Kratke price, izabrane iz teksta Saseki-su (Zbirka Kamenja i Pjeska - Njogen Senzaki i Pol Reps), otkrivaju puteve i - nacin spoznaje sopstvenog bica. Zbirku kamenja i peska je u 13. veku sacinio svestenik Mudju. Kroz njih cete otkrivati osnove zen budizma.
Najstarija budisticka ucenja zastupala su stanoviste da su svet u kome zivimo i zivot samo iluzija, dok su neke kasnije pokrenute sekte, singon i zen (can u Kini) negovale osnovne ideje da je kosmicki Buda otelovljen u materijalnom svetu s kim se moze u potpunosti komunicirati i da je prosvetljenje moguce doziveti u svakodnevnom zivotu.
Osnivac zena je indijski princ koji je nakon sto se zamonasio i dobio ime Bodidarma osnovao sektu u Kini. Dok je sekta saigon bila zaokupljena misterijama i cinima, zen je odbacivao rituale i simbole insistirajuci na direktnoj komunikaciji s prirodom i univerzumom. U Japanu je ratnicka klasa samuraja posebno prihvatila zen budizam kao svoju filozofiju jer je nasao svoju prakticnu primenu u borilackim vestinama podjednako kao i u umetnosti.
Cajna ceremonija, uredjenje vrtova, poezija i slikarstvo bivale su delatnosti u kojima su mnogi umetnici bili istovremeno i svestenici zena. Vrtovi od peska i kamena (sekitei) do vrhunca dovode jednostavnost i cistotu osecanja coveka prema prirodi i univerzumu i predstavljaju demonstraciju filozofije zen budizma. Sustina zena je u vodjenju spontanog i prirodnog svakodnevnog zivota i u trazenju lepote i jednostavnosti sto se izrazava kroz kratka kazivanja i dijaloge koja se na japanskom nazivaju ’koan’ a jednostavan prevod bi bio – zen price.
Crapemyrtle blossoms on stone path at Chinese Garden in Portland by Gardening in a Minute, on Flickr
Jednog dana, neki se covek, dok je setao divljinom, namerio se na razjarenog tigra.
Bezao je pred njim, ali ubrzo je dosao do ruba provalije. Uhvatio se za neku puzavicu i poceo se spustati. Ali na dnu ga je vrebao drugi tigar.
Zatim pojavise se dva vredna glodavca i stadose grickati bas tu puzavicu.
Iznenada spazi jednu zanimljivu jagodu za oci... Ubere je i stavi u usta...
- Mmm... Kako je dobra.
Ne zadrzavajte se na proslosti, ne brinite o buducnosti. Posvetite punu paznju trenutku! Iskusite ga! Sreca je u delovanju u skladu s okolnostima kakve god one bile.
Dvadeset sveštenika i jedna sveštenica, koju su zvali Ešun, meditiralo je sa nekim zen učiteljem.
Ešun je bila veoma lepa iako joj je glava bila obrijana i haljina prosta. Nekoliko sveštenika se tajno zaljubilo u nju. Jedan od njih joj je napisao ljubavno pismo, tražeći da se tajno sastanu.
Ešun nije odgovorila. Sledećeg dana učitelj je održao predavanje grupi i, kada je ono bilo završeno, Ešun ustade. Obraćajući se onome koji joj je pisao, reče: "Ako me zaista toliko voliš, dođi i zagrli me sada."
Nan-ina, japanskog učitelja zena u periodu Meiđi posjetio je jednog dana neki profesor univerziteta koji je želio da se kod njega raspita o zenu.
Nan-in je poslužio čaj. Napunivši šolju svome gostu, nastavio je da sipa. Profesor je posmatrao kako se čaj preliva, ali kada više nije mogao da se suzdrži, reče: "Puna je. Više ne može da stane!"
"Kao i ova šolja", reče Nan-in, "pun si svojih ubjeđenja i pretpostavki. Kako mogu da ti objasnim zen ako prethodno nisi ispraznio svoju šolju?"
Šetajući pijacom, Banzan začu razgovor mesara i mušterije.
"Daj mi najbolji komad mesa koji imaš", reče kupac.
"Sve je u mojoj mesari najbolje", reče mesar. " Ovde se ne može naći ni jedan komad mesa koji nije najbolji".
Uz ove reči Banzan se prosvetli.
Ako nemate što raditi ne radite to ovde. :klap:
Daiđu u Kini poseti učitelja Basoa. Basa ga upita: "Šta tražiš?"
"Prosvetljenje", odgovori Daiđu.
"Imaš svoju sopstvenu riznicu. Zašto tražiš van nje?", zapita Baso.
Daiđu upita: "Gde je moja riznica?"
Baso odgovori: "To što tražiš je tvoja riznica".
Daiđu je bio prosvetljen! Posle toga uvek je požurivao svoje prijatelje: "Otvorite svoje sopstvene riznice i upotrebite to blago."
Jedan bogataš zamoli Sengaia da napiše nešto za trajnu sreću njegove porodice, a što bi moglo da se prenosi kao dragocjenost iz generacije u generaciju.
Sengai uze veliki komad papira i napisa: "Otac umire, sin umire, unuk umire."
