Strast je poketacka sila u nama, ona srz, esencija bez koje niceg ne bi bilo, pa ni nas.
Jovan Ducic
Fizicka ljubav se smatra za unizenje, i za zenu i za coveka. Narucito je hriscanstvo utvrdilo svet u ovoj predrasudi, i time cesto pravilo od najzdravijih i najmocnijih ljudi mucenike i manijake, cak prestupnike i zlocince. Fizicka ljubav naprotiv, jeste jedina ljubav iskrena, spontana, bogodana, duboka, nerazumna, nadrazumna. Ona nije samo pijanstvo naseg tela, nego neizmerni izvor svih drugih lepota i dusevnih i duhovnih.
Gde nema najpre fizicke ljubavi, nema ni duhovne; a ako ima fizicke, ima i svega drugog. Najveca slast zivota za snazne i neporocne ljude, to je zdrava fizicka ljubav. Covekovom duhu ostaje samo da fizickoj ljubavi napravi dekor, a covekovoj dusi ostaje da sve obojadise i pozlati, i oplemeni, i opeva. Nikad se ljubav ne zadrzi samo na fizickom uzivanju, osim kod zena glupih i kod ljudi vulgarnih. Nikad ne postoji perverzija kod ljudi zdravih i fizicki silnih. Sve su poroke izmislili slabi i degenerisani ljudi.
Hvala,kako je on lepo pretocio u reci ono sto ja osecam!
Kada se vec pominju skoro sve teme vezane za ljubav, seksualnost, aseksualnost,ljubljenje, sex, pa da malo damo pravo da se i Strast iskaze ili da se o njoj poprica, jer ako je nesto vodic i motivator za sve u zivotu onda to mislim da je Strast. Ona igra i ima veliko znacenje u svakom segmentu zivota. Ziveti bez strasti je ravno vegetiranju, raditi bez strasti je mucenje sebe,ljubiti bez strasti je ravno licemerju i ima jos puno stvari gde ako strast nedostaje onda da se bolje i ne pocinju, jer konacan ishod ne bi usrecio nikoga.
Barbara de Andjelis u svojoj knizi na veoma blizak i neposredan nacin govori o strasti, tako da cu se posluziti odlomcima iz ove knjige koja je zaista zanimljiva i daje puno saveta kako da svoju strast iskoristimo na najkreativniji moguci nacin.
Pocnimo sa uvodom u knjigu gde autorica daje svoje glediste zasto je bas Strast bila njen motivator da napise knjigu.
Ova je knjiga nastala kao rezultat moje sopstvene strasti prema poslu zbog kojeg sam i došla na ovaj svet, i kao poziv onom delu vašeg bića koji zna da ste spremni da osećate više, živite više, volite više i uživate više. Tako često me ljudi pitaju: “Barbara, u čemu je tajna sreće?” ili “Šta mi još nedostaje, pa da poverujem u sebe dovoljno da bih krenula za svojim snovima?” ili “Na šta bi trebalo da se usredsredim da bih u svoj život privukao nešto dobro?”. Moj odgovor na sva ova pitanja je uvek isti: Strast.
Strast je mnogo više od intenzivne fizičke privlačnosti koju osećamo prema drugoj osobi, ili vatrenih ideala, ili čak oduševljenog stava prema sentimentalnoj vezi koju imamo, prema poslu koji obavljamo, ili prema svojoj porodici. Ona nije samo kvalitet koji posedujemo ili osećanje kojem težimo. Strast je, pre svega, unutrašnji izvor energije, snažan, pun ljubavi i blagonaklon; energije koja će, ako joj dozvolite da uđe u vaš život, svaki vaš doživljaj i susret ispuniti životnom snagom, čarolijom i smislom. Strastveno življenje jeste način postojanja, pri kojem u svaki trenutak svakoga dana unosite celo svoje srce i dušu.
Strast je ono što nas otvara prema životu, a nama samima, pak, širi vrata koja vode do najdragocenijih životnih vrednosti. Potrebna je velika hrabrost da bi se živelo i volelo sa strašću, ali, postoji li uopšte alternativa za nas koji stremimo najvećim visinama? Doživeti strast, izraziti je, i podeliti je s drugima, znači pokloniti neprocenjiv dar sebi, svojim bližnjima i svetu koji nas okružuje.
