Vera kao zrno gorusicino... Umetnost

Ovo sam dobila kao odgovor na jednom forumu i puno razmisljam o tome.]

Sta Vi mislite?

„Trazi i dace ti se”... Veruj i već imaš. Um caruje, snaga klade valja. Onaj koji ume da koristi svoje vizije i potkrepi ih verom taj klade ne valja.

Pomislite šta sve želite
Uzivite se da već živite onako kako želite
Verujte da ste postigli ono sto ste želeli
I sve će odatle ići u pravcu manifestacije.

Pametni odavno ne valjaju klade, oni veruju.

Verujete li da vera ima moc da menja fizicki svet i da sto je vera jaca, jaca je i manifestacija onoga u sta se veruje?

Naime ovde se radi o tvojoj sposobnosti da verujes u ono sto želiš da se manifestuje, ali ne da verujes u smislu da to samo želiš već da to shvatis kao nešto sto si sam ti, sto je u tebi i sto si već dobio. Znaci moras da osetis šta znaci to imati kao da već imaš, za tebe dakle ti to već imaš.

Postoji podsvest koju mi formiramo verovanjam a ona zatim nazad vraca ono sto je već u nju usadjeno. Podsvest nema svoje sopstvene oci, njene oci su tvoja vera. Podsvest je stvaralacka sila. Od nje pocinje tvoja buducnost. Sve tvoje sposobnosti su u podsvesti utemeljene, a ako nisu tamo neće se ni ispoljiti. Jer ako nešto i pokusas da ispoljis sto nije u tvojoj podsvesti to će biti laz i prevara. Svako je spreman da IDE onoliko daleko u svom zivotu koliko je to u podsvesti ucrtano itd.

To ide ovako: Vera ide u pravcu podsvesti - podsvest je riznicaili magacin - dalje, ti možeš samo da uzmes ono sto imaš u magacinu, ako tamo nisi ostavio nećeš moći ni da uzmes. Vera je nabavljac, podsvet je ono sto je vera nabavila, u podsvesti (magacinu) je roba tj seme manifestacija vere. U tom smislu i sama Biblija potvrdjuje: Ono sto si posejao to ces i poznjeti.

Ono sto ti je u podsvesti (seme) takve ćeš i plodove ubirati. Tako npr. sve tvoje ruzne misli donece takve plodove kakve su i misli bile, a sve misli koje u sebi sadrže npr. ljubav i humanost donece opet plodove koji su u skladu sa tim mislima ili delima. Sve sto posejes biće tvoji plodovi.

Isto tako svako delo nesebičnosti se ucrtava u tvoju podsvest i ono će ti se vratiti visestruko. Ako se zadje u dublju analizu proslosti jasno će se videti veza između nacina razmišljanja i onoga sto je sledovalo. Sve je to jako logicno i prosto.

Vera osnov života

Prvo što nastaje pre dela-posledice, to je reč. Prvo kada pomislite, ta pomisao je reč. Ponekad tu reč kažete, ali zaista samo ponekad. Kada bi ste izgovorili sve reči, koje tokom jednog dana imate u mislima, ne biste baš dugo trajali.

Znajući snagu energije reči, govorite iskreno i samo tada kada je to potrebno, tada se nalazite u skladu i nema opasnosti ni za vas ni za druge.

Potreban je ogroman svestan napor da znamo svaku svoju misao i da je iskreno iznesemo sami pred sebe.Ogroman napor da spoznamo njenu stvarnu suštinu, sadržaj i nameru koju pomoću te misli hoćemo da ostvarimo.

Svaki put kada uspemo da spoznamo istinsku nameru bilo koje svoje reči(u sklopu se to zove rečenica) imamo mogućnost izbora.

Kada istinski, duboko u svom srcu razumemo sopstvenu nameru svoje misli-reči-dela, tada nema vrdanja i opravdanja, nema mogućnosti da vam nije jasno.
Samo neiskrenima nije jasno, jer to neće.

