U ovom mestu živim već 10-ak godina ali nikada, stvarno nikada nisam sanjala ovu kuću, svoju decu, ovo mesto.
Kada sanjam- sanjam mesto u koje sam išla još u osnovnu školu, i od tada tamo nisam bila, i sanjam da se sve dešava na toj autobuskoj stanici ,sa koje sam putovala 9 godina, sve vreme dok sam išla u os. školu. Ako sanjam kuću onda je to kuća moje bake, a ako sanjam ljude onda su to sve ljudi sa kojima sam se družila u to vreme, ponekad sanjam svog muža i uvek se loše ponaša prema meni u snu. Kada pogledam ovo što sam napisala, i da trebam da proanaliziram, rekla bih da to sve sanjam zato što mi nedostaje, ali to nije tačno. Taj period u životu nisam volela, naprotiv- jedva sam dočekala da završim osnovnu školu, to društvo takodje a suprug je prema meni uvek dobar, nikada takav kakav je u snu.
Inače, skoro svaki san ume da me uznemiri do te mere, da ako sanjam nekoga da mi je učinio nešto nažao, te osobe se klonim u narednom periodu, osećem se kao da se to zaista i dogodilo.
Da li neko možda zna i želi da mi objasni u čemu je problem?
Odasnjan zivot
Snove uglavnom zaboravaljamo jer se vec 70 sekundi po budjenju brisu secanja na njih. Znaci mnogo je onih koje ne uspete zapamtiti, studije kazu da se u snovima ne desava nista novo, vec je rec o tome da spavajuci prolazimo kroz vec prozivljene situacije, samo na ovaj nacin pokusavamo iznaci resenje na bezbolan nacin, za sta u realnosti nismo bili dovoljno odvazni.
Ili pak, isprobavamo nove situacije kako bismo na javi bili pripremljeni za blagovremenu reakciju, a naizgled nepoznate ljudi koje sanjamo, vec smo negde ugledali u prolazu. Tako da sve ovo zajedno ukazuje na to da ne treba traziti posebnu simboliku u snovima i verovati u njih, a jos manje se plasiti navodnih nevolja koje "predskazuju".
majra
Jos malo o snovima
Poznato je da covjek ne sanja jedan san duze od 9 sekundi, mada se nama cini da traje vjecnost,(pogotovo kosmarni snovi).
U biti, mozak ne moze a da ne radi, sto bi znacilo da kada utonemo u san opustaju nam se nervi i misici, ali mozak ne prestaje sa radom, odnosno prelazi u nesvjesni rezim rada:).
Takodje je nezamislivo da covjek moze da sanja sopstvenu smrt, to se jos nikome nije desilo, da sanja da je umro. Moze se desiti da sanjate da umirete, ali nikada u snu necete umrijeti, jer se probudite u trenutku kada se to treba desiti. Probudite se zahvaljujuci tome da mozak ne moze da podnese sopstveno unistenje niti u snu, pa se lijepo probudite i kazete," uh, al' je bilo blizu".
Meni se nasuprot tome desilo da sanjam tako lijepe snove da se nacisto razocaram kada se probudim, pa se sve jadan sticem da nekako dosanjam zapoceti san.
Znaci, ako sanjate da umirete u snu i umrete, onda ste stvarno obrali bostan.:)
secanja na detinjstvo
Majana,
Zanimljiv je tvoj san, mada nije previse detaljan, ali mogao bi imati vise znacenja. Necu pokusati dati neko tumacenje ali me tvoj san navodi na par pomisli pa cu ih izneti za svaki slucaj,mozda pomogne, mozda ne.
Ti ljudi i sve to iz tvoje proslosti mozda ukazuje na neke "repove" koje vuces sa sobom iz detinjstva a kojih nisi uspela da se resis i da ih ostavis iza sebe. Sta ti ljudi pretstavljau, sta ta kuca pretstavlaj za tebe i sl.
Druga pomisao koja mi je pala na pamet u vezi tvog sna buduci da se odnosi na osnovnu shkolu, autobusku stanicu i sl, da se mozda ti susocavas sa odregjenim delovima sebe ili zivotnim situacijama, kao jedna vrsta lekcije zivota koje mora da savladas i naucis da bi mogla ici dalje. Recimo kada sam ja sanjala da sam u osnovnoj skoli i ljude koji su isli sa mnom tada u razred, toje obicno ukazivalo da cu se suociti sa odredjenim situacijama u zivotu, da cu morati raditi na sebi itd...i to je stvarno tako bilo i u relanosti.
