Stari avan
Od kada je do mene dosao feng-sui, mnogo toga se izmenilo u meni i mom odnosu prema zivoj i nezivoj prirodi, prema kuci i stvarima koje se nalaze u njoj. Vec je nebrojeno puta pisano i receno da feng-sui-ju treba prici sa punom paznjom i mudroscu, jer je feng-sui mudrost. Izmedju ostalog, potrebno je strpljenje, sposobnost da se oseti prostor, ali da se oseti i ono intuitivno.
Ljudi koji se bave ovom vestinom i mudroscu, ne samo da su majstori i tvorci, vec tako doprinose i sebi i drugima. Mislim da tvorci, majstori feng-sui-a, moraju biti nesebicni, imaju mudrost u sebi, pozitivnost u kojoj nema mesta ni za kakve zivotne kolotecine. To su za mene ljudi koji idu uvek napred, "korak po korak", ali sigurno i samouvereno, jer znaju sta hoce. Uvek teze ka novom, boljem, a iza sebe ostavljaju mnogo materijala kako bi i mi mogli ziveti boljim kvalitetom zivota.
Eto, odvazila sam se da kazem i moje misljenje i vidjenje ljudi koji se bave ovom mudroscu iako mozda nisam kadra da to uradim, jer smatram da ne moze svako razumeti feng- sui, iz razloga jer ne poseduju svi taj talenat koji je potreban ili jednostavno ne mogu sazeti osecanja, intuiciju, i sve sto je potrebno za bavljenje ovom vestinom.
Feng-sui majstori daju nesebicno, ukljucujuci i svoje vreme i sate rada, svoja osecanja i mudrost. Spadam, nazalost, u one ljude koji nisu toliko talentovani za ovu vestinu, ali volim feng-sui i imam osecanja i intuiciju, koja mi moze uvek pomoci. "Covek se mora izmeniti iznutra pre dolaska carstva nebeskog", rekao je Jovan Krstitelj. Mudre reci. Znacenje ovih njegovih reci, moze se visestruko tumaciti, ali znacenje, cilj i namera su samo jedno. Moje tumacenje ovog citata je, da uvek, pre no sto zelimo bilo sta dobro i lepo u svom zivotu, uvek se moramo prvo izmeniti iznutra, da bi to dobro i lepo sto zelimo urodilo plodom.
Svakom coveku se desava da ponekad oseti malodusnost, ali i to je ljudski, jer imamo osecanja. Ponekad nam nedostaje i zivotne inspiracije, ali cinjenica je da se sve kanalise u nama i u nasoj neposrednoj blizini, u okolisu u kome zivimo. Treba samo pogledati unutar sebe i oko sebe. Kao sto svako moze da bude dobar filozof ukoliko se dobro "zacudi" ili zapita.
Ponekad i pored svakodnevnice imam vremena da pustim sebi na volju, pa odem u kutak gde su odlozene stare stvari, pa mi svaki put po neki predmet privuce paznju. Tako da me natera da se moje misli preplicu zacinjene brojnim pitanjima. Uglavnom su to stvari koje su se nekada koristile. Ima tu od stvari za pripremanje hrane do onih ukrasnih predmeta, ogledalca, slike, fenjeri i jos mnogo toga.
Ovog puta mi je pogled odlutao ka jednom starom avanu koji me je zaintrigirao svojom postojanoscu. Avan je kupljen, kako sam saznala, od nekih trgovackih putnika, ko zna odakle i otkad, samo znam da je bilo jako davno.
Gledam ga pa pocnem da razmisljam; koliko li je samo susenog bilja istucano u njemu i koliko je ljudi uzivalo u tom caju koji su kasnije pili. Pili su ga sa uzivanjem i sve to u lepoj i prijatno uredjenoj kuci. Koliko samo jedan predmet kao sto je recimo ovaj avan, moze da doprinese necemu lepom i prijatnom u kuci, da stavi osmehe na lica ljudi koji su ga nekada koristili.
Neverovatno je koliko su sve stvari, do najsitnijeg detalja u kuci vazne i sve imaju svoju svrhu, kao jedna linijska proizvodnja, iz koje mora izaci lep proizvod. Ako se sve te stvari jos i postave na svoja mesta u kuci onako kako bi trebalo da stoje, ne verujem da bi ista moglo narusiti ovu harmoniju i sklad. Zato postoji feng-sui.
virada
Prica o jednoj lampi
Ako iskreno zelite da kuca u kojoj zivite bude i korisna osim da je lepo uredjena, moramo se pridrzavati i nekih pravila. Bez tih pravila sav trud bude uzaludan, dok sa tim pravilima mozemo postizati cuda. Ne treba se puno pitati, kakva su to cudesna pravila? Mogu samo reci feng-shui sa svim svojim pravilima. U ovoj mudrosti cete pronaci puno pravila koja uticu na poboljsanje kvaliteta nasih zivota, poboljsanje zdravlja, stvaranje harmonije i sklada koji se korak po korak utemelji i tako jedna dobra stvar povlaci za sobom niz dobrih stvari i nacine krug pozitivne energije u nasem domu. Postoji jos jedno meni veoma vazno pravilo, neizostavna intuicija koju trebamo gotovo uvek upotrebljavati.
