Bekstvo duse
U stopalu
krst
urezan.
Bozanstvo
u tragovima
skriveno.
U ocima
mesecev odsjaj slikan,
blagoslov
usnama darovan.
Na dlanu
ptica-
rana sprzena
vrelinom
tvoga nehaja.
Nada iscezla
u bekstvu duse
koja
samuje.
Beskraj
Klecim pred istinom
i molitvu krvi
sapat mi sluti.
Brojanice
pod prstima
drhte
tvojim smehom.
U casi istina,
na dnu zemlja
iskonska,
voda mutna poput mog
razuma;
bol ima ukus moje
krvi.
Jauk preleteo
beskraj;
dodir plavog beskraja
osecam.
Bestragi otisci
Stopa
u secanju mome...
jos jedna...
tonu senke
poslednjih
istina
u bezuboj tami.
Blizina rastace,
razum satire...
to nije mrznja
suluda.
Slomilo se suncevo ogledalo-
tu,
preko puta vecnosti.
Ogledala nema.
Laz u nama.
Bez nas
ni ptice
nece da polete.
Grmljavina...
Bezbojno nestajanje
Ne trazi me
uzalud
u bojama...ove noci.
Ne u bojama purpura,
ljubavi,
ja gorim
u plamenu straha.
Zuta ne krije bljesak
sunca u oku,
moj jed potocima tece.
U plavoj me neces naci
jer nije ona
beskraj milovanja nasih.
Ne trazi...nacices mir moje smrti.
Belu ne sanjaj...
ja sam
nepostojanje i praznina.
Crna...ne zaviruj u nju
ove noci-
crna je carolija i magija...
Neces me naci u bojama trajanja.
Ja sam
bezbojno nestajanje.
Beznadje
Kao lupez,pod maskom bezbrige,
prikrada se oluja
iz nevida.
Jadni joj dah osecam.
Omamljene setom vecnog
sanjara,
daljine bezzvuko zovu.
Kao varalica,osmeha laznog,
docepao me se ocaj
izgnanika ljubavi-
krvav mu dodir u zilama
slutim.
Zapretene u mrezi beznadja
tuge me ugusile prahom nevoljenja.
Raskrilila se praznina u meni.
Sklupcana u svom cemeru
ne trajem vise.
Gubim se u docekanom trenu
smrti sopstvene.
Biblija
Ja pred tobom
kao sudija,
kao odluka otgnuta
od sumnji i strahova,
doneta kao pobeda.
Ja pred tobom
kao Biblija
na koju
oprezno polazes ruku
plaseci se
zakletve.
Jas pred tobom
kao Biblija
i
ispovednik koji
tesi pogledom,
smiruje dodirom,
boli nemirom.
Mozes da odes,
ostao si u meni-
kao istina.
Istina
Osluhni moju tugu
sto necujno koraca
sivim stazama
odbeglog dana.
Ceznja upletena u cekanje
dugo.
Pod naramcima zelje,
telo
sklupcano.
Nebo bez zvezda
udise moju samocu.
Oseti
uzaludnost kajanja.
Izgnanstvo
Samoca
kraj mojih nogu
sklupcana-
traje.
Tvoj smeh
sakriven
pod strehom od pene.
Dugi dani nevida
traju-
ostale su reci ; poljubac
na rastanku.
Mi smo
izgnanici ljubavi.
Jutarnja
Crveno
u meni
kaplje bezvido.
Crveno
u oknima
zari
razapeto.
Nedohvat prohladni
na kaldrmi
uspavanoj;
sanjamo
sirom otvorenih
ociju.
Parce beskraja
kroz pukotinu u zidu
u sobu
uranja.
Kroz kljucaonicu
vetar viri,
u venama zora
pupi.
Jutro je.
Korak
U stopama proslosti
gubi se
postojanje.
Reci su pune praha
nepresusne strepnje.
Zvuci se cuju:
to je jauk
pomesan
sa ceznjivim vapajima.
Koraca sumrak mojom slutnjom.
Sakrivena zelja
na mozdanim stazama-
potreba voljenja;
prazna casa,
zov pucine.
Oko vedrine
svevido,
svesjajno.
Mrak mi u venama pociva.
Odzvanja tvoj smeh
voljen
mojim secanjem.
U povojima uspomena
jos uvek si ti:
malena moja tajna-
velika moja ljubavna tuga.
U koraku vremena prepoznajem
tebe.
Korak prosli
To je vracanje
u luku bez vetra,
u dom bez tame,
u narucje zelenih dolama.
U miru te pronalazim-
jos zeljenije zelim,
jos voljenije volim.
Ne dam mislima da
rastu,
da prerastu beskraj.
Opet ti se
beskoracajno
vracam...
u luku bez vetra,
u dom bez tame-
u tvoj zagrljaj.
Pitam sebe
do kada traje
poznanstvo
neznanca.
U koracima kajanja
prepoznajem
svoj
put.
Kraj
Pod pepelom me potrazi
ove noci
prepune straha.
Dodirni moje prste
slucajno,
u prolazu pokloni
pogled.
Sklapam oci
dok usnama mi
drhtis
usne.
Dodirujem tvoj osmeh
snenim treptajem,
dok se topi
pahulja razuma
na dlanovima tvoga
nevoljenja.