Kratke price, anegdote i dogodovstine, smesna strana zivota Opušteno

Istinite smesne price iz zivota, pokazite svoju duhovitost ili dovitljivost. Anegdote, ciji su akteri poznate licnosti, ili anonimusi, ili - licno mi.

Mislim da nema nedoumice oko toga čemu želimo da posvetimo ovu temu, ovu diskusiju. Bitno je da to bude istinit dogadjaj iz života i da priča o tome sadrži nešto komično. Za viceve imamo posebnu temu, a u ovoj temi ćemo anegdote.

To može da bude neki dogadjaj iz vašeg života. Divno bi bilo da iskoristimo mogućnost koju nudi medij preko koga komuniciramo i da priču potkrepimo i pratećim sadržajima, ukoliko je moguće i opravdano.

Konkretno, zanimljivo bi bilo i imate našu podršku, ako poželite naprimer da uz priču u kojoj opisujete neki dogadjaj koji se dogodio negde možda priložite i sliku, ako procenjujete da bi tako nešto bilo u kontekstu, ili unelo dodatni kvalitet. Ili zvučni fajl, ili video, ili šta već procenite da bi ste voleli da pridodate.

Nije neophodno naravno da anegdota bude iz vašeg života. Može da bude i "rekla kazala", ako ne povredjuje neke granice prihvatljivosti koje smo uspostavili ovde medju nama, ili ukoliko ne iritira administratora ili moderatora.

Ekipa mladih raketnih modelara

Mali Bane sa drugarima stoji ispred samoposluge. Gledaju kroz izlog i nešto se domundjavaju, objašnjavaju i prepiru. Sreda je, a u subotu učestvuju na mitingu. Oni su ekipa raketnih modelara, ili kako se to već zove. Prave one makete aviona koje lete i daljinski njima upravljaju sa zemlje.

Sa zemlje se upravlja kuda će avion da leti i kako će da sleti. Ali, kod sletanja postoji jedan tehnički problem. Oni mogu da upravljaju njime i da ga navedu da se prizemlji, ali usporavanje je problem, jer peraja na krilima aviona tokom zaustavljanja moraju da budu skoro pod pravim uglom u odnosu na pravac kretanja. Što znači, da trpe jako veliki nalet vazduha, jer upravo time se i postiže usporavanje i zaustavljanje.

Tu je problem. U tom malom aviončiću su baterije od samo jedan i po volt, a avion da bi bio dobar mora da bude lagan i zato je skoro nemoguće u njega ugraditi neki dovoljno jak elektromotor ili elektromagnet koji će da drži ta peraja u položaju koji omogućava usporavanje i prkosi strujanju vazduha.

Problem su klinci rešili pomoću jedne obične opruge. Oni na daljinskom upravljaču imaju taster kojim aktiviraju varničenje na dve elektrode koje su ugradili u aviončić. Izmedju elektroda je tanka gumena nit, koja kada počne varničenje biva spaljena.

Ta gumena nit drži jedan mali klip, a kada gumena nit pukne, onda klip ispadne i opruga svom silinom povuče peraja na krilima na dole i - avion tako usporava.

Ali, ima još jedan problem. Ta gumena nit se pravi od kondoma. Zato što je od svih pristupačnih materijala samo guma kondoma odgovarajuće strukture, jer je i dovoljno jaka da drži klip, a takodje je i dovoljno osetljiva, pouzdano i brzo reaguje, i spali se u kontaktu sa varnicom.

Oni kupe kondome, makazama ih iseckaju na froncle i mirni su godinu dana sa tim zalihama gumenih niti.

Medjutim, potrošili su zalihe i sad tu stoje, izvlače slamku i namagarče najmladjeg, bucmastog Baneta da udje i kupi higijenske gumice za sve pare. Kad već kupuju, da kupe što više da bi bili mirni što duže, jer svaki put se natežu i svadjaju ko će da bude žrtva da udje u samoposlugu.

I ulazi mali Bane. Iza njega, kroz prozor se vidi družina, priljubili noseve na staklo i kibicuju unutra Baneta šta radi i kako se pati.

- Dobar dan...

- Ćao Bane, lutko moja, reci šta ti treba...

- ...

- Kaži Bane?...

- Dajte mi jedne Najlepše želje...

- Izvoli...

- ... (uf...)

