Spremanje zimnice - prirodno, domace, zdravo Životni stil

Ostavljena zimnica, to je velika blagodet za trpezu u zimskim danima. Ljubav, tradicija i posebno čuvani rituali i recepti su znamenje svake porodice.

Već s proleća dok ima neutrošene zimnice vešte domaćice počinju da obnavljaju svoju ostavu novom zimnicom. Pod zimnicom podrazumevamo sve što se ostavlja, počevši od svežeg graška i jagoda pa sve do kompota od dunja i kiselog kupusa: povrće, kompoti, pekmezi, slatka, sirupi, suvo voće, jednom rečju sve ono što se upotrebljava za jelo u domaćinstvu a nije dostupno tokom cele godine.

U nedostatku svezeg povrća i voća, ostavljena zimnica je velika blagodet za trpezu u zimskim danima. Ljubav, tradicija i posebno čuvani rituali i recepti su znamenje svake porodice. Svi imaju svoje beležnice "kuvare" koje brižljivo čuvaju, ali isto tako s pažnjom ugoste svojim djakonijama drage goste.

Iako će svaka domaćica sa zagonetnim smeškom da vas pogleda kada je upitate za recept, sve se slažu u jednom: pravila za stavljanje zimnice jesu ispravne patent tegle, dobar kvalitet voća i povrća i posebno adekvatna ostava gde se zimnica odlaže. Ako se zimnia ostavlja u običnim teglama, bez hermetičkih zaklopaca, moraju se tegle čvrsto uvezati celofanom ili pergament-papirom i kanapom.

Konzerviranje namirnica

Konzerviranjem namirnica omogućuje se njihovo čuvanje i korišćenje tokom cele godine što je od posebnog značaja, jer omogućava održavanje zdrave i raznovrsne ishrane tokom cele godine. Pod samim postupkom konzervisanja podrazumevamo preradu namirnica kojom se otklanjaju svi činioci koji utuču na menjanje svojstava dovodeći do kvarenja namirnica.

Za posao konzerviranja treba izvršiti pripreme, a to znači pravilno planirati vreme, odabrati i pregledati potreban pribor i posudje, pripremiti ostavu i na kraju nabaviti kavlitetno voće i povrće. Najbolje je dan ranije pregledati sve tegle, flaše, jer se ne sme dogoditi da se za konzervisanje upotrebe one koje su malo oštećene. Isto tako treba pregledati i gumene kapice za flaše i gumene prstenove za tegle. Sav pribor treba da je na domaku ruke, kako bi posao mogao da s odvija lančano, lako i nesmetano.

Da bi se što više očuvali važni sastojci (znatne količine vitamina C) već u ovoj početnoj fazi, za pranje i držanje voća ili povrća treba upotrebljavati porculansko ili plastično posudje, a za sečenje nožiće koji su načinjeni od nerdjajućeg čelika. Ne treba zaboraviti ni na čist manji ručnik ili sudnu krpu.

Pre početka treba pregledati i zalihe šećera. Preporučljivo je da se za konzervisanje štedi šećer tokom zime, i na taj način nam neće biti najednom povećan novčani izdatak. Naime, dobra navika je da se svaka ispražnjena tegla kompota odmah napuni šećerom, to se tada i ne oseti na kućnom budzetu, a u sezoni konzervisanja odlično posluži.

Pranje posudja i pribora treba obaviti naročito pažljivo. Tegle nakon pranja sa deterdzentom isprati, zatim staviti u veliki suds a vodom (hladnom ili mlakom), i postepeno zagrejavati dok ne proključaju, a zatim ostaviti u vodi do upotrebe. Ako se nešto ranije izvade, treba ih poredjt na čistu, prepeglanu krpu sa otvorom okrenute nadole. Tegle se ne smeju brisati. Gumeni zatvarači, prstenovi i poklopci moraju se takodje prokuvati i ostaviti u prokuvanoj vodi do upotrebe. Ako nemate tako veliki sud, sterilizacija tegli se moze izvršiti i u pećnici gde i ostaju do upotrebe.

