Resenje za vesele snove je jedna casa mleka pre spavanja i - da se procita neka laka knjiga. Moze cak i decja slikovnica - da se vratimo u detinjstvo.
I da si pozelimo sto hocemo da sanjamo - to ponavljamo sve dok ne zaspimo.
Sretni i laki snovi.
Lidija
Saveti za miran san
Mnogi ljudi spavaju loše, mnogi znaju kako je to: lezite u postelji, iscrpljeni i mrtvi umorni a ne mozete zaspati prevrcete se levo – desno, ali bez uspeha. Razlog i kada nije očigledan, uvek postoji: strepnja, uznemirenost, strah, briga, ne dozvoljavaju da se misli umire i telo opusti.
Duhovni zivot je taj koji stoji na vrhu zamisljene piramide covekovog bica. Zato svakodnevne izbore, odluke i aktivnost moramo usmeriti tako da postignemo relativnu harmoniju intelektualne-emotivne-voljne dimenzije našeg bića.
Svaki dan je kao mali obrazac covecijeg zivota pa se jutro moze smatrati kao mladost, podne kao doba zrelosti, a veče kao starost. San tako biva ona mudra uredba prirode, kojom se trosenje naseg zivota u izvesnoj meri zadrzava.
Savet lekara treba potraziti kada ni posle pola sata lezanja u postelji ne dolazi san, uprkos svojoj potrebi za duzim odmorom, ako se u toku noći budi bar dva puta i duze vreme ne moze da zaspi, ili kada posle cetiri ujutru vise ne moze da spava.
Pomozite sami sebi!
1. Obratite paznju na ritam spavanja: nastojte da lezete i ustajete iz postelje u isto vreme, čak i vikendom.
2. Ako se probudite u toku noci i ne zaspite ponovo u toku petnaest minuta, ne insistirajte upornim zmurenjem, slusajte malo muziku, procitajte koju stranu knjige ili casopisa.
3. Vodite racuna o tome koliko je vama licno sna potrebno.
4. Izbegavajte popodnevno dremanje.
5. Naucite da volite svoju spavacu sobu, urdite je po svojoj volji, nabavite kvalitetan madrac, postelja treba da je 20 cm sira od vaseg tela, jastuk treba da je adekvatne cvrstine kako bi obezbedio pravilno drzanje glave i kicme.
6. Nosite udobno rublje, ne spavajte nagi. Već i obicna pamucna majica zastitice vam misic vrata i ramena od hladjenja.
7. Pustite neku mirnu muziku i dozvolite da vas uljuljka u san.
8. Večernja setnja zagrejace vam misice, i kada se oni ohlade vi cete osecati potrebu za snom.
9. Četiri do pet sati pre sna okupajte se u toploj vodi, to ce podici vasu telesnu temperaturu, a kada ona opet padne, bicete umorni i lakse cete zaspati.
10. Vodite racuna o vasoj ishrani, nikotin deluje razdrazujuce zato ne treba pusiti pred spavanje, izbegavajte alkohol iako on nekoliko sati prigusuje nervni sistem, posle toga cete lezati budni u postelji.
11. Pred spavanje izvrsno deluje komad hleba, ili casa mleka ali obranog da ne biste "prekovremeno" zaposlili telo.
12. Jela koja su bogata sadrzajem L-triptofanom (karfiol, brokoli, tamni spageti, sir, obrani jogurt) uzeti 2 do 4h pre spavanja deluju smirujuce.
13. Jedite manje secera, ako je moguce manje od 20g dnevno. Nagli porast nivoa secera u krvi moze uciniti da se osecate "naelektrisano", dok vas pad nivoa u toku noci moze probuditi. Ako vam se to dogodi - pojedite neslani beli sir ili casu jogurta.
14. Nastojte da tokom dana unesete bar 8 casa vode, na taj nacin cete olaksati nocni posao vasoj jetri i sistemu za varenje.
15. Postelja sluzi za spavanje (vodjenje ljubavi je takodje dozvoljeno jer se luce i oni hormoni koji podsticu san). U njoj nema mesta za sluzbene papire, telefoniranje, gledanje TV-a, ali ni raspravama sa partnerom. Namirisite jastuk lavandinim uljem ili pak vasim parfemom i prepustite se zagrljaju.
