Slobodan Amanovic, slikar Umetnost

Slikar koga motivisu i na stvaralastvo pokrecu razne vrste ljubavi, neke iz okruzenja, neke iz secanja, neke iz imaginacije, vlastite ili zajednicke.

U svoj izraz Boban je uneo najdominantniji komadić svoje ličnosti, u njegovoj imaginaciji nema simulacije: iako su mu porasli veliki brkovi, on i dalje baca kamenčiće u Zrmanju i po šljiviku ispod kuće se krije od Milana i Draginje. Naime, brkati Amanović tvrdi na slikama da su "Jorgovani na stolu" isto toliko važni koliko i balans planeta u svemiru.

Nije Bobanu teško naći manu, jednostavno zato što ih on ne krije. On pokazuje onu svoju veličinu kojom raspolaže - veličanstvena iskrenost, dečja spontanost. Tek na pokojoj slici on nudi gotovu fikciju, a na većini njih on zove da mu se svojom fikcijom pridružimo, zove u galaksije koje nismo istražili, ili smo ih zapostavili.

Sinoć, 12. avgusta 2008, je u galeriji Atrium Biblioteke grada Beograda otvorena izložba "U plavom kroz vreme" postavkom od 27 slika Slobodana Amanovića na kojima dominira plava boja. Posetioce je stihovima pozdravila Maja Kolundžija Zoroe, banjalučka glumica, a izložbu je otvorila Mirjana Savić, istoričar umetnosti.

Mirjana Savić: Njegovo slikarstvo je oda prirodi, moru, suncu i lepoti.

Izložba će biti otvorena do 23. avgusta 2008.

http://www.odlican.com/d/1376-2/20080812-blic-amanovic.jpg

http://www.odlican.com/d/1381-2/20080812-politika-amanovic.jpg

galeksic

Site Admin

Video prilog sa otvaranja izlozbe U plavom kroz vreme

Odkud

mom prijatelju i gospodinu Slobodanu Amanoviću, slikaru iz Knina

Odkud tako malo
mira u tišini,
istine u rečima,
razloga u pravdi?

I igram se rečima,
kao ljudima.

A ima raznih.

Nedostaje... smeha u šali,
nedostaje razgovora u pričanju.

I sve je manje
vazduha u vetru,
što je više prašine u grlu.

A oni koji znaju,
valjda - neće da kažu,
da li su to ostale kuće,
ili su - samo otišli ljudi.

Ne bi se trebalo igrati rečima,
kao ljudima.

Ne ljutiš se za ono:
Šesta lička preko Okučana?
Eto - sad znaš...
volimo jesti meso,
a ne volimo da vidimo krv.

Mada... mora biti da je to teško.
Kad stigneš,
na cilj.
I vidiš da si - na pola puta.
Moj druže Kameni,
peče jezik plameni.

Dok padaju planine
uzdah je kao pesma,
a plač... kao rima...

galeksic

Site Admin