Citam sve ove tekstove i dolazim do zakljucka da niko od vas, ili nas, nije uspeo da pronadje taj neki smisao u ljubavi - zasto ljubimo, zasto volimo?
"Ljubav je jedno dusevno stanje bez ravnoteze i bez razabiranja".
Svi govorimo o prevarama, ostavljanjima, bolu, patnji, o svim najtezim dusevnim stanjima, a niko ne pominje da je ljubav najteze.
Vec skoro pola godine zivim bez nekog pored sebe, bez muskarca. Nista mi ne fali. Mirna sam, nista ne boli, sto je najbitnije - niko ne izlazi na kraju povredjen.
Da li ljubimo zato sto smo mi na tu licnist prosuli jedno svoje sunce koje ga je ozarilo i odvojilo od svega drugog? Da li ljubimo zato sto nam je dusa puna neznosti, a niz nase telo tece strast?
Pa pitanje sledi: da li su mladost i ljubav jedini potrosaci nase srece?
Prosto receno - "ljubimo jer volimo".
Naravno, ako neko nema potrebu da voli, nema poterbu ni da ljubi. Ja licno nisam takav, volim da volim i volim biti voljen.
"Volite se deco to je pravi raj, to vam preporucuje cika Jova Zmaj".
Zasto volimo? To ispunjava i nasa i druga srca srecom..znajuci da je ljubav jedna od najvaznijih svari na svetu spontano tezimo znanju primanja i slanja ljubavi..ipak,nije to samo proces.. 8) najlepse i najvrednije stvari se ne mogu definisati,jer na taj nacin gube svoj znacaj..razni filozofi su upravo to pokusavali,ali bez veceg uspeha..
ljubljenje je pak samo jedan od nacina da iskazemo ljubav i simpatije ;)
Ljubav je nesto najlepse na svetu, to je nas pokretac i nasa energija. Kada je covek zaljublje i kada voli misli da na svetu ne postoji stvar koju ne bi mogao da uradi. Naravno da uz ljubav idu i patnje i bol, al sve je to ne vazno ako znas da si sposoban da volis i da uzivas u tim osecanjima. Ja volim da volim, jer onda znam da sam ziva, a ljubljenje je savrsena stvar kroz koju mozes iskazati gomilu osecanja. :klap:
Lepo zborite,pametni ljudi...
Kada sam napisala zasto ljubimo mislila sam metaforicno zasto volimo...Zato sam posle i dodala volimo jer ljubljenje uvek dolazi kao izraz nekod najdubljeg postovanja,bar kod mene.Dragu osobu ljubim jako i cvsto i kada se razdvojim onda je samo volim......
Ja bogami ne volim dok neljubim, eeee, a dok ljubim ja volim :D
Šta je to što privlači ženu i muškarca? Fluid između dvoje ljudi osim fizičke fuzije čini i mnogo jače - duhovno spajanje.
Prema psihološkim studijama postoje tri osnovne teorije privlačnost:
- Moć telesnih mirisa
- Okruženje u kome odrastamo
- Fizički izgled
Presudan elemenat privlačnosti je uslovljen time kako su se voleli vaši roditelji. Vaša podvest podstaknuta osobom koja je privukla vašu pažnju, izvlači sećanje iz prošlosti, i na taj način se pokrenu pozitivna ili negativna osećanja koja dovode do odbijanja ili želje. Naime u periodu između pete i osme godine mi stvaramo "ljubavnu mapu", pa kada odrastemo i postanemo seksualno zreli tražimo partnera koji odgovara našoj šemi.
Kada sretnemo nekog ko se poklapa sa našom "ljubavnom mapom" - desi se ono što nazivamo ljubav na prvi pogled.