Voće i povrće namenjeno zimnici treba da je najboljeg kvaliteta, posebnu pažnju treba obratiti na stepen zrelosti, pa prema njemu i odabrati (sortirati) plodove. Veoma zrelo voće se upotrebljava za spremanje soka, a čvršće za pripremanje kompota, povrće biramo zdravo bez vidljivih oštećenja.

Količine voća i povrća za zimnicu

U zdravoj ishrani, voće i povre treba da su sastavni delovi svakodnevnih obroka. Računajući da u zimskim mesecima, od novembra do kraja aprila, svaki član (računamo četvoročlanu porodicu) treba dnevno da unese po 150 grama svežeg voća, to iznosi: 180 dana x 50 grama = 27 kilograma po osobi, odnosno 110 kilograma za četiri člana. Na isti način se dolazi i do potrebne količine marmalade, računajući po 50 grama na jednu osobu sto ukupno daje 9 kilograma po osobi tj. 36 kilograma za četiri člana. Za ovu količinu marmalade potrebno je 25 kilograma voća i 16,5 kilograma šećera.

Potrebe u kompotu, računajući za mesece novembar i decembar po jednu teglu, a od januara do aprila po dve tegle nedeljno iznosi 43 tegle od 1 litra. Za njegovo pripremanje potrebno je oko 40 kilograma svežeg voća.

Za pripremanje voćnih sokova potrebno je 45 kilograma voća.

Raznog konzervisanog povrća u teglama treba pripremiti 34 komada (od 1 litra) ili 38 kilograma povrća.

Kiseli krastavci i slični proizvodi – računajući potrošnju dva puta nedeljno po 80 grama izlazi da je za jednu osobu potrebno 160 grama; za četiri osobe 64 grama nedeljno; okvirno dakle za četiri osobe u 22 nedelje to iznosi 14 kilograma. Za konzervisanje krastavaca potrebno je nabaviti 18 kilograma svežih krastavaca.

Ovo su bile predpripremne radnje, no da bi dobili najbolju domaću zimnicu potrebni su nam najbolji recepti, oni provereni kod vaših baka, majki ili vas lično. Da bi smo i osetili dobre stare ukuse sa novim šmekom, koji mu svaka domaćica udahne ljubavlju dok svojim spretnim rukama ide korak po korak, iz faze u fazu do pikantne čarolije u tegli pozivam prijatelje, jer se tajne mogu odati samo i jednino prijateljima da otvore svoje kuhinje i prikažu nam slikom i rečju kako su stigli do tegli punih ukusa i slasti.

Pokažite kako se od staklene tegle stiže do najbolje domaće zimnice koja nosi pečat vašeg ličnog umeća.

Slatko od dunja

Pored mnoštva plodova koje nam ovo doba godine podari, dunja je sigurno kraljica zlatnih jeseni. Vjerujem da veliki dio nas dunje veže za neku svoju jesen, za djetinjstvo, bake, deke i slično. Ukoliko pripadate ovoj skupini, podijelićemo jedan recept kako biste i tokom cijele godine imali priliku da osjetite dragi miris i okus dunja.

Za ovaj dio zimnice potrebno vam je:

• 5 kg dunja, zdravih i zrelih;
• 3 kg i 750 grama kristal šećera i
• pola litra vode.

Dunje treba oprati jako dobro, posušiti, očistiti od središta. Ne treba ih guliti. Nasjeći na veće kriške, a onda kriške isjeći na kockice.

Napraviti agdu od šećera i pola litra vode. Pustiti da se ukuha oko pola sata.
U veću posudu staviti nasjeckane dunje, preliti agdom, ne treba poklapati. Kuhati najmanje četiri do pet sati na umjerenoj temperaturi dok se dunje posve ne ukuhaju.

