Ja vec par godina imam isti san, koji dolazi cesce puta. Sanjam kao da bezim od nekoga, neke osobe koja ima namjeru da me ubije.
Sanjam kao ja sama u kuci, a ta osoba hoce da provali u kucu sa namjerom da me ubije. I kad ta osoba uspe da dodje do mene, ja se probudim s vriskom. A posle imam strah da ponovo zaspim.
Svaki put je sve gore i gore. S godinama postaje sve gore. Vec imam strah od spavanja, strah da cu opet to sanjati.
Sta vi mislite o tome?...
Bezanje
Naime sanjala sam, kao sto cesto i sanjam san u kom sam se prebacivala sa jednog mesta na drugo. Prvo sam bila u kuci bivseg decka, sa tim sto to nije bio njegov stan, vec stan moje drugarice, sa malo drugacijim rasporedom. Sanjala sam kako treba da se udam za njega, sanjala sam i njegovu majku, i sve njegove bliske ljude kako se nesto spremaju, sredjuju, on se kao odlucio da me zaprosi (nidje veze). Scena se prebacuje u neki hotel na cetiri sprata. Meni je i sad mesto uzasno posnato, ali prosto ne mogu da ga povezem sa nekom konkretnom lokacijom, s' tim sto znam da sam nekad posetila slicno mesto. U snu, to je veoma mirno i tiho mesto, ali odjednom se menja i postaje nesto nalik na bordel, kabare, tako nesto. Ja bezim od nekih ljudi, nanovo san o bezanju, koji imaju nozeve i pistolje. Ovog puta ne bivam pogodjena, ili jednostavno eventualne rane nemaju uticaj na mene. Tad sam frustrirana jer sam bila toliko blizu vencanja sa ovim(i dalje ja u snu mislim o tome) i kako sad to, bolje da me ubiju nakon toga. Nebitno, nastavljam ja da trcim i da bezim uz i niz neke krivudave stepenice, sakrivene od onih glavnih i neko mi daje uniformu igracice, da se zakamufliram, da me ne bi jurili ovi kriminalci. Ja se tu oblacim, kad cap= novi problem, policija. Neke moje kolege ulaze i grubo me guraju, kao nema svrhe da se bakcu sa mnom oni traze sefa i totalno su nezainteresovani za moj problem i to sto ih pitam za pomoc i pokusavam da objasnim celu situaciju. Ovi nastavljaju da me jure i tu se cini mi se budim, da bih nastavila san koji u pozadini ima celu tu pricu. I tu je neka proslava u pitanju, jedu se neki kolaci, ja pitam sta se desava i oni mi kazu da je u pitanju osmi mart. Ja sam tu srecna nadam se nekom iznenadjenju, necem lepom. Sve u svemu, ja sam u tom snu nesto mnogo gorda i ponosna, sve nesto sa visine pricam sa drugima. I taj san se razvlaci dok ja cekam svadbu, nikako u snu nesto da se desi, samo jedemo i razgovaramo i to je to.
Kolači
Lotus,
Prvo, lepo je opet te videti ovde. Drugo, ti si se toliko natrčala u snu da sam morao da se nasmejem. Očekivao sam da ćeš reći da si se probudila umorna :)
Sada ću se uozbiljiti i nadam se da mi ne zameraš što sam se smejao.
Ti ćeš rešiti neke probleme bez ulaženja u detalje - nećeš analizirati previše, samo ćeš donositi odluke. Sledeće, postoje neke bojazni/strahovi kojima ne možeš pogledati u lice. Ne znam šta je to ali ti znaš. Moj utisak je da ti nešto odlažeš, voleo bih da se rešiš toga. Veoma si inteligentna, mogla bi postići puno.
Inače, kada u snu vidiš kolače nemoj da ih jedeš, to su propuštene i izgubljene mogućnosti.
U svakom slučaju sva trka je oko problema koje ćeš uspešno rešiti, sa lakoćom.
Čuvar snova
Trka
Da, ne znam sta je sa tom jurnjavom po snovima. Ne zameram, nasmejala sam se. Pretpostavljam da se odluka oko uzimanja kolaca odnosi na to sto si pominjao da imam uvid u lucidne snove, pa da mogu da odlucujem u vecini situacija kad sanjam. Ali ovog puta sam ih jela. To kocenje i to odlaganje sa upravo i odnosi na situaciju sa gorepomenutom osobom. Sa njim koliko god da rascistim stvari, uvek nesto ostaje nedoreceno. I to me muci, ali nema poente u razgovoru sa nekim ko za to nije zainteresovan. Nikako da se maknem od onoga ,,sta bi bilo kad bi bilo''. Hvala ti :)