Svakako da na uzajamno privlačenje osim karaktera utiče i fizički izgled. Šta ima primat najviše određuju: naše godine, želja i odluka: "na brzaka" ili "na duže staze"?! Tako da bi duša volela, ljubila neki naši duhovi prošlosti dok smo bili deca su morali izatkati našu podsvest, pa ako su pravili greške u tkanju osvesti te ih da i vi nekom pogrešno netkate, da volite i ljubite onako kako snevate pet minuta pre no što glava na jastuku klone.
Kada ste u nekog zaljubljeni i još - jipi! - i u vezi s tom osobom, s nestrpljenjem očekujete svaki trenutak koji možete provesti nasamo s dečkom ili devojkom i s nestrpljenjem očekujete ljubljenje. A na koji način vas dečko ili devojka ljube? Na koji način se vi ljubite? Po načinu na koji se ljubite može se ponešto zaključiti o vama, ili ovaj tekst možete upotrebiti da procenite osobu s kojom se ljubite. Samo upamtite da je glavna svrha ovog teksta ipak zabava i da ga ne treba shvatati kao "zakon". Dakle, poljupci...
Francuski poljubac (poznat i kao ljubljenje kao na filmu): to je, naravno, klasika, najčešći način ljubljenja između dečka i devojke. Taj poljubac je veoma uzbudljiv i veoma intiman; osoba koja se na taj način ljubi svakako želi nešto više od držanja za ruke. Ako vas dečko ili devojka ljube na taj način, smatraju da ste veoma seksi i poželjni. Samo, obratite pažnju na jednu stvar: ima dečaka koji smatraju da "ljubljenje nije toliko bitno" - u prevodu, ako vas dečak ljubi na ovakav način, on sigurno misli da ste seksi, ali ne mora da znači da želi vezu s vama - moguće je da želi samo seks.
Sisanje usne: još jedan od čestih načina ljubljenja kad ste s nekim u vezi. Osoba koja se ovako ljubi, recimo, sisa vam gornju usnu, dok vi njoj/njemu sisate donju, veoma je razigrana, voli da isprobava nove stvari i ne misli uvek na seks. Maženje i uživanje u različitim dodirima i različitim načinima ljubljenja su joj podjednako važni kao i vođenje ljubavi (koje, ako još uvek niste spremni za to, neće forsirati), osećajna je i čvrsto veruje da su zajednički smeh i poverenje bitni koliko i seks.
Kratak poljubac u usta: u ovom poljupcu nema korišćenja jezika i zaista traje veoma kratko - koliko i poljubac u obraz prilikom susreta s prijateljem ili prijateljicom. Osobi koja vas na ovakav način poljubi veoma ste dragi - kao prijatelj ili prijateljica. Ne razmišlja o vezi s vama i veoma biste je zbunili da pokrenete tu temu.
Samo čovek ima razlog, logiku, srećnu sposobnost da bude sposoban da shvati čar, lepotu, izuzetno zadovoljstvo, radost, strastveno ispunjenje koje pruža poljubac! Priroda na svoj način ljubi, ali ne poseduje mozak da bi mogla da iskoristi poljubac. To može samo čovek.
Poljubac pri plesu
Veoma prijatan način ljubljenja nalazimo kod “poljupca pri plesu”. I ovde je bliskost tela učesnika ta koja pojačava užitak. Šta bi još par ljubavnika mogao da traži, sem zamračenog podijuma za ples, nežnih, ritmičnih taktova valcera koje svira Vejn King, isprepletanih ruku, žudnih mladih tela koja se ljube po mnoštvu uzbuđujućih mesta, dok im se obrazi dodiruju u vatrenim, kao somot mekim potezima ? Naravno, u ovakvim situacijama etikecija neće dozvoliti paru da uživa u izuzetno prikladnom “poljupcu usnama”. Ovo se ipak može lako postići u privatnosti nečijeg stana, uz muziku sa radija. U stvari, “električni poljubac” se može idealno izvesti pod ovim okolnostima. Međutim, dok plešete na javnom mestu, jedini dozvoljeni poljupci biće oni skriveni, ukradeni uprkos budnom oku pratilje. Pod izgovorom da svojoj partnerki šapućete nežnosti, dozvolite svojim usnama da joj dodirnu uvo, obraz i bradu. Možda se na ovaj način može ukrasti i nekoliko skrivenih poljubaca u oko. Ove ukradene nežnosti bi trebalo da srećnom paru budu dovoljne do dolaska kući. Tada par, stimulisan prethodnim užitkom pri ovim poljupcima bez usana, može do mile volje da se upusti u sve varijacije koje su navedene, sve dok ne zadovolji svoja srca i usne. Pri tome će se, možda setiti stihova iz “Balade o venčanju” Ser Džona Saklinga, koji glase:
O, oni se iznenada jave i ustaju i plešu;
pa opet sednu, uzdišu i gledaju se;
pa opet plešu, i ljube se.