Pripremiti staklenke na način kako je to majra opisala u prethodnom postu.
Nakon što je slatko od dunja gotovo, skinuti sa štednjaka. Pustiti da se ohladi, ali samo malo i početi slagati u tegle. Prilikom slaganja, s vremena na vrijeme, potrebno je kašikom pritisnuti dunje tako da izmedju kockica ne ostaje prazan prostor. Čuvati na suhom i hladnom mjestu.

Ono što je važno istaći jeste da postoji omjer dunja-šećer koji se prikazuje kao 1 kg dunja-750gr šećera, što znači da vi slatko od dunja možete spremiti i u manjim ili većim količinama od ove koja stoji u receptu.

Šarena i bogata trpeza podijeljena slatko sa dragim osobama donosi nove radosti, ljubomorno čuva draga sjećanja... Nema sumnje da su naše bake znale tajne puteve srca.

Ostavljanje kajsija bez secera

Kajsija je voce koje je bas rasprorstanjeno i mnogi vole njen specifican ukus. U mom kraju se bas puno gaje, te se od njih prave sokovi, dzemovi i slatka za zimu, takodje se pece i rakija kajsijevaca. Desi se godina, kao sto je ova pa rod bude bas obiman i onda domacice pokusaju da iskoriste sto vise mogu.

Vecinom se sva zimnica sprema jedna za drugom, a to iziskuje dosta troskova. Medjutim, mozete ostaviti kajsije potpuno bez secera kako bi ih iskoristili za spremanje svezeg dzema ili slatka u sred zime.

Postupak je sledeci:

Pet kilograma kajsija dobro oprati, skinuti im ljusku i samleti na cistoj masini za meso.

U tu dobijenu masu staviti supenu kasiku salicila, dobro izmesati i sipati u tegle ili flase kao sto bi i paradajz.

Odozgo posuti sa malo salicila. Dobro povezati i zatvoriti flase, ostaviti na hladno i mracno mesto.

Ovako stavljene kajsije mogu da stoje dve godine.
Recept je isproban i vrlo dobar.

Sve ovo treba raditi tako da u kajsije nikako ne kapne ni kap vode i u potpuno cistim sudovima. Zimi kada vam zatreba dzem, uzme se jedan kilogram ove mase, uspinuje se 750gr secera, sjedini se sa masom i prokuva vrlo kratko i dobije se potpuno svez dzem.

Na isti nacin mozemo sacuvati i breskve. Ranije se to moglo raditi samo u vreme kada kajsije sazru, danas imamo na pijacama i super marketima kajsije, sto nas ne ogranicava u vremenu i mozemo na taj nacin spremiti kada nam to vreme dozvoli.

Slatko od šljiva – Pole

Ukoliko nemate vremena za spremanje slatkog od oguljenih šljiva (koje važi za baš-baš vrhunsko slatko) a imate šljive koje biste spremili za zimnicu, postoji i jedno kompromisno rješenje, a to je da spremite „pole“. Pole su takodjer slatko, ali je za njihovo spremanje potrebno manje vremena, jer se šljive ne gule, a ipak se mogu naći na vašoj trpezi i tokom zime.

Potrebno je: 5 kg šljiva, 5 kg kristal šećera, voda, 150-200 gr gašenog kreča.

Šljive je potrebno dobro oprati, a zatim ih nožem popoloviti i odstraniti koštice. Nakon toga, pripremiti rastvor od 4 litra vode i gašenog kreča, dobro izmješati da se kreč potpuno rastopi.

Popolovljene šljive preliju se pripremljenim rastvorom. Pustiti da odstoje tri sata. Iscijediti pomoću cjediljke, a onda isprati pod mlazom hladne tekuće vode.

U veću šerpu sipati 5 kg šećera i 1 litar vode, na taj način spremiti agdu. Nakon što je agda počela da ukuhava, dodati šljive. Kuhati na umjerenoj temperaturi tri sata.

Pakovati u staklenke nakon što su se gotove "pole" malo ohladile.

