Novogodisnja euforija je na pomolu. Mas proslava na Trgu, organizovani docek u restoranu, u krugu porodice i uz TV program, romanticni docek u dvoje. Da li ste već počeli da razmišljate gde ćete za Novu godinu? Da li ste počeli da smišljate planove za doček?
Nova dve hiljade deveta nam dolazi za dvadeset dana i oni nestrpljivi su već počeli sa odbrojavanjem, a predlažem da i mi u ovoj temi ispratimo staru i dočekamo novu. Redom, od početka do kraja - šta planirate, šta bi ste planirali da možete, šta predlažete, kako se pripremate, kako slavite i na kraju - izveštaj kako ste proslavili.
Ono što nas zanima je Vaš doživljaj, plan, pričica, dakle ako imate samo jednu ili dve rečenice da kažete ili samo par slika da pokažete, to onda može i na čatu.
Što se količine teksta tiče svoju kvotu ispunih, a što se dočeka tiče... hm, ja još uvek ne znam, a od ljudi koje poznajem sve češće čujem kao jednu od mogućih situaciju: ja, flaša vina, TV, i prase. : )
Jao, stize Nova Godina! Zamislite cudnog s****, Nova Godina. Trt - mrt. Za one koji ne vole novogodisnje televizijske programe pune svetlucavih estradnih umetnica sa jeftinim silikonima i svetlucanje bezveznih, kineskih novogodisnjih lampica Nova godina nije neki dozivljaj. Evo ovaj text, verujem, ce se dopasti onima koji ovaj kicerski praznik, isto kao ja, ne posmatraju kroz ruzicaste naocari.
Roditelji koji rade u firmama sa dobrom sindikalnom pozadinom su imali srecu da svoju decu obraduju bogatim paketicem upakovaim u jeftine kese sa likom nasmejanog i rumenog Deda Mraza koji je, ocigledno, vise nego sto treba konzumirao crveno meso i zacinjenu hranu. Takvi roditelji su, takodje, imali trinaestu platu koju su mogli da spiskaju za docek umesto da sa tim preteklim novcem urade neku prakticniju stvar. To nas dovodi do kljucne stvari ovog mog mudrovanja a to je - “Docek nove godine gradjanina srednje klase”.
Prosecan gradjanin o ovoj nasoja divnoj zemlji na brdovitom Balkanu nije tako bas svetlucav gledan kroz oci nekog racunovodje. Ako se odlucite za varijantu organizaovanog doceka u nekom od restorana odvojicete dobar deo, ako ne i celu, trinaestu platu. Kada platite rezervaciju dobicete novogodisnji meni koji cete i uz pomoc googla tesko rastumaciti. Na primer: bogato predjelo, spikovan svinjski but, salata monsinjur, file minjon...
E, onda se raspitate kod prijatelja, saznate da je spikovani svinjski but u stvari snicla kroz koiju je probodeno par sniteva slanine, salata monsinjur ni na googlu nema sta je, bogato predjelo ce najpre biti tri snite budjave pecenice, tri snite cajne kobasice verovatno madjarskog porekla, feta sir koji nekako cudno mirise i jedno prekuvano jaje.
Onda se setite da nemate sta da obucete za docek u tako finom restoranu. Brzo, trk kod Kineza! Tamo cete verovatno za male pare naci nesto onako svecano, crno, sa pokojim oguljenim cirkonom na reveru ali nema veze, prelakirate oguljeno mesto nekim neutralnim lakom za nokte, to se i onako ne vidi. Ma da, to je samo za tu noc, ko zna kada cete sledeci put otici u neki restoran. Mozda za sledecu Novu godinu a mozda ni tada jer ce vam ovaj docek zbog cisto finansijske strane, presesti.
Za one koji ne zele da idu po restoranima i uzivaju u novogodisnjoj lutriji u kojoj u najboljem slucaju mogu dobiti cesalicu za ledja, ima dosta drugih varijanti. Naravno, uvek mozete izabrati toplinu svog doma sto u slucaju onih koji se greju putem gradskih toplana nije bas tako. Za one koje imaju centralno grejanje i neki alternativni vid zagrevanja prostora to moze biti zanimljivo. Recimo, okitite plasticnu ofucanu i vise godina upotrebljavanu jelku kupljenu na rasprodaji posle Nove godine, ma ne secate se vise koje godine to bese, otvorite flasu nekog kupovnog vina koje ste dobili za slavu od rodjaka napravite rusku salatu, jeftiniju tortu koja se brzo pravi, pocastite se koka - kolom umesto uobicajenim trovacima, zderete, pijete dok vam se ne smuci od jela i bezveznog vina dok vas stomak ne zaboli i cekate da pospu deca da bi na miru gledalil novogodisnji grand sa sve razgolicenim pevaljkama u firmiranim ali prostackim, nazovi haljinama. Naredno jutro docekacete mamurni u stanu koji kao da je preziveo nuklearni napad od sinocnje ”zurke”.
