Sezonska bolest - grip Životni stil

Malo podsecanje, obzirom da je potvrdjena cirkulacija virusa influence u nas. Zbog masovnosti infekcije, i brzine kojom se siri, dobila je ime - grip.

Od gripa prosecno godisnje oboli oko 10-20% gradskog stanovnistva, a u toku epidemije i vise. Poznata su tri tipa virusa A, B, C kao i njihove varijante. Epidemije se javljaju periodicno, u dosta pravilnim vremenskim razmacima, veoma se brzo sire i gotovo uvek su izazvane virusom A odnosno njegovim varijantama A1, A2.

Virus B izaziva manje epidemije, i to svakih 4 – 6 godina. Antigenska struktura virusa grupa se periodicno menje. Samim tim dobijaju se nove varijante virusa koje uslovljavaju novi talas gripozne infekcije. Imunitet posle prelezane infekcije je tipski, nestalan i kratkotrajan, i iscezava posle 1-2 godine virus A, odnosno 3-5 virus B. Zbog toga su moguca oboljenja prouzrokovana istim ili drugim virusom gripa.

Klinicka slika

Najcesca je klasicna klinicka slika gripa.

Influenca (grip) je respiratorna infekcija koja se prenosi sa osobe na osobu:
- kapljicama sa inficirane osobe tokom kijanja i kasljanja
- direktnim ili indirektnim kontaktom (npr. kada inficirana osoba kija ili kaslje u svoje ruke i potom se rukuje sa drugom osobom)

Ko treba da se cuva
- osobe u bliskom okruzenju (unutar 3 m) sa inficiranom osbom koja kija i kaslje
- osobe koje dolaze u kontakt sa predmetima kontaminiranim respiratornim sekretom (npr. Sa maramicama nakon upotrebe, ili ruku nakon kasljanja)

Redovno perite ruke toplom tekucom vodom i sapunom.

Inkubacija

Kratka, kod odraslih do 5 dana; kod dece do 7 dana.

Pocetak bolesti

Grip pocinje naglo, sa drhtavicom i skokom temperature. Zatim se javljaju i prve bolesnikove tegobe: fizicka i psihicka iscrpljenost, glavobolja, bol ocnih duplji, vrtoglavica, znojenje i bolnost misica, zglobova i kostiju.

Stoga bolesnik izjavljuje da ga "sve boli".

Ove tegobe nastaju zbog opste intoksikacije virusom gripa i njihovog uticaja na nervni i kardiovaskularni sistem.

Pored navedenih opstih simptoma, javljaju se simptomi i znaci zapaljenja svih disajnih puteva. Bolesnik se zali da mu je nos zapusen, kija i iscrpljuje ga suvi kasalj. Vec sutradan se javlja pojacana sekrecija iz nosa i bolesnik iskasljava lepljiv sekret.

Objektivno, je visoko febrilan, apatican ili pak razdrazljiv podbulog lica.

Dalji tok bolesti

U nekomlikovanim slucajevima gripa temperatura traje 3 – 5 dana, a objektivn se stanje normalizuje u toku 7 - 10 dana. U većini slučajeva nakon 3 do 5 dana nastupa poboljsanje opseg stanja, ali nakon tog stadijuma prividnog oporavka opet nastupa razdoblje pogorsanja i povisene telesne temperature pre nego sto se bolesnik potpuno oporavi. To je tzv. gripozni V (oznaka fluktuacije telesne temperature u gripoznom stanju). Rekonvalescencija je kratka, ali oboleli dugo oseca fizicku i psihicku iscrpljenost.

Zbog smanjenog imuniteta moguce su udruzene infekcije i komplikacije.

Lecenje

Ne postoji kauzalna terapija gripa. Glavni cilj terapije je da se kupiraju aktuelni simptomi bolesti, smanji intoksikacija, kao i da se sprece komplikacije.

Simptomatska terapija

Iako je povisena temperatura znak bolesti, ona je istovremeno znak i odbrane. Do 38C je ne treba obarati antipireticima, ona moze da traje nekoliko dana pa cak i nedelju dana. U toj situaciji potrebno je da ostanete u postelji sve dok traje febrilni period, lako obuceni u pamucnu odecu, neophodno je uzimanje dosta blagih toplih napitaka (topli cajevi, kompoti, supe), hrana mora biti lagana, (pirinac, krompir,zitarice lagana mesa) lako svarljiva rasporedjena u 5 -7 manih obroka i vlazite vazduh u prostoru u kom boravite.

Odrzavajte disajne puteve prohodnim i cistim (nos, usna duplja)

Ukoliko temperatura poraste iznad 38,5 C treba uzeti i traje nekoliko dana ili se pak pojave i drugi simptomi, iscrpljujuci kasalj,glavobolja, gusobolja neophodno je zatraziti lekarsku pomoc.

No, znajuci da mnogi posezu za samolecenjem budite bar toliko odgovorni prema sebi i prema onima koji vas vole pa se posavetujte sa farmaceutom u vasoj apoteci prilikom kupovine antipiretika, kapljica za nos i eventualno antibiotika. I svakako dobro procitajte uputstvo za upotrebu jer vas farmaceut vas sigurno nece pitati na sta ste alergicni!

Vakcinisite se protiv gripa

Svake godine vacine se prave prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije od sojeva virusa koji su aktuelni za sezonu (uvek su prisutna dva podtipa virusa A-H3N2 i H1N1 i jedan soj B virusa), kod nas na Institutu za imunologiju i viusologiju “ Torlak”, a deo bude obezbedjen i iz uvoza.

Distribucija vakcina protiv gripa po domovma zdravlja obicno usledi krajem novembra.

Stariji od 65 godina i osobe koje pate od hronicnih oboljenja (plucnih, srcanih, bubreznih i endokrinoloskih) i one koje zive u centrima za negu starijih lica imaju prioritet pri vakcinaciji, kao i zdravstveni radnici koji su u stalnom kontaktu sa bolesnicima.

Vakcinu mogu da prime svi, jedino se ne preporucuje osobama koje su alergicne na jaja, meso i proteine zivine, jer se vakcina spravlja od pileceg embriona.

Vakcinaciju treba da odloze osobe koje imaju visoku temperature ili pate od nekog akutnog oboljenja, jer ce u takvom stanju imunoloski odgovor na vakcinu biti slabiji.

Kod nas uglavnom postoji praksa da se vakcinisu deca koja imaju neko hronicno oboljenje, srcanu manu, anemiju, ili sun a terapiji aspirinom. No, ne postoji ni jedan razlog da se sva deca ne vakcinisu, cak i u uzrastu od 6 – 24 meseca.