Snovi o sopstvenoj smrti
Ranca
Bas ti je dobra napomena u vezi ovih snova. Citajuci tvoj post razmislila sam malo i analizirala svoje snove u vezi sopstvene smrti i moram priznati da dosada nisam "uspela" da sanjam kako umirem. Ali jesam sanjala nesto drugo povezano s tim pa cu to navesti radi primera:
Recimo u jednom snu umirem u saobracajnoj nesreci u vozu u nekom tunelu i ne osecam recimo samu smrt, ali vidim kako se moje nefizicko telo odvaja od fizickog tela. Moje telo je na tlu a moje nefizicko telo ustaje. I sada ja kao "duh" zajedno sa jos jednim duhom(koji je isto nastradao u nesreci, bio u moj kupe) idemo do mesta gde su nasa fizicka tela, jer smo radoznali da vidimo kako je zapravo doslo do nesrece. Odemo do nasih fizickih tela, razgledamo malo naokolo i onda odlazimo na drugu stranu.
U drugom snu kada umrem i predjem na drugu stranu, tamo me sacekaju neki muskarac i zena, zaogrnu me cebetom i kao idem na oporavak od zemaljskog zivota..tako nesto otprilike.
U oba sna, kao sto se vidi sam momenant smrti nije prisutan, kao da ne priznajem smrt, vec se pojavljuju detalji o momentima nakon fizicke smrti..
Prepostavljam da su i drugi iimali slicna iskustva sa snovima ove vrste.
Majana,
mesta i ljudi koje sanjamo su odraz nas samih, to su nase osobine i situacije u kojima se nalazimo.
Zamisli da imas najbolju drugaricu koju smatras mudrom. Ako nju sanjas, onda ce ona u tvojim snovima predstavljati mudrost, deo tebe koji te vodi kroz zivot itd. Isto ovo se moze odnositi i na negativne osobine kod neke osobe. Svaka osoba sa kojom dolazimo u kontakt je asocijacija za nesto, neku osobinu ili situaciju. To se u snovima odrazava simbolicno. Tvoja podsvest ti ne moze preneti bukvalno pojam "mudrost",pa to cini simbolicnom putem, kroz nekoga koga smatras "mudrim".
Sad zamisli da si u svom zivotu postupila pogresno, detinjasto i sl. i da si na nesvesnom nivou toga svesna ali to sebi ne zelis priznati. Moze se dogoditi da u snu sanjas svoju prijateljicu koja te grdi ili kritikuje. Objasnjenje je jednostavno-deo tebe zna da je pogresio i onda se to u snu pokazuje kao borba izmedju dela tebe koji to zna i dela tebe koji to ne zeli priznati,tj. kao borba izmedju tebe i tvoje prijateljice.
Sve ljude koje sanjamo su arhetipske predstave za neke osobine ili situacije. Zbog toga je u tvom slucaju besmisleno izbegavati ljude. Radije proanaliziraj san i pokusaj shvatiti sta je to sto sta ti san porucuje.
Mesta koja sanjamo su takodje cista simbolika. Ako se u snu neka situacija odvija u kuci u kojoj zivimo, ta kuca najcesce predstavlja nas same. Na primer, mozemo sanjati da smo u svojoj kuci i da je cistimo od paucine,prasine itd. To u simbolicnom smislu znaci da nam je potrebno duhovno ciscenje, resavanje problema i sl. Ja se secam sna u kome sam cupala osuseno drvece iz svoje baste. Odmah mi je bilo jasno da je san pozitivan, jer je to bila potvrda da iz sebe cupam stvari koje vise nisu plodonosne.
Crkva moze znaciti deo nas kome je potrebna vera, snaga i sl.,u zavisnosti kako crkvu dozivljavamo. Bolnica-deo nas kome je potrebno nekakvo oporavljanje,duhovno ili fizicko, i tako dalje. Skola je u mojim snovima cesto prisutna, ona je znak da ja nesto ucim ili da treba da naucim. Moze biti i kombinacija vise mesta ili situacija, na primer, ja sam sanjala bas nocas kako zivim u mojoj osnovnoj skoli u koju sam isla i kako izbacujem nekakvo blato napolje,sto bi otprilike znacilo da u mom procesu ucenja kroz zivot,istovremeno uklanjam pogresna shvatanja ili pogresno naucene stvari. Primera i kombinacija je beskonacno mnogo.
