Da li se muskarci i zene, zaista, toliko razlikuju? Kazu da je na opasku iz naslova teme - "Muskarci su sa Marsa, zene su sa Venere" dodat i nastavak. "Osim kad su zaljubljeni". Ma da li, zaista, samo kad smo zaljubljeni pristajemo da tolerisemo razlicitost suprotnog pola?
Novija istraživanja pokazuju da je u genetskom kodu muskarca i žene samo 78 različitih gena. I kad govorimo o razlikama između polova, uglavnom priznajemo one u izgledu i biologiji. Mi se, međutim, razlikujemo u navikama, u reakcijama na spoljašnji svet i, naravno, u stavovima vezanim za odnos između muškarca i žene.
Koliko se razlikujemo
Muškarci i žene, na primer, različito pristupaju rešavanju problema. Većina žena želi da razgovara o problemu, da tu diskusiju iskoristi za produbljivanje ili jačanje odnosa sa partnerom. Većina muškaraca smatra da tada treba pokazati kompetentnost, odlučnost i posvećenost odnosu. Osećanja stavljaju na stranu i preuzimaju ulogu autoriteta.
U procesu obrade informacija, žene koriste intuiciju i povezuju više perspektiva, te uzimaju u obzir međusobnu povezanost elemenata. Muškarci imaju tendenciju emocionalnog odvajanja od predmeta, te da posmatraju više elemenata bez njihovog prožimanja i maksimalno smanjuju složenost. Oni razmišljaju linearno, tretirajući informacije nezavisno jednu od druge. Skloni su da zanemare nijanse koje su često ključne za uspešno rešenje.
Ženska memorija sadrži snažnu emocionalnu komponentu. Njihovo sećanje se zasniva na osećanju koje se vezuje za određeni događaj ili iskustvo. Muškarci iskustvo razgrađuju na elemente, zadatke ili delatnosti do kojih je došlo. Ovo je, smatra se, zato što hipokampus, koji je, pre svega, zadužen za memoriju, različito reaguje na testosteron (kod muškaraca) i estrogen i progesteron (kod žena).
Žene potrebu za bliskošću i osećanjem vrednosti zadovoljavaju kroz komunikaciju, razgovor, intimnu razmenu iskustava, osećanja i ličnih stavova. Muškarci, s druge strane, tu istu potrebu zadovoljavaju kroz zajedničko obavljanje raznih aktivnosti, bilo da je u pitanju sport, seks ili nešto treće.
Suština je, naravno, da se izbegne međusobna frustracija i nauči da se prihvataju razlike. Pomisao da ljubav čini da druga strana misli, oseća i dela isto kao i mi je, u najmanju ruku, apsurdna.
I, zato, drage dame, nemojte se nervirati što muškarci ostavljaju dasku na šolji podignutu i što ne pospremaju za sobom, niti što nemaju mišljenje o zavesama. Muškarci, oprostite ženama kad pitaju za boju kola umesto za marku i što ne umeju da koriste mape. Shvatite ih, kad u dva po ponoći, kad je, po vama, vreme za spavanje, one žele da razgovaraju o vašem odnosu. Ne ljutite se na vašeg muškarca kad na obično pitanje koje iziskuje odgovor sa da ili ne, on počne da govori o zakonima termodinamike. Muškarci, razumite da vašu damu ne uzbuđuje pomisao na seks između dva muškarca (samo zato što vas uzbuđuje pomisao na seks između dve žene).
I zapamtite naročito, i jedni i drugi, da ženama za predigru treba 45 minuta, a muškarcima 45 sekundi.
Ma nešto mi ta podela sumnjiva... Gledao sam takmičenje u bacanju kladiva za žene pa me to ponukalo da posumnjam u te "suprotnosti" :)
Ljudi uhvaceni u zamku poredjenja postoje samo u odnosu
Živimo vlastite živote. Svaki život je neuporediv jer je neponovljiv. Porediti se sa drugima je potpuno besmisleno. Ipak, mnogi upadaju u zamku poređenja.
Mnogima poređenje postaje opsesija, koja proždire čitav život. Takvima je jedino važno da li su bolji ili gori od drugih, da li su ispred ili iza, iznad ili ispod njih. Njihove sposobnosti, njihovo zdravlje, njihov posao, njihov položaj, njihova imovina, njihova porodica, njihove intimne, poslovne ili društvene veze, njihovi prijatelji i poznaninici, njihove zabave i njihova zadovoljstva, sve to samo po sebi više nema nikakvog značaja. Sve to dobija smisao tek u okviru nadmetanja sa ostalima.
Ljudi uhvaćeni u zamku poređenja postoje samo u odnosu na druge. Oni su više ili manje od drugih, plus ili minus. Za sebe i po sebi su ništa. Njihovi životi su isprazni i jalovi. Odišu mrtvilom i beskrajnom dosadom. U njima ima nečeg jednoličnog i mehaničkog. Više podsećaju na mašine nego na živa bića. Ništa ih ne pokreće, ništa ne zanima, osim prinude da se pokažu boljim od ostalih.
Ko se uhvatio u zamku poređenja, sebe je izgubio. Nismo ni više ni manje. Jednostavno, ono smo što jesmo. A to je sasvim dovoljno.
Lidija
Razlikujemo se
pre nedelju dana sam pocela da citam ovu fantasticnu knjigu "Muskarci su sa Marsa zene su sa Venere"i mogu vam rec da sam se pronasla u njoj,puno mi je pomogla u ovim teskim trenutcima kroz koje sad prolazim... vise puta sam zaplakala jel sam videla gde sam gresila, ali sada je suvise kasno da bi povratila ono sto sam izgubila.
Verujte mi da smo jako razliciti i sve razlicito gledamo, shvatamo i razumemo.
PS: ko ima mogucnosti nek procita ovu knjigu!