Ovako pripremljeno slatko možete koristiti i za pravljenje okruglica, slatkih pita, raznih vrsta kolača. Dajte svojoj mašti na volju, tako će modra boja poznog ljeta oživjeti hladne zimske dane.

Konzerviran lozov list

Se bere lozov list, neprskan, so golemina da moze da se zamotaat vkusni sarmicki od nego.

Se redat deset lista eden vrz drug i se motaat vo rolna. Vaka spremnata rolna, se lozi vo tegla. Postapkata se povtoruva se dodeka teglata ne se napolni. Se dodava edna lazica sol i se dopolnuva teglata so voda. Dobro se zatvara i teglata se stava vo ladna voda, na ogan da se kozervira.

Postepeno se zagreva do stepen na vrienje. Se ostava na ogan okolu 15 minuti od momentot na vrienje. Koga e gotovo, se odlozuva na strana, da se oladi.

Vaka konzerviran lozoviot list, e spremen za prigotvuvanje na vkusni sarmicki.

Nova sezona i voce u tegli

Iskustvo za ekonomicno, pravilno i racionalno vodjenje poslova u domacinstvu potrebno je svakoj zeni. Razmenjujuci ovako iskustvo cinimo jedna drugoj veliku pmoc - ne rizkujemo utroseni materijal niti skupoceno vreme. I najzad, polazeci od toga da se u domu vaspitavaju nove generacije i da je dom ogledalo kulture i licne vrednosti zene i coveka u pripremanju zimnice i nacinu serviranja ruke vasih malisana su dobrodosle.

Domacice znaju da je nova sezona na pomolu, i brizljivo prave plan u svom kucnom budzetu. Jagode uvek otvaraju sezonu za slatku zimnicu, a onda u nizu stizu tresnje, visenje kajsije smokve i tako sve do zutih dunja. Voce u ishrani se najcesce koristi u svezem stanju kao samostalni dodatak u dnevnom obedu ali, zelje i potrebe u ishrani zadovoljavamo i poslasticama koje spravljamo da bi uzivali i van sezone u kojoj prispeva.

U savremenom nacinu cuvanja voce se vrlo cesto ostavlja spakovano u plasticnu ambalazu na duboku hladnocu tzv. konzerviranje dubokim zamrzavanjem. Ovako se odlazu narocito osetljive vrste voca tzv. jagodicasto voce (jagode, maline, kupine i dr.), ali usled visokok postotka vode u sebi vrlo brzo gubi na kvantitetu pa i kvalitetu. Zato je pravljenje kako u mom kraju kazu dunsta mnogo bolja odluka.

Pripreme voca za zimnicu

Pranju voca treba posvetiti mnogo paznje. Pere se zbog toga da bi se sa plodova uklonili ostaci zemlje (sa jagoda, borovnica) i da bi se odstranili ostaci hemijskih sredstava za prskanje. Voce treba prati u celom komadu, najbolje pod blagim mlazom tekuce vode, u resetkastom sudu. Peteljke se skidaju posle pranja da bi se sprecio gubitak vocnog stoka. Odrastranjuju se osteceni, eventualno udareni ili natruli delovi a po potrebi i kostice.

Jabuke, kruske i dunje se cesto pre upotrebe ljuste, iako je najbolje da se pripremuju, uvek kada je to moguce sa ljuskom. Doduse, ljuska sadrzi najvise teze svarljive celuloze pa se ovako pripremljeno voce ne bi moglo koristiti kod ljudi koji imaju obolele probavne organe. U ishrani zdravih ljudi treba izbegavati odstranjivanje ljuski, jer vocno meso bas neposredno ispod ljuske sadrzi najvice vitamina C. Oljusteno i usitnjeno voce ne sme ni u kom slucaju da se pere, ili pak ostavlja u vodi. Kod ljustenja i usitnjavanja voca dolazi do promene boje na samoj povrsini sto se moze spreciti prelivanjem limunovim sokom. Limunska kiselina ce spreciti delovanje oksidirajucih fermenata i pojavu tamnih mrlja na vocu. Kod pripremanja vece kolicine voca, oljusteno voce moze se prekriti cistom salvetom koju ste prethodno natopili u sircetu.