Ove refleksije o strsti su nastale da bi vam pomogle da razmislite o sopstvenoj strasti na načine na koje, možda, ranije niste o njoj razmišljali, i da bi vam pružile nove mogućnosti da postanete strastvena, snažna osoba kakva ste oduvek želeli da budete. Nadam se da ćete, čitajući ovu knjigu, dobiti nadahnuće da radite strastvenije, igrate se strastvenije, volite strastvenije i razvijate se strastvenije. Jer, to je život kakav zaslužujete.
U početku, beše strast. Vaš život i samo vaše postojanje ovde, na Zemlji, proistekli su iz strasti. Barem na trenutak, strast je takvom snagom zbližila muškarca i ženu da su spojili svoja tela, i iz tog strastvenog sjedinjavanja je vaša semenka počela da klija. Kad je ta semenka porasla, i kad ste postali spremni da dođete na svet, učinili ste to sa svekolikom strašću koju ste mogli da sakupite, a vaš glasni plač je svima dao na znanje da ste tu, da ste stigli!
Vaše sopstveno telo neprestano potresaju vibracije strasti. Možete li svoje srce nazvati drugačije do strastvenim, kada s nesmanjenom odanošću kuca dvadeset časa dnevno, svakog dana svake godine vašeg života? Možete li o svojim plućima razmišljati drugačije nego o strastvenim, kad tako verno upijaju sav vazduh koji vam je potreban, čak i dok spavate? Naposletku, šta može biti strastvenije od vaše krvi koja ushićeno juri kroz vaše telo hiljadama nevidljivih staza, donoseći život u svaki vaš ud i svaki vaš organ?
Nekome će se možda učiniti da je strast koja održava vaše telo u životu samo puki biološki fenomen. Ali, ista ta strast koja vas nagoni da težite stanju u kome ćete se osećati dobro jeste vaša suštinska priroda, ne samo fizički već i duhovno. Ona vam omogućuje da se neprestano iznova rađate.
Svaki novi početak, svako unutrašnje preobraženje, svaka spoljašnja promena pravca podstaknuta je vašom strastvenom težnjom ka većoj istini, većoj sreći,većoj slobodi. Svaki put kad odlučite da se promenite, razvijate, poboljšavate odlučujete se da delate iz jezgra svoje unutrašnje strasti.
Upravo strast koju osećate biće celog života vaš anđeo čuvar, jer će vas podsticati da nastavite i onda kada vam svi budu govorili da odustanete, da tragate za novim životnim saputnikom čak i onda kad se budete plašili da takav neko naprosto ne postoji, i teraće vas da istrajete na putu otkrivanja sebe čak i onda kad niste sigurni ni gde će vas taj put odvesti, ni šta je to što tražite. Naposletku, odvešće vas u susret vašoj sudbini, istoj onoj koju već čujete kako vas zove iz dubina vašeg srca.
Glad za strašću je univerzalna. Ima u našoj ljudskoj prirodi nečega što žudi za doživljajem potpunog emocionalnog apsorbovanja, za onim magičnim trenutkom kada bivamo oboreni s nogu, konačno oslobođeni svojih svakodnevnih pravila, stega i rutine. Svako od nas, na svoj način, želi da se u njemu probudi strast. Svako od nas traga za onim što će mu omogućiti da oseti kako treperi, kako je u potpunosti živ.
Da li ste se nekada zapitali odakle tako mnogo zaljubljenika u sport, kojima kao da nikada nije dosta fudbala, košarke, bejzbola ili hokeja, već u zavisnosti od godišnjeg doba. Možda ste posmatrali svog muškarca dok viče na televizor i udara pesnicom u kauč, zapanjeni intenzitetom njegovog reagovanja na nešto što je za vas “samo igra”. Šta ga to tako hipnotiše da ne može da izdrži više od nekoliko dana, a da ne vidi bar jednu utakmicu?
A možda, pak, imate prijateljicu opsednutu sapunskom operom čiji se nastavci emituju svakog dana, ili ljubavnim romanima. “Kako može da gleda te gluposti?” – pitate se vi. “A tek one knjige – sve imaju isti zaplet i iste ljubavne scene? Zašto li ih samo tako guta?”
Taj muškarac i ta žena bi mogli biti šokirani otkrićem da, premda naoko deluju potpuno različito, oni zapravo žude za istom stvari: Strascu. Kad on gleda prenos nekog sportskog događaja, šta zapravo vidi? Obično je to gomila ljudi koji jurcaju po stadionu ili parketu sportske hale, strastveno nasrćući na gol svom energijom koju poseduju, potpuno usredsređeni na svoj sportski zadatak. Akad ona čita svoj ljubavni roman, sa čim se susreće? S ličnostima čiji su životi puni dramatičnih obrta, intenziteta i – o, da – strasti.
