Godinama se javnosti predocavaju tekstovi o temama katastrofalnih dogadjaja, koji nas cekaju u buducnosti, toboze uzrokovani - modernom civilizacijom. Okeani umiru, atmosfera je zatrovana, a sama planeta gubi sposobnost odrzavanja zivota. Ozonska rupa je poslednji bauk na dnevnom redu. Rak se pripisuje, uglavnom, delovanju hemijskih proizvoda i naglo se umnozava govore zloslutni proroci.
ko pise u ime nauke
Sve je to uznemirujuce, ali da li je bas tako? Koje nas teskoce i nedace okoline brinu? Kancerogeni hemijski proizvodi, razne vrste zracenja, ugljen – dioksid, ozon, efekat "staklene baste"?
Ako je rec o raku, podsetimo se, pre svega, da on prvenstveno, pogadja osobe starijeg zivotnog doba, da su uzroci u vecini slucajeva slozeni i, ponekad, naslednog porekla.
Prema statistickim podacima kojima raspolaze Sluzba za zastitu zivotne okoline, hemijski proizvodi na radnim mestima, u ljudskoj okolini, u dodacima hrani i u industrijskim proizvodima obuhvataju manje od osam procenata svih smrtnih slucajeva svih lica obolelih od raka.
Naucna zapazanja, kojima se moze pokloniti poverenje, ostale uzroke raka pripisuju gotovo iskljucivo nacinu ishrane, virusima, alkoholu i, narocito nikotinu. Medjutim, javnost dobrim delom misli suprotno stalnim nametanjem obavestenja protiv industrijskih hemijskih proizvoda i zracenja, iako statisticki podaci ukazuju da se izuzimajuci veliko povecanje ucestalosti slucajeva raka pluca kod pusaca, smrtnost od ostalih oblika nije sa statistickom znacajnoscu povecala u proteklih pedeset godina!
radioaktivnost
Zivimo u radioaktivnoj sredini, koja oduvek postoji i postojace. Sve sto nas okruzuje radioaktivno je – sume, reke, nase kuce, sve cime se sluzimo. Nase telo je svake sekunde podvrgnuto bombardovanju 15.000 radioaktivnih cestica koje uopste ne osecamo.
Jedna od okolnosti koje doprinose strahu sastoji se u tome sto danas raspolazemo preciznim uredjajima za merenje zracenja, pa je moguce detektovati male promene,dela jednog dela na milijardu.Kako sebi predstaviti jedan deo na milijardu? Moze se postupiti po analogiji: razmotrimo, na primer, sadasnje stanovnistvo planete koja koja broji oko sest milijardi stanovnika – sestoclana porodica predstavlja jedan deo na milijardu.
Kada je radioaktivnost, oslobodjena u Cernobilu aprila 1996. godine, dospela do zapadne obale SAD-a, velikotirazna stampa najavila je opasne radioaktivne padavine, pisuci da je toliko i toliko pikokirija radioaktivnosti otkriveno u visinskim oblacima, a da nikad nije objasnila da jedan pikokiri predstavlja trilioniti deo kirija (1pCi = 10 – 12 Ci). Preracunato na nove medjunarodne merne jedinice to iznosi 37 milibekerela (37 mBq), a jedan kiri sadrzi 37 milijardi bekerela, odnosno 37 gigabekerela (1Ci 0 37 GBq).
Da bi se iz tog cernobiljskog oblaka primila doza zracenja istovetna onoj kojoj se oboleli izlozi u toku ispitivanja stitaste zlezde, trebalo bi da proguta 2,500.000 litara vode iz "radioaktivne" kise.
Bojazan od zracenja kao sto se vidi, pociva u najvecoj meri na neupucenosti i neznanju. Informacije koje se ticu koristi od radioaktivnosti, narocito spasonosna primena u medicini, slabije dopiru do javnosti.
ugljendioksid
U danasnje vreme veliko uznemirenje predstavlja povecanje kolicine ugljendioksida u atmosferi i efekat "staklene baste". Nagomilavanje toga gasa je, zaista, u porastu. Tacno je da povecanje metana, hloriranih ugljovodonika, oksida sumpora, azota i drugih supstancija dostize oko jedan odsto godisnje.
Buduci da se iznos atmosferskog ugljen – dioksida povecavao i u nasoj geoloskoj proslosti, bez ucesca industrije i drugih delatnosti, nije sasvim izvesno da je sagorevanje fosilnih goriva glavni uzrok povecanja ugljen – dioksida, ma koliki da je njegov doprinos ukupnim kolicinama oslobodjenim u atmosferu.
Ne treba zaboraviti da je nasa planeta u davnini upoznala neobicne klimatske promene: bilo je ledenih, zatim toplih razdoblja, koja su trajala i po osam stotina godina. Uzroci promena nisu poznati, ali je izvesno da su se odigrale.
Ovi razlozi ukazuju jasno na dvojstvo izmedju onoga sto znaju naucnici i najpozvaniji strucnjaci i onoga u sta veruje javno mnjenje na osnovu raspolozivih podataka.
Svakako da je ispravno i pozeljno prikazivanje protivurecnih stanovista, ali u rasparavama koje se vode u medijima bilo kojeg tipa, opozicija je uvek na dobitku, jer je dovoljno da bilo ko iznese neku optuzbu da bi pobio stav nauke, bez obzira koliko bila besmislena – dokaze nije potrebno saopstavati. Branilac nauke je taj koji treba da dokaze da je optuzba bila neosnovana?!
Branko Miljkovic "Ubi me prejaka rec"
majra