Upotreba reči je značajna, između ostalog i iz jednog posebnog energetskog razloga. Sve je energija i sve ima sopstvenu frekvenciju i talasnu dužinu. Ima još jednu osobinu: da se akumuliraju prema istovetnim frekvencijama.

Slično privlači slično i prožima se, te akomulirano egzistira i stvara događaj u fizičkoj realnosti.

Istovrsne misli, dakle reči, počinju svoju akumulaciju kada se stvori ideja.
Ponavljanjem ideje putem misli i reči, uvećava se njena "energetska količina" i kada dostigne određenu kritičnu "masu" naša podsvest, nepristrasna i neutralna, tu "masu" materijalizuje u materijalni ili nematerijalni događaj.

Veoma akumulirana frekvencija misli, reči i dela je nematerijalna ,ali ima manifestacije u materijalnom. Zato se u materijalnom svetu kasnije saznaje stvarnost.

Uvek se kasnije udarite po čelu!

Dakle duhovnost predlaže samo jednu mogućnost: Kako je unutra, tako neka je i spolja.

To stvara usklađenost sopstvenih događaja, privid je da mi bilo šta što činimo činimo isključivo drugima. Ma kome mislili ili govorili ,mi upravo to zaista stvaramo nama.

Kad-tad!

U skraćenoj verziji to je princip poznat - "neka mi se desi ono što drugima mislimo."

A šta ćemo kada drugi ne misle tako?

I da li smo mi drugi?

Svi problemi su nastali iz Ega-dualnosti, iz odnosa Ja i drugi. Ja i ostali.
A stvarni problem je Ja, drugi su samo opravdanje.

Šta ako ja svima mislim, govorim i činim ono što želim da a meni čine drugi, a oni to prema meni ne čine?

Ko tako pita prenebregava Zakon setve i žetve. Znači da je prevideo sebe, on je u odnosu. On se opravdava pomoću drugih i nešto skriva, skriva nesklad između sopstvenog puta i sopstvene maske (predstavljanja).

Za samoostvarenje su ključne dve stvari:

Prva stvar: znanje i imovina - stečenim znanjem se ne sme biti opsednut, samovažan-gord ("Ja znam"; "Ja imam titulu"...). Tu vrstu znanja je dobro iskoristiti jedino u okviru obezbeđivanja egzistencije sebi i porodici, a da pritome zadržite distancu i odbacite bilo kakvo eksponiranje sebe kroz vezanost za materiju ("Ja imam…").

Naime, imajmo i novac, jer zašto je ne bismo imali ,kada nam to pruža kvalitetno lepo življenje, ali ne poistovećujte sebe sa materijom. Stan, kuća, auto… jeste vlasništvo prirode a mi smo samo prolazni korisnici.

Druga svar: Okolnosti življenja ,naravno da su složene, i svi smo prinuđeni da u uslovima velike buke okoline očuvamo svoje srce i ostvarimo mir u njemu. Naprosto mirenjem.

Jer, iako odete u šumu da bi ste se opustili ili molili, uvek se može desiti da naiđe grupa ljudi koja hoće da peče roštilj. Zato se uvek pobrinite da imate svoj dom u kome se napajate ljubavlju i mirom.

Naša ličnost se formira negde do pete godine ali u samo gruboj formi. Dakle, da se nazreti konj ili ptica, ali se ne zna hoće li to biti lipicaner ili pak roda ili soko.

Stoga jedini način je živeti iskreno, to podrazumeva potpunu unutrašnju iskrenost od samog početka u pogledu svojih misli, reči i dela.

Smisao je prihvatiti biser u srcu, a osloboditi se bisera u ruci.
A otuda izvor vere.Ljudi žive i komuniciraju među sobom više verom nego ičim drugim!

Kada sednete za ručak, ručate s verom da u jelu nije otrov, škola počiva na veri učenika u učitelja, brak počiva na veri u dobronamernost obe strane. 50% našeg života počiva na veri; 50% našeg najpozitivnijeg znaja jeste čista vera.
Vera je osnov ljubavi, jer sama vera bez ljubavi bi ostala hladna i bez radosti.