Ako neko zaista zeli kao sto to ja zelim, da se upozna sa nacelima feng-sui-a, mora imati iskrenu i duboku zelju da nesto nauci i primeni, a svaki covek uvek tezi ka boljem. Veoma mi je vazno i istrazivanje. Volim da posmatram stvari u kuci, da osetim prostoriju i da pokusam da shvatim koji se delic tu ne uklapa. Najzanimljivije su mi one stvari koje su odlozene u podrum, koje su nekada necemu i nekome sluzile i jos uvek to mogu, ali su iz nekih razloga sklonjene. Kada moje oko i srce izdvoje neku od tih stvari - predmeta, onda se potrudim da saznam sto vise o tome bas do nekih detalja i to sve ode ponekada i dalje od onoga sto ocekujem.
Danas sam u podrumu pronasla jednu od najstarijih stvari koje su se mogle tu naci. Pronasla sam lampu na petrolej koja se koristila u vreme kada jos nije bilo struje, otprilike izmedju dva svetska rata. Po pricama koje sam slusala i na osnovu onoga sto sam doznala od rodjaka znam dosta toga o zivotima cukun babe i dede. Oni su ziveli tako da su svi imali svoje obaveze po citav dan. U ono vreme cukun deda voskar - medicar i lecider, cesto bi bio odsutan po citav dan, vracao se tek pred noc. Cukun baba takodje nije mogla sedeti zaludno. Bila je jako napredna i savremena zena u to doba. Moze se reci uspesna i sposobna.
I ako nije bilo potrebe da ona bilo sta radi, ona je ipak u carsiji otvorila kiosk u kome je prodavala duvan i novine. Mogla sam samo da zamislim. U onom vremenu zene nisu bile toliko uvazavane, ali ona je uvek bila samostalna i uvek je zelela da bude u pokretu. Uvek doterana sa tepelukom na glavi i pravim biserima oko vrata (koje sad ja nosim). Nije znala za bizuteriju ali je ipak prva u kraju otvorila kiosk i prodavala taj duvan i te novine. Lampa koju sam nasla pripadala je njoj. Kazu mi danas, stariji koji je pamte, da je lampu drzala u prostoriji koji mi danas zovemo dnevni boravak, a oni su je nekada zvali kuca.
Tu u toj njihovoj kuci, njihovom dnevnom boravku, okupili bi se, upalili fitilj na lampi i jedan drugome prepricavali i rezimirali dan. Opustali se onako kako je njima prijalo i pravili planove za novi dan.
Ocistila sam tu lampu i odnela u atelje kod muza da je proveri i ubaci novi fitilj. Fali jedan deo, fali staklo koje je stitilo plamen. Kada smo je sredili imala sam tu cast da je prva upalim posle duge, duge pauze. Pred mojim ocima se ukaza plamen koji me je fiksirao, u momentu su me prozela mnoga osecanja. Imala sam osecaj da taj plamen na lampi hoce da mi isprica price ili za trenutak pokaze neke cezljive poglede predaka koji su se voleli. Uzela sam tu lampu i sada joj trazim mesto u kuci. Koristicu je kao i onaj stari avan. Ali moram da nadjem pravo mesto za nju. Pomoci ce mi feng-shui i moja intuicija.
Prolazila sam kroz svaku prostoriju kako bi stekla neki uvid, gde i kako? Zaustavljala sam se u prostorijama osecajuci i trazeci kutak za nju. Naci ce se mesto za nju.
virada
Bakina prica
U zadnjih nekoliko godina, dok smo izvodili radove na zidovima unutar kuce neprestano mi se nametalo pitanje, samo po sebi. Zasto je stari napravio kucu od zemlje kada je imao dovoljno novca? Imao je takodje i jos jednu uradjenu kucu, ali od tvrdog materijala u kojoj je ranije ziveo sa porodicom.
Znam da je bio covek od stila, skolovan i snalazljiv. Umeo je da predvidi, oseti i da ceni lepe stvari. Pogotovu mu je na prvom mestu bilo da mu kuca bude udobna, skladna puna harmonije. Iznad svega voleo je sklad i bakin osmeh koji ga je uvek docekivao sa mirisom tek ispecenog hleba.
