Odrasli smo zajedno, uvek imali otvoren i iskren odnos. Nikada se nismo posvadjali. Uvek smo bili jedno za drugo tu. U medjuvremenu se ja udala, on ima dva propala braka iza sebe. Sada je u vezi sa jednom mladjom osobom, takodje razvedena.
U njegovoj porodici se dogodila tragedija, pitao me za uslugu. Bila sam za njega i dan i noc tu. Dogodilo se i to da je nase dotadasnje prijateljstvo preslo u nesto vise. Zakljucili smo da je medju nama uvek bilo mnogo vise nego samo prijateljstvo. Pre oko tri meseca sam imala napad ljubomore, zbog njegovih sitnih lazi kojima je opravdavao sebe da nema vremena "sada" da se vidi.
Mnogo se uvredio i samo me nazvao, posto sam ja rekla da mi je zao da je taj moj ispad izbrisao sve ono sto je postojalo sve ovo vreme medju nama, i rekao da pustim da prodje vreme, da se ja ne javljam, da ce se on javiti. Od tada se vise nije javio, ja sam bila prinudjena da mu posaljem u medjuvremenu jos tri poruke (nisam ga zvala) koje je izignorisao, ali informacije koje sam mu dala tim porukama je iskoristio. Rekao mi je da ja njega ne poznajem.
Zasto on misli da on mene poznaje? I sve ovo vreme se pitam, da li je moguce da zaista sve zavrsi cutanjem, bez objasnjenja, bez da nam pruzi sansu da porazgovaramo o svemu. Ubedjena sam da su njegova osecanja iskrena, da oseca mnogo vise prema meni od cistog, nevinog prijateljstva. Cak mislim da su mu osecanja prejaka i da ima strah da ce on mozda na neki nacin uticati na moj brak, pa je spreman da ostane sve ovako kako je sada. Cutanje i nista drugo. Ili mozda nije proslo dovoljno vremena?
Mislim da bi me najvise zanimalo misljenje muskarca, jer su stvarno ponekad vrlo, vrlo tajanstveni, nepredvidivi i mnogo tvrdoglavi.
Iskreno, mislim da je resio da prekine svaku vrstu odnosa sa mnom, mada sa druge strane mislim da bi mi to konkretno i direktno i rekao.
:???:
ne mogu ti, draga moja, pomoci.
vise srece kod izbora drugog partnera, izbori su sansa.
Znakovi
Malintesa, ja malo ne razumijem ovdje jednu stvar. Kazete da je vas prijatelj sada u vezi sa jednom mladjom osobom. Pa onda kazete da je, nakon tragedije koja se desila u njegovoj porodici, vase prijateljstvo preslo u nesto vise. Zakljucili ste oboje da je vas odnos bio vise od prijateljstva. Mene sad buni ta njegova veza. Po ovome ispada da ste vi oboje bili svjesni osjecanja koja postoje medju vama, makar neko vrijeme, i da ste pricali o tome, a nakon toga je on u vezi s nekom drugom zenom. Da li sam upravu? Ako jesam, onda je vrlo tesko shvatiti tu njegovu sadasnju vezu, vas brak, kao i cjelokupan vas odnos s njim.
Sta znaci biti prijatelj s nekim 30 godina? Ja imam svoje vidjenje prijateljskog odnosa, ali to nije tema. Sta znaci da ste oboje stupali u veze i brakove da biste na kraju dosli do zakljucka da ste ipak vise no prijatelji? Ako je postojao toliko jak osjecaj prema vasem „prijatelju“ sve te godine, zasto se niste ranije suocili s tim? Jeste li vi rascistili sami sa sobom sta ustvari zelite od vaseg „prijatelja“? Ako zelite vezu, kakva bi onda to bila veza, obzirom da ste vec u braku? Ne zelim da me pogresno shvatite, ali odrasla ste osoba, i trebate preuzeti odgovornost za svoje postupke, jer u toj prici vi niste potpuno sami, tu je i vas muz.
