Oprostite kao prvo na tom kako pisem jer sam dalmatinka, pa su sva ostatala objasnjenja suvisna...
A sad malo o coviku koji me muci u snu, u biti u stvarnosti me vec misecima ignorira; kad me je poceo ignorirati snovi su postali izludujuci i zamorni ( da nije toga vec bi ja krenila dalje sa svojim zivotom ali to je nemoguce).
Sve je krenilo kad sam sanjala da putujem u busu (bus je skoro prazan mozda 10 ljudi) i zvoni mi mobitel, a ja ga ne mogu naci. znam da me zove taj covik. Dolazim na autobusni i tamo on taman kad dodem do njega onesvistim se. detalja puno bas i nema cak mi je autobusni kolodvor na kojem sam nepoznat u mraku i magli.
Nakon par dana sam sanjala da smo na veceri u nekom restoranu. Sve je puno stakla i ruza u rozoj i crvenoj boji sidim u nekoj haljinici crnoj s bilim tockama. U trenutku dolazi dvoje nepoznatih ljudi s kojima on prica, a ja sam po strani ko nekakav promatrac.
Sad samo sanjam da se on pakira kao da ide na more. Vidim jasno njegove kupace i jos neke detalje, neka dva prstena, jedan u obliku srca i jedan s nekakve dvije kockice koje podsjecaju na nekakav crni kamen, koji se cudno cakli.
U zadnjih misec dana svaki tjedan skoro san se izmini... ali cilo vrime osoba ostaje ista.
jucer sam dozivila prvi san od pocetka do kraja (samo se nisam onesvistila)
saznala koje je to misto u magli u snu obrovac...
e i da i treci je san bio istinit znaci sanjala sam da se spremao na more tocno kad se to dogadalo a ja to nisam znala...