Bio je letnji dan. Jedan od onih punih omorine. Jos od podne spremala se kisa. Pravi letnji pljusak i grmljavina. U drugoj polovini kuce (koju ne koristimo), tek je bila stigla nasa baka koja vec dugo zivi u Beogradu. Dodje tako na nekoliko dana kako bi se sklonila od vrucine, gradske vreve i usijanih ulica.
Vec je bila pala noc i tek tada se stusti pljusak i grmljavina.
Seli smo u boravak kada nam je neko zakucao na vrata. Bila je to nasa baka iz druge polovine kuce.
Nije zelela da sedi sama u sobi sa svojim uspomenama. Pretpostavljam da zbog tih uspomena i zalom za mladosti, retko i dolazi kod nas. Stajala je na vratima sa punim tanjirom krofni. Hodala je sporo jer, 83 godine je ipak dosta vremena. Polako se smestila u boravak i uz krofne zapoceli razne price. Najednom je nestala struja jer je jako sevalo i grmelo. Upalila sam mirisne svecice, jer su mi one bile pri ruci, i tako uz plamen sveca i grmljavinu kisne noci, zapodenusmo razgovor.
"Secas li se bako?" - pitala sam je. "Hoces li nesto da mi kazes? Zasto je deda Kosta napravio kucu od zemlje, kada je imao dovoljno novca za nesto jace od materijala?"
"Kuca je lepa i sa stilom i ako je od zemlje i kamena" - odgovorila je baka. Rekla sam joj da je u pravu, ali da mi nije odgovorila konkretno na pitanje. Baka je uzela jedu krofnu i zagledajuci je pocela je da komentarise kako ih je ovaj put lepo napravila iako i ona i ja znamo da ih je za 83 godine zivota napravila zaista mnogo.
I baka poce da prica i prica pricu koju kao da je dugo cuvala u sebi negde, pohranjenu, i eto ove olujne i kisne noci doslo je vreme da ta prica, koja je samo delic slagalice, isplovi i bude ispricana.
Deco, rece ona, deda Kosta je covek koji je izuzetno voleo i cenio zemlju. Smatrao je da iz zemlje izlazi zivot, da nas zemlja hrani i stiti. Takodje je smatrao da i sve sto je u zemlji mora da nikne i ucini nesto dobro za nekog ili za sebe. Zeleo je da kuca bude od zemlje i ako nije znao da je ona jedan od veoma vaznih elemenata u feng- sui-u.
Intuitivno, vodjen nekom svojom zivotnom filosofijom, smatrao je zemlju majkom. Slusala sam baku pazljivo i u sebi povezivala sa feng-sui-om, ali nista nisam htela da komentarisem, niti da je prekidam u prici. Da, kaze baka, Kosta je gledao na svoju decu i unuke, kao na plemenito semenje koje zivi u lepoj i plodnoj kuci od zemlje i kada izniknu mnogo ce dobrog doneti i sebi i drugima. I tako do duboko u noc bakica nam je ispricala puno zanimljivih prica, vezanih za zivot i ovu kucu. Ali o ovim ostalim pricama drugom prilikom...
Tada mi je bilo jasno zasto je stari napravio kucu od zemlje. Uostalom sto kaze baka, barem nam je izolacija odlicna i zimi i leti. Kada je hladno, kuca zadrzava toplotu, a kada je vrucina i letnja zega, kuca odrzava svezinu. Sto bi rekli, prirodni klima uredjaj.
Ozbiljni feng-sui prakticari, znace da razumeju i protumace zemlju i njeno znacenje. Danas i onako nemamo puno vremena da razmisljamo na mirniji i stalozeniji nacin, tempo zivota nam je takav. Ali opet kazem, zato postoji feng-sui, koji nam omogucuje sve vezano za harmoniju i sklad, izmedju ostalog povoljnu lokaciju za izgradnju kuce, izbor materijala, a o unutrasnjosti prostorija i da ne govorim.
virada
Delic vremena koji je nestao sa pozornice prolaznosti
I ako bi se reklo da se od davnina mnogo toga promenilo u lepoj kuci i njenom okruzenju stvari su u biti ostale iste. Mogu da komentarisem stare fotografije mladica sa ufitiljenim brkovima ili fotografije baka sa tepelucima na glavi. Ali, osmesi na njihovim licima su tako spontani, nimalo nisu lazni.
Cinjenica da je drugacije vreme bilo. Manje pritiska, spontanost, smirenost. Cak i stvari koje cuvam i reci koje izgovorim i koje su se izgovarale medju ovim zidovima uvek odisu nekim posebnim sjajem. Ipak, nije bas da je sve bilo lepo, tiho i mirno bez trzavica. Naravno da je bilo i jako teskih momenata. Zamislite samo prezivljavanje ratnih strahota?
