Zaljubljenost, seksualnost. Da li mislite da ljubav i sex idu jedno sa drugim? Da li morate voleti nekoga da bi spavali sa njim, da li je to normalno?
Sex je lepsi i bolji kad je u igri i ljubav, ja nemogu da imam sex sa osobom koju nevolim.
Ali ima ljudi koji imaju sex samo radi sexa .
Voleti zbog seksa?
A ima i onih ljudi koji se vole zbog seksa. Do ljubavi se dolazi raznim putevima. Seks je jedan od puteva. Dobar, ali stvarno dobar seks ne mogu imati ljudi koji se ne kapiraju toliko dobro da se tu vech moze govoriti o prepoznavanju. Jeste li doziveli da nekoga "prepoznate"?
Prepoznavanje ljubavi
treba biti oprezan prilikom 'prepoznavanja'. ljudi su svasta u stanju da ucine zbog seksa a takodje i seks da koriste da dodju do neceg.
u principu, to nije strasno, cak desavace vam se da zavolite i djubre od coveka i emotivnog prosjaka. ali - ko drzi do sebe trebao bi da vodi racuna da u zivotu ne bude sa pogresne strane moralne crte i da zivot ili deo zivota ne protraci na tugu bes i razmisljanje o tome sta i zasto ga je snaslo to sto ga je snaslo.
treba sebe postedeti drustva ljudi kojima je stalo do vas 'privremeno' ili koji ce tako jeftino da vas 'prodaju'. da vas rutinski bez neke racionalne potpore ili emotivne tezine jednostavno zamene za nekoga ko ima jaci 'potencijal' ili - za mogucnost da ulove nekog takvog.
pijanstvo nije problem, ali je treznjenje problematicno. zato sto se pijanstvo dogodi, a treznjenje traje.
sto se same ljubavi i seksa tice, to jest same ove teme, to je jako lepo pitanje. ljubav i seks se normalnim ljudima desavaju normalno. u tom se slucaju ni jedno ni drugo ne moze ni naprasno izazvati ni spreciti. to je spontano i prirodno. i tu je mozda ono 'prepoznavanje' o kome govori djhealth. a ovo moje je bilo zapravo mala digresija. :)
Verovati u ljubav - verovati da je zemlja ravna ploca
ja moram, eto, da budem neutralan i da se ne mesam. cisto da bih pospesio diskusiju pustam ovde sta sam nasao o naucnom pogledu na ovu temu.
nasao sam na srpskoj vikipediji, ali i hrvatska ima nesto slicno.
Ljubav je stanje jake emotivne naklonosti prema nekome ili nečemu.
Stari grci su razlikovali četiri vrste ljubavi:
* filia - prijateljska ljubav, ljubav koja drugome želi dobro, ljubav kojom drugome želimo pomoći, temelj svakog zajedništva.
* eros - ljubav koja je obeležena čežnjom za onim što se ljubi. To je ljubav usmerena prema osetilnom svetu (vid, dodir, okus…). Eros je i ljubav prema samoj ideji lepote - rođenje duše u lepoti i dobroti.
* agape - ideal ljubavi, uključuje milosrdnost, zauzimanje i brigu za bližnje. Krajnji smisao te ljubavi je potpuno se posvetiti dobru drugih po cenu vlastitog života. Ova vrsta ljubavi nadilazi prijateljsku i erotičnu ljubav.
* porno - strastvena telesna ljubav i privlačnost.
Iako nijedna naučna studija nije u potpunosti uspela da objasni formiranje osećaja ljubavi, novije studije u oblasti neuronauka ukazuju na mogućnost da se ljubav formira pod uticajem specifičnih hormona odnosno neurotransmitera na neuroprijemnike u mozgu.
Među njima su testosteron, estrogen, dopamin, noradrenalin, seratonin, oksitocin i vazopresin. Za poslednja dva postoje temeljni dokazi da učestvuju u formiranju veze između roditelja i potomstva.
dok hrvatska vikipedia veli takodje i
Dijeli se na:
1. ljubav prema Bogu - amor Dei
2. ljubav prema bližnjemu - caritas
3. Božja ljubav prema ljudima - Deus est caritasLjubav je temeljni način uspostave istinski ljudske zajednice. Sv. Augustin je rekao: "Ljubi i čini što hoćeš". Prava ljubav nije samo odnos prema nekoj osobi, nego stav, orijentacija našega karaktera.
linkovi:
http://sr.wikipedia.org/wiki/Ljubav
http://en.wiktionary.org/wiki/ljubav
http://hr.wikipedia.org/wiki/Ljubav
galeksic
Sve su to nijanse, a sex je bela boja koja ih određuje
Uvek sam smatrala da je sex veoma bitan u životu, isto koliko i ljubav uostalom.
Ponekad čovek misli da je zaljubljen, a sve je to u stvari atraktivno pakovanje za sirovi polni odnos. Ponekad čovek misli da nije zaljubljen i da je predmet njegovog interesovanja seksualne prirode, sve dok se ne probudi jednog jutra i shvati da se zaljubio.