Dete mladje od osam godina, koje se prvi put vakcinise, treba da primi dve doze vaccine.

Trudnicama se preporucuje vakcinacija do 14. nedelje trudnoce, narocito ukoliko im se treci trimester trudnoce poklapa s ocekivanom epidemijom gripa.

Zastita od gripa traje jednu sezonu, jer svake godine izmena virusa probija imunitet ipak, kod ljudi koji se redovno vakcinisu jaca se imunitet na duze staze I sama klinicka slika prolazi u znatno blazem obliku.

Cuvanje vakcine

Kada kupite vakcinu u apoteci, potrebno je da odmah odete u ambulantu i da je primate.

Svaka temperaturna promena utice na njeno zastitno svojstvo, stoga se one i cuvaju na odredjenoj temperature od 2 – 8 stepeni, i nikako ih ne treba zamrzavati, jer one tada gube svoje zastitno svojstvo.

Cuvajte sebe, cuvajte i druge

ukoliko imate papagaja, odreknite ga se na neko vreme dok ste bolesni.

mislim da grip sa coveka moze preci na ljubimca. kao sto sam imao prilike da se moja mikica razboli, kijucka, pa me gricka i prenese mi svoju prehladicu.

mislim da je virus koji se razvija u coveku previse jak za jedan tako mali nezan organizam i da svakako treba paziti i ne prilaziti neko vreme kavezu.

naravno, ovo sve vazi samo u slucaju ako imate tu porodici nekog drugog ko ce ga hraniti i brinuti se o njemu za to vreme.

Grip ili influenca

Grip ili influenca je veoma zarazna bolest, koja se najčešće karakteriše teškim poremećajima opšteg stanja uz slabije izražene poremećaje gornjih respiratornih puteva. Grip uzrokuju virusi, koji se prenose kapljicama u vazduhu nastalim kijanjem ili kašljanjem zaražene osobe. Javlja se obično u manjim ili većim epidemijama, a u intervalima od približno 30 godina i u svetskim pandemijama. Tada se obično javljaju i teški oblici bolesti sa izraženim komplikacijama, koje mogu biti smrtonosne. Većina zaraženih se ipak oporavlja u roku od nedelju dana, ali kod starijih osoba i onih sa astmom, srčanim i plućnim bolestima mogu se javiti komplikacije u obliku bronhitisa ili upale pluća.

Osim kod ljudi, grip se javlja i kod svinja, konja i drugih sisara, kao i kod divljih i domaćih ptica. Neki tipovi gripa mogu se prenositi s jedne vrste na drugu, kao npr. ptičji grip uzrokovan virusom H5N1.

Svake godine više miliona ljudi oboli od ove bolesti, a smrtnost je manja od 1%. U SAD-u od gripa godišnje umre oko 20 000 ljudi. Pandemija 1918. godine ("španski grip") bila je najgora do sada, a poznate su i pandemije 1957. ili "azijski grip" i 1968. godine ili "Hong Kong grip".

Reč influenca potiče od latinske reči influentia što znači uticaj. Taj naziv su dali Italijani početkom 16. veka, zato što su mislili da je ona nastala usled uticaja nebeskih tela. Danas je poznato da članovi porodice virusa Orthomyxoviridae uzrokuju grip. On se sastoji od genetskog materijala RNK okruženog proteinskim i lipidnim omotačem iz koga izlaze štapići proteina hemaglutinina i neuraminidaze. Ti proteini se ponašaju kao antigeni, izazivajući imunu reakciju kod čoveka i drugih organizama.

Postoje tri tipa virusa gripa:

Tip A je najopasniji, napada mnoge sisare i ptice, uzrokuje većinu bolesti kod čoveka i uglavnom izaziva pojavu epidemija i pandemija;

Tip B napada ljude i ptice, a može takođe da uzrokuje epidemije;

Tip C utiče samo na ljude i ne uzrokuje epidemije.

Virusi tipa A i B stalno se menjaju. Neke promene uključuju serije genetskih promena, koje nakon nekog vremena uzrokuju mutaciju virusa. One su najčešće i uzrokuju većinu promena iz godine u godinu. Druga promena, koja je ređa ali opasnija, sastoji se od promena hemaglutinina ili neuraminidaze, i rezultuje novim podtipom virusa. Virus tipa A podleže obema promenama, a tip B samo prvoj. Naučnici razlikuju viruse i po sojevima, uglavnom nazvanim po geografskom području gde su prvi put otkriveni. Na primer, sojevi koji su 2000-2001. uzrokovali najviše bolesti bili su tip A soj Nova Kaledonija i soj Moskva i tip B soj Sišuan.

Kada se osoba zarazi jednim sojem gripa ona na taj soj razvija imunitet stvarajući antitela. Ljudski imuni sistem može prepoznati hemaglutinin ili neuraminidazu određenog soja, te ga napasti pri prvoj pojavi. Antitela mogu pružiti zaštitu pri promeni virusovog genetskog materijala, ali ne i hemaglutinina ili neuraminidaze. Na taj način virusi zbog čestih promena, mogu uzrokovati nove talase upala i kod već zaraženih osoba. Naučnici nisu sigurni šta uzrokuje takve promene, ali je vodeća teorija da ljudski i životinjski sojevi izmenjuju materijal stvarajući tako novi soj.

Patogeneza gripoznih promena u respiratornom traktu je slična kao i kod drugih virusnih infekcija. Udahnuti virusi ulaze u ćelije i koriste ih za razmnožavanje. Pri tome ćelije domaćina obično umiru i raspadaju se, a novi virusi se oslobađaju i dalje šire kroz organizam. Što više ćelija propadne teži su patofiziološki poremećaji respiratornog sistema. Ubrzo se javljaju lokalni znaci upale (naročito hiperemija) i otok, a obično se nadovezuje i bakterijska infekcija koja dodatno komplikuje bolest. Najčešće je reč o hemofilusu influence, ali mogu da se pojave i streptokokni i stafilokokni sojevi bakterija.

Prenos bolesti

Virus gripa se prenosi u kapljicama izbačenim tokom kijanja i kašljanja. Kada osoba udahne virusom ispunjenu kapljicu, hemaglutinin na površini virusa se veže za enzime u sluzokoži koji se nalaze na respiratornom traktu. Enzim zvan proteaza, deli hemaglutinin na pola, što genetskom materijalu dozvoljava da uđe u ćeliju i počne da se razmnožava. Proteaza je prisutna u disajnom i digestivnom traktu, pa je zbog toga grip čest uzrok bolesti disajnih puteva. Naučnici su otkrili da virus može koristiti i plazmin (enzim koji je rasprostanjen svuda po telu) da prepolovi hemaglutinin, i da tako omogućiti napadanje drugih tkiva.