I pored rata u ovoj kuci se odrzavao neki sklad. Pitam se da li je to zbog osobina koje su posedovali preci ili zbog mesta na kome se kuca nalazi i njenog uredjenja. Dosla sam do zakljucka da je i jedno i drugo podjednako vazno. Sve ono sto se intuitivno poklapalo sa feng-shui-em plus osobine ukucana, njihova jaka volja, plemenitost, teznja ka stalnom skladu. Vec sam pisala o tome koliko je porodica spasilo svoje zivote za vreme okupacije bas u ovom podrumu iznad kojeg trenutno sedim i kuckam po tastaturi.
Ova kuca kao da je stvorena da cuva i neguje onoga ko u njoj zivi. Tacno je to da u svojim zidovima cuva reci, osecanja lepa ili manje lepa, prozivljena tokom generacija. Eh, kada bi ovi zidovi mogli da progovore? Svasta bi mi preneli i ispricali za svaku srecu, svaku tugu, svaki strah. Ispricali bi mi svaku suzu bakinu, svaki uspeh i slavlje, preneli radostan smeh mozda.
Kao sto sam ranije pisala da svaka kuca ima dusu pa i ova, ako joj je pradeda Kosta dao zivotni dah i postojanje, ja joj zelim pokloniti trajanje. A, to upravo i cinim pisuci o njoj istrazujuci njenu proslost. Feng-shui kao moj verni saputnik i prijatelj je uvek tu da mi dokaze koliko su ljudi povezani sa ovom mudroscu i neznajuci za njega. Mislim na moje pretke koji nisu znali za feng-shui, ali su ga itekako koristili intuitivno.
Covek koji sagradi kucu od zemlje, kao sto je to uradio deda Kosta, iako je imao novca za druge materijale; on je na zemlju gledao na jedan poseban nacin, upravo onakav kakav je u feng-shui-u. Covek i zemlja su povezani, iz zemlje moze izaci samo nesto lepo. Pa najlepsi cvetovi rastu iz zemlje.
Svi predmeti stari u kuci sto mi se verno odazvase, nisu mogli da zaustave bujice mojih osecanja.
Avani, slike, lampe, minijaturne soljice za kafu, vage, komadi namestaja i vec vidim daleku proslost i ono sto nekada bese. Sto bi rekli "sve je isto, samo je delic vremena nestao sa pozornice prolaznosti". I neka prodje, to tako mora. Ali ostaju tajne, price neispricane i ja, da polako kako koju doznam, ispricam i podelim.
virada
Miris hleba
Tisina u kuci, otvoren prozor, a napolju pocinje da besni neki vetar. Kisa vec uveliko pada. Seti me ova noc na ono vece kada mi je baka dosla da ne bi sedela sama i pricala price o ovoj kuci i njenoj proslosti, odnosu i stavovima predaka koji su ovde ranije ziveli. Jos mi je puno toga ispricala tada. Bilo mi je jasno puno toga. Bas tada dok mi je ona pricala uporedjivala sam neke, i uvidela da su i oni koristili feng-shui, ali samo intuitivno jer za njega nisu znali. Nisam htela da je prekidam dok je pricala.
Ova kuca je bila puna cak i u najgorim vremenima, kao sto je to bio rat. U to vreme krili su zalihe hrane. U podu kuce kada se skine gornji sloj dasaka iz poda bilo je oko 30 santimetra prostora u kome je moglo mnogo toga da se sakrije. Krili su tu med, secer, kafu, cokoladu, uglavnom ono do cega se nikako nije moglo doci za vreme rata. Sve se to nalazilo u podu centralne prostorije, koja po feng-shui-u ovde u kuci predstavlja prosperitet, bogatstvo, zdravlje, koliko sam ja razumela feng-shui. Te namirnice su delili sa ljudima koji su se skrivali u podrumu i tako zajedno prezivljavali teske trenutke.
Pitala sam baku, odakle njima sve te zalihe? Ona mi je samo objasnila kako je dedina voskarsko-medicarska radnja radila punom parom pre rata. Da je deda puno putovao i puno poslovnih partnera imao iz raznih krajeva. Tako da je stalno donosio u kucu mnoge stvari koje su u to vreme bile mnogima strane. To se vremenom gomilalo i cuvalo u ostavi, ali kada je dosao rat morali su to sve da sakriju, a i umeli su kako i gde. I to im je dobro doslo. Neverovatno su delili skoro sve do zadnjeg sa svima. Zato jos uvek postoje ljudi koji cene ovu kucu, jer su njihovi roditelji zapamtili svo to vreme.