Ne potcenjujte moc zelje ona je "more energije", zazelite sebi dobar san!
majra
Sto je nesanica, zasto nam se dogadja
Mnoge muče teške, iscrpljujuće nesanice kojih uglavnom pokušavaju da se reše pomoću raznoraznih sredstava za spavanje. Poneki tako postaju pravi tabletomani. Nesanica međutim ima svoje uzroke koji se ne mogu ukloniti tabletama, pilulama i ostalim spoljašnjim sredstvima. Ti uzroci su duboko u nama, oni su deo našeg odnosa prema životu.
Nesanica je posledica straha od tonjenja u san i prepuštanja snu. U osnovi je to strah od gubitka kontrole nad sobom i svetom oko sebe.
San je gubitak voljne i racionalne kontrole nad sobom, što zastrašuje mnoge ljude. Naročito one koji su ponosni na svoju samokontrolu.
Otkuda tako velika potreba za samokontrolom? Čega se to boje ljudi koje užasava pomisao na gubljenje vlasti nad sobom, pa makar to bilo i samo u snu? Boje se da na površinu ne ispliva nešto što sa mukom potiskuju. Nešto što čuči negde u njihovoj unutrašnjosti i vreba priliku da iskoči. Nešto što ne žele da priznaju ni samima sebi. Želje, osećanja, misli koje se bitno razlikuju od svesnog i racionalnog stava koji su zauzeli, kao i od predstave koju su o sebi stvorili.
To je nešto što preti da ih raznese u paramparčad, da potpuno uništi s krajnjom mukom održavano jedinstvo njihove ličnosti. Samokontrola je način da se na silu, pomoću pomnog nadzora, uspostavi kakvo-takvo unutrašnje jedinstvo i time prevlada duboka emocionalna pometenost.
Gubitak samokontrole predstavlja ogromnu opasnost po unutrašnje jedinstvo. Otuda tako veliki strah od svega onoga što izmiče kontroli, uključujuči tu i san.
Drugi su pak ljudi opsednuti potrebom da kontrolišu i nadziru svet oko sebe, podsvesno uvereni da tako obuzdavaju opasnosti koje odasvud prete. Upinjući se da uvek ostanu budni, oni liče na vojnike koji su neprekidno na straži.
Prepustiti se snu za te ljude znači ostaviti svet bez nadzora. I time otvoriti mogućnost da se dogodi nešto strašno ili bar krajnje neprijatno.
Za te ljude je san krajnja neopreznost. Nesanica je izraz njihovog odbijanja da se, makar privremeno, odreknu nadzora nad pretećim i neprijateljskim svetom.
Nema lakih i brzih rešenja za neprilike koje nas muče. Sve je u nama duboko povezano. Ukoliko želimo da prevaziđemo nevolje, moramo se temeljno pozabaviti sobom. Ko želi da se reši nesanica, mora se suočiti sa svojom potrebom za kontrolom i samokontrolom.
Sve drugo je tek privremeno gašenje požara koji može uvek iznova buknuti.
Da bismo sebe upoznali, moramo najpre da zastanemo i da se zapitamo nad sobom, umesto da žurno prelazimo preko svojih osećanja, misli i postupaka. Sebi smo zagonetka čija se odgonetka ne nalazi spolja, već u nama.
Da bismo razumeli sebe, neophodno je da se najpre začudimo nad sobom. Šta to zapravo osećamo, mislimo, radimo? I zašto? Od čega je sačinjeno složeno tkivo naše ličnosti? Kako su isprepletene, kako zapletene, kako povezane niti našeg unutrašnjeg tkanja?
Odgovori se neće pojaviti odmah. Put kojim se do njih stiže ume da bude i dug i krivudav. Ovde prečice ne pomažu, niti od žurbe ima bilo kakve koristi. Naš odbrambeni sistem će nas često zavoditi na stranputicu, često nam podmetati lažna rešenja. Potrebno nam je strpljenje, potrebna nam je istrajnost.
