Malo je pojava u ljudskoj istoriji koje su toliko dugo bile obavijene velom misterije kao sto je to slucaj s hipnozom. Fenomen hipnoze je nesumnjivo bio poznat veoma davno, mada o tome postoje oskudni istorijski podaci.
Sigurno je da su pojedine religijske plemenske vodje poznavale tajne sugestije i hipnoze, inace se ne bi mogao objasniti njihov visok autoritet i strahopostovanje koje su prema njima pokazivali pripadnici plemena. Tako je bilo u drevnom Misiru, Mestopotamiji, Indiji i Kini.
Posebno je zanimljvi poznati mit o Eskulapu, koji je bolesnike lecio time sto je, uz davanje lekova, saputao tajanstvene reci ili stihove. Na ostrvu Eskulap su rimski robovlasnici ostavljali svoje robove, jer se verovalo u blagotvornu moc ostrva, a sto je najinteresantnije - znatan broj se i vrati isceljen.
Ispitivanja americkih naucnika navode na predpostavke da su vracevi najkulturnijih crvenokozaca Inka i Acteka takodje poznavali izvesne tajne hipnoze.
Cuveni fakiri su, takodje snagom volje dolazili do zapanjujucih rezultata, kao npr. hodanje po vatri bez posledica ili privremena fakirska smrt.
U Evropu se relativno kasno saznaje za hipnozu, bar o tome nema pisanih dokumenata, jer dok je vladala inkvizicija hipnoza je bila zabranjena kao i mnoge druge nauke koje nisu isle u sklad sa religijom.
Licnost
U srednjem veku su pojedini vladari U Engleskoj i Francuskoj isceljivali ljude svojim "kraljevskim dodirom" pri cemu su obicno govorili:
Neka ti Bog da bolje zdravlje i zdrav razum
U to vreme se pojavljuje jedna od najznacajnijih licnosti iz istorije hipnoze - austrijski lekar Franc Mesmer (Franz Anton Mesmer). Rodjen je 1733.godine, sin siromasnih roditelja, mladi Mesmer se u 15.godini upisuje u monasku skolu.
Ubrzo napusta to ucenje i prelazi na studije prava, koja takodje napusta upisujuce se na medicinu. Studije medicine zavrsava u svojoj 32. godini braneci disertaciju "O uticaju planeta na ljudsko telo". Tako je formirao svoju posebnu teoriju o "animalnom magnetizmu", pokusavajuci da leci ljude magnetnim fluidom, koji se po njemu prenosio laganim trljanjem bolesnika po citavom telu.
Ali, s tim nastaju i njegove prve neprijatnosti i sukobi sa pristaliama ortokodoksne medicine i zabranjuju mu rad u Becu. Da bi obezbedio materijalna sredstva za svoje eksperimente zeni se bogatom udovicom, 12 godina starijom od sebe i odlazi u Pariz, gde pokusava da okupi svoje ucenike. Ali mu ubrzo i tu zabranjuju rad, kao i u Londonu i time se zavrsava njegova lekarska karijera.
Mesmer je bio jedan od najkulturnijih ljudi svog doba, poznatu Becu i citavoj Evropi. Bio je veliki propagator i i zastitnik Mocarta i njegove muzike i veliki kompozitor mu se za to mecenstvo revansirao ovekovecivsi ga u libretu svoje cuvene opere "Cosi fai tuttii" (Tako cini sve).
Sta je sugestija, a sta hipnoza?
Po slavnom fiziologu I. P. Pavlovu, koji je sistematski vrsio mnostvo eksperimenata iz oblasti fiziologije, proces hipnoze se odvija u kori velikog mozga, pod uticajem odredjenih uslova. Hipnoza je po njemu, polusan centalnog nervnog sistema, s tim da se ona moze primeniti samo na one delove mozga koji upravljau i sinhronizuju pokrete tela.
U svakodnevnom zivotu, cesto sugerisemo jedni drugima, sto se odrazava u vidu razlicitih reakcija nasih sagovornika. Ako starijem coveku kazemo da deluje mladalacki sveze, mozemo zapaziti da ce se njegovo lice, iako pre toga tmurno, brzo razvedriti.
Poznato je da mnogi ljudi boluju od hipohondrije mada su u sustini zdravi. To njihovo ubedjenje da su bolesni ponekad se moze izleciti jednotavni ponovljenim sugestijama od strane lekara da im se zdravstveno stanje popravlja, da ce ubrzo biti potpuno zdravi.
Poznato je, takodje zarazno zevanje u drustvu, smeh koji nas neodoljivo obuzima videci kako se drugi ljudi smeju itd. Ili ako otvorimo flasicu ciste vode, a kazemo da ce se sada osetiti odredjeni miris, mnogi prisutni ce zaista ubrzo i osetiti miris.
Pored toga sto sugeriramo drugima, mozemo sugerirati i sami sebi. Ta pojava zove se autosugestija. Mnogi slucajevi neurotskih i slicnih pojava su , u stvari, autosugestije koje su u vecini slucajeva izazvane nenamerno. Poznato je kako nekim ljudima prestanu bolovi zuba vim dodju do lekarske ordinacije. Plaseci se intervencije stomatologa, oni sebi nesvesno sugeriraju da ih zub vise ne boli i zub zaista prestane da ih boli.