Poljubac iznenadjenja
Najočaravajućiji način ljubljenja naziva se “poljupcem iznenađenja”. Ovo se izvodi kada jedan od partnera zaspi, recimo na sofi. Kada ga onaj drugi, pri ulasku u sobu, vidi kako spava trebalo bi da mu se prikrade na prstima. Onda bi, polako saginjući glavu, trebalo da spusti mek, paperjast poljubac, pravo na usne. Prvi poljubac bi trebalo da bude veoma lagan. Zatim intenzitet poljubaca treba povećavati sve dok se onaj koji spava ne probudi, a naravno i dalje od toga. Učinak ovakvog buđenja je skoro rajski za osobu koja spava. To je zato što, u sred sna, i to verovatno prijatnog, jer se odnosi na drugu polovinu para, ona na usnama nejasno oseća poljubac, nežan kao dodir leptirovih krila.Naravno, ona u svom dubokom snu zamišlja da je i to deo sna, što izaziva zaista prijatan osećaj. Onda ona postepeno, mada još spava, oseća da se poljupci nastavljaju. I prijatnost se nastavlja. Zatim ona, kako počinje da se budi, shvata da su poljupci i suviše stvarni za san, ali je sigurna da ipak sanja. I tako, njena sreća biva pomućena i obuzima je tuga zato što zna da voljenu osobu samo sanja, umesto da bude sa njom. Zamislite onda izuzetno zadovoljstvo kada, dok je obuzimaju takve nevesele misli, na usnama oseti stvarnost silnog, žudnog poljupca.Njeno srce divlje zatreperi. Njen puls poludi. Ona se pita da možda ne spava. Onda otvara oči. I onda nad sobom ugleda drago lice voljene osobe. I oseća čulni poljubac njenih usana na svojim. Zaista, ni jedno buđenje ne može pružiti više zadovoljstva!
Poljubac "štipkanja"
Horacije, još jedan Rimljanin, čije su sklonosti ka ljubljenju ostale sačuvane vekovima zahvaljujući njegovoj ljubavnoj poeziji, takođe je nešto napisao o “poljupcu štipkanja” rekavši:
"Ili kad na tvojim usnama, okrutni, nežni dečače
njegovi zubi obeleže obesnu radost."
Vidite, dakle, da se i savršeno normalni ljudi, ako pesnike možemo nazvati normalnim ljudima, prepuštaju “poljupcu bola” i iz toga izvlače intenzivan užitak. Kazna, na kraju krajeva, može biti i više nego bolna. Na primer, u svojoj drugoj pesmi, pesnik kaže:
"A kada bi se ona drznula da usne svoje napući,
kao mnoge drske mlade gospođice,
ja bih sklopio ruke oko struka njenog
i kaznio je poljupcima."