Da bismo došli do istine o sebi, moramo razotkriti sve svoje laži, naročito one do kojih nam je najviše stalo, posebno one bez kojih nam život izgleda nezamisliv. Moramo se odreći svih onih prividno slatkih ali otrovnih samozavaravanja. Moramo se lišiti svih onih silnih pokrića i izgovora kojima sebe podupiremo i opravdavamo.
To nije lako, ali je izvodljivo. Obmotali smo se samozavaravanjima u nadi da ćemo tako izbeći ili bar lakše podneti udarce koje nam život nanosi. Strahujemo da bismo bez njih bili uništeni. Taj strah je neopravdan. Što smo bliži sebi, to samo otporniji i jači.
Sebe nećemo odgonetnuti isključivo razumom. Nismo matematička jednačina. Sebi smo mnogo više emocionalna nego intelektualna zagonetka.
Važno je da pustimo našim osećanjima da nas vode. Ma kako mučna, protivrečna ili zastrašujuća ona bila. Ma koliko nas možda užasavala pomisao od gubitka samokontrole.
Naš odbrambeni sistem će često pokušavati da nas spreči u napredovanju ka sebi samima, dovodeći nas u stanja otupelosti. Ili će pokušati da nas omete u istraživanju, čineći nas bezvoljnim, sasecajući motivaciju. To se lako može dogoditi kada smo nazreli ili bili blizu da nazremo nešto veoma važno.
Otupelost i bezvoljnost nisu prirodna stanja. Niti su se na nas sručila bezrazložno, niotkud. To su oružja kojima se naš odbrambeni sistem služi u borbi protiv nas samih.
Tu borbu možemo dobiti. Sebe možemo odgonetnuti. Za to nije potrebna nikakva natprirodna snaga. Najvažnije je da se zapitamo nad sobom i da istrajemo u toj upitanosti.
Lidija
Miran san bez tableta
Sasvim je uobicajeno da se olako posegne za lekom kada se oseti slabost, napetost ili nas nesto zaboli. Bez razmisljanja pribegavamo svakojakim «pomocima», u zelji da sto pre, sto brze, ponovo «zaboravimo» na sebe i vratimo se bezbriznoj «monotoniji» zivljenja. Tako se ponovo vracamo uzurbanoj svakodnevnici u kojoj nas cekaju nedovrseni poslovi, odlozene obaveze ili gomile novih planova.
Nezasito opterecujemo sebe novim zeljama i prohtevima, a usput dopustamo i poneki nasladu, hraneci dusu instant umetnoscu, a telo isto takvom hranom. Nehajno grabimo za gotovim resenjem, a pri tome zaboravljamo na sopstvenu odgovornost prema sebi i obavezu da cuvamo i negujemo zdravlje dok smo zdravi. Priroda u izobilju hrane pruza lekovita sredstva. Posegnite za njom!
Kao posledica stresa koji prouzrokuje nervozu, osetljivost u vecim razmerama, poremecaj metabolizma, javlja se i simptom koji se naziva poremecaj sna.
Osobe koje su suvise napete preko dana imaju veliki problem da uspostave miran san, te stoga, misleci da im je lakse i brze, koriste tablete da bi se opustile pred spavanje i sebi obezbedile neohodne sate sna.
Postoje razne tablete koje su vec siroko rasprostranjene u upotrebi, ali niko ne razmislja kakve posledice po zdravlje u pojedinim slucajevima te tablete mogu izazvati.
Kao rezultat svog istrazivanja becki profesor Hademar Bankhofer preporucuje da se umesto tableta koriste odredjeni vitamini. A sve u cilju izbeci koriscenje tableta.
Vitaminska vecera
Namirnice koje sadrze dovoljno
kalcijuma (utice povoljno na nerve u mozgu i veoma vazan za izgradnju kostiju) i
triptofana (vazna amino - kiselina koju organizam ne moze da proizvede sam, a podstice coveka da brze utone u san).
Najefikasnije je koristiti oba sastojka istovremeno jer u tom slucaju gotovo da nam se moze garantovati miran i opusten san.