Strast je ta koja nas zabavlja. Kada tim igra bez strasti, utakmica postaje dosadna. “Ovi momci spavaju”, žali se frustrirani navijač dok razočarano menja kanal na televizoru, ili izlazi sa stadiona pre kraja utakmice, žureći da što pre stigne kući kako mu ne bi promakao kraj nekog drugog, strastvenijeg sportskog nadmetanja. Kad je roman napisan bez strasti, čitanje vam brzo dosadi. “Ovde se ništa ne dešava”, zaključujete, dok razočarano ostavljate knjigu.
Da bismo zadovoljili svoj apetit za strašću, bogato nagrađujemo one koji uspevaju da uzdignu naša osećanja do neslućenih visina – glumci, profesionalni sportisti i rok-muzičari zarađuju milione dolara samo zato što znaju kako da u nama pokrenu strast. Na stranu da li je to u redu ili nije, ali mi finansijski više vrednujemo njihovu sposobnost da nas stimulišu nego ljude koji uče našu decu ili uzgajaju namirnice koje jedemo.
Nema ničeg pogrešnog u divljenju pojedincima ili uživanju u događajima koji potpiruju našu strast. Problemi se javljaju kad ne doživljavamo dovoljno strasti, pa umesto toga pokušavamo da se uzdignemo iznad one koju poseduju drugi ljudi. Sportski fanatik koji se više uzbuđuje gledajući znojave neznance kako se sudaraju na terenu nego zbog vremena koje provodi sa sopstvenom ženom, ljubiteljka TV sapunica koja gaji više osećanja za likove čije doživljaje prati iz dana u dan ili nedelje u nedelju nego za sebe samu, osoba koja voli da u tabloidima čita o dramama i srceparajućim doživljajima drugih ljudi – sve su to osobe odsečene od sopstvene strasti, sopstvenog ispunjenja, sopstvenog života.
Ukoliko tragate za svojom strašću, počnite tako što ćete okrenuti leđa injekcijama strasti na brzinu dobijenim od drugih ljudi i situacija u kojima vi ne igrate nikakvu ulogu; umesto toga, usmerite svoju pažnju prema sopstvenoj nutrini. Samo vaša sopstvena strast će ikada moći da vas zadovolji. Samo vašu sopstvenu strast niko ne može da vam oduzme. Samo vaša sopstvena strast može da učini da se u svakom trenutku svakoga dana osetite istinski živima.
Znam da ce puno zanimati ova tema jer morate si priznati da sam pojam i rec Strast vec budi razmisljanja i misli u vama, pa bilo bi lepo da sebi date oduska kroz komentare na odlomke iz knjige koji ce slediti; sto Vi mislite o Strasti?
Ko su vaši heroji i heroine? Kome se divite? Na koga biste želeli da ličite? Kada biste sačinili listu osoba za koje osećate istinsko poštovanje, svi su izgledi da bi one imale jednu zajedničku karakteristiku: Strast. Neke od njih možda gaje snažnu strast prema nekom idealu, neke možda gaje snažnu strast prema određenom obliku umetničkog izražavanja, a neke, pak, možda gaje snažnu strast prema postizanju određenih ciljeva. Ali, svi bi oni verovatno bili osobe za koje biste rekli: “On ili ona je zaista strastvena osoba.”
Šta je tako privlačno kod nekog strastvenog? Kada sretnemo osobu koja sa strašću prihvata svoju ulogu u svetu, svedoci smo životne snage koja se kroz tu individuu u potpunosti izražava. Bilo da je reč o muzičaru koji strastveno voli muziku koju stvara, duhovnom učitelju koji strastveno voli Gospoda ili profesoru koji strastveno voli predmet koji predaje, svi su se ti ljudi do kraja predali životu, a život u potpunosti predao njima i kroz njih.
Kada za nekoga kažemo da je “harizmatičan”, ono što zapravo zapažamo jeste njegova strast. Strast je zavodljiva. Ona mami. Bivamo privučeni zavodljivim osobama. Želimo da ih gledamo, slušamo, budemo u njihovoj blizini i, u dubini duše ili sasvim očigledno, da postanemo oni.
U tome, znači, leži tajna šarmiranja drugih, nadahnjivanja drugih, postajanja osobe koja ostvaruje istinski uticaj na svet – otkrijte svoju strast prema životu, prema ljubavi, prema onome u šta verujete, i pustite je da se svom silinom razmahne.