E sad, cekam da me pitate, ako sam ja tako pametna, toliki snob, toliko volim da kritikujem i mudrujem, zasto svi nasedaju na Novu godinu i toliko je vole iako znaju da je ona jeftino kicerajsko s****. Naravno, sledi naravoucenije.
Naravoucenije:
Dragi moji gradjani srednje klase! Znate li vi prvo odakle Deda Mraz, ko ga je izmislio i odakle mu ono simpaticno crveno odelo? Dalje, znate li da je Nova godina cisto izmisljena da bi se prostom i needukovanom narodu oteo novac koji na drugi nacin pametan covek ne bi potrosio na trepcuce sijalice za jednokratnu upotrebu i salatu monsinjur veoma sumnjivog porekla. Ali, mi smo samo ljudi.
Pa kako, molim vas recite sad vi meni, da covek odoli onolikom sarenisu sa televizije, clancima po novinama, bilbordimai i ostalim alatima masovne hipnoze kad je sve to tako lepo, zanimljivo, ma prosto kao san! Naravno da Nova godina nije nas izbor. Ona se naravno desi a velike kompanije sve do jedne imaju odlicne poznavaoce ljudske svesti koji znaju da ce prosecan gradjanin srednje klase pratiti masu pogotovo ako je to sto masa radi nesto lepo sto zvuci romanticno kao salata monsinjur.
A Deda Mraz nije samo veseli debeljko, izmislila ga je jedna od tih zlokobnih kompanija zvana koka - kola i dala mu zamislite crveno odelo.
Pisala “pametnica” dobitnica mnogobrojnih nagrada za lepo ponasanje, dugogodisnji nosilac naocara i clan porodice.
Uvek kada se dodje do kraja, pocinje novi pocetak. Pocetak neceg novog, ali uglavnom se vuku i one stare uobicajene stvari kao sto su nase navike koje ne mozemo ili nezelimo da promenimo (kako ko). Godina 2008 je na izmaku i blizi nam se nova 2009-ta.
Svako na svoj nacin gleda na ono sto ocekuje od predstojeceg, neki sa strahom, neki obecavaju sami sebi kao i svake godine da ce u novoj uraditi to i to i vecina naravno ne ispostuje to pa na kraju pronalazimo razna opravdanja da bi umirili sebi savest. Za mene je protekla godina bila topla i hladna, srecna i tuzna, pametna i glupa, tiha i bucna, i mogu tako da nabrajam ali ostala mi je samo sredina, upravo ono sto se kaze: zivot nije potpuno crn, a ni potpuno beo, zivot je nesto izmedju, zivot je lep. Tako je i prosla godina za mene bila lepa, naravno bilo je svacega u njoj, imala sam uspone i padove, izgubila neka draga bica, susrela se sa prijateljem koga nisam videla dvadeset i cetiri godina.
Zivot je cudo i svaka sledeca godina nosi trista cudesa, i lepih i dobrih i tuznih. Za celu proteklu godinu mogu da kazem samo, zlatna sredina, naravno sa dozom neke male nostalgije jer se godine nevracaju nikad i ostaju nam u secanjima onakve kakve su bile, tek kada prodje cela godina uglavnom kazem, ipak je bila dobra. Naravno puno se radujem novoj godini, to su moje zelje, moji snovi, nadanja i gledam na novu godinu sa puno optimizma.
Tokom protekle godine sam i naucila dosta toga. Starija sam za jos jednu godinu, i prihvatila mnoge cinjenice i ako mnogo ljudi misli drugacije ja mislim da je zivot igra ma koliko nam se komplikovano cinio. Uspela sam da se radujem sitnicama, a upravo se nas zivot sastoji iz sitnica, shvatila sam da ce mi se zelje ostvariti ako ih zaista zelim, jer treba za puno stvari biti odlucan i istrajan. Neodlucnost je kamen spoticanja koji nam ne dozvoljava da ispunimo puno svojih snova. Zelim svima srecnu Novu godinu i Bozic!
Razlog za slavlje imaju svi. Pesimisti, optimisti, veseli, tuzni. Jedni ce proslavljati odlazak stare godine u proslost. Drugi, razlog za slavlje pronalaze u svemu novom. Svako od nas imace razlog za slavlje. Jer, verujemo, bicemo pametniji, srecniji, zaljubljeniji, zavodljiviji, voljeniji,zdraviji.
I eto povoda da u ponoc vidimo sebe kao deo bajke sa hepiendom.Ne zaboravimo, najvrediji ukras. Ne onaj na jelki, niti onaj na toaleti, ili kosulji. Ne zaboravite osmeh. Osmeh je najveci i najsjajniji ukras. Osmeh je vatromet na licima. Bez osmeha, ni najsvecanija toaleta, svecano odelo, ni cipele iz snova, nece biti vazni, koliko osmeh.