- Kaži Bane!...

- Dajte mi i jednu Jafu...

- Još nešto?...

- ...

- Bane!!!...

- Dajte mi i najveće pakovanje kondoma.

- Branislave? Šta će tebi kondomi?!...

- Ma nije za mene!... To je za nas, za celu ekipu.

- Branislave, pa celo pakovanje?! Najveće pakovanje???

- Ma, teta Ljiljo, ne mogu sad da Vam objašnjavam, joj, imamo u subotu neko takmičenje, i...

I - teta Ljilja je onda pala u neosvest...

Bračno stanje

Znate svi otprilike kako počinje jedan postupak pred sudom, jedno suđenje ili ispitivanje svjedoka. Naravno, prije no što se pređe na stvar, uzimaju se generalije, lični podaci od svjedoka, tipa ime i prezime, datum rođenja, mjesto rođenja, bračno stanje, zanimanje, trenutno zaposlenje i slično.

E jednom prilikom počinje saslušavanje svjedoka, fini, pristojni čovjek srednjih godina, ulazi u sudnicu, pozdravlja sudsko vijeće i strane u sporu, polaže zakletvu… sve ok.
Ustaje advokat strane koja je pozvala svjedoka i počinje svoje ispitivanje:
Advokat - Vaše ime je?
Svjedok kaže svoje ime.
Advokat - Datum i mjesto rođenja?
Ovaj odgovori uredno šta ga se pita.
Advokat - Vaše bračno stanje?
Svjedok - Vrrrrlo dobro, hvala na pitanju.

Ne trebam ni reći kako su sve prisutni u sudnici nasmijali. :)

Samo da napomenem da je on to „vrrrlo“ baš, baš naglasio, i pri tom je bio mrtav ozbiljan, bez ikakve grimase na licu. Ono kao odgovorio čovjek lijepo na pitanje koje mu je postavljeno, šta tu ima biti čudno ili smiješno?!

U noci

Jos se i danas uvek setimo ovog nastana i od smeha nam suze poteku,a bilo je ovako:

Bila je to jedna tiha letnja,lepa noc,puni mesec je obasjavao nebo i napolju je bilo jasno kao da je vec dan poceo dolaziti,naravno leti prozori otvoreni,zavese se lelujaju na tihom povetarcu i negde oko pola noci me probudio neki cudan sum,kao neko tiho grepkanje po zidu.Otvorila sam oci, ali sam prekrivac navukla skoro preko glave i pazljivo osluskivala,
da,sluh me nije prevario,opet sam cula ono tiho udaranje i grepkanje po zidovima,kad najednom uzas,tamna silueta rasirenih ruku je polako isla prema meni,krv mi se zaledila,vampir,pomislila sam,a i to mi je prvo palo na pamet,jer se i sada jedino najvise bojim vampira,znaci istina je,nisu legenda,prosla mi je misao ,a u trenu ti hiljadu misli prolaze niz mozak,i pomislila sam -obicno ne mogu da vriste,ali ja cu iz sveg glasa povikati i cula sam svoj glas u noci kako doziva-mamaaaaaaaa,i najednom cujem glas u tami-sto je sto se deres,ja sam,samo ne mogu da nadjem vrata od wc-a,a taj glas je pripadao mom bratu koji je onako sanjiv u tami trazio izlaz iz sobe i nije se mogao snaci,pa je rukama napipavao izlaz po zidovima,kad se vratio iz wc-a ispricala sam mu sto sam sve pomislila i to je bio takav smeh,da o spavanju vise nije bilo ni govora pa smo jutro docekali u prici kako smo to uvek cinili,ali uspomena na to eto jos uvek traje :D

Lekari bez granica u ratnickom africkom plemenu

Aktivisti Ujedinjenih nacija ili neki Lekari bez granica su bili na jednoj od misija sa zadatkom da edukuju afrička plemena. Akcenat konkretno ove misije je bio na prevenciji side, tojest - cilj je bio da ljudima u zabitim delovima Afrike pokažu načine zaštite koje savremeni svet praktikuje prilikom snošaja, dakle da ljudima predstave kondom i da objasne da je on kontraceptivno sredstvo, a ujedno i higijenska zaštita koja ovoj sodomogomorskoj civilizaciji predstavlja spasonosnu kartu i ili slamku.