U vašoj strasti se krije vaša istinska snaga.
Što više i bolje otkrijete i izrazite
svoju strast za životom,
to ćete neodoljiviji postati
drugim ljudima.
Strast se rađa iz predanosti. Kad ste posvećeni nečemu, bilo da je reč o snu, idealu ili sentimentalnoj vezi, onda je to strastvena posvećenost. Što je ta predanost dublja, i vaša strast je jača.
Na koji način predanost stvara strast? Stvarni unutrašnji doživljaj predavanja sebe nečemu u šta verujete jeste ono što oslobađa vašu prirodnu strast, vaš prirodni entuzijazam, vašu prirodnu privrženost. U trenutku kad shvatite: “Da, ja verujem u ovu ideju", ili “Verujem u ovu osobu”, kao da je vaš um konačno dao vašem srcu dozvolu da u potpunosti učestvuje u onome čemu ste se posvetili, ili da se preda osobi kojoj ste se posvetili. Odjednom, sasvim iznenada, preplavljeni ste većim uzbuđenjem, većom energijom i većom ljubavlju. Predanost sama po sebi deluje kao ključ koji otključava vrata vašeg tajnog skladišta strasti.
Vrlo je teško osećati strast prema nečemu čemu se niste posvetili. Štaviše, to je gotovo potpuno nemoguće. Pomislite na nešto prema čemu ne osećate naročitu privrženost, a da bi se time bavili ili u tome sudelovali – na političku ideju u koju ne verujete, na poslovni projekat koji ne odobravate, neki kućni posao koji vaš partner smatra važnim, a koji , po vama, uopšte nije neophodan. Zapitajte se: “Osećam li ja strast prema svemu tome?” Razume se, odgovor je gromoglasno NE. Nedostatak privrženosti ne dopušta vašoj strasti da poteče prema tim projektima. Naprosto ne možete da budete motivisani da vam bude stalo i da radite na njima jer se, pre svega, nikada niste u sebi ni posvetili tim stvarima.
Pokušajte ovaj jednostavni eksperiment: izaberite jednu oblast u svom životu za koju biste voleli da osećate više strasti, možda svoju sentimentalnu vezu, svoj posao, ili svoj emocionalni ili duhovni razvoj. Potom, tokom bar jednog dana, produbite svoju predanost tome. Ako je reč o vašoj sentimentalnoj vezi ili braku, pokažite više privrženosti kroz svoje reči i ponašanje. Usredsredite se na najlepše osobine svog partnera i podsetite se na to koliko ga volite.
Ako je reč o vašem poslu, predajte se stoprocentno svakom zadatku i svakoj interakciji.
Na primer, ako vaš rad podrazumeva prodaju, tretirajte svaku mušteriju s najvećom mogućom brigom i poštovanjem. Ako ste grafički dizajner, unesite celo svoje biće u svaku skicu, svaku likovnu predstavu, kao da će upravo to biti vaše najveće remek-delo. Ako ste, pak, majka sa punim radnim vremenom, pomozite svom detetu oko domaćeg zadatka toliko predano kao da će ljubav koju mu iskažete tokom tih pola sata promeniti ceo njegov život.
Možda eksperiment s produbljvanjem svoje predanosti vršite u oblasti ličnog razvoja, kao što je usporavanje vaše uobičajene užurbanosti i poklanjanje više vremena nekim posebnim životnim trenucima. Provedite ceo dan vodeći računa o tome kada zapadate u stanje stresa, i setite se da bi tada trebalo da se zaustavite, makar samo da obratite pažnju na ono što ste propustili da primetite – prekrasno drveće duž ulice kojom svakog dana bezglavo jurite na posao; kako je lepo vaše kuče pored kog ste protrčali na putu do kuhinje, jer žurite da spremite večeru; zvukove noćnih ptica i cvrčaka koji se čuju spolja dok se pripremate da odete na spavanje, premotavajući u glavi svoj prenatrpani sutrašnji raspored.
Zapanjiće vas u kolikoj meri intenzivnije predavanje nekoj stvari do koje vam je stalo, na samo jedan dan, može da preobrazi vaš doživljaj života i samog sebe. Ljudi koji inače ne deluju nimalo uzbudljivo, odjednom vam postaju zanimljivi, zabavni i privlačni. Zadaci koji su izgledali tako trivijalni i dosadni postaju vam podsticajni i ispunjavaju vas zadovoljstvom. Lični izazovi za koje vam se činilo da su nedostižni pretvaraju se u ostvarljive mogućnosti i trajne prodore. Što je najvažnije od svega, otkrićete da je vaša sopstvena strast samo čekala da dobije priliku da izbije u prvi plan i izrazi se.