Tipofan koktel se moze napraviti tako sto cete dobro pomesati mikserom:
- Toplo mleko
- Pola banane
- Dve kasike meda
Pije se polako sat vremena pre spavanja.
Ostale namirnice koje mogu podstaci miran san su sledece: casa toplog mleka pomesana sa polovinom banane, spanac, spagete sa sosom od bosiljka, na pari pripremljen plavi patlidzan ili brokoli kao i parce hleba namazano puterom od kikirikija.
Pokusajte pre nego se olako prepustite uzimanju tableta.
Postanite aktivni sakupljac mirnih, slatkih snova.
j@
Nauka o snovima
Kada god je mozdana kora aktivna postoje neki dozivljaji – svesni smo pojava oko nas i u nama samima imamo razlicite vrste kognitivnih, emocionalnih i konativnih dozivljaja. Tako je uvek u budnom stanju, ta svest moze biti jasnija - kao pri dozivljajima sa paznjom, a moze biti i manje intenzivna i jasna – kao pri opustenosti i sanjarenju. No, u budnom stanju uvek postoji trajan tok svesti. Aktivnost mozdane kore a time i stanje svesti podleze cirkardijalnom ritmu i shodno tome u toku spavanja se smanjuje ali ne prestaje – to potvrdjuju snovi. Snovi su normalna pojava, pa su i prirodno stanje svesti, ali drugacije od svesti u budnom stanju.
Onirologija je nauka o snovima, njihovoj tajanstvenoj prirodi i tumacenju njihovog znacenja se nije mnogo razvila. San kao dusevni fenomen je marginalizovan u svim aspektima iako nedvojbeno izaziva nasu paznju. Prvo sistematsko objasnjenje sadrzaja snova je dato 1899-e godine kroz delo Siegmunda Freuda “Tumacenje snova”. Njegova istrazivanja na polju nesvesnih psihickih procesa su iznedrile teze i u izvesnoj meri podarile snu kao fenomenu dignitet. Po njemu snovi predstavljaju prvenstveno ispunjenje zelja, i to pre svega onih cije se zadovoljenje sprecava vladajucim drustvenim normama – odredjenih seksualnih i agresivnih zelja.
Druga im je funkcija da cuvaju spavanje; zato na primer ako smo otkriveni i hladno nam je sanjamo da pada sneg. Frojd je isticao da je nuzno razlikovati manifestni sadrzaj o kom neposredno znamo od latentnog, skrivenog sadrzaja koji je pravi smisao sna. Manifestni je zamaskirani latentni sadrzaj. Maskiranje se ostvaruje delovanjem super-ega, tj. usvojenih moralnih principa, a obradom – prerusavanjem osoba i zbivanja, njihovim sazimanjem i pretvaranjem u metafore, posebno koriscenjem simbola i pred samim sobom se sakriva pravi smisao snova. Analizirajuci manifestni sadrzaj koristeci postupak slobodnih asocijacija (navodjenje prvih misli koje nam se jave u vezi sa manifestnim sadrzajem) razotkriva nesvesne teznje i zelje koje su izvor snova. No Frojdovo nastojanje da se ovaj fenomen uklopi u poznati panseksualni koncept su iscrpljivala misiju sna.
Razvoj psihoanalitickog pokreta je doneo i prva eksperimentalna istrazivanja gde se uz pomoc dijagnostickog metoda poznatog kao elektroencefalogram pokazalo da san poseduje pre kvalitet dogadjaja nego misli, jer spavac sadrzaje koje sanja cuje i vidi identicno culnoj percepciji na javi. Ova istrazivanja ukazuju da je san autonomni kreativni proces koji se zbiva u nesvesnom i koji simbolickim elementima tendenciozno pokusava da se obrati ili prodre u ljudsku svest.