Ako ti sanjas mesta iz detinjstva,to je prosto zato sto je tvoja podsvest usvojila te elemente kao arhetipove. U tvojoj podsveti, tvoja kuca iz detinjstva si sama TI, i tako dalje. Kad sam malo razmislim, i ja jos uvek sanjam svoju kucu u kojoj sam odrasla.
Predmeti takodje imaju svoje znacenje u zavisnoti od toga kako ih dozivljavamo. Cesto spominjem primer u kome na primer neko voli macke,a neko ne voli. Iz tog razloga sanjati macku za nekoga moze biti pozitivna stvar a za nekoga negativna. Zato su sanovnici u vecini slucajeva netacni, jer su oni napisani iz perspektive individue.
Hvala Zvezdice & Bubastra
Mislim da ste uspele da mi pojasnite značenje tih snova. Počela sam drugačije da ih analiziram i mnogo je lakše na taj način.
Hvala
Pozdrav
Majana, nema na cemu. Drago mi ako uspem nekom da pomognem.
Bubastra,
Pnovo i ponovo sam procitala tvoj odgovor Majani, pa sam sebe prepoznala na odredjena mesta sto mi je pomoglo da razjasnim sebi par drugih snova, pa cu iskoristi ovu temu i ovde napisati to.
Drvece:
"...Ja se secam sna u kome sam cupala osuseno drvece iz svoje baste. Odmah mi je bilo jasno da je san pozitivan, jer je to bila potvrda da iz
sebe cupam stvari koje vise nisu plodonosne..".
Ja sam imala san u kome ispred ulaza moje zgrade je bilo neko sasuseno drvece, grane su sve bile izuvijane i u centru sveg tog zbuna od sasusenog drveca je bilo gnezdo a u njemu plavo jaje. Ja sam presla/popela se preko toga i usla u zgradu.
Crkva:
"...Crkva moze znaciti deo nas kome je potrebna vera, snaga i sl.,u zavisnosti kako crkvu dozivljavamo..."
Jednom sam sanjala svekrvu (u fazi kada sam se sudski razvodila od supruga) kao neku vrst proroka, neki hram(svetiliste, tj.crkva) i kako ljudi u belim mantijama idu na hodocasce sa svecama prema njoj. Iza crkve je pecina s ljudima. Ja stojim pored puta i gledam ih kako idu prema njoj kao propovedniku, prema crkvi i govorim im da je sve to laz, da nije istina itd. Onda odjednom sve nestaje i nema nikog. Nema ni crkve ni nje a pecina je prazna.
Citajuci tvoj post o crkvi, shvatila sam da je u mom snu moja svekrva imala ulogu nekog laznnog proroka:)) objasnicu na PM ovo.[/quote]
MOJI ČUDNI SNOVI
MOJI ČUDNI SNOVI
Čitala sam sve što ste ovde napisali o snovima i evo ja bih ispričala dva, od mnogih snova koje sam tokom godina sanjala. Sve, sem jednog sna nisam znala da protumačim, a ovi ostali su se obistinili, neki u vrlo kratkom vremenoskom periodu, a jedan tek posle dvadesetak godina. Inače, ja ne sanjam često, ali kad sanjam to su uvek neke poruke od umrlih iz moje porodice, i u snu sam potpuno svesna da su mrtvi i tako im i postavljam pitanja na koje nekad dobijem odgovor odmah, a nekad simbolično.