Medjutim, sve je bilo u redu dok nisu stigli do nekog nezgodnog plemena. Pleme je maleno i nije registrovano kod UN kao rizično, a ratničko je i nekoliko prevodioca je odbilo da ide u pratnji, jer im je poznato da se tamošnji junaci lako hvataju za koplje i da se mnogo misija nije vratilo iz tog plemena. Ne vole strance. A povrh svega je najproblematičnije, pa i najneobičnije to što imaju jako visoke moralne norme u smislu da ne samo što preljubu kažnjavaju smrću, već gaje čistoću komunikacije i na sam pomen nekih bezobraznih reči jako burno reaguju.

Kad se posvadjaju, ne pominju rodbinu, nego jedan drugom psuju kućni prag, prozor, koplje i slično.

Tako da prevodioci smatraju da je to sigurna smrt ići tamo i pričati im o seksu i kondomima. Ali ipak namole dvojicu, i krenu.

I stignu u selo, sve bude napeto, ali nekako prodje u redu i uspeju da objasne poglavici da žele predavanje da održe, i na tom predavanju predstave način zaštite protiv neke bolesti i tako dalje.

Okupi se pleme i počne humanitarac da priča, prevodioc se preznojava, ali prevodi. Humanitarac vadi kondom da pokaže, ali prevodioc mu striktno zabranio da pravi aluzije i da pokazuje prema preponama na koji deo tela taj kondom i kako ide, jer ima odmah da ih raščereče, nego samo onako na prazno da vide i biranim rečima ispričati da oni shvate iz priče kako se to koristi.

Preplašeni humanitarac je poslušao prevodioca i za tu potrebu iskoristio tarabu, pored koje je stajao. Navukao kondom na jednu prečagu tarabe, čisto da pokaže ono što je teško rečima objasniti nekome ko nikad nije video kondom ni čuo da to postoji, i ispričao šta je imao, prevodioc tu nešto smuljao, rekao da se to stavlja da žena ne zadrudni, i žena i muškarac se tako štite od nekih bolesti i aj zdravo, vataj tutanj, bež odavde da nas ne pobiju.

Odu oni. Medjutim, šta se desilo. Dopalo se to ljudima u selu prilično, ta ideja kondoma(!). Naime, upravo su razmišljali šta da rade sa natalitetom, koji im je u porastu, i da li da zarate s nekim ili zabrane sklapanje brakova, tako da im je ovo super uletelo. I rešili da isprobaju oni taj kondom.

I... ko je mogao da prošeta kroz selo te noći, mogao je da vidi jako neobičan prizor. Na svakoj kapiji - po jedan navučen kondom, a iznutra, iz svake kuće, se čuju domaćin i domaćica kako se slade u grehu da se sve ori i trešti, smatrajući da ih ono čudo tehnike napolju što su nataknuli na tarabu, valjda štiti od zatrudnjivanja.

Hoću reći - nisu shvatili uputstvo za upotrebu i eto tako su se posle devet meseci opako razočarali u iskrene i dobre namere anglosaksonskih izaslanika i prosvetitelja.

preko preče, naokolo bliže

Evo jedne epizode iz života mog brata koja nije toliko smešna, koliko interesantna. I poučna, za mlade ljude naročito, jer u vreme kad se sve dešavalo, bejasmo dosta mladji. I sad smo mi mladji, od one babe Stanke naročito, ali radnja ove zgode ipak se odigrava sredinom 80-ih. Hajmo, dakle, u to vreme.

Da je Pera na vreme otišao u policiju, do svega ovog nebi došlo. I da moj brat u srednjoj školi nije imao druga, koji je, opet, imao lepu komšinicu, ja bih sad pričao nešto drugo.Ovako, on kod druga upozna komšinicu i nedugo zatim se smuvaše. Prodje izvesno vreme i naš ti junak devojčicu zameni puškom. Tad se u vojsci boravilo 15 meseci, no, njemu je i 15 dana izgledalo puno. Postojala je varijanta da oženjeni dobiju skraćenje vojnog roka na godinu. Ne bude lenj i smisli plan. Da se njih dvoje venčaju u tajnosti, da izdejstvuje 3 meseca manje u vojsci, pa da se , nakon njegovog povratka, takodje tajno, razvedu i nastave vezu kao da se ništa nije desilo. Niti ko zna da su se venčali, ni da su se razveli, a i dalje zajedno. U opštini zakažu venčanje, u vojnom otseku dobiju potvrdu o verodostojnosti istog, da bi u kasarni mogao da pravda otsustvo. Čak je i onog svog školskog druga uzeo za kuma.