Ovo u velikoj meri ide u prilog Jungovoj interpretaciji sna kao manifestacije ispod praga svesti, koja ima tendenciju da postane realna. Kreativni proces u kome dusevni sadrzaji nastoje biti inkorporirani u svest i rabljeni u realnosti. Zbog svog snaznog simbolickog i vrlo cesto nejasnog sadrzaja najcesce ga odbacujemo kao trivijalnu pojavu lisenu smislenosti, a samo oni snovi koji su snazno emocionalno nabijeni i iz kojeg se budimo imajuci osecaj da se to stvarno dogodilo, uspevaju „zakaciti“ kariku nase realnosti i po budjenju nas zaustave, i navedu na razmisljanje. Kada je strepnja zbog vidjenog sadrzaja velika mnogi posegnu i za tumacenjima uz pomoc sanovnika, prepricavanjem prijateljima i pokusajem da putem komparacije iznedre smisaonost i poruku.
Postoji vise teorijskih argumentacija zasto se snovi kao dusevni fenomen pojavljuju, od opste poznate kognitivne po kojoj su oni nuspojva procesa sortiranja informcija, preko aktivaciono sinteticke u kojoj su oni rezultat (spontane promene akcionog potencijala i posledicnog sinaptickog prenosa impulsa („neutralne buke“) u vise strukture) nastojanja mozdanih struktura da organizuju i shodno postojecim iskustveno pohranjeniim resursima daju smislenu formu (u zavisnosti od mesta praznjenja oni dobiju smisao poznatih sadrzaja, akcija, tipa trcanja, padanja...etc.), do teorijskih pretpostavki da se mozak tokom spavanja oslobadja nepotrebnih informacija koje sakuplja u budnom stanju i da kao produkt reciklaze nastaju informacije - snovi. Teorija o snovima se namnozilo, ali jos uvek nema zvanicnog konsenzusa koji bi imao naucnu potvrdu. Nastojanja da se po sadrzaju kategorizuju uglavnom se definisu sa nekoliko grupacija.
Vrste snova
Obicni ili mozdani snovi
Najucestaliji, banalni produkt percepcije svakodnevnih dogadjanja i informacija kojima smo izlozeni putem mas-medija. U tim snovima se mogu prepoznati i detektovati komponente sa kojima se dolazi u kontakt na javi. Sadrzajem takodje vrlo cesto oponasaju neka zbivanja koja su dozivljena kao konfliktna na javi, ali u drugom kontekstu. Vrlo cesto se desava obrada situacije koja je u dnevnim zbivanjima uzrokovala neki oblik frustracije, s tom razlikom sto se fabula radnje obicno odvija dijametralno drugacije. Naprimer, ako ste u toku dana imali razgovor u kome ste procenili da je za vas najbolje da se povucete pa ste se tako i ponasali (uprkos emotivnom naboju koji ste potisnuli), u snu mozete doziveti slicnu a ponekada i identicnu situaciju ali sa varijacijama na temu vase reakcije.
Na ovaj nacin opetovanom obradom primljenih informacija svest pokusava na „bezbednom terenu“ da napravi procenu gde leze zamke i da simulira moguci razvoj i ishod dogadjaja pri odredjenom postupanju. Mozdani snovi se odnose i na banalne snove koji nastaju kao rezultat obrade nepotrebnih informacija za egzistenciju jedinke (tipa trivijalnih razgovora, informacija koje sakupite culima dok se krecete – slike izloga, ulomci recenica tudjih razgovora, naslovne strane casopisa sa trafike dok ste bacili letimican pogled...) i ovakve snove vecina ljudi definise kao konfuzne bez pocetka i kraja u smislu razvoja, najcesce propraceni osecajem smusenosti i umora („Spavao sam ali kao i da nisam, jos sam umorniji“).
Kosmarni snovi
Snovi prepoznatljivi po snaznom emocionalnom naboju i negativnom prizvuku sadrzaja. Svojim sadrzajem spavaca stavlja u situacije u kojima je vidno fizicki ugrozen. Dominantan je osecaj straha, panike i bespomocnosti zbog cega se spavac budi vidno uznemiren, oznojan, sa ubrzanim radom srca, a ponekada ga probudi sopstevni vrisak ili udarac zbog motornih pokreta (snevanje da se fizicki obracunava sa drugim osobama ili cudovisnim bicima). Po budjenju osoba ima osecaj da se dogadjaj stvarno odigrao, tj. prepricavajuci sadrzaj kojeg se seca u detalje naglasava da je bilo „tako stvarno“a osecaj panike i prestrasenosti je i dalje prisutan. Obicno i u toku dana osoba se cesto vraca na sadrzaj i kaze „da nosi ceo dan san“, iako se svesno trude da ga zaborave.