Prvi san:
Pre 30-tak godina sanjala sam da moj muž, ćerka i ja idemo da gledamo fudbalsku utakmicu u Beogradu izmedju C.Zvezde i Partizana. Ispred stadiona je bila užasna gužva, još je bilo dosta vremena do početka i ja kažem svom mužu da idem da posetim babu (koja je inače umrla pre dosta godina) i on kaže meni kako ideš da je vidiš kad je ona mrtva. Ja kažem, znam, ali ipak idem, ona me očekuje. Ostavljam muža i ćerku ispred stadiona i penjem se veoma dugačkim strmim stepenicama, kojima čini se nikad kraja, i na kraju stepeništa čeka me baba, onakva kakva je bila pre smrti, oslonjena na štap jer je umrla od moždanog udara. Obradovala mi se i to tako nestrpljivo, željna da priča samnom. Tu gde ona stoji je mala zaravan, a iza nje se vidi gradilište, sa kranovima, mašinama i vide se polupodignute zgrade za stanovanje. Ja je upitam kako joj je, i da li je zadovoljna što je tu. Ona mi odgovara da joj je baš lepo i da je zadovoljna. Pitam je šta se to iza nje gradi, jer me to začudilo, mislila sam da mrtvi ništa ne rade, a ona mi sva ozarena, kaže, tu će uskoro doći puno ljudi da stanuje pa žure da završe zgrade. Ja se osvrćem okolo i kako smo stajale pored asfaltiranog puta, ja pogledam preko i vidim malu crkvu u koju ulaze tri policajca u uniformama i vode svaki po devojku na venčanje. Ja onako sva iznenadjena, kažem babi, hajde da udjemo u crkvu i da vidimo od kud da se policajci venčavaju u crkvi, jer to je za ono vreme bilo nezamislivo. Ona se obrecnula na mene i rekla: Ja za života nisam išla u crkvu, a ne sad, nego ajde idi ti, dole te čekaju muž (rekla i ime, mada ga za života nije poznavala) i ćerka, i idi trolejbusom, dugo je da silaziš stepenicama. I slušaj, kad kreneš ne okreći se. Ja sam bila malo zbunjena tim njenim požurivanjem, ali sam ipak ušla u trojlebus i sišla dole.
Zašto sam ispričala baš ovo. Od vremena kad sam sanjala san prošlo je dve nedelje i nažalost desila se strašna železnička nesreća kod Stalaća u kome je puno bilo žrtava, i ja sam se setila svog sna i za koga su pravljene zgrade. To je moje tumačenje, ako neko misli da treba drugačije da to protumači, ja bih molila da odgovori.
Drugi san:
Ovaj san sam sanjala pre 16 godina, godinu dana posle smrti mog oca:
Vidim sebe u nekoj šarenoj haljini (što ja inače ne nosim), malo punačku, sa kratkom kovrdžavom kosom (i to nisam ja u stvarnosti, sasvim obrnuto) kako stojim u voćnjaku kroz koji teče potok ili neka rečica po kojoj voda nosi granje i manje drveće i ja shvatam da je negde bilo veliko nevreme. Dok tako stojim, pitam sebe, kakav bi moj život bio da je moj otac bio malo više kod kuće, da nije ceo život proveo na terenu kao radnik, i na kraju, kako ću umreti. Odjednom se pored mene stvorio moj otac, obučen u belu togu i iz nekog nevidljivog rukava izvlači urolovan papir, smeši se i ja čujem samo njegov glas, ali nevidim da mu se usne pomeraju, kako kaže, preživećeš tu katastrofu i evo tu ti je napisan ceo tvoj život. Ja brzo uzimam papir, razmotavam i vidim da je kucano pisaćom mašinom. Neću da čitam početak, nego žurim da vidim kraj papira, odnosno poslednji pasus. Moj otac je u medjuvremenu nestao i ja umesto tog pasusa, odjednom, nekud preko tog potoka čujem muški glas koji mi govori: Umrećeš u 56-oj godini, prirodnom smrću.
Već pri kraju tog sna ja sam bila svesna da sanjam i da mi je lepo i ne želim da se probudim, ali sam se ipak vratila u stvarnost. Ne moram da vam govorim kako sam se osećala dok mi se približavala 56-godina. Bila sam spremna za testament, opraštanje i tako to, ali s nekim ipak mirom. Medjutim, 2005. godine mama mi javi da je moja najbolja drugarica iz detinjstva umrla u Zenici posle kraće bolesti. Drugarica mi je inače bila starija od mene godinu dana. Veoma sam se potresla i isplakala, jer samo sam nju imala u detinjstvu i dugo se nismo videle i njen odlazak me je veoma pogodio. Ali ja sam i dalje čekala 2006. godinu i rezimirala svoj život. Godina je došla i prošla, ja sam hvala Bogu još živa i zdrava, pa će biti kao sa Djeknom, nije još umrla, a kad će neznamo:))
Za sada toliko, neznam da li ti snovi nešto govore o meni ili meni, ne opterećujem se, i kada naidju, više se na njihovoj analizi ne zadržavam dugo, imam preča posla, da živim dokle mi je zapisano.
