Ti hoćeš da veruješ u san
Da sve bude lepo kao u priči
Mi nemamo svoju noć i dan
Sve mi ovo na nešto drugo liči.
Probudi se i nestaće sjaja
Otvori širom te tvoje lepe oči
Mi nismo iskreni do kraja
Uvek nas nešto sprečava i koči.
Nikad nismo na istoj strani
Samo se dozivamo kroz samoću
Od tebe me tvoj strah brani
A ja te ljubiti ne mogu i da hoću.
Mi nismo jedno za drugo
Možda ti se samo učinilo
Moja radosti i moja tugo
Nas nikad nije ni bilo!
Nemoj da se čudiš
Između snova i jave
Tamo gde se ti budiš
Srce čisto, ulice prljave
Vuku te slatki snovi
Velike želje i male tajne
Srce ti ludo daljinama plovi
Dani mračni, noći sjajne
Naravno da je tebi lako
Ne treba ti moć, ni lova
Drukčiji si, to ne može svako
Daješ sve za šaku snova
U tebi se neka ludost krije
Koju sniva ludo srce tvoje
Ti bi na dug put do Indije
Po drugi život i druge boje.
Barovi me vuku na sve strane
Grad je hladan za stranca noću
Gde uopšte čovek da stane
A ti ne možeš u ovu samoću.
Svetla mi ne obećavaju ništa
Kao što mi ne znače ni ova lica
Ja sam izgubljen mornar na kopnu
Ja sam na pučini izgubljena ptica.
Ja sam stranac u ovom gradu
Mene za noć
Mene za dan pokradu
Ja sam stranac u ovom gradu
Tražila sam sreću
A izgubila nadu!
Kad te nove strasti omame
Pa poželiš i zavoliš drugu
Opraštam ti svoju tugu
Ako noćas misliš na me.
Ako ti se nude same
Lažna ljubav zaneti te ne sme
Opraštam ti svoje pesme
Ako noćas misliš na me.
Kad ti sećanja potamne
Pa me se i ne sećaš više
Oprostiću ti našu jesen i kiše
Ako noćas misliš na me.
Druge ruke – tvoje rame
Ljubiš iskreno ili lažno
Opraštam ti – nije važno
Ako noćas misliš na me.
Do juče nisam znala za te
I neću te sresti nikad više
Moje te tužne oči prate
Ja ne plačem, to padaju kiše!
Volela bih da ni tebi teško nije
Da ljubav odlaskom presečeš kao mačem
Sutra će drugo sunce da nas grije
To kiša pada, ja nikad ne plačem.
Koliko smo noćas mi blizu
Toliko su daleko dva naša grada
Niz lice padaju biseri u nizu
Ja ne plačem t kiša pada.
Šta su tri dana i tri noći
šta je život, naš život celi
šta je ono što nas spaja
šta je ono što nas deli
šta je ono što nas rastužuje
šta je ono što nas veseli?
Kad se iz daljine čuje struna
Učiniću sve da te osvojim
Zanese me noć, duša mi prepuna
Ali ne veruj pesmama mojim.
Ponese me tajna letnja, noćna
Učiniću ti se lepa i moćna
A ja možda i ne postojim
Zato ne veruj pesmama mojim.
Možda nespojivo hoću da spojim
Sve je moguće kad se noć zgusne
Poželeću tvoje ruke, oči, usne
Ali ne veruj pesmama mojim.
A kad se jutro zabeli
Zaboraviću da smo se voleli
Slabosti svoje ne pamtim, ne brojim
Zato ne veruj pesmama mojim.
Ovom gradu je svejedno za mene
Uvek postoje oni koji su bolji
Oni koji će da nas zamene
Ovom gradu je svejedno za mene.
Ulicama ostavljam tugu svoju
Na krovovima zaustavljam poglede
Njegovi tragovi večno traju
Moji blede
Moji se izgube
Njegovi su uvek na broju
Ulicama mu ostavljam tugu svoju.
Ovom gradu je svejedno za mene
I kad ga biju vetrovi severni
I kad se s jesen drvoredi zarumene
Volim te grade moj neverni!
Ponekad me neko likom seti na tebe
I zaboli me daljina između nas
Ponekad me neko smehom seti na tebe
I poželim da si srećan ovaj čas.