Kompoti i voce u teglama

Vocna kasa: mekano voce smrvite mikserom ili propasirajte, a tvrde malo prokuvajte. Najjednostavnije je kasu zamrznuti ili je rasporediti u ciste tegle pa pasterizujte kao kompot. Zadrzace miris svezega voca a i vise vitamina nego marmelada koja se dugo kuva.

Dzem: U njemu je vidljivo celo ili naseceno voce. Kuva se najcesce sa secerom dok voce ne pusti sok, iako tvrdjem mozete dodati vode, vocnog soka ili vina. Ako u receptu ne stoji drugacije na 1kg ociscenog voca dodajte 1 - 1,5 kulogram secera.

Pekmez ili marmelada: U oba proizvoda voce je pretvoreno u kasu - za pekmez se kuva da se raspadne, a za marmeladu se kuva vrlo fina i potpuno glatka kasa. Kuvajte na umerenoj temperaturi, neprekidno mesajuci jer od nacina kuvanja zavisi kvalitet. Duzina kuvanja znacajno ce se skratiti ako upotrebljavate sredstvo za zeliranje - pridrzavajte se tacno uputstva na omotu!

Vocni sir: priprema se od samog voca koje obiluje u sastavu sa pektinskim materijama. nemojte ga ljustiti i ne izrezujte sredinu (na primer jabukama ili dunjama), jer tu ima najvise pektina. Zalijte vodom tako da voce bude pokriveno i kuvajte dok se potpuno ne rsakuva. Ohladjeno pasirajte i sa secerom nastavite da kuvate dok se ne postigne zeljena gustina.

Slatko: Priprema se od celog ili nasecenog voca koje se prokuva u gustom sirupu od secera. celo voce nabockajte iglom da u njega prodre sever. Ako nemate recept na jedan kilogram voca uzmite meru od jednog kilograma secera. Voce kratko prokuvajte (pokriveno vodom) pa izvadite na ciniju. Secer prokuvajte sa vodom od kuvanja voca, i na kraju ga zalijte gustim vrelim sirupom i poklopite tegle tanjiricima. Posle 24 sata odlijte sirup, prokuvajte ga i prevrelog nalijte ponovo na voce. Ovo ponavljajte jos dva dana.

Usecereno voce: pripremite ga kao za slatko ali posle poslednjeg prelivanja izvadite iz sirupa pa jos dok je vlazno uvaljajte u secer. Susite na promaji (ne na toplom vazduhu), a sirup upotrebite za napitke.

Zele: proziran, tvrd i drhtav proizvod se priprema od soka koje je pustilo voce s mnogo pektina i kiseline uz sredstvo za zeliranje. Neoljusteno voce nasecite, zalijte vodom tako da bude prepokriveno i kuvajte dok ne omeksa, ali ne sme da se raskuva. Neka se cedi polako, niposto nemojte stiskati i gnjeciti. Na soljicu soka dodajte pola soljice do cele secera (u zavisnosti od slatkoce voca) pa kuvate da se zgusne.

Budno oko domacice - nadgledanje zimnice

Jednom mesecno pregledajte svoju zimnicu. Ako nesto pocne da se kvari nemojte ocajavati jer ponesto jos uvek moze da se spasi ako je proces tek zapoceo. Jace pokvarenu zimnicu treba baciti ona vise nije za upotrebu bezbedna. Evo nekoliko saveta kako spasiti zimnicu na kojoj ste primetili pocetne promene:

1. Kristalici secera na povrsini: zimnica nije dovoljno kisela. Stavili ste je u teglu pre nego sto se otopio sav secer, stavili ste previse secera ili predugo kuvali.