Ako neko smatra da može nešto više i na drugačiji način da ovo protumači, volela bih da mi odgovori.
Pozdrav svima :D
Svaku noc sanjam, razne snove i razne stvari, koje veoma uticu na moje emocije u budnom stanju. Cesto budem sokirana stvarima koje vidim u snu.Najcesce mogu da ih rastumacim i povezem sa stvarnoscu, ali nocas sam sanjala nesto sto mi zaista nije jasno.
Gledam kroz prozor i vidim na sred puta neku babu, koja kao zivi tu negde u komsiluku, ja je ne znam ali prepoznajem joj lice. Ona lezi na putu a nekoliko macaka je jede. Sledeci put kad pogledam samo jedna crna macka jede meso sa njene butine, a baba je ziva, mrda glavom i u strasnim je bolovoma ali ne moze da se oslobodi te macke. Automobili stalno prolaze i niko ne zeli da joj pomogne. Ja sam nekom rekla da je baba ziva i da joj pomognemo, ali sam dobila odgovoj da nije ziva i da je ostavim, sto sam i uradila(?).
Sledeca scena je kao sahrana te iste babe, ustvari nije sahrana vec samo kao neki skup koji je organizovao njen unuk, i tu treba svi da jedemo i pijemo i pevamo, kao veselje za babinu dusu, a onda neko donosi neke gole kosti, kao to je sve sto je ostalo od babe, ostalo su pojele macke.
Veoma konfuzno mi je sve i nikako ne mogu da rastumacim. Ako neko procita ovo, molim Vas za misljenje.
Hvala puno. Pozdrav
Re: MOJI ČUDNI SNOVI
Draga Helena,
Ocigledno je da imas snove koji su predvidjacki i vrlo su interesantni kako su ti prezentovani,sve kroz simboliku. Ovaj prvi san je tacno tako kao sto si opisala,sanjala si tu nesrecu koja se posle obistinila.
Ovaj drugi me nesto kopka. Ispada da je nekakva katastrofa pred nama koju ces ti preziveti,jer tako? Da li si imala slicne snove o propasti sveta ili tako nesto?
Još jedan, koji i mene kopka
Draga Bubastra, hvala ti što si mi odgovorila. Ja sam imala još nekoliko sličnih snova, a izmedju ostalih i jedan koji se odnosi izgleda na malo duži period i evo pokušaću da prepričam jer sam isto davno sanjala.
San: Izgledam kao veoma stara žena, suvonjava, ali krepka i nalazim se na nekoj planini, ogoljenoj na koju je sletela čudna letilica. U nju stalno ulazi i izlazi jedna mlada žena i unosi nešto u tu letilicu. Ja je pitam šta ona to unosi, ona mi odgovara da je došla po lekove koji nedostaju ljudima i da povede još neke stanovnike sa njom. Ja je pitam da li mogu i ja da idem a ona mi odgovara da vodi samo mlade ljude, a da je nama starima dobro i ovde i da nemože da me povede. Kaže mi da je vazduh sad na zemlji čist i da nema potrebe da mi stari menjamo boravište nego da možemo i ovde da ostanemo. Ja je pitam kakve lekove nosi, ona mi odgovara da su to sve lekovi pravljeni od biljaka koje rastu na zemlji a da tamo kuda ih ona nosi toga nema.
Neznam šta da mislim o tom snu, isprva sam mislila da je to vezano za moju konzervativnu prirodu, da se teško u životu odlučujem za neke korenite promene i da moram dobro da razmislim pre nego se odlučim.
Neznam da li je i to jedan od mnogih mojih prekognističkih snova, jel o tome nisam smela nikom da pričam da me ljudi ne shvate pogrešno, pa me nikakvo opravdanje ne bi opralo, ali takvih snova imam s vremena na vreme i ne tako često. Nikad se nisam uplašila, ni kad razgovaram s mrtvima, to je za mene nešto sasvim normalno. Dosta sam učila psihologiju, tačnije bavila sam se nekoliko godina psihoanalizom sebe i svoje ličnosti, baš iz razloga da ne zastranim i da sačuvam zdrav razum, i nije mi se ni jednom desilo da ako sam neku poruku dobila, da se nije ostvarila, ali nisam se plašila i ne plašim se. Ako te bude interesovalo, mogu ti ispričati još neki san, mada sam ih ja već dosad uspela analizirati i shvatiti poruku.