Meni se cini da veliki broj zena cesto trazi objasnjenja za sve sto im se desava u odnosu s muskarcem. Sto nije uvijek dobro. Muskarci opet istom snagom nastoje reci sto manje, a svojim postupcima poslati neki signal koji bi zeni trebao mnogo reci. Ali ne, zene i onda kad dobiju signal u svojoj glavi projiciraju razne slike, onako kako njima odgovara, i opet se na kraju dodje do faze: 'zasto mi nije jasno rekao?' To je tako, nazalost.
U vasem slucaju, to sto se prijatelj nije javio, sto nije nasao vrijeme za vas moze da govori mnogo toga. Muskarci jesu cesto tajanstveni i nepredvidivi, sto po meni uopste nije nikakav grijeh, vec je nekako odraz njihove licnosti. A vi kad volite, onda volite upravo to sto muskarac jeste, sa svim njegovim manama i vrlinama. Tako bi makar trebalo biti, bez potrebe da tog svog partnera silom mijenjate.
E sad, ako je on rekao da ga ne zovete, da ce se on vama javiti, zasto onda ne ispostovati to sto je rekao? Njemu ocito treba vrijeme da sabere svoje neke utiske, razmisljanja, emocije. U tom trenu nije bio spreman pricati o tome? Ok. Vi to tako treba i da prihvatite.
Razgovor cesto jeste nacin da se sve nedoumice rijese, ali za sve u zivotu postoji vrijeme i mjesto. Hocu vam reci, vrijeme za direktan razgovor izmedju vas ocito jos nije doslo.
Razloga za njegovo takvo ponasanje moze biti i puno i malo, moze biti jedan jedini. To niko ne zna. Vi kazete da ga poznajete, najbolje cete ocijeniti sta sve lezi u pozadini price. Jedan od razloga koji je, po meni sasvim dovoljan za strah, jeste cinjenica da ste vi udata zena. Postoje muskarci kojima to apsolutno ne predstavlja nikakav problem. Postoje i oni drugi kojima je i te kako vazno da vas ne povrijede, ne uniste brak, da vam zivot ne dovedu na ivicu.
Vas prijatelj sigurno o vama zna puno toga, i naravno da ce razmisljati o mogucim posljedicama svojih postupaka (ne smijemo zaboraviti da ste godinama bili najbolji prijatelji). Ne mozete ocekivati da ce neko tek tako u lice vam reci sve sto ima, ako to dovodi u pitanje vas brak, a i njegovu postojecu vezu (?). Koliko god nekom izgledalo čudno, i muskarci imaju strahove, dileme, unutarnje borbe. Pogotovo kad su u pitanju odnosi sa radnim kolegicama, dugogodisnjim prijateljicama i sl. Naravno, tu uvijek postoji rizik da ce se postojece prijateljstvo jednom zauvijek narusiti. Sto samo po sebi nije nimalo beznacajno. Jer – i prijateljstvo je ljubav. I prijateljstvo je paznja, postovanje, povjerenje, dijeljenje svega i dobrog i loseg. I kao takvo ima svoju neprocjenjivu vrijednost.
Za pocetak, mislim da trebate prvo ispostovati njegovu izjavu da ce se javiti. Znaci, ne trebate izvlaciti zakljucke i teze koje mozda covjeku nisu ni na kraj pameti. Nekad i samo ćutanje govori mnogo vise od bilo kakvih objasnjenja. Objasnjenje bilo koje situacije, obzirom na jacinu emocija, ne mora popraviti vase trenutno stanje.