Iako epidemija gripa može nastati u bilo koje doba godine, često sezona ove bolesti počinje približavanjem zime, kada se ljudi više nalaze u grupama u zatvorenom prostoru, autobusima i drugim slabo provetrenim prostorima.

Lečenje i profilaksa

Grip u većini slučajeva zahteva samo simptomatsku terapiju. Preporučeni tretman se obično sastoji od odmora i uzimanja što više tečnosti, uz primenu lekova sa analgetičkim i antipiretičkim delovanjem u cilju ublažavanja simptoma.

Antivirotici mogu se koristiti u hemoprofilaksi, kod osoba gde je vakcinacija kontraindikovana, ređe i terapijski pri čemu mogu doprineti skraćenju trajanja bolesti. Amantadin i rimantadin specifično su efikasni protiv virusa tipa A, primenjuju se peroralno i veruje se da inhibiraju penetraciju ili rane faze virusne replikacije. Zbog učestalosti pojave rezistentnih podtipova, ne smatraju se lekovima izbora. Zanamivir i oseltamivir, inhibitori neuraminidaze, efikasni su protiv tipova A i B i najčešće se primenjuju. Zanamivir se daje kao aerosol, intranazalno, dok se oseltamivir daje per os i smatra se nešto slabije efikasnim.

Vakcina za grip se sastoji od oslabljenih ili mrtvih virusa ili njihovih delova. Antigeni u vakcini stimulišu imuni sistem da proizvodi antitela protiv tog soja, kao i da ga u ranom stadijumu prepozna, napadne i uništi. Tipična vakcina sadrži antigene tri soja virusa, dva soja tipa A (H3N2 i H1N1) i jedan tipa B, pa se kod zdravih osoba smanjuje rizik od pojave gripa za 70-90%.

Preporučuje se godišnja vakcinacija osoba starijih od 65 godina, osoba s hroničnim bolestima srca, pluća ili bubrega, dijabetičara, osoba s oštećenim imunim sistemom i anemijom, dece lečene aspirinom duži vremenski period, žena u drugom i trećem mesecu trudnoće, kao i zdravstvenih i drugih radnika koji dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi.

Uprkos svim poboljšanjima, proizvodnja vakcine protiv gripa ostaje izazov, te ni današnja vakcina ne pružaju 100% zaštitu. Neki naučnici smatraju da vakcina neće nikada moći da kontroliše grip. Dok se ne pronađe pravi lek naučnici se nadaju da će identifikacija i prijave novih sojeva na vreme pomoći da se smanje epidemije i smrt od ove bolesti.

Kako prepoznati grip

Simptomi:

• Visoka temperatura (često znatno viša kod male dece)
• Kašalj, curenje iz nosa,
• Bolovi u mišićima,
• Glavobolja,
• Iscrpljenost

Istovremeno postoji veliki broj osoba sa sličnim simptomima u okolini.

Zašto je opasan?

Grip je "laka" bolest većina ljudi se oporavi za jednu do dve nedelje. Ali, ozbiljne komplikacije mogu da se razviju kod osoba koje već imaju neku hroničnu bolest (astma, srčana oboljenja, dijabetes...), kod starijih. Smrtonosni ishodi su zabeleženi usled komplikacija gripa.

Šta grip nije?

- Bakterijsko zapaljenje grla?
- „Obična prehlada“
- Bilo koja druga virusna respiratona infekcija koje su česte u jesen i zimu

Čak i ako ste vakcinisani protiv gripa možete se razboleti od neke druge respiratorne infekcije jer ih izazivaju druge respiratorne klice, što ne znači da vakcina nije bila dobra, ili da ne postoje razlozi da se vakcinišete.

Ko izaziva grip i zašto se širi po svetu?

Grip izazivaju virusi gripa A i B. A virus se prenosi i na ptičje vrste i na čoveka. On je odgovoran za velike svetske epidemije. Virus B napada samo čoveka i takođe izaziva epidemije, ali manjih razmera. Od 1998. godine tri soja obilaze svet. Bitno je znati da kada nema gripa u Srbiji on je aktivan u drugim delovima sveta npr. U Australiji.Virus gripa ima sposobnost da menja svoju građu i kada se to dogodi predhodno stečeni imunitet (otpornost) ne štiti. Kada dodje do velikih promena u građi virusa slede velike svetske epidemije.

Kako grip može da se leči?

Virusne bolesti ne mogu da se leče antibioticima! Lečiti grip znači odmor, lečenje simptomai lečenje komplikacija (ako do njih dođe). Kao i kod određenog broja drugih virusnih zaraznih bolesti sprečite bolest vakcinacijom!

Osobe koje imaju visok rizik da razviju ozbiljne komplikacije:

• Stariji
• Osobe obolele od hroničnih bolesti

Osobe sa posebno velikim rizikom da obole od gripa, kao što su:

• Osobe u kolektivnim centrima
• Osobe u skučenom smeštaju sa većim brojem ljudi

Higijena ruku - mera prevencije

Pranje ruku je jedan od najefikasnijih nacina da se smanji broj bakterija i izbegnu mnoge zarazne bolesti pa tako i influenca (grip)

Pošto se virusi cesto prenose putem sitnih kapljica iz nosa ili usta, a usled neposrednog kontakta sa zivotinjama, ljudima, predmetima, koza ruku nam se zagadi mnostvom mikroorganizama.

Naravno, mi ih nesvesno unosimo u nas organizam preko ostecene koze, organa za disanje, organa za varenje. Tako ponekad stvaramo zacarani krug koji nas moze dovesti do slabljenja imuniteta, te i do lakog i cestog unosenja velikog broja bakterija.

Jedna od osnovnih preventivnih mera pored uzimanja hrane bogate vitaminima je i redovna higijena, a posebno pranje ruku jer je to jedan od glavnih nacina prenosenja viroza, narocito kod dece.

Virusi se veoma lako mogu preneti preko predmeta koji su bili u kontaktu sa obolelim osobama, putem rukovanja sa vec inficiranim osobom, u zatvorenim prostorijama gde se nalazi veliki broj ljudi.

Istrazivanja su pokazala da je pranje ruku, pored nosenja maske i nosenja rukavica, jednako preventivno i efikasno kao sto su vakcinacija ili karantin.

Sirenje virusa dakle mozemo spreciti na sasvim jednostavan nacin:
Redovnim odrzavanjem higijene ruku.