Naravno, kod "poljupca štipkanja" onaj ko ljubi ne treba da razjapi usta kao lavlje čeljusti, niti da zarije kandže u nežnu put ljubljene. Smešno! Postupak je isti kao kod uobičajenih poljubaca, osim što usta ostavljate blago otvorenim umesto da ih zatvorite poljupcem, a onda, kao da ćete da zagrizete ukusnu poslasticu, nestašno štipnite potiljačni deo vrata, obraz ili usne. Dovoljno je samo štipnuti. A zadovoljstvo koje iz toga proizađe će, uveravam vas, više nego kompenzovati blagu nelagodnost ili bol.
Sada će među vama možda biti onih koji se pitaju zašto su potrebna izvrdavanja i zamene za ljubljenje. To je samo zato što je čovek životinja koja traga. Obično i uopšteno ga nikada ne zadovoljava, zato što to posle nekog vremena postaje veoma dosadno. Ovo ne znači da imam nameru da zaključim da je uobičajen “poljubac usnama" nešto svakodnevno. Apsolutno ne. "Poljubac usnama" je, kao što sam ranije pomenuo, piéce de la resistance, glavno jelo na “gozbi ljubavi”, kako ga je nazvao pesnik Ovidije. Zamislite, međutim, obrok sa sedam porcija filet mignon-a ili sedam porcija jastoga. Mekog filea bi vam preko glave bilo već posle treće porcije, zar ne? A posle druge porcije jastoga ne biste više mogli ni da ga pogledate u oči, pod uslovom da ih on ima. Vidite, dakle, da biste, kada biste uživali samo u poljupcu usnama,dosegli tačku kada bi on izgubio svu svoju ushićujuću draž.
Varijacija “poljupca usnama” se može veoma lepo izvesti. Umesto da na jednom mestu priljubite usne, počnite od ugla njenih usta i trljajte svojim zatvorenim usnama po celim ustima. Varijacija ovakvog poljupca je, pak, da blago razdvojite svoje usne i da, sa vrhom jezika u žljebu koji razdvaja dve usne, protrljate svoje usne od jedne do druge strane.Naravno, dodatne varijacije na ovu poslednju varijaciju se odmah same nameću onome ko je iskusan u ljubljenju.
U stvari, ovakvoj osobi će pasti na pamet stotine drugih varijacija koje će zagolicati i uzburkati čula.
Jedna od takvih varijacija se sama nemeće. To tehnički baš i nije varijacija, već jednostavna izmena tehnike običnog “poljupca usnama”. Ovde se koristi princip “ odloženog dejstva”. Osnov ovog metoda je stara basna o lisici i grožđu koje je visilo nad njenom glavom i izlagalo je tantalovim mukama. Procedura je, jednostavno, sledeća: neposredno pre nego što spustite usne u poljubac, povucite glavu unazad. Neka vam usne budu spremne za poljubac, ali nemojte ljubiti. Ostanite u ovom položaju što je duže moguće dok se izazivački osmehujete devojci gledajući je u oči. Najzad, kada ni vi, ni ona ne budete više mogli da izdržite neizvesnost, polako, najsporije što možete,spustite usne i utisnite pečat ljubavi na žudne usne svoje voljene.Posle toga, tehnika ne nalaže ništa specifično. Ljubi se instiktivno, kao što se i voli.
U ovom momentu treba objasniti da usne nisu jedini deo usta koji treba da bude spojen pri ljubljenju. Svaki ljubavnik je proždrljiv. On želi sve što je deo njegove drage, baš sve. On ne želi da propusti ni jednu jedinu jotu “radosti sa milion zadovoljstava”, kako je to Kits nekada napisao. Zato pri ljubljenju treba da bude što više kontakata,ako je moguće telesnih.
Čvrsto se priljubite jedno uz drugo. Osetite topli dodir vaših tela. Budite tako blizu da osećate kako vam se grudi dižu i spuštaju. Stanite jedno uz drugo.