Objasnjenje koje prati ovu grupaciju snova ukazuje da su oni produkt obrazaca koje smo kroz zivot preuzeli a ne koriste nam u nasem razvoju, emocije koje nismo odradili ili emocionalne povrede i traumaticna iskustva koja smo zbog osecaja bespomocnosti koji su ih pratili potisnuli u nesvesno da bi stvorili prividnu zastitu. No, ono sto ih plasira na povrsinu je vaznost koju smo im pridali dok su bila aktuelna i cinjenca da smo svesno odbili da se suocimo jer nismo bili spremni na posledice nase akcije pa smo je okarakterisali kao nevaznu i potisnuli. No, ono sto je kljucno u genezi ovakvih snova je da nismo bili iskreni ka sebi, da smo pokusali lazirati dogadjaj kao manje vredan nase paznje zbog straha od moguceg ishoda ako odreagujemo i suocimo se. U tome lezi i cinjenica da se ovakvi snovi umeju ponavljati, i to ne uvek identicni po sadrzaju, slikama ali uvek markirani osecajem ugrozenosti, teskobe i panike.
Zivotne traume, egzistencijalni problemi, nerazumijevanje okoline, neprihvacenost u okruzenju, atakovanje na vas sistem vrednosti, na licnost, pa cak i fizicki integritet ukoliko se na svesnom planu ne razlozi i ne resi konfliktna situacija nalazice „put“ da se kroz snove imitirajuci snaznom simbolikom pokusa sagledati izvesnost buducnosti ako bi ste se odvazili na odredjen tip akcije; to je kao „generalna proba“ pred premijeru, jer sve dok zaista ne resite ono od cega ste pobegli tenzija ce se prenositi i isplivavati kroz snove koji ce sadrzajem uvek biti „nocne more“.
Ponovljeni snovi i san u snu
Sanjanje snova koji se svojim sadrzajem naslanjaju na predjasnji u odredjenom pravilnom ili nepravilnom ritmu ili vremenskoj distanci (spavac moze da se probudi i da nakon kratkog perioda budnosti nastavi spavanje pri cemu se i san nastavlja kao filmska vrpca) ilistruju intenzivan i dugotrajan proces koji personu prati duzi vremenski period (nekada i godinama) tipa bolesti, lecenja, oporavka; psihickih kriza iz kojih se samostalno ne ume naci izlaz. U ovakvim snovima zbog unetih elemenata kompenzacije kriticni kvantum budne svesti cesto pokusava istrazivati sam sadrzaj sna da bi ga integrisao u budnom stanju u stvarnost i tada se desava fenomen “sna u snu”. Spavac nakon budjenja ima jasnu percepciju sadrzaja i obicno je glavni akter pri cemu se u snu sam obraca sebi (“ovo ja sanjam…”) i to posebno naglasava prilikom prepricavanja sadrzaja sna (“probudio sam se u snu”).
Snovi stvarnosti
Sanjanje sadrzaja koji su identicni sadrzajima kojima je persona izlozena na javi, poznatih mesta, ljudi, srodnih okolnosti u kojima se u svakodnevnici osoba nalazi (radno okruzenje, dom, prevozna sredstva…) s tim da se pojavljuju elementi koji nemaju logicku povezanost (pevate u kancelariji, ili vam je sused u snu partner…) tj. ne odgovaraju istini. Na ovakve snove se gleda kao na sredstvo pomoci u objektivnijem sagledavanju stvarnosti, oni se smatraju “znakovima obavestenja” da nije sve bas kako se cini na javi, i upucuju snevaca da u budnom stanju obrati pozornost na svoju percepciju i da je preispita.