Zaintrigiralo me to. Briga coveka za covekom, pa dedina kreativnost, sve te ideje njegove. Imao je sposobnost da vidi unapred. Ne bukvalno, ali filosofski. To jako puno znaci u zivotu coveka. Covek bi trebao biti prosto receno gazda svog zivota, vodja ili, meni ne tako omiljena rec, lider. Jedino takvim ponasanjem, odnosno stvaranjem neke vizije buducnosti u svom zivotu, postize se veliki uspeh. Otisla sam malo u filosofiju, ali tako to bude. To je mudrost, kao sto je i feng-shui mudrost. Covek koji je umeo da razmisli unapred i koji je uporno odrzavao neki sklad i harmoniju u kuci, moze se slobodno nazvati uspesnim.
Zahvaljujuci takvom odnosu prema sebi i prema svemu sto ga okruzuje, uspeo je uvek da stane na noge i pritom pozitivno utice i na tudje zivote pomazuci u svemu sto je bilo u njegovoj moci. Najvaznije je to sto je umeo da zivi. Voleo je da zivi. Voleo je svaku kafanu pored koje prodje, uzivao u nekim njemu samo znanim sitnicama, bio je optimista i uvek veseo. Ali sigurno znam da je dve stvari najvise voleo na svetu: a to je baka koja ga uvece saceka na vratima i miris hleba.
virada
Gosti kojih vise nema
Dok sedim u polu tami i ova lampa samo zrake svoje pusta na jedan kutak u mojoj kuci, dragi kutak u kome mi je najprijatnije, ucini mi se da neko kuca na vratima. To me trze, pa rekoh sebi, tisina je, veoma je kasno, mora da mi se ucinilo. Bas u poslednje vreme i nije bilo tako mirno i tiho u ovoj kuci. Razmisljam o tome kako u poslednje vreme svi moji poznanici koji svrate, kao da dodju da tu ostave svoje brige i onda odu nasmejanih lica. Kazem, lepo je to. Ali, nije lepo kada vam kroz kucu prodje nekoliko ljudi koji tu ostave sve svoje lose osecaje i dogadjaje.
Imam utisak da je i kuca pocela da se buni. Oduvek je bilo smeha i sale kada se drustvo skupi, ali kada dodju i to svako za sebe, kao da ostave svu svoju muku u mojoj kuci, u mom miru. Puno sam razmisljala o tome. Promatrala stvari u tisini i povezivala sve sa feng-shui-om. Oci mi bola jedna slika koju sam nedavno stavila u dnevni boravak, jedan akvarel koji je divan. Na slici je dunav i oluja, drvece koje je povijeno od siline vetra. Slika je bila okrenuta sa strane, tako da je izgledalo kao da vetar koji povija to drvece dolazi od ulaznih vrata moje kuce.
Odmah sam intuitivno povezala. Nikako nije dobro da slika bude okrenuta tako kao da u kucu ulazi oluja. Feng-shui za sve ima lek pa sam nasla i za to.
Samo sam sliku stavila na suprotni zid. Odmah je izgledalo kao da ta oluja izlazi iz kuce. Tako se nadovezalo i delovalo mi je najzad komplentno.
Za sada je opet mirno i mogu imati svoju privatnost. Nije bilo nezvanih gostiju i zalbi i prituzbi na zivot koje su samo ostavljale nemir u kuci nama koji zivimo u njoj. Jos uvek je rano da govorim kako je problem resen, ali vec neko vreme je sve kao i pre.
Nije lepo kada vam cak i dragi prijatelj donese u kucu nemir i ostavi sve svoje probleme koji nemogu da nadju izlaz i ostaju pohranjeni u vama. To onda jako utice na citav sklad i harmoniju. Onda se ima neki utisak nepostovanja od strane prijatelja. Kao da dodju tu usput, prljavi, istusiraju se i presvuku, pa onda odu cisti i lepi, a ostave svoj prljavi ves, pa sad ja kako znam i umem sa tim. No, dobro sve bude i prodje. Licno sam uverena da je i ta slika doprinela rusenju mog mira i intime, zato sam pozvala upomoc feng-shui, jer u njemu ima leka za sve.
Vracajuci se u proslost ove kuce, setila sam se i toga da recimo jedno vreme, otprilike pedestih godina proslog veka, moja prabaka je zivela u njoj nekoliko godina sama. Kazu da je bila toliko usamljena da je ponekada citav dan provodila gledajuci u vrata. Zelela je da joj dodje bilo ko i isprica bilo sta, ali dugo vremena nikog nije bilo. Kaze mi ona druga baka iz prethodne price, da ju je cesto zaticala sa spremljenim casicama na malom stocicu kao da je svakog momenta ocekivala goste. Deda je otputovao davno pre nje tako da joj je samoca tesko padala. Zivela je sama sa svojim uspomenama i ako je tugovala, kazu da je radosnog lica prepricavala svoje dogodovstine.