“Čvrsto se priljubite jedno uz drugo”
Isto ovo se prilikom ljubljenja odnosi i na usta. Ne plašite se da ljubite i drugim delovima tela, a ne samo usnama. Pošto vam usne neko vreme budu priljubljene, blago ih otvorite. Onda vrh jezika postavite tako da možete da osetite glatku površinu zuba one koju ljubite. Ovo će za nju biti signal da na sličan način odgovori. Ako je ona u potpunom skladu sa vama, ako je zaista vaš ljubavni partner, onda ćete primetiti da je i ona blago otvorila svoje usne i da će se, uskoro, njeni zubi rastvoriti. A onda bi trebalo da ona, ako je baš onakva kakva bi trebalo da bude, izbaci vrh svog jezika, tako da se susretne sa vrhom vašeg.
To će biti rajski spoj!
Vašim venama će umesto krvi poteći lava. Disaćete kratkim dahom. U vama će se probuditi moćan, neodoljiv talas emocija kakav niste iskusili nikada ranije. Ako ste muškarac, obgrlićete ramena svoje voljene i osetiti žmarce, koji vas navode da teško dišete. Ako ste žena i ako vas ljube, osetićete da vam kroz udove i čitavo telo prolazi čudna klonulost. Kroz vas će proći jeza. Ječaćete u divnom ljubavnom zanosu. I sasvim je verovatno da će vas uhvatiti nesvestica jer će se krv iz vaše glave razliti po čitavom telu. Stoga više nećete biti u stanju da razmišljate. Bićete u stanju samo da osećate, da osećate najizuzetnije od zadovoljstava koja vam je bilo suđeno da doživite.
Francuski poljubac "duše"
Međutim, nemojte se na ovome zaustaviti.
Naravno, vaš jezik je više nego sam njegov vrh. Ispitujte dalje. Idite dublje. Nežno milujte jezik jedno drugome. Radeći to, vi spajate svoje duše. Zato su ovaj poljubac Francuzi, za koje se kaže da su ga prvi usavršili, nazvali poljupcem “duše”. Francuzi su uvek bili ljudi slobodnog uma. I upravo zbog toga što su pre mnogo godina napustili puritanstvo, bili su u stanju da se usavrše u umetnosti ljubavi, a naročito u umetnosti ljubljenja.
Učite od Francuza.
Učite i od starih Rimljana, a naročito Katula, čije su ljubavne pesme posvećene Lezbiji preživele vekove zbog iskrenosti pesnikove strasti i njegove genijalne sposobnosti da osećanja izrazi u divnoj poetskoj formi. Jer, Katul je bio taj koji je napisao:
" A onda tim poljupcima dodaj još sto,
a toj stotini još hiljadu, pa nastavi da ljubiš!
Da tu hiljadu učiniš milionom;
Utrostruči taj milion, a kada to bude učinjeno
Poljubimo se iznova, kao kada smo prvi put počeli."
Možda bi bilo prikladno zaključiti ovaj kratak pregled umetnosti ljubljenja izvodom iz Šelijeve besmrtne pesme u kojoj se javljaju sledeće reči:
"Vidi kako planine ljube visoko nebo,
a talasi se lome jedan o drugog.
Neće biti oprošteno ni jednom sestrinskom cvetu
ako prezre brata svog.
A sunčeva svetlost čvrsto grli zemlju,
a zrake mesečine ljube more;
Čega su ti poljupci vredni
ako ti mene ne ljubiš."
Jer samo se ljudi ljube!
Jeste li se ikad zapitali kako naučiti bolje se ljubiti? Pokusajte sa nekim od ovih savjeta... Brzo ćete uočiti razliku! Jedna od najvaznijih stvari kada je ljubljenje u pitanju jeste - biti opusten. Ne mislite ni na sta osim na poljubac... Zapravo - ne mislite ni o čemu!
Neka usne budu jedva otvorene ili zatvorene - zauzdajte jezik! Neka vam usne budu opustene. Budite samouvjereni u onome sto radite - onda je sve sasvim drugačije.
Kada ljubite, radite to tako kao da ne postoji nista drugo sto bi radije radili sa svojim partnerom u tom trenutku.