Porast broja obolelih od respiratornih infekcija

U februaru je broj obolelih od respiratornih infekcija samo u toku prve nedelje porastao za dvadeset odsto, medju obolelima najviše ima dece uzrasta do četiri godine i mladih u populacji do osamnaest godina. Izolovan je virus influence A (subtip H3 I H1) koji ima epidemijski potencijal i izaziva teške oblike oboljenja. Upravo ovi pokazatelji svedoče da je vakcina najbolja preventivna mera, jer opšte je poznato da naši stariji sugradjani su revnosniji u blagovremenom odlasku na vakcinaciju, otuda i medju ovom populacijom imamo najmanji broj obolelih. Vakcina je najbolja zaštita, moguće je i sada se vakcinisati ali pod uslovom da možete sebi priuštiti dve do tri nedelje socijalne izolacije s obzirom da je to period nužan da naš imunološki sistem postane imunokompetentan nakon dobijanja vakcinalne doze. Ono što sada možete da poduzmete u cilju prevencije podrazumeva savesno i svesno upražnjavanje odgovarajućeg stila života. Bolje je biti zdrav nego izlečen.

Pravilna ishrana

Ishrana treba da je redovna i raznovrsna, to je najsigurniji način zadovoljavanja potreba organizma kako u pogledu nužnih hranljivih materija, vitamina minerala i elemenata u tragovima (cink, gvoždje, jod…). Važnije je jesti s merom, nego odricati se pojedinih životnih namirnica. Uz to se preoručuje raspodeliti hranu na tri do šest obroka u toku dana (tri glavna plus dva medjuobroka – užine). Redovan fiziološki ritam ishrane nam pomaže da na prirodan način osećamo kada smo gladni i siti.

1. "Nemam vremena" - savet za one koji žurno žive
Danas postoji velika ponuda gotovih namirnica: svežeg voća, sendviči od crnog hleba, žitne pahuljice (Musli) bez šećera… nezavisno od toga gde ste odvojite svega nekoliko minuta i posvetite ih samo obročenju.

2. "Preskupo" – savet za one koji raspolažu sa manje novca
Kupovina sezonskog voća i povrća, kao i proizvoda od punog zrna se gledano dugoročno više isplati od proizvoda načinjenih od belog brašna koji su na prvi pogled samo neznatno jeftiniji.

3. "Stalno jedem vani" – savet za one koji su na restoranskoj ishrani
Naručite sok od povrća ili voća i slatu za predjelo, za prilog birajte varivo, naizmenično birajte meso, ribu i jela od jaja i bar jedan dan u nedelji treba da je bezmesni.

Za stabilno zdravlje odraslih osoba važno je telesnu težinu održavati konstantnom. Stoga bi osobe sa prekomernom težinom trebale kao prvo promenuti način ishrane i stabilizovati trenutno stanje, a potom početi kontinuirano gubiti na težini.

Svakoj grupi životnih namirnica zavisno od njihovog sastava su potrebni odredjeni uslovi za optimalno čuvanje. Osnovno pravilo koje se rabi: temperature čuvanja životnih namirnica u trgovinama vrede i kod kuće. Principijelno treba nastojati konzumirati sveže životne namirnice, jer samo tako imamo maksimalnu korist od njihovih sastojaka, uz napomenu da se posebna pozornost obrati na način njihove pripreme kako bi im se sačuvala hranljiva vrednost.

Uzimajte dosta tečnosti, naime tokom zimskih meseci ljudi su skloni da manje piju nego u toplim mesecima. U vreme zimskih prehlada i gripa veoma je važno vlaženje sluzokože grla i nosa. Svaka tečnost dolazi u obzir a prednost dajte limunadi, toplim čajevima s medom i pilećoj juhi. Pileća supa je višestruko učinkovita, s jedne strane prolaskom kroz gornje partije digestivnog trakta istovremeno zagreva i gornje i srednje partije respiratornog trakta i potpomaže brži prolazak sluzi što ublažava začepljenost i skraćuje kontaktno vreme virusa i sluznice. S druge strane pileća juha deluje anutiinflamatorno jer usporava kretanje neutrofila, ćelija koje učestvuju u zapaljenskoj reakciji.

Umerena telesna aktivnost

Formula je jednostavna: u svakom životnom dobu bise trebalo kretati barem trideset minuta dnevno i to u obliku svakodnevne aktivnosti minimum “srednjeg” intenziteta. Uvodjenjem ovakve navike u život ostvaruje se značajan uticaj na imunološki sistem a samim tim i na celokupno zdravlje i kvalitet života. “Srednji intenzitet” podrazumeva svaku telesnu aktivnost prilikom koje se barem malo ubrza disanje a da se pri tome ne mora oznojiti. Brzo hodanje, vožnja bicikla, čišćenje snega ili prosto izadjite tri stanice ranije iz gradskog prevoza i požurite kući. Dok vežbate raste nivo imunoglobulina u krvi koji se nalazi u poziciji prve barijere ka mikroorganizmima, osim toga smanjuje se i nivo hormona stresa koji znacajno mogu povišeni da oslabe imuni odgovor.

Odmor i higijena stanovanja

Odmarajte se dovoljno, ali ne preterujet sa spavanjem. Našem telu je sasvim dovoljno sedam časova kvalitetnog sna. Telu tokom dana nije potreban san i obično ležanje i odmaranje biće sasvim dovoljno.

Provetravajte prostorije u kojima boravite svakodnevno. Vazduh u prostorijama ne sme biti suv. Najnovija istraživanja su pokazala da povišena vlažnost vazduha onemogućava širenje virusa gripa. Stoga posebno povedite racuna, izložite ovlaživače vazduha naročito ukoliko već neko u obitelji ima simptome nazeba. U aroma lampu kapnite nekolikokapi eteričnog ulja limuna, čajevca ili eukaliptusa. Tako ćete barem delimično osigurati proctor od širenja infekcije u slučaju da vam u dom dodje potencijalni prenosioc bolesti.

Čiste ruke - bezbedne ruke

Istraživanja udruženja američkih mikrobiologa su donela poražavajuće činjenice: trećina populacije čak ni u urbanism uslovima ne peru ruke nakon koršćenja toaleta! Ovo je higijenska navika koja bi trebala biti usvojena u ranim godinama života, naime svakodnevno kao rezultat direktnog kontakta sa različitim površnama (kvake od vrata, telefonske slušalice, novac, tastatura…), sa kućnim ljubicima i izravni kontakt sa drugim ljudima (rukovanje), potom najrazličitije aktivnosti koje svakodnevno obavljamo počevši od lične higijene, preko održavanja čistoće životnog prostora, pripreme namirnica su situacije u kojima se na našim rukama nastanjuje obilje mikroorganizama. Jednostavna mera - higijensko pranje ruku - najvažniji je postupak u sprečavanju njihovog širenja i najbolja prevencija od brojnih zaraznih bolesti (grip, zutica, alimentarne infekcije... etc).