Zato drži veru pošto-poto. I čekaj, ma i godinama, dok ljubav iz vere ne nikne.
Izgubili čovek veru izgubio je sve!

Majra,sve si lepo napisala.Ali ono sto je mene zainteresovalo je to sto sam
naisla na sledece tumacenje istinske vere.Ako su nase zelje dobre,one ce se ostvariti cak i ako imamo vere koliko zrno gorusicino.E tu malu meru vere mi nemamo.
Otuda ona recenica ,,uzivite se da vec zivite onako kako zelite,,.To je poenta.
Ako majka na primer ima dete koje je ne postuje,ona treba pri svakoj pomisli na svoje dete da odbaci secanje kakvo je zaista njeno dete,vec da ga radosno u mislima zamislja kao dobro,poslusno,onakvo kakvo ona zeli.Isto tako je vazno da se detetu obraca sa recima,,Ti si moje dobro dete...itd,,ne vise-,,kako si neposlusan,nevaljao,,
Ono sto ja do sada nisam znala je bas to- ,,uzivite se da vec zivite onako kako zelite!

Želi i imaćeš

Mislim da si sažela u par rečenica nešto što predstavlja bar dva ili tri toma knjige života.

Misao ne propada, već se materijalizuje. Da bi do toga došlo mora jako da se želi uz veliku koncentraciju i tokom dužeg vremenskog perioda. Čovek mora da koncentriše svoju misao usmeri na željeni cilj, na tu temu ne sme da se šali ili da se obeshrabruje nevericom.

Nijedna želja bez vere nema osnov, jer kada izgubiš želju ti izgubiš plod, a kad izgubiš veru ti si posekao drvo.

Otuda:"ako vere imamo koliko i gorušičino zrno", možeš čekati plod-realizovanu želju!

Zato čovek mora da bdi neprestano da održi veru, jer seme ljubavi koju ona nosi donosi plod. Svako je autor svojih želja. Svako skuplja svoju snagu da bi je realizovao, a način njihove realizacije zavisi od našeg poimanja Božanskog izvora i od naše unutrašnje mudrosti.

Biti majka, ne zahteva od zrele ličnosti (a to bi trebalo da se podrazumeva da se na rađanje i pomaganje da neko stasa u svom životu u čoveka) nikakav mantrički pristup da bi ona ostvarila otvorenu komunikaciju sa detetom, punu bezuslovnu ljubav. To je najveće uzivanje koje je jednoj ženi pruženo za života.

Dete mora biti primećeno i voljeno i prihvaćeno upravo onakvo kakvo jeste, a ne promenjeno i usklađeno!

Druga stvar koju daješ za primaer majke koja ima dete koje nepoštuje:

Zahteva da prvo izleči sebe, pa tek kada bude sposobna da otvorena srca priđe detetu, tek tada će biti sposobna da mu pruži ljubav i primer šta znači voleti sebe, a onda će nestati sa tim i ono što je okarakterisano kao negativno ponašanje deteta ponekad trenutno, ponekad postepeno jer dete uči iz primera.

Tekstovi su lepi, nadahnuti, hegelovski idealistični.

Sama ideja da se verovanjem može doći do materijalne pojavnosti nikako nije nova. Na njoj su zasnovane glavne religije na Zemlji. Ipak, svedoci smo da religije nisu obezbedile idealni svet. Iako sve propovedaju nenasilje, bezbrojni su primeri da je nasilje činjeno, često i u ime Knjiga koje, slovom, zabranjuju nasilje. Paradoksalno ali istinito. Ali, istina je uvek paradoksalna, pa se ne brinem.

Čovek je, kroz proces svoje civilizacije, naučio i navikao da bude i predator. Onoga trenutka kada se čovek počeo hraniti mesom životinja, tada je izgubio dostojanstvo svoje vrste. Tada je napravio odsudnu grešku. Želeo je, uranski, da sam, bez Zemlje, odleti u Nebo. Tada su se oddelili muškarci od žena. Tada je, po predanju, nastao tihi, bolni i predugi sukob i ćutanje izmedju Gee i Urana. Zemlje i Ideje. Uran je tvrdoglavo voleo svoju ideju a Gea je tvrdoglavo volela svoju decu.