Snovi sa telesnim dozivljajem
Snovi u kojima je sadrzaj indukovan nefizioloskim polozajem celokupnog tela, ekstremiteta, ili pak kompromitujuceg polozaja kao posledice pritiska vlastite tezine na neki od organa. Ponekada su oni produkt i objektivnih zdravstvenih smetnji (cirkulatorne smetnje…) ali i objektivnog okruzenja u kome se spava (sat sa klatnom – otkucaji indukuju da snevate da marsirate). Svi ovi sadrzaji su indikativni za stanje telesne napregnutosti koja je percepirana kroz san. Takodje, snovi u ovog grupaciji mogu imati erotski sadrzaj tzv. “vlazni snovi” za koje se smatra da predstavljaju kanal za praznjenje nagomilanog seksualnog fluida, detalji njihovog sadrzaja mogu odrazavati komplekse osobe (Edipov, Elektrin…), te duboko intimne odnose sa vlastitim i suprotnim polom i njihovu problematiku. I jedni i drugi generalno ukazuju da tenzija ( dugotrajno prigusivanje istinskih potreba) koja se nosi dozivljava konverziju kroz sadrzaj koji se sanja
Prekognicijski snovi
Ovo su snovi ciji se sadrzaj najcesce iz pobranog iskustva ili uz pomoc sanjarice identifikuju kao predskazivaci buducih dogadjanja. Vizije koje spavac ima dogadjaju se na samoj granici izmedju budnog stanja i snivanja. No, grupacija se teorijski navodi ali jos uvek ne postoji nacin da se njihov sadrzaj pretoci u egzaktnu percepciju bilo kojih dogadjaja u buducnosti. Takodje na validnost njihove kvalifikacije upitnost stavlja i atribucija predskazivaca samo nepovoljnih dogadjanja, jer nema podataka da se i srecna zbivanja jednako predskazuju.
Istina je da je svaki san jedinstven, elementarno neponovljiv, isti elementi u snovima dve osoba generisu se iz sasvim drugacijeg korpusa licnosti i iz drugacijeg zivotnog miljea, tako da bilo kakvi pokusaji simbolicke generalizacije su bespredmetni. Za dijagnosticko sagledavanje sadrzaja snova nuzno je imati uvid u objektivnu stvarnost same osobe ciji je san, kao i podatak o njenom subjektivnom dozivljaju sanjanog sadrzaja i svoje realnosti. Kada se ovako pristupi tematici jasno je da ne postoji univerzalno primenjiv (sheatizovan) koncept za tumacenje simbolike snova niti da su pokusaji uvida u iste uz pomoc generalizovane simbolike kakve sadrze sanovnici smisleni.
majra
Aromaterapija ili stapici
Nije lose ko ima ona ulja za aromaterapiju sa mirisom lavande da nakapa na jastuk jednu, dve kapi, meni je to pomagalo ;)
Ili mirisljave stapice (mada je to ljudima uglavnom jako) ni to nije losa varijanta :)
Nesanica, davno zaboravljena stvar
Zelite miran san, imate nesanicu, boli vas glava i mislite da vam nema pomoci. Probali ste sve, al nista od toga - lek je jednostavan, uvek na dohvat i besplatan je:
Uloguj se na INTER-CAFFE forum.
Malo prosetaj po temicama, bas su ljepe i dosta interesne. Ima od svega po malo. Mozda pozelis i nesto da napises. A u megjuvremenu si se bogami i dosta opustio. E ajmo sad na chat. O, evo tvoje omiljene pesmice. Joj odkad je nisi cuo. Pa gde te sad bas pogodili! Zatvori oci, pusti misle nek prolaze. Lepa secanja, lepe uspomene... A, kad se pesma zavrsi, vidis da se nesto lepo prica u krugu prijatelja. Cek, cek, pa zasto se ne prikljucis i ti? Puno smeha, puno sale i kad vidis na satu, vec je prosla ponoc, a ti to nisi ni osetio. Prozevas se, hvata te san, odlazis od kompjutera i gledas samo da se strpas u krevet. I tako do sutradan.
E, sad si siguran da je ovo prava terapija za tebe, ljek je proveren i odlican.
Laka vam i mirna noc i sanjajte nesto lepo.
niko650