• ruke navlažiti pod mlazom tople vode, potom ih nasapunati najbolje tečnim sapunom, dobro istrljati celokupnu površinu ruku: dlanove, nadlanice, površinu između prstiju te ispod nokata, te kožu zapešća, u trajanju od 30 sekundi to vam vreme nužno da glasno izgovorite abecedu)

• isprati celokupnu površinu kože ruku (šake i zapešća pod tekućom toplom vodom

• osušiti - obrisati ruke papirnatim ubrusom ili osušiti na aparatu sa zagrejanim vazduhom

• ako ruke brišete u pamučni ručnik, isti treba služiti samo za brisanje ruku i često se mora mijenjati, a ne smije ga koristiti druga osoba

• zatvoriti slavinu papirnatim ubrusom, pri tome izbegavajući kontakt oprane kože ruku sa slavinom

• nakon pranja ruke namažite losionom ili kremom što će vašoj koži vratiti zaštitni sloj koji se uklanja čestim pranjem

U uslovima kada ste u pokretu i nisu vam dostupni topla voda treba posegnuti za vlaznim maramicama koje vec imaju neki dezinficijens.
Kada pružite ruku – pružite je čistu!

Grip – grippus epidemicus

Grip je akutno infektivno vrlo kontagiozno respiratorno oboljenje izazvano gripoznim virusima koji primarno i selektivno napadaju epitel respiratornih puteva. Za grip se zna od V veka, ali se verovatno javljao i mnogo ranije. Grip je stalni pratilac covecanstva i javlja se u vidu manjih ili vecih epidemija. Povremeno izazove masovna oboljenja u jednoj zemlji, a kada se infekcija dalje siri velikom brzinom dovodeci do masovnog oboljevanja stanovnika vise zemalja pa i kontinenata govorimo o pandemiji. Prva poznata pandemija bila je 1173. godine Od XVI do XIX veka zabelezeno je devet pandemija. U XX veku pandemije ili vece epidemije javljaju se svakih tri do pet godina. Medju njima su najpoznatije spanska groznica (1918-1920) gde je za samo osamnaest meseci obolelo preko petsto miliona ljudi od cega je dvadeset miliona slucajeva bilo sa letalanim ishodom. Jos veca je bila pandemija azijskog gripa 1957. godine bolest je izbila u Hong - Kongu i ubrzo je obolelo dve milijarde ljudi sirom cele zemaljske kugle. Zbog masovnosti infekcije i brzine kojom se siri ova bolest je i dobila naziv – grip od francuskog agripper, sto znaci zgrabiti, scepati. Dobro je poznat i drugi naziv ove bolesti – influenza koji oznacava dinamiku i snagu sirenja infekcije a potice od latinskog influere – upasti silom, prodreti.

Etioloski virus gripa spada u grupu miksovirusa nazvan je tako zbog afiniteta za mukoproteine, a zahvaljujuci elektronskoj mikroskopiji danas se zna da virus gripa predstavlja ovalno telasce koje dostize velicinu od sto milimikrona. Razlikujemo tri tipa virusa gripa: A, B i C. Svi imaju slicna bioloska i patogena svojstva, ali se razlikuju po antigenoj strukturii nekim epidemioloskim karakteristikama. I sama antigena struktura pojedinih tipova virusa gripa moze vremenom da se menja. Ovo se narocito odnosi na tip A, koji je vrlo nepostojan te se menja u toku raznih epidemija. Tako je u pandemiji 1947. godine izolovana varijanta A1, a u toku azijskog gripa A2.

Jezgo virusa tipa A cini nukleoprotein, njegov RNK ima osam razlicitih segmeneta koji mogu igrati vaznu ulogu u genetskim kombinacijama virusa i stvaranju mutanata. Virus ima svoj omotac sa dva spoljna antigena koji igraju glavnu ulogu u stvaranju imuniteta. To su hemaglutinin (H) i neuromidaza (N). Ovi antigeni su podlozni cestim promenama sto rezultuje pojavom novih podtipova virusa. Prema tome, moguce su promene unutar samog jezgra virusa (stvaranje novih, mutanti) kao i promene spoljnih antigena (stvaranje novih podtipova) Poznata su dvadeset i cetiri podtipa virusa A, samo su cetiri humana a ostali animalni.

Ne postoji unakrsni imunitet izmedju raznih tipova i varijnata virusa gripa. Zato je moguce da se gripozna infekcija preboli vise puta i to u kratkim vremenskim razmacima. Svi tipovi virusa su neotporni na sobnoj temperaturi i suncevoj svetlosti, ali dobro podnose vrlo niske temperature. U stanju su da aglutiniraju eritrocite sto se koristi za dijagnosticku reakciju inhibicije hemaglutinacije, osim toga svi tipovi virusa gripa izazivaju porast odgovarajucih antitela u bolesnika koja se mogu dokazati reakcijom neutralizacije.

Epidemije gripa se javljaju periodicno u dosta pravilnim vremenskim intervalima, jedne se javljaju svake dve do tri godine, veoma se brzo sire i izazvane su skoro uvek virusom A odnosno njegovim varijantama (A1 i A2). Virus B izaziva manje epidemije i to svakih cetiri do sest godina. Pored toga poznate su i endemosporadicne forme infekcije koje mogu izazvati sva tri tipa virusa gripa. Grip se moze razviti u vidu pandemije sto se doskora desavalo svakih trideset do pedeset godina. Ovakva periodicna pojava gripozne infekcije moze se uglavnom objasniti na osnovu sledecih cinjenica:

1. Poznata su tri tipa virusa (A, B i C) kao i njihove varijante. Oni se medjusobno antigenski razlikuju i ne stvaraju unakrsni imunitet. Prema tome, moglo bi se reci da je posredi vise raznih oboljenja koja imaju slicnu klinicku sliku.

2. Imunitet posle prelezane infekcije je tipski, nestalan i kratkotrajan a iscezava posle jedne do dve godine (virus A), odnosno tri do pet godina (virus B). Zbog toga su moguca cesta oboljenja prouzrokovana istim ili drugim virusom gripa.

3. Antigenska struktura virusa gripa se periodicno menj, samim tim dobijaju se nove varijante virusa koji uslovljava novi talas gripozne infekcije.