Ponekad lutam u nadi da ću te sresti
I boli me nerečana reč svaka
i prepoznajem te
U mutirajućim glasovima dečaka
Ponekad u gradu očekujem da se pojaviš
Pa se uplašim svojih misli i slika
Jer prepoznajem te
U tužnim pogledima vojnika
Kad sam tužna i usamljena baš
Na nekom putu, na nekoj cesti
Ostavljam te na mestima za koja ne znaš
Ljubavi koju nikad više neću sresti.
Gledao me da mi se mutilo u glavi
A oči sjajne kao stakla
Pogled se gubi i plavi
Tako bih rado jega dotakla
Ali on je birao druge...
Pričao je mogla sam da ga čujem
Da se ubijem, da se otrujem
Da mu bacam poglede duge
On je birao druge...
Onda stade muzika
I pamet mi stade
Ali čuh na kraju
Dame biraju!
Mogao je da se baci s mosta u Savu
Da se kaje, da gubi glavu
Da umre... umre od tuge
Ja sam birala druge!
Nekad sam nežnija od Prevera
A nekad u nedrima zmija
Čas sam vetar sa severa
Čas sam topla Indija.
U meni se strast i razum bore
Umirem između snova i tela
Čas sam beskrajno more
Čas sam Afrika vrela.
Znam da te nije briga
Što sam iz drugog sveta
Kad mene voliš
telo žene i dušu deteta.
Ja sam s neke druge planete
Iz vremena drugog nekog
Čas sam od ljubomore i osvete
Čas sam poput jastuka mekog.
Duša mi nemirna
Krv mi vrela
Prevariću te
Iako ne bih htela!
Ponese me pesma
Ponese me mašta
Kad te nema
Uradiću svašta!
Oči mi govore
Iako usne ćute
Ne veruj mi
Prevariću te!
Narav mi takva
Sve bih da kušam
Srce mi razum
Ne može da sluša!
Oči moje, ruke moje
Uvek slatke nemire slute
Ne veruj mi, ne veruj mi
Nisam verna, prevariću te!
Ćuti jer ne postoji niša
Što bih htela da čujem
Dosta mi je stvarnosti
Istinom se trujem!
Ako baš ništa ne znaš
Ništa što bi imalo draž
Hajde budu dobar i reci mi
Reci jednu lepu laž!
Hajde jednom prevari me
Povedi me u polje, u raž
Ama daj jednom prevari me
I reci mi jednu lepu laž!
Osmeh ti je isti
Ali je vreme drugo
Sada nismo idealisti
A bili smo, bili dugo.
Stali su sati
A onda vremena potekla
Moja me kob svuda prati
Mnogo ti mnogo nisam rekla.
Stade u vazduhu misao
Razbi nas tišina mukla
Nisi mi nisi pisao
Između nas je nit čarobna pukla.
Šta se može reći sad
I šta ima da se kaže
Izgubljeni se naći neće nikad
Oni se samo večno traže!
Noćas te dozivala nisam
Šta su reči što noć ih krije
Ako si me sanjao a nisi hteo
Oprosti, teško mi je!
Možda postoji neka snaga
Neki način da se u snove skrije
Ako ti je noćas loš san bio
Oprosti, teško mi je!
Sve je samo moja tuga
I ništa drugo nije
Ako noćas misliš na me
Oprosti, teško mi je!
Ljubav ne može
prostor i vreme da se premosti
ako si noćas sam i tužan
molim te oprosti!
Ti si velika tajna
Veo bih s tebe da skinem rado
A ne o tebi mit da stvaram
Možda je moja ljubav beznačajna
Možda te previše volim i izgaram.
Plašim se da sve ovo zabluda nije
Da te bez razloga u zvezde kujem
Da se isuviše zanosim i zamlaćujem
I mišlju o tebi tujem.
Izluđuje me tvoja mirnoća
Tvoj način da ignorišeš ljude
I moja želja da za mene
u tvom srcu mesta bude.
Ponekad te sretnem s pogledom očajnika
Kao da su ti potonule sve lađe
Kao kad neko nešto traži
A ne želi da ga nađe.
Pakujem stvari, odlazim istog časa
Svega mi je dosta i svega sam sita
U redu za karte gnjavi me masa –
- Molim jednu povratnu do Splita!
-Lepo, vi baš imate sreće.
A kad se vraćate? - blagajnik pita.
-Ma, uopšte neću da idem
Ali ipak dajte jednu povratnu do Splita!
Ja sam ona kojoj prošli dani znače
Ma, ja sam obična budala pripita
Dok pored mene jedan jednu “cmače“
U džepu me žulja povratna do Splita!