Strast je kao magnet
koji nas privlači svome jezgru
Ravnodušnost je neprijatelj strasti. Ona je neprijatelj života. Kad sebi kažete: “Baš me briga”, ne samo da sebe odvajate od nekog ili nečeg drugog – odvajate se od sopstvene životne sile, od onog izvora ljubavi i snage u vama samima.
Danas je ravnodušnost gotovo u modi. Biti indiferentan znači biti kul, nedirnut onim što se dešava, biti istinski nezavistan. Fraze tipa “Kako god hoćeš...” i “To me ni najmanje ne interesuje” čuju se svakog dana na televiziji, u kancelariji, školama, i kod kuće. Čujemo ih od svoje dece u tinejdžerskim godinama, od svojih prijatelja, svojih ljubavnih partnera i, što je najgore, od sebe samih.
Ravnodušnost je neiskren stav. Može da se prikrije tako što će se predstavljati kao druga i poželjnija svojstva, kao što su unutrašnja snaga i emocionalna neuzdrmanost. “Nije da ne osećam ništa”, zateći ćete sebe kako insistirate odgovarajući nekome ko vas optužuje da ste ravnodušni. “Jednostavno sam u ovom trenutku usredsređena na nešto sasvim drugo, tako da ne mogu da reagujem na odgovarajući način.”
Kada kombinujete ravnodušnost sa pravičnošću prema svom ubeđenju, reakcija je još agresivnija jer ste vi, tobože u pravu, a ostali greše: “Vidi, to što si ti emotivac i gubiš kontrolu, uopšte ne znači da i ja moram da budem takva. Jedini razlog zbog čega ti izgledam ravnodušna jeste taj što sve što nije zanesenost ili histerija tebi deluje kao ravnodušnost!”
Znam neke ljude koji pokušavaju da se izgovore za svoju indiferentnost tako što je maskiraju kao duhovnost. “Nisam indiferentan, jedino nisam vezan za svetovne stari kao što sam nekad bio.” Ja ovo nazivam “razumevanjem duhovnog dostignuća koje je na nivou deteta predškolskog uzrasta”. Istorija je prepuna bezbrojnim primerima svetaca, učitelja i svetih bića koji su otelovljenje ljubavi, saosećanja i strasti, i koji se nikako ne bi mogli opisatikao ravnodušni. I odista, što više dodira imamo sa svojom božanskom suštinom i što više poimamo životnu istinu, utoliko više prepoznajemo nedeljivo jedinstvo svega što je deo postojanja i, prema tome, osećamo više ljubavi prema svima.
Šta je, dakle, izvor naše ravnodušnosti? Uglavnom je to strah – strah od bola, strah od gubitka, strah od prejakih osećanja. Na primer, kada kažemo “Baš me briga”, često u stvari mislimo sledeće: “Ne znam kako da mi bude stalo, a da pri tom ne budem povređen”, ili “Želela bih da me nije briga “, ili “Bojim se da osećam, jer znam da ću se tako naći na većim iskušenjima nego ako ne osećam” ili “Toliko mi je stalo do toga da sam zato besna na sebe”. Ravnodušnost se tako pretvara u oklop koji smo sami izabrali u nadi da ćemo izbeći bol zbog neuzvraćene ljubavi, zbog neispunjenja nekog cilja koji smo sebi postavili, ili primoranosti da se suočimo s kritikama i neodobravanjem drugih osobina.
Ali, ne dozvolite sebi da vas zavara sopstvena ravnodušnost. Nikada, ali nikada nećete iz nje izvući snagu. Ravnodušnost vas nikada neće zaštititi. Umesto toga, ona stvara zid otupelosti i ponosa između vas i onoga za čim žudite – prisnosti, strasti i ispunjenja vaših ciljeva i snova. Na kraju, ravnodušnost vam oduzima najveću snagu, najbolju zaštitu i najveći vaš blagoslov – ogromnu ljubav i strast koje žive u vašem srcu.
Potrebna je velika hrabrost i poniznost da bismo se suočili sa svojom indiferentnošću. Zapitajte se:
“Da li u mom životu postoji neka oblast u kojoj iza ravnodušnosti skrivam svoj strah i bol?”