4. Pretpostavlja se da se virusi izmedju dve epidemije odrzavaju u ljudskoj populaciji u svojoj maskiranoj formi.

Po broju obolelih grip prevazilazi sve infektivne bolesti, od gripa prosecno godisnje boluje deset do dvadeset odsto gradskog stanovnistva, a u toku epidemije postotak rapidno raste. Zbog toga grip moze znatno uticati na ekonomsku snagu jedne zemlje, dogadja se da epidemija gripa paralise mnoge javne sluzbe jednog grada, kraja ili zemlje (saobracaj, snabdevanje, proizvodnju, administraciju, nastavu i sl.). U istoriji ove bolesti vazni su kultivisanje i izolacija virusa, proizvodnja vakcine i aktivna imunizacija.
Izvor infekcije je bolesnik u toku prvih pet do sedam dana bolesti, virus se tada razmnozava u sluznici nazofarinksa zbog cega prilikom govora, kaslja i kijanja virusi dospevaju na daljinu od jedan do dva metra i uslovljavaju sirenje infekcije na zdrava lica u bolesnikovoj blizini. Sirenju ove kapljicne infekcije doprinosi boravak u zatvorenom prostoru, niska spoljna temperatura i viskok indeks kontagioznosti. Kako se virus ne moze dugo odrzati u spoljasnjoj sredini indirektan put prenosenja bolesti nije znacajan.

Kinicka slika gripa

Virus gripa se razmnozava u sluznici respiratornog trakta izazivajuci na njoj znacajne promene usled cega u klinickoj slici dominiraju znaci zapaljenja respiratornog trakta. Simptomatologija gripa se sastoji od opstih simptoma jedne virusne intoksikacije i kataralnih znakova zapaljenja citavog respiratornog stabla. Nakon kratke inkubacije od jednog do dva dana pocetak bolesti se karakterise naglim skokom temperature i prvim tegobama kod obolelog: fizicka i psihicka iscrpljenost, drhtavica, glavobolja, bol ocnih duplji, vrtoglavica, slabljenje cula mirisa i ukusa, osetljivost i znojenje koze i bolnost misica, zglobova i kostiju. Ove tegobe nastaju zbog dinamickog razmnozavanja virusa i posledicnih zapaljenskih, degenarativnih i nekroticnih promena respiratornog epitela usled cega je narusena funkcija i odbrana celog disajnoga stabla. Vaznu ulogu u patogenezi gripa ima toksicko svojstvo samog gripoznog virusa na nervni i kardiovaskularni sistem sto je razlog pojave znakova opste intoksikacije, po kojoj se grip razlikuje od svih ostalih virusnih akutnih respiratornih infekcija.

Pored opstih simptoma javljaju se simptomi i znaci zapaljenja svih disajnih puteva. Oboleli se zali da mu je nos zaptiven, kija i iscrpljuje ga suvi kasalj, da bi vec nakon dan pocela da se javlja pojacana sekrecija iz nosa i bolesnik iskasljava lepljiv sekret. U daljem toku kod nekomplikovanih slucajeva gripa temperatura traje tri do pet dana, postepeno se ublazavaju svi znaci bolesti i nakon sedam do deset dana objektivan nalaz se normalizuje. Rekonvalescencija je kratka ali bolesnik jos neko vreme oseca fizicku i psihicku iscrpljenost.

Dijagnoza gripa postavlja se lako narocito u toku epidemija. Indeks kontagioznosti gripa je veoma visok a imunitet kratkotrajan i tipski, stoga podatak o kontaktu sa slicnim obolelim ima veliki dijagnosticki znacaj. Klinicka slika klasicnog gripa se odlikuje veoma brzim razvojem i pojavom manifesten simptomatologije sto omogucava dijagnostifikovanje vec u prva dva do tri dana bolesti. Od laboratorijskih nalaza u samom pocetku izrazena je leukocitoza, a ubrzo leukopenija sa normalnom leukocitarnom formulom. Od virusoloskih i seroloskih ispitivanja prakticno se koriste samo seroloske reakcije hemaglutinacije i fiksacije komplementa sa pracenjem dinamike kretanja titra.

Klinicki oblici

Pored klasicne klinicke slike gripa koja je najucestalija poznate su i neke varijante. One se mogu podeliti prema tezini klinicke slike, uzrastu bolesnika i vodecim simptomima.

1. Laki oblici gripa – cesto se srecu u toku epidemija, bolest prolazi "na nogama", sa niskom temperaturom i blagim kataralnim znacima.

2. Maligni oblik – pocetak bolesti je vrlo nagao, pracen visokom temperaturom, prostracijom i despnejom. Moguc je edem pluca ili teski kardiovaskularni kolaps sa letalnim ishodom.

3. Grip malog deteta – je obicno teze oboljenje za predskolsku i malu decu, a posebno odojcad. Bolest protice burno, sa hipersekrecijom, prostracijom i teskim promenama opsteg stanja. U odojceta je ceto izrazena dispneja zbog malog promera disajnih puteva i edema sluznice. Najcesce prednjace znaci veoma teskog karingitisa, odnosno krupoznog sindroma koji dovodi do asfiksije i letalnog ishoda. Moguca je teska dispneja zbog traheobronhitisa ili primarne virusne pneumopatije. Takodje su vrlo ceste i komplikacije, pogotovo superinfekcije.

4. Grip starih osoba – obicno ide sa tezom klinickom slikom izrazenom dispnejom, kardivaskularnim kolapsom i komplikacijama. Hronicna oboljenja znatno doprinose tezini klinicke slike i prognozi gripa.

Klinicka slika zavisi od patogenog svojstva tipa virusa i njihovih varijanti. To se najbolje vidi u toku epidemija kada preovladjuje odredjena simptomatologija, sto ne retko pruza osnov za podelu klinickih oblika gripa prema dominantnoj simptomatologiji: plicni grip, srcani grip, crevni grip, hemoragicni grip, nervni grip.

Komplikacije u toku gripa su predstavljale uglavnom neposredni urok smrti u toku epidemije spanske groznice. Zahvaljujuci preventivnim merama, i blagovremenoj terapiji broj komplikacija je znatno smanjen, no i danas one predstavljaju narocito za vulnerabilnu poppulaciju (mala deca, starije osobe, hronicni bolesnici, trudnice) vecu opasnost. Najcesce su posredi bakterijske komplikacije, jer i najblaza forma gripa moze da podstakne virulenciju uslovno patogenih bakterija gornjih respiratornih puteva i da izazove pneumopatije zapaljenje paranazalnih suljina i srednjeg uha kao i retke nervne komplikacije (encefalitis, poliradikuloneuritis ili parezu facijalnog nerva).