Nesto sto većina ljudi zaboravlja jesu ruke. Koristite ih na ramena, straznjoj strani vrata...
Učinite i najobičniji poljubac romantičnim - nije poenta da uvijek bude seksualno čulan.
Pretvarajte se da prvi put ljubite svog partnera.
Pokusajte sa nečim drugačijim, tipa...
Otvorite oči... ljubite partnerovo lice - a da to nisu usne... unesite različitost i koristite kraće poljupce između onih dugih... ljubljene uvijek zavrsite malim i sočnim zavrsnim poljupcem!
A vrijeme i mjesto za ljubljnje? Nema loseg vremena ili mjesta za ljubljenje! Ipak, neka mjesta mogu biti zabavnija i romantičnija. Slijedi lista takvih:
Kada prvi put ugledate voljenu osobu.
Kad god vas partner negdje ide.
Na semaforu.
Na plazi, uz izlazak i zalazak sunca.
Ujutro.
Kao posljednja stvar pred odlazak na spavanje.
Uz filmove.
Pod tusem.
Kada krenete negdje.
Na mjesečini.
Pod svjetlosću svijeća.
Na vjenčanjima.
Na odmoru.
Iznenada...
LJUBAV je tajna skrivena u nasim dusama i LJUBAV je tajanstvena moc koja pokrece dusu coveka, svet, planetu i kosmos. Srecni su Oni koji svet oko sebe posmatraju zaljubljenim pogledom ili ocima ljubavi. Srecni su Oni koji svoju srecu poklanjaju i dele sa drugima. Uvek postoje "zvezde padalice" i "zvezde radosnice", ali Vi nemojte dozvoliti da se svetlost ugasi u Vasim ocima. Zagledajte se u Ljubavno nebo, u osobu koju volite, u svoju dusu ... i videcete svoj svetlosni put!
Citam tekstove o ljubavi i mislim da mnogima ovde nedostaje poverenje u ljubav. Nisam tom osecanju nikad pristupala na studiozan nacin, isla sam srcem, mada to nije svojsteno mom horoskopskom znaku. Sve u zivotu zahteva napor i neke zrtve pa tako i ljubav ako je neko zaista zeli iz dubine duse. Mozda ce ovo sto cu napisati nekima liciti na bajku, ali to je istina.
On i ja zavoleli smo se u srednjoj skoli. On je znao da sam ja ta za ceo njegov zivot, ja tada to nisam znala. Imala sam poverenja u njega i u svoje osecanje i volela ga. To mi je bilo dovoljno da znam. Bili smo potpuno razliciti u svemu, bili smo iz tada podeljenih krajeva u nasem gradu. Podeljenih tako sto je svaki kraj imao svoje opasne tipove i cuvao cure iz svog kraja na neki nerazuman i sebican nacin. Nista nas nije spajalo, sem nase ljubavi i istog karaktera. U takvoj situaciji i u takvom okruzenju, u tom vremenu kad je roditeljska bila zadnja bez obzira sta mi osecali i zeleli, nasa ljubav pretrpela je mnogo toga. Bila je to nasa dolina neprestane borbe, dolina suza da bi se doziveo koji minut srece.
Koliko bola su pretrpele nase duse nemoguce je opisati. Godine su prolazile. Kad se sada osvrnem koliko ih je proslo i sama se cudim kako smo imali snage da izdrzimo sav taj napor. Vredelo je, verujte, vredelo je. Na kraju tog puta posutog trnjem nismo osecali ni bol ni umor. Mnogo sta se promenilo, ljudi oko nas su se promenili, obicaji nasih krajeva su se promenili, neki ljudi vise nisu bili zivi.