Savet: Preslatku zimnicu prokuvajte desetak minuta sa limunskom kiselinom. Ako je kristalica malo dovoljno je neotvorene tegle vrlo polako zagrejati u rerni da se secer otopi.

2. Plesan cete verovatno otkriti cim se pojave prve tackice na povrsini, tada sadrzaj jos nije pokvaren i ne treba ga baciti. Vece plaze plesni na povrsini su trajno pokvarile sadrzaj i on vise nije za upotrebu. Zimnicu ste najverovatnije stavili u vlaznu teglu, niste stavili dovoljno severa, niste adekvatno zatvorili teglu ili ste je cuvali na vlaznom mestu.

Savet: Odstranite deblji sloj zimnice ispod povrsnih plesni i potom zimnicu prokuvajte s malo secera. Odmah je potrosite! Ako su se ukus i miris imalo promenili bacite bez dvoumljenja.

3. Vrenje, na povrsini primecujete mehurice. Uzrok je los kvalitet upotrebljenih namirnica, prekratko kuvanje ili pasterizovanje ili ste je cuvali na toplom i vlaznom mestu.

Savet: Ako primetite prve znake kvarenja prokuvajte sadrzaj dodajte limunsku kiselinu i odmah utrosite, iako je najbezbednije da je ipak ne upotrebite.

Srecan pocetak nove sezone neka zamirise i iz vase kuhinje.

Re: Spremanje zimnice

Odlična tema!

Jako volim pripremanje zimnice, ali sam se uvijek većinom bazirala na slanu.

Zanima me konkretno kako se pravi džem od šljiva - znači onaj pravi, starinski s komadićima šljive unutra. Takav ne mogu nigdje naći u prodaji, pa sam htjela neki isprobani recept.

Sirup od limuna

Za sirup od limuna potrebno je:

• 1 kg limuna
• 2 kg kristal šećera
• 2 l vode
• dvije kesice limuntusa

3 lemons by kali17, on Flickr
Limun se dobro opere, posuši, a onda se isjecka blenderom. Za ovo sjeckanje postoji i drugi način, a to je da se limun zaledi, pa se tako zaledjen narenda.

U veću posudu staviti isjeckani limun, šećer i limuntus. Preliti vodom. Pustiti da odstoji 24 sata, uz povremeno miješanje. Nakon toga, sirup se procijedi kroz gazu, sipa u staklene boce. Potrebno je da staklenke imaju čvrste čepove. Čuvati u frižideru.

Ovo je jedan od starih, oprobanih recepata. U moru svakojakih vrsta sokova, ovaj će biti sigurno pravo iznenadjenje. Ustvari je to sirup koji se razmuti sa običnom ili mineralnom vodom. Vrlo je osvježavajući, posebno pogodan za ljetne vrele dane, a može poslužiti i kao dodatak voćnim koktelima.

Za one koji su radije za blažu varijantu, isti recept može se primjeniti sa kombinacijom pola kilograma limuna i pola kilograma narandže ili grejpa.

Starinsko slatko od sljiva

Sljiva je neodvojiva od nase tradicionalne kuhinje, od dzema i pekmeza preko slatkog i gomboca uvek nadje put do trpeze. Slatko se takodje po obicaju iznosi kao dobrodoslica pred gosta i svaka kuca je cuvala brizljivo svoj recepet, predajuci ga samo zenskim clanovima u nasledje. I ovaj recept je tako donet na svetlo dana.

Za spremanje slatkog od sljiva meru cete prilagoditi broju slatkih tegla koje planirate da popunite slatkim od sljiva.

Potrebno je za jednu teglu pripremiti:

• jedan kilogram sljiva madzarki - cepaca
• jedan kilogram kristal secera
• sipku vanile
• sok od jednog limuna
• krecnu vodu

Priprema:

Oljustiti sljive pa ih staviti u krecnu vodu da odstoje sat -dva vremena. Kad ih povadite i isperete kroz tri-cetiri vode, povadite im kostice uz pomoc igle za vadjenje, pa ih stavljajte na suvu cistu krpu da se dobro ocede.