“Kako mi je uspelo da potpuno otupim prema ljudima ili osećanjima do kojih mi je zaista stalo?”
“Koje su to stvari u mom životu o kojima bi trebalo više da se pobrinem?”
“Čiju ljubav, prijateljstvo ili dobrotu uzimam zdravo za gotovo i primam s ravnodušnošću?”
Sam ovaj čin podbadanja vaše ravnodušnosti iskrenošću, odmah će probuditi vaša nežna osećanja i vašu strast, i početi da razara zidove oko vrela ljubavi koje se nalazi u vašem srcu.
Da li ste vi osoba kojoj je potrebno da neprekidno kontroliše sve oko sebe? Da li vas nervira kada stvari nisu na svom mestu, kad peškiri ne vise poređani kao vojnici, kad neko parkiravši kola “nagazi” liniju koja deli dva parking-mesta, kad neko ostavi čašu na kuhinjskom pultu, kad se stvari ne odvijaju onako kako ste planirali? Ako je tako, vrlo je verovatno da u životu ne doživljavate onoliko strasti koliko biste želeli, jer strast je ono što se dešava kada stvari izmaknu našoj kontroli.
Kontrola je zapravo antiteza strasti. Kontrola prilazi situacijama kruto; ona voli da odredi granice stvarima; ona traži izvesnost i manje pomeranja; ona se opire promeni.
Strast, s druge strane, prekoračuje ograničenja i ne traži nikakve ograde, nikakav kraj. Ona napreduje ka nepoznatom; hrani se kretanjem i preobražajem; obožava otvorenost.
Strast ne mora obavezno da bude logična, ili prikladna – a to su omiljene reči osoba koje voleda drže stvari pod kontrolom. Ona se ispoljavanaprosto zato jer želi da bude ispoljena. Izražava se sebe radi. Ona nema drugu svrhu do da veliča život, ljubav i delo Gospodnje.
Zamislite da pešačite kroz šumu po hladnom zimskom danu i naiđete na ledenu i brzu reku. Logika vam smireno kaže da je voda , bez obzira na to koliko ste se zagrejali pešačenjem, ipak suviše hladna za plivanje,ali uzburkana strast u vašem srcu na sav glasviče: “Skini odeću i skoči u vodu – odmah!” Nešto u vamažudi da upozna sva čudesa života, darove prirode, čaroliju trenutka, bez obzira da li to ima smisla ili ne. A kad se zagnjurite u vodu, vrišteći od radosti zbog buđenja svake ćelije vašeg tela, osećate se potpuno prisutni, potpuno živi. Ne držite stvari pod kontrolom i uživajte u svakoj sekundi!
Da bismo ušli u svet strasti, moramo se odreći svoje potrebe da predvidimo ishode događanja i razumemo šta se tačno dešava u određenom trenutku. Moramo biti otvoreni prema tajnovitom, prema neočekivanom, jedva primetnom. Moramo se osloboditi svoje potrebe da izađemo u susret svojim uobičajenim očekivanjima i dopustiti nesvakidašnjem da se otkrije. Moramo biti voljni da pustimo uzde iz ruku i krenemo novim pustolovnim stazama osećanja, percepcije, doživljaja, stazama koje će nas odvesti do još više radosti i čuda za koja nismo ni sanjali da postoje.
Otvorite se prema potencijalu
sadašnjeg trenutka
Dragane moj,
kada na tebe pomislim, ne mogu, a da ne zadrhtim, ne mogu, a da ne poželim te ponovo. Iako se trudim, tvoje oči ne mogu da zaboravim. Čujem tvoj glas onako kako nekada govorio si: "Želim te, mala."
Setih se trenutka kada si me pozvao, a ja sam se vozila centrom grada probijajući se kroz gužvu. Kao da ponovo proživljavam istu situaciju čujem iste reči: Obožavam te, mala. Radovali su me tvoji pozivi i uvek bih se obradovala svakom tvom poljupcu poslatom u potpisu sms poruke. Ti su trenuci nezaboravni i sada ih se sećam sa setom. Bili su sastavni deo moje svakodnevnice i zahvaljujući njima "hodala sam ponosna i jaka" jer sam znala da misliš na mene i da me želiš. Koliko može biti zadovljan neko ako zna da je želja obostrana? Odgovor bi se mogao smestiti u samo jednu reč: Bezgranično! Umeo si da me nasmeješ i rasplamsaš moja najdublja osećanja. Umeo si da izazoveš moju želju i samo kada znam da si ti blizu, postojim.