Ja pripadam generaciji koja ima, manje-vishe, konjunkciju Urana i Plutona u Devici. U Astrologiji, Gea nema bližu odrednicu od Plutona. On je njen reprezent. To govori o prilici da moja generacija shvati da su Uran i Gea jedno, da ih pomire. U sebi. I medju sobom. To govori i o obavezi, možda istorijskoj, da moja generacija to znanje adekvatno prenese na sledeće generacije koje nemaju tu konjunkciju, tj. mogućnost da lako skapiraju u čemu je stvar. Svaka generacija ima svoj zadatak. A ovaj je, izgleda, zadatak moje generacije. To je zadatak koji se izvršava delom, materijalnim delom, jer je konjunkcija u Devici, znakom pod Elementom Zemlja i vladarom koji vlada Elementom Vazduha, a ideje pripadaju Vazduhu. Ne postoji idealnija kombinacija dve planete sa znakom u kome su se našle. Bar ne za zadatak o kome govorim.

Kada govorimo o podsvesti, govorimo o kolektivnom nesvesnom. Ne o individualno nesvesnom, već o kolektivno nesvesnom. Podsvest pojedinca komunicira sa podsvešću svakog drugog pojedinca, te se tako pravi mreža podsvesti koja se naziva «kolektivno nesvesno». I kada govorimo o misaonoj snazi koja dolazi iz podsvesti, mi moramo kalkulistati i sa misoanim snagama svih drugih ljudi, koji trenutno žive na Zemlji i oko nje. To je, priznaćete, mnoooogo teška stvar. Jednom rečju, nemoguća. Ne može se misao usmeravati mišlju. Nema šanse. Spas je u energiji Zemlje. Jedino nas ta energija može usmeriti, bez da mislimo. Kada mi, ljudi, počnemo misliti, odmah nastane neki belaj. Mi ne trebamo misliti, mi trebamo slušati. Koga slušati? Pa Zemlju slušati! Nju možemo da čujemo jer imamo uši. Uši je Zemlja rodila. Mi možemo dodirnuti, osetiti, jer je Zemlja dala da to možemo. Mi, ljudi, koji smo overloaded idejama kao ni jedna druga vrsta na Zemlji, imperativno, u cilju globalnog opstanka, trebamo zagrliti Zemlju. I voleti je bez ideje o ljubavi. Bez ijedne ideje.

Zemlja nije žena. Zemlja nije muškarac. Tek muškarac+žena su Zemlja. Tek je taj zbir Čovek. Ujedinjavanjem, muškarac i žena dobijaju mogućnost da prekinu to dugo ćutanje Gee i Urana, da ostvare neograničenu komunikaciju, da se prostru do najdaljih granica Univerzuma. Dokle god vlada Zakon Harmonije.

Energija reči je dogovorena kategorija. Stvarna energija je neizreciva. Ona je tišina. Činjenica je da se u terapiji koriste odredjene mantričke forme ponavljanja odredjenih reči, ali, isto tako dobro znamo da ni jedna kodifikovana i formalizovana terapija nema za cilj da čoveka izleči već samo da ga upodobi vladajućoj društvenoj normi, tj. temporarnoj misaonoj dogmi.

Jedna te ista osoba, Znanje i Imovinu ne može steći istovremeno. Ne u toku jednog života. Ne možete se tripovati da biser ne držite u ruci ako ga uistinu držite. Ili je u srcu ili je u ruci. Nemoj da se lažemo.

Znanje i imovinu, istovremeno, može da stekne samo Čovek, tj. muškarac+žena.
Jedno će sticati znanje, drugo imovinu. Jedno će sticati drugog i drugo će sticati prvog. Sticaće se kroz komunikaciju. Kroz Merkur.

Ljudi kažu da traže Ljubav. I sve je to lepo dok to govore. Problemi nastanu onda kada neko i pristane da im to bude.