Ne postoji kauzalna terapija gripa. Glavni cilj terapije je da ublazi simptome, smanji intoksikaciju, kao i da spreci i leci eventualne komplikacije zbog cega se i primenjuje simptomatska individualno propisana terapija. Prognoza nekomplikovanih slucajeva je dobra, dok eventualna pojava komplikacija je znatno mogu izmeniti. Pored komplikacija u prognozi gripa veoma vaznu ulogu igra uzrast bolesnika, tezina klinicke slike i postojeca hronicna oboljenja. Imunitet kod gripa pociva na sekretornim antitelima, odnosno lokalnom imunitetu koji je tipski i kratkotrajan.

Opste zastitne mere protiv gripa svode se na sledece: izolovanje bolesnika, izbegavanje obolelih i izbegavanje masovnih skupova, cesto provetravanje prostorija, odrzavanje licne higijene, nosenje zastitne maske i redovno pranje ruku. Specificna profilaksa se bazira na masovnoj aktivnoj imunizaciji stanovnistva. Postoje dve vrste vakcine: mrtva i atenuirana: Ovu zastitu je tesko sprovesti zbog stalne promene tipa i varijanti virusa koji izaziva grip. Imunitet je strogo tipski pa treba prvo identifikovati tip virusa, proizvesti odgovarajuce vakcine i sprovesti vakcinaciju. Za sve ove akcije potrebno je odredjeno vreme, s tim sto se mora racunati i vreme potrebno da vakcinisana osoba stekne imunitet.

Blagovremena i celishodna priprema vakcine je olaksana zahvaljujuci centru za grip pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Naime svakog februara ovaj centar obavestava nacionalne laboratorije o antigenoj strukturi soja virusa koji se ocekuje. Kada se ovakva vakcina pripremi i aplikuje velikom broju stanovnista u oktobru i novembru onda je vec u decembru stvoren solidan kolektivni imunitet. Na zalost ovaj imunitet je kratkog trajanja pa se vakcinacija mora ponavljati svake godine.

Swine influenza

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je u subotu izasla sa saopstenjem da je pojava gripa u Meksiku i SAD "dogadjaj koji treba da zabrine medjunarodnu zajednicu u pogledu javnog zdravlja" i iznela na osnovu epidemioloskih dokaza da je stepen upozorenja od izbijanja pandemije dostigao sada vec cetvrti nivo. Razlikuje se sest faza pandemije gripa:

Faza 1: virus kruzi medju zivotinjama ne izaziva infekcije kod ljudi
Faza 2: virus zivotinjskog gripa inficira ljude i ukazuje na potencijalnu opasnost od pandemije
Faza 3: grip sporadicno prelazi na ljude ali bez znacajnog prenossenja sa coveka na coveka
Faza 4: potvrdjeno prenosenje sa coveka na coveka, ukazuje na znacajan rast rizika od pojave epidemija citavih oblasti i pojave pandemije
Faza 5: prenosenje sa coveka na coveka u najmanje dve zemlje u jednom regionu, sto je indikativno da je pandemija neminovna
Faza 6: virus gripa se siri u drugom regionu i u toku je globalna pandemija

Svi mediji se takmice za citaoca sto bombasticnijim naslovima a niko se nije udostojio da taksativno navede statisticke podatke i prenese celovite informacije sa izvora na koji se poziva. Ono sto vidjamo u stampanim medijima su navodi izvadjeni iz konteksta celine i kao takvi nisu informacije vec senzacionalisticka demagogija. Epidemija gripa koja je pocela u Meksiku ima broj obolelih na dan 28. aprila 2009 godine:

Meksiko: evidentirano 1147 osoba obolelih od pneumonije medju kojima je oko osamdest ljudi sa letalnim ishodom, no virus A/H1N1 je potvrdjen kod svega osamnaest osoba od ukupnog broja obolelih.

SAD: potvrdjen uzrocnik gripa A/H1N1 u cetrdeset slucajeva, blaga klinicka slika samo jedna zena hospitalizovana, nema umrlih

Australija: od ukupno jedanaest evidentiranih samo u tri slucaja je dokazan kao uzrocnik virus A/H1N1, oboleli imaju blagu klnicku sliku oboleli na kucnom su lecenju, ocenjeno zdravstveno stanje kao dobro

Francuska: cetiri evidentirana slucaja gripa, tri slucaja su potvrdjene negativne laboratorijsake analize na virus A/H1N1 za cetvrtu zenu se cekaju nalazi.

Skotska: dva potvrdjena slucaja gripa uzrokovanog virusom A/H1N1 blage klinicke slike, na kucnom lecenju, oporavaljaju se, opste zdravstveno stanje ocenjeno kao dobro

Juzna Koreja: tri evidentirana gripozna bolesnika, kod dva laboratorija negativna treci slucaj se nalazi u postupku aboratorijeke obrade bioloskog materijala.

Izrael: jedan evidentirani sa pozitivnim nalazom, opste zdravstveno stanje obolelog ocenjeno kao dobro

Ono sto je zajednicko svim obolelim registrovanim van americkog kontinenta je da su u pitanju osobe koje su 7-8 dana pre pojave manifestne simptomatologije boravile na teritoriji Meksika u vreme koje se poklapa sa pojavom epidemije gripa u Meksiku. Od ukupnog broja obolelih sa letalnim ishodom samo u osamnaest je potvrdjeno prisustvo virusa A/H1N1 od kojih je dvanaest geneticki identicno sa virusima izolovanim u Kaliforniji. Izolovani virus nije ranije detektovan ni kod svinja ni kod ljudi.

Psihologija gomile

S nevericom par dana unazad posmatram kako su svi saglasni u etiketiranju zivog stvora - svinje. Na svim medijima odjednom ove pitome zivotinje postase zloglasne, u Egiptu se na neobican nacin bore protiv opsanosti od gripa uzrokovanog virusom tip A/H1N1; Donji dom parlamenta je juce doneo odluku da se odmah ubije dvesta pedeset hiljada svinja u toj zemlji iako za sada nema obolelih?! Ovoj scenario je vec vidjen u Salemu samo je poznat pod izrazom "lov na vestice" kada su bez ikakvih naucnih dokaza devojke osudjivane na lomacu, sada su ga samo pokrstili u "lov na svinje".

