Dajal ap je prevazidjen, internet je sobom doneo mnogo udobnije brzine, u vidu ADSL, kablovske, wireless konekcije, a sa njima i nove vrste problema.
ADSL, kablovska, wirelles konekcija prema internetu se bitno razlikuju po tehnologiji ostvarivanja, ali rezultat je na kraju isti - sve one imaju za cilj da računar korisnika spoje na globalnu mrežu putem TCP/IP protokola i omoguće mu sve dostupne servise koje Internet nudi.
Jednog prosečnog korisnika verovatno uopšte ne zanima kako funkcionišu TCP i IP protokoli, ali dovoljno je znati da ih to nešto čini u nekom smislu ravnopravnim. I veliki i mali računari pomoću ta dva protokola ostvaruju i sve druge, tako da u velikoj meri od stepena umešnosti korisnika i nivoa njegovog predjašnjeg iskustva zavisi i to koje će sve servise omogućiti sebi na svom računaru.
Dakle jedan vešt ili iskusan korisnik može na svom malom računaru podići i email server (da direktno sa svog računara šalje poštu, recimo), ili veb server (da tu, na svom stolu "ugošćava" svoj sajt, dakle ostvari svoj hosting), ili skoro bilo koji od "ozbiljnih" servisa kojima je "prirodno" okruženje neka ozbiljna, moćna mašina.
O toj vrsti "ravnopravnosti" govorimo i pominjemo je čisto da steknemo sliku o prirodi konekcije kojom raspolažemo. A jednog prosečnog korisnika, sa uobičajenim potrebama, takve mogućnosti zapravo i ne interesuju.
Ono što jednog konzumenta Jutjuba i Fejsbuka najčešće interesuje, a ponekada mu pravi i problem, je kvalitet konekcije, to jest - brzina i stabilnost veze.
Kako ustanoviti brzinu svoje konekcije?
O ovoj temi postoji jedan relativno lepo sročen članak na sledećoj adresi:
ADSL na Umci - informacije, obavestenja i problemi
http://www.facebook.com/topic.php?uid=10774539245&topic=8683#post116315
Ne mislim da je taj članak odgovorio na sva pitanja vezano za problematiku ustanovljavanja brzine veze prema Internetu. Ali, mislim da se moja malenkost potrudila i donekle uspela da na jednostavan način u tom tekstu pruži osnovni set informacija koji je neophodan u slučaju kada neiskusan korisnik ima probleme sa brzinom.
Ping pokazuje koliko se brzo, tojest koliko vremena protiče, od momenta kada vaš računar pozove udaljeni računar, do momenta kada stigne odziv. Ping manji od 40ms bi se mogao i dan danas smatrati odličnim, ping manji od 80ms je sasvim prihvatljiv, dok su oni od 120 ili 220 milisekundi znak da se verovatno radi o tome da pingujemo neki računar u USA ili Australiji. A ping od 2.000 milisekundi je već očigledan znak da nešto nije u redu.
Takodje, treba imati u vidu da naravno postoje i drugi metodi ustanovljavanja brzine veze, ali ako budete čitali prepoznaćete i delove koji ne zavise od metoda, tojest koji su opšti.
Najčešći uzrok nestabilnosti, pucanja ADSL veze
Kada Internet stupi u jedno prosečno domaćinstvo, to obično znači da je član koji žarko želi ADSL upravo doneo u kuću paket koji čine:
- ADSL modem
- telefonski razdelnik
- CD
- upuststvo
- ugovor o ADSL usluzi
Medjutim, kao što smo gore pomenuli da jednog takvog korisnika zaista ne treba da interesuje kako funkcioniše TCP i IP, šta su datagrami, kako se podiže Apači server i slično, tako sada u ovom trenutku imamo situaciju da isti taj korisnik ne ume da prepozna poziciju koja mora da ga zanima.
Korisnik treba da se potrudi da pre sklapanja ugovora zna šta potpisuje. To je smisao ugovora: kontaktirate recimo tri provajdera i raspitate se kakve su njihove usluge, i na osnovu toga sklopite ugovor kakav vam najviše odgovara. Nije dobro sebi inertnošću ukinuti mogućnost izbora.
Druga stvar je uputstvo koje dolazi uz modem i razdelnik. Vrlo često korisnik letimično pregleda, ako uopšte pregleda instrukcije. Uputstva naravno ne treba učiti napamet, već ih treba čitati do momenta kada je jasno sve ono što u njima piše.
I sada dolazimo do pucanja veze, o čemu smo i počeli ovu priču. Dešava se da korisnik previdi jednu važnu stvar koja je navedena u uputstvu, a to je da telefonski razdelnik treba priključiti direktno na telefonsku liniju, a sve ostale uredjaje treba uključiti u razdelnik.
To znači sledeće: vaša telefonska linija treba da bude uključena u glavnu utičnicu razdelnika i na tom delu voda ne treba (ne bi smeo) da bude priključen ni jedan telefon, niti faks.
Sve telefone treba uključiti u onu granu razdelnika koja je najčešće obeležena tako: nacrtan je mali telefončić na njoj, ili piše "TEL".
Dakle, najprostije, najnarodskije i najdetaljnije rečeno: žice preko bandere dolaze do krova, ulaze u stan i tu negde po parketu ih šutirate nogama i prvo (i jedino) na šta treba da budu spojene, treba da bude razdelnik. Ispred tog spoja ne treba da bude nikakav drugi spoj, na neki drugi uredjaj.
Idemo dalje i sada na drugu stranu razdelnika spajamo sve ostalo: onda spajamo ADSL modem u razdelnik, u onu utičnicu razdelnika na kojoj je nacrtan kompjuter (verovatno), a u onu drugu utičnicu, na kojoj je nacrtan telefon, u nju spajamo telefon.
Ukoliko telefon spojite ispred razdelnika, verovatno će svako podizanje slušalice značiti i pucanje veze prema Internetu.
Šta da radimo ako imamo više telefona?
Šta god da radimo, ne treba ih spajati ispred razdelnika. Onu utičnicu razdelnika na kojoj je nacrtan telefončić treba koristiti za sve naše telefončiće i telefone, dakle odatle praviti račvanje na onoliko telefona koliko imamo, ali treba voditi računa: pitanje je koliko uredjaja taj razdelnik može da podrži, ili - izdrži.
Pogledajte svoju dokumentaciju, ili pitajte svog provajdera.
galeksic
