiše ili dok je vlažno od rose.

Goran Aleksic - Garden works, May 2014

Najjednostavnije ćete ih osušiti ako ih rasprostrete na neki mrežasti materijal gde će imati najviše vazduha ili pak na čistu podlogu prekrivenu belim papirom il i čaršafom. Ukoliko se papirna podloga ovlaži zamenite je novom. Stavite ih na mesto gde vazduh struji naokolo, tipa police ili ormara tj. svako suvo i prozračno mesto će biti pogodno. Možete napravite stručak začinske biljke i obesiti o kuhinjsku policu, za nekoliko dana listovi će postati suvi i lomljivi, tada ih pažljivo skinite sa stabljike i stavite u obojenu teglicu koja se hermetički zatvara ili u metalnu kutiju. Nemojte zaboraviti da napišete na nalepnicu ime, jer suve začinske biljke se teško raspoznaju. Osušene mirodjije ne traju večno, nakon godinu dana zalihe treba baciti i pripremati teglice za nove količine koje ćete pohraniti. Nemojte ih ostaviti da se suše na mestu koje je izloženo direktnom suncu jer će ono isušiti njihova prirodna ulja. Sveže nabrane začinske biljke mogu se čuvati nekoliko dana u frižideru. Odmah posle branja treba ih oprati pod mlazom tekuće hladne vode, dobro istresti od kapljica vode i staviti u plastične kutije sa poklopcem (kao što su one od sladoleda) i smestiti u fižider u deo za odlaganje povrća.

Začinske biljke se mogu uzgajati samostalno ili sa cvetnicama, uvek su lepe i po pravilu poslušne i zahvalne ako ih ne zalivate preterano i pružite ujednačenu temperaturu.

Mirodjija – branje i upotreba

Mirodjija (lat.: Anethum graveolens var. hortorum seu Umbelliferae) je jedna od finijih i aromatičnijih biljaka izrazito osvežavajućeg mirisa. Pretpostavlja se da potiče negde iz Indije i Persije, današnjeg Irana odakle su ga monasi tokom srednjeg veka preneli na sever. U današnje vreme se odomaćila u širokom području Sredozemlja ali i Severne Amerike.

Mirodjija je mirisna jednogodišnja začinska biljka plavkastozelenkastih igličastih listića koju treba u vrtu, po mogućstvu svake godine saditi na drugo mesto. Odgovara joj kao i u balkonskim sandučićima humusna zemlja i sunčano toplo mesto. Stoga se može dogoditi da u hladnom, kišovitom proleću klijanje izostane. Seje se pre velikih vrućina obično u martu, semenke raspite redje i pokrite tankim slojem zemlje. Preporučljivo je sejati u nekoliko navrata kako biste se u sezoni salata i krastavaca uvek mogli snabdeti svežim lišćem i cvetovima mirodjije. Ukoliko se biljkama ne uklanjaju vrhovi nakon nekoliko nedelja će izrasti do visine jednog metra, zato je sandučiće dobro postaviti na pod uz unutrašnji zid balkona, na mestu gde je zaštićen od vetra.

Branje i upotreba

Seme i listovi mirodjije koriste se kao začin. Listove možete upotrebljavati šest nedelja nakon sadnje. Obično se žuti štitasti cvetovi uklanjaju čim se pojave, jedino ako imate nameru da cveta i urodi semenom onda ostavite nekoliko stabljika sa cvetovima da stvore semenke. Kada se na biljci nalaze cvetovi i seme možete je rezati i koristiti za različite marinade. Ako ste rešili da sakupite seme za začin, morate ga sakupljati kad je biljka potpuno odrasla. Seme i cvetovi imaju jaču aromu pa su zato i pogodni za mirisna ulja, marinade i jela od povrća.

Stabljike sa cvetom i semenom obično ostavljamo za spremanje kiselih krastavaca i turšije. Ako u svaku teglu sa kiselim krastavcima dodate po jednan cvet sa semenkama ubrzo će poprimiti finu aromu zahvaljujući eteričnom ulju koje sadrži svaki deo biljke. Sveže ubrana se može uspešno čuvati i u soli. Treba je iseckati i izmešati sa solju, u razmeri 20 grama soli – 10 grama mirodjije i potom smestiti u staklenu teglicu koja se dobro zatvara i čuvati u frižideru.

I kuvari i stručnjaci za ishranu su jednoglasni u mišljenju da su sveže začinske biljke treba da su "mirodjija" svakom jelu, kako zbog ukusa tako i zbog vrednih sastojaka posebno minerala. U 100 grama sveže Mirodjije nalazi se:

• 1,9 mg natrijuma
• 1015 mg kalijuma
• 322,4 mg kalcijuma
• 89 mg fosfora
• 51,7 mg magnezijuma
• 1,6 mg gvoždja

Minerali su neophodni za pravilno odvijanje vitalno važnih procesa u organizmu, ali to nikako ne znači da neko treba da uzme 100 grama začina (bilo kojeg) da bi organizam snabdeo neophodnim materijama, jer bi to bilo štetno!

Mirodjija se dodaje kao začin čorbama, sosovima, jelima od mlevenog mesa ili povrća blagog ukusa kao što je kupus i salatama. Mirisna ulja za marinade su gotovo kao eliksir a baršunasti sos je neizbežan na nedeljnoj trpezi.

Mirodjija kao lekovita biljka se spominje na jednom egipatskom papirusu starom više od pet hiljada godina. Danas se zna za njeno umirujuće dejstvo kod želudačnih tegoba i grčeva. Čaj od zdrobljenih semenki pomaže kod nesanice.

Grci su je koristili kao miris, a Rimljani su je pleli i venčiće koje su nosili na glavi za vreme svečanosti. Veruje se da donosi sreću pa su mladenci na venčanju nosili grančicu mirodjije. Našla se mirodjija i u narodnim poslovicama a na red je došla i kao "Mirodjija" - kompilacija sa šest novih obrada Branimira Štulića.