Kažu, djavo ne spava. I ovde je umešao prste. Igrom slučaja, čovek koji je u vojnom otseku izdao već pomenutu potvrdu, znao je našeg oca. Prvom prilikom kad ga je sreo, čestitao mu je sinovljevo venčanje. Znajući mene, otac nije mogao da veruje. Kako je tek bio zapanjen, kad mu je ovaj objasnio da nisam ja u pitanju, već mladji sin, onaj u vojsci. Nemajući kud, kontaktirao je buduću priju, nju takodje zapanjio, žena ništa nije znala. Kad su se strasti stišale, padne dogovor da to saznanje ostane u tajnosti. Raspitavši se o datumu i vremenu venčanja, nas 15-ak i naše i njene familije, dodjemo ispred opštine i sakrijemo se iza trafike preko puta. Oni koji znaju gde je opština Savski venac u Beogradu, znaju i koliko je široka ulica Kneza Miloša, tako da zaista nisu mogli da nas primete. U neko doba, eto ti naših mladenaca i dva kuma. Cela svadba. Čim su ušli u zgradu, mi za njima sa sve buketima cveća. Kad su nas videli u holu, toliko su se zbunili da ni reč nisu umeli da progovore. U početku zbunjeni mi, sad oni, uopšte govoreći, jedno skroz zbunjeno venčanje. Falio nam je samo jedan lud, pa da bude ono.., znate ono sa ludim i zbunjenim. No, to ipak kratko trajaše. Dadosmo im cveće, čestitasmo, oni potpisaše i gotovo. Šta je, tu je. Poče šala, smeh i zezanje, odosmo svi zajedno na ručak i niko nikom ne zameri.

Naš vojnik dobi skraćenje, ali i ženu sa kojom osta 17 godina.

Re: preko preče, naokolo bliže

vlada s: ...druga, koji je, opet, imao lepu komšinicu, ja bih sad pričao nešto drugo. Ovako, on kod druga upozna komšinicu i...

...Čak je i onog svog školskog druga uzeo za kuma...

Taj sam - taj drug, koliko se sećam, to sam ja. : )

Kad su nas videli u holu, toliko su se zbunili da ni reč nisu umeli da progovore.

Vidiš, ja uopšte nisam primetio da treba da se zbunim (a uspavah se i ne stigoh ni da se sredim). : ) I mislio da je to bilo planirano da se pojavite, jer suviše ste se nekako dobro snašli za nekog ko je banuo. : )

...skraćenje, ali i ženu sa kojom osta 17 godina.

To su bila vremena. : )

: x

beše ovolika riba; ne, ovolika, Boga mi

Moja familija je oduvek bila stecište ribolovaca. Kad se skupimo i zabacimo, zauzmemo više od sto metara obale. Na dubinsko, plovak, varalice, blinker, štapova kao drva u šumi.Osim pecanja, volimo da pojedemo, popijemo i dobro se zezamo. Ponekad bude i pesme. Osim obavezne riblje čorbe u kotliću i ribe na žaru, često se okrene po neki ražanj. Tako se mučimo već godinama. Današnje pripovedanje vezano je za moj prvi veliki ulov i smešteno je u doba kad sam imao devet godina. Znači davno, davno.

