Linuks operativni sistem - mozda najnapredniji i najmocniji od svih ostalih. Linuks nije samo softver koji pogoni hardver, on je i nacin razmisljanja.
Operativni sistem je softver, to je paket programa i programskih rešenja koja omogućuju da računar funkcioniše. Računar je sastavljen iz komponenti koje bez operativnog sistema ne znaju kako da "komuniciraju" izmedju sebe i "ne vide" jedna drugu.
Najzastupljeniji OS je Windows, američke firme Microsoft. Linux ne razvija ni jedna kompanija već volonteri i Linux je "free".
U tom nezavisnom, slobodnom sistemu vrednosti uopšte nije toliko bitno što "free" podrazumeva i "besplatnost". Linux je skoro po pravilu besplatan, ali "free" označava drugu vrstu slobode - dostupnost. Javno je dostupan izvorni kod i svaki korisnik teoretski i praktično može da proveri da li taj Linux operativni sistem koji je instalirao radi ono što se od njega očekuje ili ne.
Linux kernel je nastao 1991, kada je Linus Torvalds, finski programer napravio svoju verziju Minix operativnog sistema, nazvao je Freex i poslao je na univerzitetski BBS. Medjutim, administrator ga je odbio uz obrazloženje da "Freex" ne znači ništa i tako je nastalo ime Linux (Linusov Minix).
Postoji više verzija priče o tome kako je Linuks dobio ime, ali meni je navedena verzija najsimpatičnija.
Uz ovaj mali uvod prilažem na brzinu snimljen video na kome se vidi Ubuntu Linux i Compiz desktop, koji je verovatno u ovom trenutku najatraktivnije parče softvera pod Linuksom.
A ovo je malo bogatiji i informativniji primer gde se mogu videti pojedinačno efekti uključenih pluginova.
galeksic
Unix, Linux, POSIX jubilej: 1234567890-ta sekunda
Petak, trinaestog februara 2009 godine je bio poseban dan za Juniks i juniksolika, tojest POSIX, softverska rešenja, ona koja "početak vremena" računaju od prvog januara 1970 godine.
Naime, radi se o sistemu za definisanje vremenskih tačaka, koji se zove juniks tajm ("unix time"), tojest "vreme po juniksu". Kada računar treba da sračuna neko vreme, on naravno ne gleda na sat, ne gleda u kalendar, već - računa koliko je proteklo sekundi od: prvog januara 1970 godine po UTC (ne računajući jednu, "prestupnu" sekundu), do datog momenta, tojest tačke, čija se pozicija u vremenu traži.
U petak, trinaestog februara 2009 godine u 23 sata, trideset minuta i trideset sekundi kucnula je 1234567890-ta sekunda od "početka juniks vremena", tojest od 1970 godine.
To je bio razlog da "juniksaši" širom sveta proslave taj trenutak, a pojedinosti o tome se mogu naći na sajtu koji je podignut za tu priliku.
Juniks milenijumski bag
Sledeći bitan datum za juniks vreme je devetnaesti januar 2038 godine. Naime, tog utorka, u tri sata, četrnaest minuta i sedam sekundi bi još uvek bilo sve u redu. Ali, kad sat kucne osmi sekund, onda bi većina današnjih računara imala nerešiv problem.
Radi se o tome da naši računari informaciju o vremenu, kao i svaku drugu, "shvataju" u binarnom zapisu, i dodeljuju joj četiri bajta, a unutar njih - trideset i jedan bit prostora. Dakle "maksimalno" vreme, koje se na taj način može definisati je - 01111111 11111111 11111111 11111111. A to je 2147483647-ma sekunda po redu od 1970 godine, koja će kucnuti 19.01.2038 u 03:14:07 UTC i ona je poslednja sekunda koja se može definisati po ovom standardu.
Ukoliko neki od računara koje danas koristimo, poživi tako dugo, može se desiti da ga Juniks milenijumski utorak zatekne nespremnog, i da počne da se ponaša kako nije predvidjeno.
Jer sledeća, osma sekunda u 3 sata i 14 minuta, bi trebala da bude zapisana ovako: 10000000 0000000 0000000 0000000. Taj prvi, ili zadnji, bit u kome se ovde vidi 1 je rezervisan za znak. Jedinica na tom mestu označava minus, a nula označava plus.
Računari koji bi se "zbunili" 2038 godine u 3:14 i osam sekundi, bi mislili da je trenutno vreme 1901 godina, 13 decembar, 20 sati i 45 minuta, jer im je zbog teskobe 32-bitnog zapisa, "uletela" jedinica u bit predvidjen za znak plus ili znak minus.
Naravno, rešenje je dostupno već danas. Doduše, za arhitekture na 32 bita rešenje nije jednostavno, ali već su uveliko u upotrebi stotine miliona računara sa 64-bitnom arhitekturom. Šezdeset četvorobitni računari ovaj problem "odlažu" daleko u budućnost, jer oni mogu bez problema da "shvate" i mere vreme do nedelje 4. decembra daleke 292,277,026,596 godine.
U nastavku sledi animirana simulacija na kojoj možete pratiti ono što će se desiti 2038 godine. Autor je Monanenko, a u pitanju je animirani gif koji se može naći na Vikipediji i zaštićen je CC licencom, koja podrazumeva da ga možemo koristiti i prikazivati, pod uslovom da navedemo autora.
I za kraj, jasno mi je da medju čitaocima gore napisanog ima ateista, ali rado ću reći da su za mene ovakve stvari dokaz koliko smo, zajedno sa svojim tvorevinama, kao prašina koju nosi vetar, dok ne padne u reku. Vreme se meri svetlošću koje unesemo u neki život, tračkom istine, obzira, radosti. Brojanje sekundi je jalov proces, vreme prolazi pored nas, a mi ga nekada i ne primećujemo.
Linkovi
http://en.wikipedia.org/wiki/Unix_time
www.onlineconversion.com/unix_time.htm
galeksic