Bogataš se razljuti. "Zamolio sam te da napišeš nešto za sreću moje porodice! Zašto se ovako šališ?"
"Nisam imao namjeru da se šalim", objasni Sengai. "Kada bi prije tebe tvoj sin umro, to bi te vrlo ojadilo. Kada bi tvoj unuk nestao prije tvog sina, obojici bi vam prepuklo srce. Ako tvoja porodica, generacija za generacijom, umire redom koji sam ja označio, to će biti prirodan ljudski tok. Ja to zovem istinskom srećom."
Zivio je jednom covjek koji je zelio nadici (prevladati) patnju pa je otisao u budisticki hram da nadje ucitelja, koji ce mu pomoci.
Upitao ga je: “Budem li meditirao cetiri sata dnevno koliko ce mi godina trebati da prevladam patnju?”
Ucitelj odgovori: “Ako meditiras cetiri sata dnevno mozda ces za deset godina uspjeti.”
Misleci da bi on to mogao i bolje opet ga upita: "A ako meditram osam sati dnevno , koliko ce mi onda trebati?”
Ucitelj ga pogleda i rece: "Kada bi meditirao osam sati dnevno za dvadeset godina mozda bi prevladao patnju.”
“Ali zasto bi mi trebalo vise vremena ako bih dulje meditirao svaki dan?”
Ucitelj: ”Ti nisi ovdje da bi zrtvovao svoju radost ili svoj zivot. Ovdje si da bi zivio, da bi bio sretan i da bi volio. Ako tijekom dva sata mozes dati sve od sebe, a ti umjesto toga meditiras osam sati, samo ces se umoriti, neces shvatiti smisao i neces uzivati u svom zivotu. Daj sve od sebe, i mozda ces nauciti da, bez obzira koliko dugo meditiras mozes zivjeti, voljeti i radovati se.“
Vojnik po imenu Nobušige dođe kod Hakuina i zapita ga: "Postoje li zaista raj i pakao?"
"Ko si ti", upita Hakuin.
"Ja sam samuraj", odgovori ratnik.
"Ti, vojnik!", uzviknu Hakuin. "Koji bi vladar tebe htio za čuvara? Lice ti je kao u prosjaka."
Nobušige se toliko razbjesni da poče da vadi svoj mač, ali Hakuin nastavi: "Pa ti imaš mač! Oružje ti je vjerovatno previše tupo da bi mi odsjeklo glavu."
Kada Nobušige izvuče mač, Hakuin primjeti: "Ovdje se otvaraju vratnice pakla!"
Na ove riječi samuraj, shvativši učiteljevu pouku, vrati svoj mač u korice i pokloni se.
"Ovdje se otvaraju vratnice raja", reče Hakuin.
Kada je Seisecu bio poglavar Engaku skole u Kamakuri, zatrazio je vece prostorije od onih u kojima je do tada poducavao, jer su ove bile pretrpane. Umezu Seibei, trgovac iz Eda, odluci darovati pet stotina zlatnika za izgradnju prostranije skole. Ovaj novac on donese ucitelju.
- Dobro, uzet cu ga - reče Seisecu.
Umezu predade Seisecuu vrecu sa zlatom, ali bijase nezadovoljan njegovim drzanjem. Covjek je mogao citavu godinu zivjeti s tri zlatnika, a trgovcu za njegovih pet stotina cak nije bilo ni zahvaljeno.
- U toj vreci je pet stotina zlatnika - pripomene Umezu.
- To si mi vec rekao - odgovori Seisecu.
- Iako sam bogat trgovac, pet stotina zlatnika je mnogo novaca - rece Umezu.
- Zelis li da ti na tome zahvalim? - upita Seisecu
- Pa, trebalo bi - uzvrati Umezu
Zasto bih? - upita Seisecu.
- Onaj koji daje trebao bi biti zahvalan.
Rjokan, učitelj zena, živeo je vrlo skromno u jednoj maloj kolibi u podnožju brda. Jedne večeri lopov uđe u kolibu i otkri da u njoj nema ničega što bi se moglo ukrasti.
Rjokan se vrati i zateče ga. "Možda si prešao dug put da me posetiš", reče pljačkašu, "i ne bi trebalo da se vratiš praznih ruku. Molim te, uzmi moju odeću kao poklon."
Lopov ostade zaprepašćen. Uze odeću i pobeže.
Rjokan sede onako neodeven da posmatra mesec. "Jadnik", sanjario je, "voleo bih da sam mogao da mu dam ovaj lepi mesec."
Jedan učenik zena dođe Benkei, žaleći se: učitelju imam neobuzdanu narav. Kako da je izlečim? To je nešto vrlo čudno, odgovori Benkei. Pokaži mi da vidim šta to imaš. Ne mogu sada da ti pokažem, odgovori ovaj. Kada možeš da mi pokažeš, upita Benkei. Pojavljuje se neočekivano, odgovori učenik. Onda, zakljuci Benkei, mora biti da to nije tvoja prava priroda. Da jeste, mogao bi mi je pokazati bilo kada. Kad si se rodio, nisi je imao, i tvoji roditelji ti je nisu dali. Razmisli o tome.