Zivotna ugrozenost uvek dovodi do smanjenja kapaciteta za racionalno delovanje. Celo covecanstvo u XXI veku izgubilo moc prosudjivanja, na delu psihologija gomile. Pitam se zasto vrhuski svetski strucnjaci dozvoljavaju sirenje metalne zaraze kada zanemarujuci normative za nomenkalaturi i klasifikaciju bolesti i bez adekvatnih racionalnih argumenata novu epidemiju gripa koja se pojavila u Meksiku oznacavaju kao "svinjski grip"?! Genetske analize uzrocnika gripa oznacenog sa A/H1N1 su pokazale da je soj mesavina svinjskog, ljudskog i pticijeg gripa. Pojava novog virusa A/H1N1 je uznemirujuca ali se na temelju dobijenih laboratorijskih podataka ne moze nazvati uzrocnikom "svinjskog gripa", jer do danas uzrocnik nije izolovan kod nijedne svinje. Nije opravdano bolest nazvati tako, a ujedno se namece pitanje zasto se promenuo standard, jer ako se azijski grip nazvao po kontinentu ili pak spanska groznica po zemlji u kojoj se pojavio zar nije logicno da se grip nazvao "meksicki grip" ili "severnoamericki grip"?

Opasnost od pandemije gripa izazvala je neocekivana previranja na berzama, deonice pojedinih banaka, turistickih agencija i avio prevoznika su u velikim oscilacijama, dok je sa druge strane pojedinim farmaceutskim kompanijama zbog nagle potraznje antivirusnih lekova dala vetar u ledja. No, ovo je mozda tema za diskusije na nekom drugom nivou koja coveku ne nudi odgovor na pitanje: Da li opravdano treba da bude uznemiren i sta treba da poduzme da bi se zastitio od gripa uzrokovanog virusom A/H1N1?

Jedini odgovor je blagovremeno potpuno informisanje i razuman pristup. Nema mesta panici, jer je grip poznato oboljenje znaci da su poznate i sve mere koje je nuzno poduzeti kako bi se sprecila ili lecila bolest. Zato apelujem na sve da budu oprezni kako u pogledu izvora informacija koji biraju, do licnog odnosa ka sopstvenom zdravlju. Oprez upucuje na brizljivo upraznjavanje preventivnih mera u pogledu higijenskog nacina zivota: redovno pranje ruku, redovna licna higijena, koriscenje jednokratnih maramica i vlaznih maramica, izbegavanje javnih skupova i u slucaju pojave simptoma blagovremeno javljanje lekaru u cilju adekvatnog nadzora i eventualnog blagovremenog ukljucivanja terapije. Ukoliko imate smetnje ili nejasnoce kako da se ponasate u datoj situaciji obratite se lekaru ili pozovite neke od telefona Ministarstva zdravlja, Instituta "Batut" ili Zavoda za javno zdravlje.

Sa stanovista istine kocka i krug su nepromjenljive geometrijske figure, koje se mogu strogo definisati matematickim formulama, ali iz perspektive covecijeg oka ove figure mogu poprimiti vrlo razlicite forme, pa se promenom ugla gledanja kocka lako moze videti u formu piramide. Istorijske zabeleske, epidemioloske studije, poznavanje etiologije i patogeneze oboljenja imaju prakticnu vrednost koja upucuje coveka na izvodjenje logickih zakljucaka i postupanje u skladu sa njima. Inferioran mentalit lako prihvata ideje o moci tajanstvenih sila, usuda ili prirode, jedino pravo ime za to je sopstvena nesvesnost. Zelimo li dakle ostati u granicama svesnosti necemo lutati po neizvesnim poljima i predavati se ispraznim hipotezama, vec cemo se usredsrediti na razumno utvrdjivanje pojava. Svaki zakljucak koji bi smo izveli iz svog ugla posmatranja bez validnih argumenata najcesce je preuranjen, jer iza pojava koje vidimo ima i takvih koje uopste ne vidimo. Nauka nije bankrotirala i nema uloge u danasnjoj anarhiji, kao ni u novoj sili koja se iz te anarhije uzdize, ona nam donosi poznavanje relacija i istinu; nikada nije obecala zivot na zemaljskoj kugli bez bolesti.

Epidemiologija kontagioznih infektivnih oboljenja proucavajuci nacin i uslove koji potpomazu njihovo sirenje je jasna: Kontagiozne bolesti se direktno ili indirektno prenose od bolesnika ili kliconose na zdravu osobu i to preko izlucevina koje moraju sadrzati uzrocnike. Zoonoze su infektivna oboljenja koja se direktno prenose sa bolesne zivotinje na coveka ili preko njenih preradjevina (meso, krzno, koza...itd.). Ni ujednom uzorku svinjskog mesa nije dokazan uzrocnik! Znaci da nije dokazano da se ova bolest prenosi hranom svinjskog porekla, ali s obzirom da je indeks kontagioznosti virusa A/H1N1 uzrocnika epidemije trenutno vrlo visok, nuzan je oprez koji se ogleda u adekvatnoj termickoj obradi (160 °F) namirnica svinjskog porekla. Indeks kontagioznosti oznacava broj obolelih od stotine osetljivih osoba koje su bile izlozene infekciji, stepen kontagioznosti se menja u raznim periodima jedne iste bolesti sto zavisi od masovnosti i rasprostranjenosti agenasa u obolelom organizmu i puteva njegove eliminacije. Tako je kontagioznost uglavnom u piku kada je bolest najrazvijenja, a zatim progredijentno opada. Ako pogledamo statistiku na sajtu WHO letalitet, tj. broj umrlih od sto obolelih od jedne bolesti za grip uzrokovan virusom A/H1N1 je manji od sedam odsto. U SAD godisnje oboli izmedju pet i dvadeset odsto populacije od gripa, preko dvesta hiljada ljudi biva hospitalizovano, a oko trideset i sest hiljada ljudi umre od posledica komplikacija gripe svake sezone. Radjene studije pokazuju da je u blazim sezonama mortalitet uzrokovan influencom osam umrilh u EU (mortalitet je broj umrlih od jedne bolesti na sto hiljada stanovnika), dok u jakim sezonama (ne pandemijama!) broj umrlih dostize cetrdeset i cetiri na sto hiljada obolelih (Tillett 1980).

Hiljade pojedinaca, pa cak i ceo jedan narod u odredjenim okolnostima pod odredjenim jakim emotivnim uplivom kao sto je naprimer opasnost od smrtonosne gripe moze u svom delovanju poprimiti sve odlike delovanja psihologije gomile. Negujte svoju osobnost, oduprite se snagom sopstvenog individuuma sugestijama i delujte kao razumna bica, razvijte svest da zdravlje nije samo odsutvo bolesti vec stanje potpunog psihickog, fizickog i socijalnog blagostanja.