Sve su to nijanse, a sex je bela boja koja ih određuje.
Kognitivno, konativno, emotivno
U stručnoj literaturi se, to što većina odvaja, klasifikuje u medjuličnu naklonost
Naklonost prema nekoj osobi je se smatra personalni stav koji kao i svaki stav, ima tri sastavna dela.
Prvi je kognitivni deo - sastoji se u oceni određenih pozitivnih svojstava ili o svesti o drugim razlozima za pozitivan odnos prema odredjenoj osobi.
Drugi je konativni deo - i dolazi do izražaja u postupcima prema osobi; traženju njenog društva, pružanju podrške.
Treći je najvažniji i dominatni deo - emocionalna komponenta; pozitivna osećanja različitog intenziteta, ali nije nikada izrazito intenzivan.
Kada je emocionalni odnos intenzivan, tada govorimo o ljubavi.
Ljubav
Predstavlja ne samo trenutno intenzivno osećanje naklonosti za određenu osobu; to je i sistem predispozicija za javljanje različitih emocija u vezi sa osobom koja se voli.
U zavisnosti od prirode situacije, javljaju se različite emocije: sreća zbog prisustva voljene osobe, ponos kada ona stiče priznanja, žalost kada joj je teško, strah kada je u opasnosti, gnev kada je neko ugrožava.
Ljubav u koju je uključena i seksualna želja naziva se erotskom ljubavlju.
A bez seksualne želje, i polnog odnosa nema doživljavanja intenzivne ljubavi!
Zato zavirite u sebe, pa onda zaronite u dubinu drugog... da ronjenje ne bude sport već puna pluća kiseonika, pa ronite bez potrebe za bocom, hoću reći pomagalima, reanimacijom i borbom da preživiš... ;)
majra
Semantika ljubav ljubljenje i seks
Takodje, tumačenje pojma "ljubav" može ići i kroz semantiku, nauku o značenju reči. Elem, veruje se da je sve nastalo iz kretanja pa su, prema tome, imenice nastale iz glagola. Tako da kada, semantički, analiziramo neku imenicu, ovoga puta imenicu "ljubav", pronalazimo njen glagolski pandam, tj. njen izvor. Na putu geneze imenice, postoje tri faze: glagol (izvorna faza), glagoska imenica (prelazna faza) i imenica (faza u kojoj je proces stvaranja imenice završen).
Imenica "ljubav", preko glagoske imenice "ljubljenje", dolazi od glagola "ljubiti". "Ljubiti" je izvor "Ljubavi". "Ljubav" je apstraktna, dominantno mentalna semantička forma, kao što su to, uostalom, i sve druge imenice. Nama je "ljubav" nedostižna bez "ljubljenja" jer smo mi bića dinamike, živi smo, sve je u nama živo i kreće se.
Semantika je jedna od samo četiri priznate nauke, koje mogu dovesti do razumevanja Univerzuma ili npr. Boga, kako god ko više voli da naziva to stanje. Pored tog zvaničnog priznanja Semantici, moje je lično iskustvo da su ključevi u jeziku.
Ključevi za jasno prepoznavanje svih stvari i pojava. Zbog svega toga smatram da se treba usmeriti na mnogo više "ljubljenja" da bi što pre i što češće dolazili do apstraktnog iskustva "ljubavi". Filozofija je posledica, ne polazna tačka, u procesu razumevanja, tako da treba delati a ne filozofirati.
A seks je naopsežniji i najzahtevniji vid delovanja! On uključuje sva znanja koja osoba ima. O svemu. I plus opuštenost umetnika. Mislim da je to jedan lep put do "ljubavi".
Desmond Morris - I covjek je zivotinja
Biologija ljubavi
Stavovi društva prema svim aspektima ljudskog spolnog ponašanja mijenjali su se tokom vremena. U historiji ljudske vrste bilo je neobično tolerantnih perioda, ali i onih veoma restriktivnih. Pamtimo razuzdana doba i pobožna doba, bestidna društva i kreposna društva, hedoniste i puritance, razvratnike i kreposnike.
Klatno naše seksualnosti se i dalje njiše Između suprotstavljenih
krajnosti i kao da se ne može primiriti. Čini se kao da se čovječanstvo nije u stanju pomiriti sa vlastitom prirodom.U jednom času ono slavi i uživa u seksu, a već u sljedećem ga proklinje i progoni. Najčešće istovremeno čini i jedno i drugo s takvom dvoličnošću koja oduzima dah, tjerajući nas na život u laži dvostrukih seksualnih standarda.
Koji su uzroci te kontradikcije i konfuzije? Odgovor ćemo naći ako malo pročeprkamo po historiji naše uspješnosti. Naša se seksualnost razvila tokom dugog perioda nazvanog 'lovačko doba', kad smo živjeli u malim grupama u kojima smo se svi poznavali. Tada je princip intenzivnog erotskog uživanja udvoje bio sasvim razumljiv.