I za slucaj da se vas prijatelj ne javi u neko dogledno vrijeme, ni za mjesec, dva, sest, opet cete imati jasnu sliku stvari. Ako ni za sest mjeseci recimo ne osjeti potrebu da vam se javi, onda vam to govori samo jedno. Moze se desiti da cete to tesko podnijeti, radi se o necemu za sto je nuzno potrebno opet vrijeme da bi se preboljelo. Ali, vjerujte to moze manje da vas boli, nego situacija u kojoj cete po svaku cijenu nastojati doci do odgovora iz usta vaseg prijatelja. Moze u afektu reci sto ne misli, uhvaticete ga nespremnog za neke odgovore, moze se desiti milion nezeljenih situacija. I zasto onda komplikovati stvari?
Bojim se da nije proslo dovoljno dugo vremena da bi on mogao biti jasniji, prvo sebi, pa onda vama. Vrijeme ce pokazati pravo stanje stvari. No, vi zaboravljate sve ono sto ste imali s njim. Zovite to kako god hocete. Ali je neupitna cinjenica da vas je ta osoba ispunjavala i bila bitna u vasem zivotu. A tu onda dolazimo do necega drugog: ljubav nije uvijek i nuzno uzajamno primanje i davanje. A pogotovo nije posjedovanje. Ljubav je uvijek jedan subjektivni, vrlo licni dozivljaj. Cinjenica da jedna osoba voli, a ne dobija isti intenzitet paznje i ljubavi od osobe suprotnog pola, ne znaci nuzno nesretnu ljubav. Sretni ste onoliko koliko sami uzmete od zivota. Ako stvari postavimo na nacin da volim, i da je to ono sto me ispunjava, da ne pravim pitanje oko svake sitnice, da ne trazim objasnjenja, da uzivam u vremenu koje mi neko posveti – onda sam sretna i neopterecena masom spoljnih faktora. Gradeci takav stav, stvarate sebi ujedno i jedan odbrambeni zid, koji ce biti stit od teskih emocionalnih padova. Jer, nazalost, velika ocekivanja znaju cesto da izrode i velika razocarenja.
No, i kada to vrijeme (stanje sreće i ispunjenosti) prodje, ako prodje, govorim o najtezoj i najnepozeljnijoj mogucoj varijanti, ostaju sjecanja na neke lijepe trenutke. Sto opet ima svoju vrijednost. Bogati ste za jedno iskustvo vise.
Kako god, nista se ne desava odjednom, preko noci, neke stvari treba pustiti da sazriju. Strpite se, pokazite postovanje kako njegove licnosti, tako i njegovog vremena, ako ga toliko volite. Malo ste zapetljali svoj odnos s njim, mozda ni nekad davno niste jasno postavili stvari, u smislu da ste mu nedvosmisleno stavili do znanja da ste mu samo prijatelj i nista vise, pa sad ispastate zbog toga. Ali, nista nije nepopravljivo. Ne trazite na svako „zasto?“ po jedno „zato“. Pokusajte citati znakove koje vam salje u periodu koji je pred vama. Sretno! ;)
Mikica
Znakovi
Mikice, da pojasnim malo situaciju, iako sam u medjuvremenu i sama nekako uspela da shvatim puno onoga sto je pisalo u Vasem stavu. Tako da mi je Vase misljenje doslo u pravi cas, kao potvrda na ono u sta nisam bila sasvim sigurna.
Kao prvo,ono sto je ostalo nejasno u mom "izlaganju", osoba sa kojom je "sada" u vezi je osoba sa kojom je vec negde oko 2 godine unazad u vezi. Da budem jos jasnije, on je sa njom u vezi vec dugo vremena, i on je tim nasim "cinom" takodje prevario svoju partnerku.
Drugo, sve ono sto ste napisali u vezi sa strahom njegovim i brigom oko toga sta ce biti sa mojim brakom je apsolutno tacno, jer je rekao kada smo pokusali da objasnimo jedno drugom sta ste to sa nama dogadja i kakve su nam zelje i sta je "pametno" uciniti u datoj situaciji "...koliko mi tvoja blizina i tvoje prisustvo prija, toliko me je i strah. Meni je svejedno, ali ti si ta koja je u braku...".
A to koliko sam rascistila sa samom sobom i sta ja u stvari ocekujem...