Kao da joj nije bilo zao sto je sve proslo, kao da joj nije tesko sto mladih dana nije vise bilo. Ostala je ona lepota u njenom srcu, koju kazu nije mogla sakriti, izlazila joj je iz ociju sa posebnim sjajem. I tako sama cekajuci docekala je i svoj red na put bez povratka.
Kazu da su je nasli lepo doteranu sa svojim fotografijama pored sebe. Fotografije ko fotografije, nisu toliko ni vazne u takvim momentima, ali ono sto je ona ponela sa sobom u svojoj dusi vredi citav njen zivot i to jako vezan za ovu kucu.
Kad god se toga setim, kazem samoj sebi kako je zivot jedan dah, kako prodje u momentu; a, ako ga zivimo kvalitetno punim plucima, onda ostaje veliki trag za nama... mislim da je najveci trag nase potomstvo, nasa deca, koja ce mozda jednoga dana isto tako pricati o nama.
virada
Susret sa Brozom
Sve sto tokom svojih zivota prozivimo ostaje neki zapis o tome, najcesci su zapisi na fotografijama. Pisala sam vec o zivotnoj filosofiji deda Koste, pa se ne bih ponavljala mada cesto izgleda tako. Moram to da pomenem, bio je kreativan covek i vise nego ista tezio ka skladu i harmoniji u svom domu. Njegovi principi su bili u mnogome isti sa nacelima feng-shui-a. Preturajuci po proslosti sve vise i vise shvatam da je tajna skladnog i uspesnog zivota, sklad i harmonija.
Mora se uvek poceti od prostora u kome zivimo jer, cak i ako ne razumemo dobro feng-shui, jasno je da nam nece biti prijatno u svom domu ako ostavimo sve u haoticnom stanju, ako ostavimo nered i nesklad medju stvarima. Sve se to odrazava na nas kvalitet zivota. Znam po sebi, kada ostavim nesto nesredjeno u svojoj kuci i odem negde, nosim sa sobom neki osecaj neprijatnosti, koji me nesvesno koci da uspesno zavrsim neke poslove koji su mi jako vazni. Zato i poredim moj zivot u staroj kuci sa zivotima predaka. Prvo pitanje u meni je bilo: u cemu je tajna njihovih uspeha i blagostanja? Nisu ziveli u boljim vremenima nego sada, preziveli momente o kojima ne mogu ni da mislim.
Dodjem uvek do jednog zakljucka, taj zakljucak je njihova stalna teznja za skladom, harmonijom, obicnom ljudskom prirodom, a jedan od osnovnih principa u feng-shui-u je upravo sklad i harmonija.
Preturajuci po proslosti primetila sam da postoji puno fotografija vezanih za Tita - Josipa Broza, i njegov dolazak u ovaj kraj, otprilike, krajem pedesetih godina proslog veka. Ovih dana mi je to jako privuklo paznju, te sam ispitala slucaj malo detaljnije. Znala sam odlicno da pradeda Kosta nikada nije bio politicki opredeljen, stavise uvek je slavio krsnu slavu i zahtevao da svi budu na okupu, cak i u vreme kada to nije bilo bas dozvoljeno.
Za njega su ljudi bili ljudi i nije ih gledao drugacije ako su politicari. U to vreme nosio je samo tugu u dusi za izgubljenim sinom u tom drugom svetskom ratu.
Ni spomen ploca koja stoji i dan danas na ovoj kuci, ni razna priznanja nisu mu znacila. Morala sam da pozovem telefonom onu baku koja zivi sada u Beogradu. Jedva razumljivo govori koliko je stara, ali mi uvek rado razjasni neke nedoumice. Secala se jasno tog dana kada je Broz dosao u ovaj moj kraj. Bila je tada mlada snajka, ali sva vazna jer je to onda bila velika stvar, docekati Broza. Pripreme su bile nekoliko dana pre njegovog dolaska, kaze ona. Toliko ushicenje, pa dogovori u zgradi komiteta i sve sto uz to ide.
Kada je vec sve bilo uvezbano do najsitnijih detalja, ostalo je pitanje gde ce se cuvati ogromni buket cveca za Broza i Jovanku. Svi su se slozili da to ne sme biti u zgradi komiteta vec bas u ovoj kuci, jer je kuca naradnog heroja, a oni su svi trebali prvi docekati tadasnjeg predsednika. Kaze da su citave noci ona i jos par mladih zena presedele pazeci na to cvece. Ona je bila ta koja mu je kasnije urucila taj buket. Osvanuo je i taj dan. Tacno u deset ujutro na nasoj zeleznickoj stanici zaustavio se plavi voz. Mogu samo zamisliti koje je to uzbudjenje bilo?