Međutim, kada je došlo do porasta stanovništva došlo je i do pratećih problematičnih pojava. Kada je pripadnik plemena postao stanovnik grada, svaki put kad bi kročio na ulicu susretao bi neznance. Ti neznanci su odašiljali nedvosmislene seksualne poruke upućene drugim neznancima. To nisu radili planski, već spontano. Poruke su slala tijela, kretnje, ponašanje. Primaoci poruka nisu bili u stanju pravilno odgovoriti na ove izazove. Evolucija nas nije pripremila za takvo što.
Morali smo sami učiti. Zbog toga je došlo do svih mogućih nesporazuma i ekstremnih ponašanja. Neke su kulture reagirale krajnje represivno, pa su sve svoje seksualne oznake dobro kamuflirale odjećom. Mnoge arapske žene u javnosti se mogu pojaviti tek nakon što dobro sakriju sve svoje ženske atribute, a mnoge moraju kriti i lice. U nekim kulturama ženama je bio zabranjen izlazak u javnost.
U pojedinim predjelima Mediterana i danas možete čuti izreku koja kaže;
'Žena iz kuće izlazi samo tri puta - kad se rodi, kad se udaje i kad umre'. U nekim tolerantnijim sredinama ženi je dopušteno da napušta kuću, ali samo u pratnji. U kulturama Zapada te su restrikcije nestale, ali su se tu zato namnožili brojni drugi pritisci.
Prisustvo privlačnih pripadnika različitog spola u radnim prostorima dovodi do beskrajnih seksualnih komplikacija. Činjenica da njihova uloga na takvom mjestu nije spolne naravi ne mijenja ništa na stvari. Moćne ljudske seksualne reakcije ne obaziru se na takve sitnice. Za takvo što je potrebna vještačka, naučena kontrola koja često nema uspjeha.
U modernim vremenima u kojima živimo ljudska seksualnost je postala stvar delikatnog svakodnevnog balansiranja. S jedne strane, svima nam je želja da pokažemo svoju spolnu zrelost i sposobnost - na dobrobit naših aktualnih, ili budućih partnera - a s druge moramo nastojati da ne privučemo pažnju baš svih pripadnika suprotnog spola koje susrećemo tokom dana.
Dakle, prisiljeni smo emitirati seksualne poruke, ali i paziti da ne budu isuviše napadne. Da bi nam bilo lakše, okružili smo se brojnim propisima i pravilima koji se odnose na naše seksualno ponašanje. Tu je ravnotežu teško postići.
Dopustimo li svojim prirodnim spolnim nagonima da se isuviše razmašu riskiramo da nas okolina izopći. Ako, s druge strane, svoje seksualne porive potiskujemo, nanijet ćemo štetu samima sebi.
Mnoge urbane sredine pate od potpunog izostanka svakog tjelesnog kontakta i intimnosti. Čak i u situacijama kad bi jednostavan zagrljaj značio samo prijateljsku gestu, on izostaje iz straha da se pogrešno ne protumači kao izraz seksualne zainteresiranosti. Zato se odlučujemo ostati na distanci i radije nikoga ne dodirujemo. Ovakva samonametnuta ograničenja vrlo brzo dovode do psiholoških problema. Razvijaju se teške frustracije koje prijete pravim eksplozijama.
Mnogi, zato, svoje potrebe za intimnošću nadomještaju drugim alternativama. Mnogi utjehu i olakšanje traže u spolnom samozadovoljavanju, a brojni svoju potrebu za nježnostima nadomještaju ljubavlju prema svojim kućnim ljubimcima.
Paradoksalna je istina da najusamljeniji pojedinci žive u najnapučenijim sredinama. Većina, međutim, uspijeva drevne seksualne modele uspješno prekrojiti i prilagoditi našem čudnom, neprirodnom životu. Još uvijek uspijevamo naći partnera, još se uspijevamo zaljubiti, osnovati porodicu, odgajati djecu. Naša se ljudska intenzivna seksualnost možda i razvila u neka jednostavnija vremena, ali je uspjela preživjeti sve nedaće koje su je stoljećima salijetale.
Ako se naš broj i dalje bude povećavao i ako dosegne nemoguće brojeve - a čini se da hoće - onda ćemo se morati suočiti s neobičnim izazovom koji će nas prisiliti da limitiramo svoje rasplodne aktivnosti. Možda se bliži dan kad ćemo morati tražiti dozvolu za stvaranje novog ljudskog života. I bez obzira na sve rečeno i neizrečeno o našem spolnom ponašanju, jedno se ne može poreći: od svih naših brojnih oblika ponašanja, kopulacija nam ide ponajbolje od ruke. Tu smo neobično uspješni, o čemu svjedoči brojka od skoro šest milijardi koliko nas u ovom trenutku na Zemlji ima.
Lidija