Sugestija se dosta koristi u vaspitne svrhte, posebno u doba decijeg odrastanja.
Sugestijom se moze delovati i na pamcenje. Moze se olaksati secanje i izazvati hipermnezija, tj. pojacano pamcenje. Takodje se moze sugerisati pogresno pamcenje, odnosno paramnezija. Zbog toga je u sudskoj praksi zabranjeno postavljanje sugestivnih pitanja.
Sugestijom se moze delovati na sve ljudske aktivnosti sto je neophodno vazno za istarajnost u radu, za razne vestine, glumu ili sport. Cak se moze delovati na rad onih delova naseg organizma koji ne zavise od volje, na npr. na razne organe i zlezde, na srce i krvotok itd. Tako se moze zaustaviti i krvavljenje ako se sugestijom postigne suzavanje krvnih sudova.
Profesor i vicepredsednik Americkog drustva klinicke hipnoze Carls Mater kaze u jednom svom intervjuu:
Hipnoza je promenjeno stanje svesti koje karakterise povecana koncentracija, povecana relaksacija i povecana sugestivnost.
Stadijumi hipnoze
Obicno se govori o razlicitim stadijumima hipnoze premda su prelazi iz jednog u drugi stadijum suptilni i neprimetni. Isticu se tri stepena stadijuma hipnoze:
- laki,
- srednji i
- duboki san, ili sombulizam, odnosno najdublji stepen - katalepsiju.
Laki hipnosticki san
Onaj u kome medijum ne spava, ali je njegovo stanje praceno izvesnim odsustvom svesnog zivota. Tada je medijum potpuno svestan svega sto mu hipnotizer kaze, ali ne moze da se odupre njegovim sugestijama, njegova veza sa spoljnim svetom ide preko hipnotizera. U ovom stanju medijum ne prima nikakve utiske sa strane.
To je kao da se nalazi pod anestezijom. Vecina terapeuta moze postici stadijum lakog hipnotickog sna bez narocitog uvezbavanja, pa se zato na nekim univerzitetima u inostranstvu studentima preporucuje hipnoza kao pomocno sredstvo lecenja.
Srednji hipnoticki san
Karakterise ga veci uticaj hipnotizera, medijum izvrsava sve naloge i sugestije hipnotizera. U ovom stadijumu se moze postici katalepsija ocnih kapaka i ekstremiteta, automatski pokreti, anestezija, razne vizuelne halucinacije.
Duboki san
Medijum ne oseca nikakav bol i moze da se podvrgne najvecim eksperimentima i operacijama, ukoliko se radi o bolesniku. Pacijenti koji se nalaze u ovom stadijumu mogu biti sposobni da se prisete dogadjaja koji su davno bili zaboravljeni. Ovo je od narocite vaznosti za lecenje mnogih funkcionalnih poremecaja i psihoneuroza.
U ovom stadijumu medijum moze da otvori oci, da hoda, da razgovara i da se ponasa kao u budnom stanju, ali zato posle prekida hipnoze ostaje potpuna anmnezija za sve ono sto se desavalo pod hipnozom. Ovo otkrice dovelo je Frojda do koncepta svesnog i nesvesnog iz cega je kasnije elaborirala i njegova struktura psihoanalize.
Preobrazaj licnosti
U preobrazajima licnosti mogucnosti hipnoze su cesto neverovatne i za upucene u njene fenomene. Bilo je mnogo diskusija npr. na temu da li se hipnotisana osoba moze preneti u vreme nekoliko stoleca unazad, posto je zabelezene pojave da su polupismene ili nepismene osobe znale mnogo o starim vremenima pa cak i tudji jezik.
Obicno se ispostavljalo da je to njihovo iskrslo znanje plod dozivljenog i nikako nije slucajno. Tako je poznat slucaj nepismene sluzavke, koja je pod hipnozom govorila latinski. Ispostavilo se da je ona jedno vreme radila kod svestenika koji je citao molitve na latinskom, pa su se u njenu svest usadjivale latinske reci mada nije na to obracala paznju.
U vise slucajeva hipnotisane osobe su govorile strane jezike mada ih u budnom stanju nisu znale. U svakom od ovih slucajeva osobe su dolazile u dodir sa stranim recima koje su izgovarale bilo da su ih cule od stranaca ili preko radija.
Dok se nalazi u dubokom hipnotickom snu, osoba moze da se vrati na ranije dozivljeno. Pri tome moze da dozivi razne periode svog zivota i da se u spoljnim manifestacijama ponasa kao u tim periodima. Ako se medijumu sugerira period detinjstva, recimo, kad je imao 5 godina, on ce izgovarati reci svojstvene tom uzrastu, nevesto crtati po papiru i nece znati da se potpise. Regresija je u tim slucajevima potpuna.
Regresija nije nista misticno jer dobar psiholog moze i u budnom stanju da dovede pacijenta do stadijuma kada ce se setiti pojedinosti iz svog najranijeg zivota.