Ručao sam nešto ranije, pa sam, dok su ostali jeli, dežurao kod štapova. U trenutku, zvonce na jednom se oglasi par puta, pa se utiša. Ali, već posle nekoliko sekundi, štap se savije do zemlje. Izvadih ga iz držača i počeh da namotavam. Ujedno sam dozivao nekog od starijih. No, niko me nije čuo. A riba beše očigledno jača od mene. Pravio sam korak nazad, a napred dva. Voda dodje do kolena, do pojasa, do grudi. Uporno sam vikao i još upornije držao štap, namotavajući koliko sam mogao. Da zlo bude veće, par minuta pre, prošao je brod, pa talasi upravo tad dodjoše do obale. Svaki bi me tako zapljusnuo, da bi mi voda prešla preko glave. Čuo bi se svaki drugi slog, a izmedju njih bi progutao po gutljaj vode. Deda, teča, ujka, tata, svi gluvi. Na sve sam pomišljao, osim na mogućnost da pustim štap. Već nisam dodirivao dno. Plivao sam samo radeći nogama. U tom momentu, snažno me zgrabi nečija ruka i povuče me prema obali. Ali, plen ne ispuštah. Ne zato što to nisam hteo, već instiktivno. Kad sam osetio tlo pod nogama, počeo sam, što sam brže mogao, da hodam unazad. Na nešto se sapletoh i padoh na ledja. Tačnije, seo sam. To našta sam seo, jedva da je za priču. Beše to velika trula svinjska lešina. Propao sam skroz u nju. Kako sam se osećao, probajte da zamislite. Tek tad mi je ujka uzeo štap iz ruku. Izvukao je šarana sedam kg teškog, ako se dobro sećam.

Ja sam se posle toga kupao, kupao, kupao i kupao. Sve do večeri. A onda sam se okupao. Pa još jednom. Tad je nastala ona čuvena poslovica:
"Ni Sava ga ne opra."

Kasandrovac

Verovali ili ne, u vreme dok se gledela popularna tv serija "Kasandra", u mom gradu su zene, deca, muskarci, zaposleni, slobodni, ama bas svi bili prikovani za tv u vreme kada se prikazivala ta serija. Ljudi su toliko bili opsednuti glavnom junakinjom, placljivom i predobrom, kojoj svi smestaju neke zmke i optuzuju je, a ona nevina sirota...

Kada je doslo do toga da je na pravdi boga Kasandra zaglavila u zatvor ni kriva ni duzna, muzikanti, romi iz naseg mesta, zakucaju na vrata advokata Milica.
-Gazdo, imamo jedan problem, pomagaj ako boga znas?
-Sta je u pitanju kumovi? Reko je advokat.
-Kasandra zaglavila u apsu ni kriva ni duzna! Nego da ti nama kazes sta kosta da pisemo jednu zalbu da se ona oslobodi iz zatvora.

Vide advokat njihovu ozbiljnost pa resi da se nasali, te im rece:
Ne moze to tako lako kumovi, ja sam obican advokat, nego vi skupite potpise, peticiju u gradu, ja cu dovesti lokalnu tv da dignemo galamu, pa onda sve te potpise sto vi skupite saljemo u Spaniju, (posto su oni mislili da je Kasandra iz Spanije), zajedno sa zalbom i zahtevom za njeno hitno oslobadjanje, i videcete kako ce je brzo osloboditi. Odose oni zadovoljni od advokata i advokat bi zadovoljan jer je mislio da ih je skinuo sa dnevnog reda.

Ali, oni stvarno krenuse kroz grad skupljajuci potpise za oslobadjanje Kasandre iz zatvora. Isli su tako od ustanove do ustanove, po preduzecima, kafanama i svim javnim mestima u nadi da ce skupiti sto vise potpisa. I poslo im je za rukom. Ljudi su potpisivali neki iz sale, a neki iz ubedjenja.

Osvanuo je novi dan u mom gradu sa novom sarenom tezgom, oblepljenom Kasandrinim posterima na kojoj su se gradjani i dalje potpisivali, bilo je to kao jedan mali miting. Advokat od koga su trazili pomoc, videvsi da je vrag odneo salu, odmah pozove lokalnu tv, te se to prosirilo u raznorazne medije i proculo po drugim gradovima. Nakon toga ovaj dogadjaj se dugo provlacio po novinama i tv. Mozda je neko od vas i vec cuo za ovaj slucaj. Mislili smo svako cudo za tri dana, ali smo se prevarili. Bili smo vec zaboravili na taj dogadjaj, kad jednoga dana moj muz pozove dobavljaca iz nekog drugog grada da poruci staklo za firmu, tip mu se javi ljubazno i posle duzeg razgovara pita za adresu na koju da isporuci staklo, kada mu je rekao ime grada, covek uzviknu: "Kasandrovac!... znam gde je to", muz ga upita kakav bre Kasandrovac? Odgovor je bio pun smeha, da je covek jedva izgovorio: "Pa kod vas se oslobadja Kasandra".