Hm...pitanje sasvim na svom mestu. E da, a i "ON" me je pitao "sta ti sad' planiras sa mnom?"
U medjuvremenu sam i o tome mnogo razmisljala. Imam u principu "idealan" brak (znam, da je sasvim idealan verovatno ne bih ucinila to sto jesam-dakle ipak nesto nedostaje-sta jos uvek ne znam tacno). Mislim da znam sta ocekujem. Ocekujem da , odnosno volela bih da i dalje postoji ono nase neograniceno medjusobno poverenje, bliskost,otvorenost. Mada, sto vise razmisljam o tome, nisam sigurna da li je to ono predivno prijateljstvo ( o kom' ste vi tako lepo pricali) ili bi to bila ljubav (ljubav izmedju osoba 2 suprotna pola, odnosno muskarca i zene). Ne umem da definisem svoje "emocije". Rekla bih da nisam spremna da rizikujem svoj brak zbog "veze" sa njim, ali sa druge strane postoji u tom "prijateljstvu" nesto, sto jednostavno trazi nesto vise.
Uh, ali ja objasnjavam. Ni samu sebe ne razumem :oops: .
Nisam osoba koja opravdava prevare. Nisam osoba koja ih podrzava. A upravo sam ja ta, koja je to uradila. :?
Svoj cin opravdavam time sto ja i dalje smatram njega "prijateljem", sa kojim delim i dobro i zlo, i lepo i ruzno.
Zasto pre nismo nesto uradili po tom pitanju (dok smo oboje bili slobodni-a u isto vreme se zalili jedno drugom na veze koje smo imali? ). Verovatno iz obostranog straha da ona druga strana ne oseca isto i da ce nestati i to sto imamo.
Mislim da sam u ovom slucaju ipak ja ispala "sebicna". Nesvesno naravno,nenamerno. Ili sam bila i suvise hrabra? Zaista ne znam. Ali sam mu rekla, da mi nije ni malo prijatno, jer sam ja ta koja je to na neki nacin inicirala. On je samo potvrdio i rekao da oseca isto i da smo sve ovo vreme bili "mnogo vise" od prijatelja.
Bilo kako bilo, shvatila sam da treba da "pustim", da nije proslo dovoljno vremena, da je on mnogo zbunjeniji nego sto sam ja i da je sve ono sto ste napisali APSOLUTNO TACNO! :(
Nadam se samo da nismo upropastili ono nase prijateljstvo. Da mozemo i dalje jedno drugom da veruje. Ma sta dalje da se dogodi moram da priznam, da mi je mnogo stalo do svoje porodice, mnogo stalo do njegovog "PRIJATELJSTVA", se ne kajem zbog toga sto smo ucinili (rekla bih da smo time "ucvrstili" nase prijateljstvo) ali nisam sigurno koliko sam spremna to da prihvatim kao "vezu".
Moracu jos malo da "rasciscavam" sa samom sobom. :???:
Nadam se da ce u tom vremenu i on rascistiti sa sobom i da ce doci "pravo" vreme za razgovor i razjasnjenje cite situacije.
Malo nepovezano pisem, ali jos uvek sam pomalo zbunjena , a i prisutan je "strah" da smo unistili (ili mozda JA unistila) nesto mnogo vredno i lepo sto smo imali. :( Ipak, ja na to gledam kao na nesto, sto smo ostali duzni jedno drugom i osecam (mozda samo trazim opravdanje) kao da imamo apsolutno potpuno pravo da jedno drugom "pokazemo" koliko u stvari jedno drugom znacimo.
E da Mikice, hvala na tolikom trudu i davanju svog stava i misljenja. Mnogo mi znaci, narocito posto je sve to nekako "setalo" i po mojim mislima.
Ukoliko postoji nakon ovog mog pokusaja jasnijeg "objasnjenja" neka sugestija, bice mi drago da je "cujem". :D :???: