Historia est testis temporum, lux veritatis,
vita memoriae, magistra vitae, nuntia vetustatis
"Istorija je svedok vremena, svetlost istine, zivot secanja, uciteljica zivota, vesnica proslosti." Pojedinacna umetnicka dela koja bitisu pored nas istarzivanjem zivota iza kulisa poznatih licnosti odjednom otkrivaju neslucene odnose vremena u kome je stvarano, intime ljudi zbog kojih su stvarana. Kao punktne tacke stoje na mestu gde se susrece proslost i sadasnjost, gde se susrecemo mi, ljubav pise istoriju kroz dela ljudi.
Srpski knez Mihajlo Obrenovic najmladje dete kneza Milosa i kneginje Ljubice vladase Srbijom u dva navrata: prvi put od 1839. do 1842. pod namesnistvom jer bejase maloletan i objektivno nedorastao drzavnickim poslovima i drugi put od 1860. do 1868. godine, ostao je upamcen u prvom redu zbog samostalnost Srbije koju je izborio od Turske. Deklarisan kao apsolutista koji je delovao pod devizom “Zakon je najvisa volja u Srbiji» za vreme vladavine uneo je znacajne promene u politici Srbije. U njegovo doba Srbija je bila prva vojnicka sila na Balkanu.
Mihajlo je bio poklonik ideje o ujedinjenju svih srpskih oblasti u jednu drzavu kako bi se onemogucilo mesanje evropskih drzava u unutrasnju politiku Srbije. Inicijator i tvorac brojnih sporazuma sa nehriscanskim narodima na Balkanu u krajnjem je rezultiralo rusenjem turske vlasti u ovom delu Evrope. Sproveo je reforme u gotovo svim sferama drustvenog zivota, dakako kao posveceni apsolutista. Iz svojih licnih sredstava placao je izdrzavanje vojske. Jednom prilikom kupio je oruzje u Rusiji i o svom trosku preko Rumunije prebacio ga u Srbiju.
Nosen dubokim rodoljubljem sa jednakom doslednoscu kakvu je ispoljavao u stvaranju snazne i moderne vojske se posvecivao i kulturnom progresu srpskoga naroda. On je tvorac prvih koraka u uspostavljanju monetarnog sistema, naime u vreme vladavine kneza Milosa u Srbiji je u opticaju bio veliki broj razlicitih moneta od turskih do zapadnoevropskih, suocen sa problemom knez Mihajlo donosi resenje o kovanju srpske monete. Nova novcana jedinica dinar iskovana je u srebru 1875 godine.
Balkanski Hamlet – Knez Mihajlo Obrenovic
Knez Mihajlo Obrenovic je bio otmen covek i galantan kavaljer, govorio francuski i nemacki jezik uz vladarsku titulu je bio veoma omiljen u zenskom drustvu. O ljubavnom zivotu kneza Mihajla ostale su mnoge istinite i neistinite price. Uprkos moci i uticaju iskazivanje emocija koje nisu drustveno prihvatljive u patrijahalnoj Srbiji, pa cak i samo pisanje o njima oduvek je predstavljalo tabu temu. Titula nikada i nikoga nije oslobodila slabosti pa ni kneza Mihajla bez obzira na moc i uticaj koji je posedovao cudljiva slabost prema zenama je bojila njegov zivot.
Za vreme jednog od svojih boravaka u Rogaskoj Slatini Knez je upoznao sesnaestogodisnju kcer tamosnjeg veterinara, Mariju Berghauz. Poznanstvo prerasta u intimnu vezu iz koje Marija radja decaka koji je krsten u katolickoj veri svoje majke. Dete je na krstenju dobilo ime Viljem. Viljem se razvio u lepog mladica sklonog poeziji i sanjarenju ali i dobrog jahaca i macevaoca.
Knez je imao nameru bar u tom momentu, posto u braku sa knjeginjom Julijom nije imao dece da ovog svog sina ozakoni a mozda i imenuje svojim naslednikom. Ali, Katarinom Konstantinovic iako je ona bila njegova bliska rodjaka, sestricina u drugom kolenu je bila fatum za kneza.
Uprkos jasnom neodobravanju svoju ljubav knez Mihajlo pred nebom ozvanicava tajnom veridbom dan uoci atentata. Katarina je pokusala naslonivsi se na kneza da ga zastiti biva ranjena a knez sa tri hica ubijen. Poslednje reci kneza u parku na Kosutnjaku su bile: "Dakle, istina je." Knez ih je govorio na francuskom jeziku jer su dame do njega znale francuski. Tom prilikom francuske novine objavile su tuznu vest: "Umro je balkanski Hamlet"! Svi zaverenici su izvedeni na saslusanje istog dana i streljani u ponoc na Karaburmi.
Ljubavi zivota - Katarini Konstatinovic, knez je posvetio pesmu “Sto se bore misli moje” koja je postala evergrin starogradske muzike.
sto se bore misli moje iskustvo mi cutat' veli,
bez'te sada vi oboje nek mi srce govori
prvi pogled oka tvoga sjajnom suncu podoban,
plenio je srce moje ucinio robom ga
da te ljubim, o jedina celom svetu kazacu
samo tebi, ah premila, tajnu ovu sakricu
tebi ljubav javit ne smem jer tvoj biti ne mogu,
a da budes s drugim sretna molicu se ja Bogu.
(notni zapis: Zarko Petrovic)
Muzika kao globalni i vanvremenski nacin komunikacije stavlja ispred svih vrednosti, iskrenost kao osnovni cilj svog postojanja. Slusajuci vekovima brusene pesme o ljubavi postajemo blizi istini a nasa percepcija stvarnosti postaje jasnija i jednostavnija. Tako oplemenjeni nalazimo snage i hrabrosti da u haoticnoj i neizvesnoj stvarnosti vidimo i izgradimo sebe kao casne ljude sa zadatkom i ciljem.
Srpski narod je svom knezu podigao spomenik u prestonici. Na zacelju spomenika koji je rad fiorentinskog vajara Enrika Pacija stoji uklesano : "Knezu Mihajlu M. Obrenovicu III. Blagodarna Srbija". Kada vas put nanese pored, setite se ljubavi knezeve ili vase neka vam bude izvoriste nadahnuca.
Goran Aleksic, Inter CAFFE, Devet hiljada metara, do tamo i nazad, CC by SA 2.0
majra