Pali su vremenom mostovi koji su nas spajali i razdvajali i mi smo se na svim tim rusevinama opet nasli sa istom verom u nasu ljubav. Bio je to zagraljaj olaksnja, bio je to poljubac ko dah novog zivota. Bila je zima, nas je grejalo nase sunce. I tada niko nije verovao u nas, bili smo par koji nije niko mogao da razume. Mozda ni mi nismo jasno razumeli sta osecamo ali smo verovali u to svoje osecanje i neprestano isli jedno prema drugom. Ziveli smo u svom svetu, nadoknadjivali propusteno, gradili buducnost. Sve sto smo imali bilo nam je dovoljno za srecu. Sve je bilo u suncu, jedino tako mogu opisati taj period zivota.
A onda, jednog jutra, probudila sam se uzasnuta snom koji sam te noci sanjala. Sanjala sam da je pao krov i da sam u rusevinama pokusavala da ga nadjem, ali ga nisam nasla. Uz jutarnju kafu pricala sam mu svoj san. Smesio se i govorio da cemo se mozda negde drugde preseliti. Bila je to nasa poslednja kafa, nase poslednje jutro. Na poslu sam celog dana bila obuzeta nekim strahom, kao crv me izjedao celi dan. Kuci, docekala me je slutnja koju nisam smela da izgovorim.
Poginuo je u saobracajnoj nesreci. Nebo se srusilo nad mojom glavom. Vreme je stalo, sve je u meni stalo. Mnogo je vremena trebalo da prodje da opet stanem na noge, da prihvatim istinu da Njega nema vise. Svi moji putevi vodili su ka njegovim, preplitali se i spajali u jedan. Ostala sam sama na tom putu trazeci uvek jedan isti odgovor - zasto? Odgovora nije bilo.
Nas je samo smrt mogla da rastavi, sredina u kojoj smo ziveli je to konacno shvatila, ali meni to nista nije znacilo. Izrazi saucesca su mi jos vise parali dusu. Neki pogledi govorili su - "vidis i sama da on nije bio tvoja sreca". Oci pune suza uzvracale su prkosno - jeste, bio je moja sreca. I sad, kad bi trebalo da predjem opet isti put trnja da do Njega dodjem, bosa bih krenula bez razmisljanja. I znam, On bi to isto rekao da je umesto mene ovde.
Vreme je prolazilo, ja sam ga uglavnom provodila u tisini, trazeci nestalu toplinu od hladnog mermera. Gledale su me druge oci, mozda sa istom toplinom, ja sam trazila Njegove. Pruzale su mi se druge ruke nudeci toplinu, ja sam svoje pruzala tamo gde se sa nikim nisu mogle sresti. Govorili su mi da sam nerazumna, da sam svojim odbijanjem mnoge povredila, svasta su mi govorili ljudi oko mene.
Ja sam njih razumela, oni mene nisu. Ono sto su oni nazivali ljubavlju nije licilo ni malo na ono sto smo imali On i ja. Bila je to ljubav istkana nitima poverenja, iskrenosti, pozrtvovanja, tolerantnosti, istrajnosti i vere u osecanje srca. Za takvu ljubav potrebno je dvoje koji su spremni da nekog vole vise nego sto vole sebe. Tako sam volela i tako bila voljena, nista mi nije nedostajalo, dobila sam mnogo vise, onoliko koliko ni u snu pozeleti nisam mogla.
Bio je moj princ i bila sam njegova princeza i jesam se tako osecala, bas kao princeza u bajci.
Ciji je razum mogao da opravda ludost i hrabrost sopstvenog srca? Ljubavi se pristupa srcem, a njega je nemoguce objasniti. Ono sto nama ostaje kao odgovor zasto smo nekog voleli, je osecanje koje se ne moze porediti ni sa jednim drugim osecanjem. Kad su srce i dusa ispunjena osecanjem ljubavi, lakse se dise, nista nije daleko, sve je lako, sve ima svoj smisao, sve je u suncu, reci ljubavi mogu stati u jedan osmeh, u jedan zagrljaj, u jedan poljubac, u stisak ruke.