Stavite secer i serpu, nalijte vodom, pa lagano kuvajte i sve vreme skidajte penu koja se na povsini hvata. Kada je secer dovoljno ukuvan (sirupast) spustite sljive. Kuvajte dok ne vidite da se sa kasike kojom zahvatate sok ne curi mlaz, nego kaplje lagano po dve-tri kapi.

Na pet minuta pre zavrsetka kuvanja spustite u serpu sipku vanile i sok od jednog limuna. Skinite serpu sa ringle, pokrijte je cistom nakvasenom krpom (ili gazom), pa ostavite da se hladi 24 sata. Tada razlijte slatko u tegle, pazeci da uvek ostane sok od sljiva iznad.

Iako skromna po zahtevima pravi je rudnik korisnih sastojaka: vitamin C, karoten, niacin, kalijum, fosfor, fenoli s antioksidativnim delovanjem, celuloza i proteini cine je dobrodoslom u ishrani.

Narocito lepe i zdrave plodove mozete i osusiti. Obrisite onu "maglicu" s plodova, ako zelite izvadite semenku i susite na suncu nekoliko sati, kasnije ih premestite u hlad. Ako nije suncano vreme sljive mozete osusiti i u pecnici – na resetku poslazite sljive i susite ih na 80 stepeni oko petnaest casova.

Kuvani paradajz

Za flaširanje kuvanog paradajza moraju se odabrati zreli i zdravi plodovi.
Paradajz treba oprati, odstraniti mu zelene delove i iseći ga na kriške.
Ovako pripremljen paradajz možete odmah kuvati, a možete ga i samleti.

Način pripreme

Ako spremate nesamleven paradajz, dovoljno je da ga kuvate 15-20 minuta.
Dalje ga treba pasirati, pa ga ponovo staviti u šerpu i kuvati do željene gustine.
U ovaj paradajz, pri kraju kuvanja, treba dodati, po ukusu, malo soli, šećera,
iseckanog peršunovog lista i mlevenog bibera. Ako želite da paradajz ima ljutinu,
sameljite nekoliko ljutih papričica i dodajte ih za vreme kuvanja.

Dok se paradajz kuva, pripremaju se flaše. One moraju biti potpuno čiste, oprane, dobro osušene i zagrejane na temperaturi od 120 stepeni. Kuvani paradajz sipati čistom kutlačom u flaše, zatvoriti ih celofanom koji dobro prianja uz grlić flaše i učvrstiti gumicom.

Ovako povezane boce staviti na suvo i toplo mesto i pokriti debljim pokrivačem, da bi se što duže održala toplota koja vrši sterilizaciju.
Potpuno hladne flaše staviti na suvo i hladno mesto.

Slatko od smokava

Smokva (Ficus carica) pripada porodici dudova. Ficus je bilo ime za smokvu, drvo i plod kod starih Rimljana, pretpostavlja se da je riječ uzeta od Feničana. Porijeklo vodi iz Sirije i Palestine, odnosno s obala Crnog mora.

Smokva je zbog svoga okusa veoma cijenjeno južno voće. Vjeruje se da simbolizuje život, mir, blagostanje i plodnost. Smokva je hrana pustinjaka i sveto drvo mnogih predaja. Prema rimskom vjerovanju pod smokvom su rodjeni Romul i Rem, a Adam i Eva su od listova smokve načinili sebi pregače. Budisti, na primjer, smokvu smatraju svetim drvetom, jer je pod krošnjom smokvina drveta, Buddha doživio prosvjetljenje.

Što se tiče staništa smokva nije izbirljiva kako u pogledu položaja tako i tla. Raste kao samonikla biljka izmedju kamenja i zidova ili se uzgaja.