Kaze baka, izlazi Tito iz voza, a meni noge klecaju. Pored nje Kosta i Kosa, roditelji poginulog heroja i njegov rodjeni brat, njen muz. Svi se tu izljubise i pozelese dobrodoslicu Brozu i Jovanki pa udjose u restoran koji je pripremio i zakusku za predsednika. Kada su usli, nisu se jos smestili, a Broz je pitao: "Ko je majka heroja koji je nastradao braneci svoju otadzbinu?" Svi su prste uperili na baba Kosu, znate onu baku o kojoj sam vam pisala, kako je prva prodavala duvan i novine ovde, e ta. Broz joj je prisao i poljubio je u ruku, a ona kao da se nista ne desava samo gleda i cuti. Deda Kosta po strani, mirno kao da se nista ne desava pruzi ruku drugu Titu, a Tito mu samo rece: "Imali ste sina heroja", na to deda odgovori samo: "Znam", a pretpostavljam sta je u sebi mislio. Onda se Tito zagleda i u ovu baku koja mi je sve ovo ispricala, pa joj rece: "A, ti snajka sta si se zbunila?" Ona pocrvene i rece mu kako joj je drago sto ima cast da ga licno vidi pa je malo vise uzbudjena.
Citav Brozov dolazak nije trajao vise od jednog sata, kaze da je zurio u sledeci grad. I tako zavrsi se taj dogadjaj o kome su ljudi dugo pricali, a u ovoj kuci kao da je to bio samo jedan obican dan i zavrsena obaveza. Ostale su samo fotografije koje su valjda cekale da ih nadjem i ispricam vam i ovu pricu koja se mozda nikada ne bi ispricala. Samo da nije bilo te fotografije, koja je uredno slozena jos odavno, ne medju albumima nego u jednoj staroj kutiji u najdubljem delu podruma.
Devojcica koju u rukama drzi Jovanka, potice isto iz ove kuce, ali neka za sada ona ostane tajna.
virada
Price i dogadjaji
Sve ovo vreme sa uzivanjem pisem o kuci, proslosti i feng-shui-u. Sta bih ja sa ovoliko lepih stvari koje me okruzuju. Mozda po neki tekst deluje necelovito, ali ustvari tako i treba da bude. Nije vazno imati puno lepih predmeta oko sebe koji stoje nevezano, neskladno, i cine haos. Zato sam mnogo vezana za feng-shui, jer mi je on stvar po stvar pokazao kako da sredim haos u nekada lepoj kuci, i jos uvek mi pokazuje i pomaze. Taj haos nije postojao dok je bila puna ljudi, haos se talozio vremenom u kome niko nije boravio u njoj. Vec samo kako ko se seti da dodje da je otvori i preturajuci po kuci nagomila sve stvari koje je posmatrao i ostavi tako ne vracajuci ih na svoje mesto.
Isto tako je i sa pricama i dogadjajima koje pomenem u tekstovima. Oni su tu da samo nekom recenicom docaraju delic proslosti i daju bolji uvid u zivotne prilike koje su pratile kucu i ljudi koji su ziveli u njoj, a i onih koji sada zive u njoj. Moja porodica. Ne mogu izdrzati da ne napisem po neku pricu vezanu za poneki predmet ili fotografiju. Da li bi iko mogao da ne pomene i to sto se desavalo. Kada svaki predmet kao da me moli da oduvam prasinu sa njega i pocnem da pisem njegovu pricu, a za svaki predmet je vezana neka licnost ili neki dogadjaj. Jako je zanimljivo saznati proslost, uporediti je, ispitati.
Svaku sliku predmeta koju sam stavila u tekstove, a iz ove kuce su, svako ko pozeli da ih nadje, moze ih naci samo ovde kod mene. I one smaragdne mindjuse kojima je vremenom ispao po koji kamencic cirkona, fotografije, avan, onaj komplet od strasa takodje, kutije i jos mnogo toga sto ceka na svoj red. Moram priznati da nije bas lako hvatajuci se u kostac sa prosloscu. Uvek kada na to pomislim setim se kako su Dzejmsu Kameronu govorili da bolje ne snima film o Titaniku, jer tesko se docaraju stvari i dogadjaji koji su nekada bili. Uvek im ponestaje duha. Ali, Kameron je uspeo da docara taj dogadjaj. Ja nisam on, sta vise jako sam daleko od njega i ovo je samo blago poredjenje.