Pa neka taj osmeh bude najlepsi ukras, najsjajniji detalj, za bilo koju vrstu zabave na kojoj budete bili 31.decembra u ponoc.Kada otvorite ormane u kojima se nalaze prosli dani spakovani, kao odeca, upijte te mirise pa ih posaljite u proslost. Mozda se neki prosli dan vesto izkrade iz tog ormana, kao ona mala crna haljina, koju stalno velicamo, koja je uvek tu spremna kao kec iz rukava, i posluzi i to veoma mocno. Ma sta da uradite, ne zaboravite osmeh.
Grejace i vas i sve u vasoj blizini. Najvoljenije, najdraze. Bivse, sadasnje ili buduce ljubavi. Tacno u ponoc, svi cemo nazdraviti. Izmedju gutljaja vina ili sampanjca, uz svetlost sveca i prskalica, razmenicemo poljubce. I znajte da poljupcem u ponoc, ne delimo samo trenutak euforije, vec osecanje bliskosti, sa nama najvaznijim osobama, najdrazim bicima, ili cak nekim strancem koji od tog trenutka, od tog poljupca, moze biti nova ljubav, vas prijatelj, mozda za ceo zivot.
Budite lepi i srecni, ali ne zaboravite osmeh. Taj sjaj na ocima i licu, kada dodje carolija najbucnije ponoci. I ako ce neko od nas u ponoc davati nekakva obecanja, sebi i drugima. Ostavite to za nove dane koji dolaze. Stavite na sebe neki detalj, stavite osmeh. I dok u ponoc budete nazdravljalji lepsoj buducnosti, gledajte je kao da srecni ishod nastupajucih dana zavisi upravo od nje.
Sretna vam nova godina!
Za sve prosle dane, koji su bili lepi, postoji cuvar, koji ce ih sacuvati od zaborava, nostolgaja… A ovi novi dani sto tek dolaze bice jos lepsi!
I ne zaboravite, osmeh na licu je najlepsi ukras!
web Nostagija
Jas Novata godina ne ja dozivuvam kako samo eden den vo godinata, za mene e toa den koj trae niz celata godina, na ova razmisluvanje sega me potikna mirisot na mandarinite, ete sekogas koga ke izlupam mandarina jas go custvuvam mirisot na eden period koj e del od godinata, period koj so svojot kraj oznacuva sumiranje ili rebalans na se ona sto e pozadi mene, i na se ona sto planiram da go ostvaram.
Ne sakam politikata ili standardot da mi ja zemat taa ubavina, ne se trudam svoeto zadovolstvo da go kupam so odenje vo nekoj skap restoran i potoa pak da so sebe vo Novata godina gi povlecam site svoi grizi, ednostavno uzivam vo ovoj den, go izdvojuvam kako praznik vo koj zasluzeno mozam da uzivam i da se pocestam sebe si so edno golemo vnatresno zadovolstvo, go sakam ovoj poseben luksuz na emocii, nasmevki, i zvori na dobri zelbi, i spored mene nisto drugo i ne e vazno, nasiot licen uspeh e vo nas samite, vo naseto umeenje da davame i da primame.
Zatoa Srekna Nova Godina na site moi prijateli u caffe sas dva F, bidejki najgolemata vrednost e vo ova, da imame komu da mu go posakame toa.
Zima je, kažu napolju ispod nule(!), zato prvo se dobro obući, bez kape nipošto na šor izaći. E, ondak požuri-polako do prve trgovine:
- "’brojutro"
- "Jao kooomšinice viii baš poranili, jedna njupa supa, deved’es dinaaara moliću... Prijatno."
Al' je ova s' lauka orna za priču...
Mislim tajno.
- "Hvala, doviđenja."
Verujem da ste davno prestali da pišete u svoje ime pismo Deda Mrazu, dabome da ne bi ste ispali pred svetom smešni... Sad je prilika!
Ovo vam je hrana koja može da se koristi na više načina, i ako ste bez apetita ona sigurno može da vas oraspoloži.
Zato ja mogu da pojedem celu činiju ove međ’ nama rečeno Inter njupa supe, i od ponuđenih slova sastavim san, i čim naiđe kakva "kera" koja zareži ja sam’ zapevam:
"Inter njupa, njupa supa, sva je deca voleee
njupa, njupa supa, za sve tvoje snoveee".
Ponašam se kao dete, al’ ne marim šta će selo kasti...
Nisam neki vatreni pristalica Nove godine. Da budem iskrena, meni je to običan dan, kao i svaki drugi. Počinje da me nervira sva ta jurnjava, sva ta veselja... Sve mi je to već uveliko izašlo na uši. Te sedi, pa čekaj, pa onda vatrometi i gomila gluposti. Svi se samo nameštaju, gledaju gde će slaviti, kako će se što bolje provesti, a meni je sve to mučenje. Ovu novu godinu ću zasigurno - prespavati.