Plodovi su kruškoliki mesnati i nastaju iz čitavih ženskih cvatova, različite su veličine, na površini su goli, u zrelom stanju najčešće žuti, smedji, rjedje ljubičasti ili potpuno tamni. Postoji oko 50 kultiviranih oblika u odnosu na plod. Pravi plodovi su sitne tvrde orašice. Plod je vrlo sočan i sladak.

Smokva je bogat izvor kalcija, željeza, magnezija, vitamina B6 i kalija. Smokva ima nizak sadržaj masnoća i visok sadržaj vlakana. Osigurava više vlakana od bilo kojeg drugog voća ili povrća. Smokva ima puno pozitivnih zdravstvenih učinaka. Svježe i suhe smokve sadrže puno pektina, topivog vlakna koje može smanjiti holesterol u krvi. Smokva sadrži i triptofan. On pomaže dobar san i pomaže da mozak ispravno iskoristi glukozu, pospješujući dobru cirkulaciju. U 100 grama sirove smokve ima 17,5 mg magnezija, a jednaka količina sušenih smokava sadržava trostruko toliko magnezija. Magnezij je jedan od ključnih činilaca koji naš organizam štite od štetnog uticaja psihičkog stresa. Pravi je melem za stanice nervnog sistema.

Više informacija o svojstvima smokve dostupno na stranici Cvijet.info.

Vrijeme je spremanja zimnice, a za slatku preporuku koja slijedi još uvijek nije kasno:

Slatko od smokava:

Za ovo slatko su potrebni lijepi i zreli plodovi smokve. O količini spremanja odlučujete vi, shodno željama i potrebama. Standardna mjera bi bila sljedeća:
1 kg smokava → 1 kg kristal šećera → 1 l vode.

Smokve pažljivo operite, jednu po jednu. Pustite da se voda ocijedi. Posušite papirnim ubrusom.

Pripremiti agdu od šećera i vode. U širu posudu staviti smokve. Nakon što je agda proključala, preliti preko smokava. Vrijeme kuhanja zavisi od količine, ali svakako je potrebno nekoliko sati.

U medjuvremenu pripremiti staklenke sa čvrstim poklopcima. Nakon skidanja s plotne, pustiti da se malo ohladi, te slagati u tegle.

Ono što preostaje jeste uživanje u ovim slatkim plodovima prirode i vašega truda, što je svakako sladje u društvu dragih osoba. Slatko je da se dijeli. ; )

Slatko od limuna

Za pripremu potrebno je u zavisnosti od planirane kolicine pripremiti meru tako sto na jednu teglu racunate da je potrebnoo kilogram limuna i kilogram i po kristal secera. Priprema pocinje tako sto cete uz pomoc sundjera veoma detaljno pod mlazom tekuce vode spolja dobro oprati limun od necistoce. Zatim ih potopite u kljucalu vodu i ostavite da stoji pola sata, a potom ponovite postupak potapanja u hladnoj void jos pola sata. Ovako pripremljen limun izvadite i na dasci iscecite na tanke ploske, i pazljivo iz svake uklonite semenke.

Za to vreme stavite da se skuva sirup, racunajte da je za jednu teglu nuzno pola litre vode i secer i na laganoj vatri skuvajte sirup. U momentu kljucanja u njega spustite narezane ploske limuna i pustite da zajedno krcka jos desetak minuta. Sklonite sa plotne na hladno, kada se masa prohladi, odlite pazljivo sirup i vratite na plotnu da opet provri, nakon sat vremena ponovite ovaj postupak, pustite da se sirup na tihoj temperature zelatinizira ponovo spustite kriske limuna i ostavite da krcka skupa jos petnaestak minuta.

Odnesite na hladno i hermeticki zatvorite. Ovako pripremljen limun osim kao slatku poslasticu mozete uupotrebiti možete upotrebiti u salatama koje servirate uz pecenje, u spremanju masae za punjenje pileta ili kao dodatak uz morsku ribu spremljenu na zaru.