I to se nekako zavrsi, ali dugo vremena je puno ljudi izbegavalo da pomene iz kog je grada. Trebalo je i dosta vremena da se razuvere ljudi sa strane, da je to bila samo sala. Moj grad jeste poznat po Djordju Marjanovicu, po Homoljskim motivima, po zlatonosnoj reci, ali gde tu upade i Kasandra, ni dan danas mi nije jasno. :lol:

Problem sa "neispravnom" tastaturom

Kada kupite računar, onda imate pravo na pomoć od strane prodavca ukoliko nešto ne radi kako je očekivano, ili ne radi uopšte.

Naprimer, ispostavi se da ne radi tastatura. Uzmete telefon, okrenete broj tehničke podrške i oni Vam pomognu da rešite problem, ili kažu da donesete neispravan uredjaj.

Dakle... zvoni telefon...

Korisnik
Moja tastatura ne radi uopšte.

Tehnička podrška
Da li ste sigurni da je kabl od nje uključen u kompjuter?
Korisnik
Nisam. Ne mogu da vidim zadnju stranu kompjutera.

Tehnička podrška
Uhvatite tastaturu sa obe ruke, i napravite deset koraka unazad.
Korisnik
Dobro.

Tehnička podrška
Da li je i tastatura pošla unazad sa Vama?
Korisnik
Da, jeste.

Tehnička podrška
Dobro, to znači da kabl od te tastature nije uključen u računar. Ima li tu negde pored Vas još neka tastatura?
Korisnik
Da tačno, evo ovdje je jos jedna. Eeee... Pa ova je dobra! Radi!!!

Rodjendanska nezgoda

Moja, luda drugarica Tanja, jednog dana mi posla ovu pričicu, a vi sad ocijenite da li je za Radio Milevu.

Jednog dana upoznala sam jednog divnog gospodina i zaljubila se. Kada je postalo jasno da cemo se uzeti, odlucila sam da prestanem da jedem pasulj.

Nekoliko meseci kasnije, na moj rodjendan, pokvario mi se auto dok sam se vracala kuci s posla. S obzirom da sam zivela na selu, pozvala sam muza i rekla mu da cu kasniti, jer sam morala da odpesacim kuci. Iduci tako, uz put sam naisla na jednu malu krcmu iz koje se sirio miris pasulja i ja jednostavno nisam mogla da odolim.

Posto sam imala pred sobom da prepesacim jos nekoliko kilometara, predpostavila sam da cu se putem osloboditi svih nuspojava dok ne stignem kuci. Usla sam u krcmu i za cas posla sam "sredila" tri porcije pasulja. Kada sam nastavila da pesacim, potrudila sam se da oslobodim sav gas. Kada sam stigla, moj muz je bio radostan sto me vidi i veselo je rekao:

- "Draga, imam iznenadjenje za veceru!"

Zatim mi je stavio povez preko ociju i odveo me do stolice za stolom za veceravanje. Sela sam, i bas kad je hteo da mi skine povez, zazvonio je telefon.

Naterao me je da mu obecam da necu dirati povez dok se ne vrati, i otisao da se javi. Pasulj koji sam pojela je jos uvek radio i pritisak je postao nepodnosljiv, tako da sam iskoristila priliku dok se moj muz ne vrati, nagla se na jednu stranu i 'pustila' jedan. Ne samo da je bio glasan, nego je i smrdeo kao kada kamion s djubrivom, prolazeci pored pilane, pregazi tvora.

Uzela sam salvetu s krila i zustro oduvala smrad. Zatim sam se nagla na drugu stranu i odvalila jos tri. Smrad je bio gori od kuvanja kupusa. Naculivsi usi na telefonski razgovor u susednoj sobi, nastavila sam ovako da nizem narednih nekoliko minuta. Zadovoljstvo je bilo neopisivo. Kada je pozdravljanje preko telefona oznacilo kraj moje slobode, ucinila sam jos nekoliko brzih kruznih pokreta salvetom da razduvam sve, vratila salvetu na krilo i uz osecaj zadovoljstva i olaksanja, spustila ruke na krilo.

Lice mi je sigurno odavalo najneviniji moguc izraz kada se moj muz vratio i izvinuo sto se tako dugo zadrzao. Pitao me jesam li virila a ja sam ga uverila da nisam. U tom trenutku, skinuo mi je povez i dvanaest gostiju koji su sedeli za stolom u glas je uzviknulo:

- "Srecan rodjendaaan!"