Nsiam vrevjoao da zpavrao mgou rzmjaueti ono što čtaim. Zaavljhuujći nobniečoj mćoi ljdksuog mgzoa, pemra irtažsiavnjima zansntevknia sa Cmbargeida, njie vžano kjoim su roedsljdoem npiasnaa slvoa u rčijei, jdieno je btino da se pvro i zdanje sovlo nlaaze na sovm msjteu.
Otasla solva mgou btii u ptponuom nerdeu i bez ozibra na ovu oloknost, tkest mžeote čtiati bez pobrelma. Ovo je zobg tgoa što ljduksi mzoak ne čtia savko slvoo pnaooosb, već rčijei prmraota kao clejniu. Oavj preomećaj je šljiavo nzavan tipoglikemija.
Začuđujuce, zar ne? A uevijk ste msilili da je pavrpois vžaan. :lol:
Prema istraživanjima naučnika s Kembridža, ljudski mozak ne čita svako slovo ponaosob, već reči posmatra kao celinu, te tako bez ikakvih problema možemo da čitamo i tekstove u kojima su slova reči ispisana haotično, fale ili su "završile" na pogrešnom mestu.
Međutim, ima jedna stavka koja u ovakvom tekstu mora da se ispoštuje.
Naime, bitno je da se prvo i poslednje slovo u reči nalaze na odgovarajućem mestu, dok je redosled ostalih slova apsolutno nebitan. Ovaj ozbiljan "poremećaj" šaljivo nazvan je tipoglikemija, imaju ga svi osim analfabeta.
Anja voli Milovanja.
Ana voda Radovana.
Ana nabra par banana.
Anja sebe sanja.
Udovica, baci vodu!
Avda tera jareta dva.
Perica reže Raci rep.
U Rimu umiru.
Mače jede ječam.
Na sebe je besan!
Imaju Arapi i para u jami.
Idu ljudi.
Navi uru Ivan.
Uguraj u jarugu.
Sir ima miris.
Madam i'm Adam.