Nisam neko ko zivi u proslosti, samo zelim da pronadjem tu liniju koja spaja proslost i sadasnjost, zelim da otkrijem koliko je puno feng-shui-a bilo i tada kada se za njega nije znalo, samo intuitivno. Koliko je samo covek povezan bas sa ovom mudroscu, a da je pritom i ne poznaje. I najmanja sitnica moze narusiti sklad i mir. Sve stvari koje nas okruzuju u nasem domu imaju svoj uticaj na nas zivot. Ako ih drzimo na nekom mestu koje nije za njih, sigurno ce lose uticati na nas. Od toga sam pocela. Od svoje kuce i od sebe. Svaki dogadjaj koji opisem, nije izmisljen. Pisala sam onako po redu, svaki put kad nesto novo saznam. Novo, a staro. Neverovatno.
Htela sam isto kazati i to da pisem i o svojoj baki i cesto je pominjem, a sve zbog toga zato sto smatram da je svaka zena stub kuce. Tema je o kuci, pa kako preskociti njen stub? Kao sto sada ja imam veliki uticaj na uredjenje svog zivotnog prostora, cak se moze reci jedino ja, jer suprug ima uticaje na stvari druge prirode, tako je i nekada bilo, samo sto je sada uloga zene daleko vise cenjena. Ne moze se sakriti plamen svece ako je vec upaljen, pa tako ni ja ne mogu a da ne kazem po nesto o licnostima i dogadjajima vezanih za njihove zivote. Naravno da nije zanimljivo citati price o necijoj baki, jer svako ima svoju, ali mislim da je zanimljivo citati ako se ta baka pominje da bi na neki nacin pokazala vezu sa nekadasnjim skladom i harmonijom i danasnjom teznjom njenih unuka za istim skladom i harmonijom, odnosno intuitivnim povezivanjem sa feng-shui-om.
Duga je prica o tome kako je njen zivot bio pun dogadjaja u koje bi se retko poverovalo. Recimo njen susret sa Titom nije nikakav dogadjaj u poredjenju sa ostalim. Ali je istinit i sve ono sto sam pisala. Postoje svedoci da je ova kuca bila cuvar ne samo ljudi nego i (nemojte mi se smejati) i cuvar stafete. Mada i volim vise no ista i da vas nasmejem nekim dogadjajima. Najvece zadovoljstvo i sreca koju osetim u dusi mi je upravo neciji osmeh od srca koji izazovem. Kud cu vece nagrade i ispunjenosti.
I tako nadam se da cu i dalje sa uzivanjem pisati o lepoj kuci, feng-sui-u, proslosti, sadasnjosti i jako zanimljivim dogadjajima.
virada
Kad ljubav zaspi
Sitna kisica sipi, sedim i promatram je. Skoro joj se jedva vide kapljice koliko su sitne. Podsecaju me na poneke moje reci. Neka sipi kisica, prijace mi dok pisem. Kada pogledam oko sebe u kuci, staroj, vidim puno detalja koji se i dalje moraju menjati. Svaki put, kroz svaku temu, svaki dogadjaj, protkana je po neka prica o bogatom ljubavnom zivotu, koji donosi ispunjenje. Vidljivo ili nevidljivo recima ono sto napisem moze se to gotovo uvek osetiti. Ljubav je, temelj i osnova. Utice pozitivno na sve stvari koje radimo u zivotu, stvara kreativnost kod nas. Tako je od pamtiveka.
Ricard Vebster izmedju svega ostalog kaze i ovako: "Kada bi vam neko rekao da, ukoliko zelite da pronadjete trajnu ljubav, svoj namestaj treba da razmestite na drugaciji nacin, da li bi ste pomislili da je sisao s uma? Feng shui je drevna vestina koja se u Kini primenjuje vec hiljadama godina. Ona se bavi uredjenjem stana i stvari tako da one uticu na opstu silu koja se naziva "ci", snaznu magnetsku energiju koja u zivot privlaci srecu i obilje."
Ricard Vebster kaze i ovo:
"Da privucete pravog partnera, da podstaknete ili povratite strast u ljubavnoj vezi, da uzivate u ljubavnoj vezi sa nekim ko ce vam istovremeno biti i ljubavnik i prijatelj. Da utvrdite koliko se slazete s nekom osobom, primenom metoda feng shuia. Da popravite zone u svom domu koje nisu bas najidealnije, primenom feng sui lekova. Ukoliko stolice u vasem dnevnom boravku vape za nekim ko ce sesti za njih, pomocu feng shuija krenite ka bogatom ljubavnom zivotu koji ce vam doneti ispunjenje!"
Okrecem se i gledam po svojoj kuci i zakljucim da je dobro. Postoji dosta sitnica koje se trebaju izmeniti, ali one mogu da sacekaju. Mada ponekada mogu dosta jako da uticu na nase odnose, zato se uvek treba prilagoditi i traziti lekove u feng shuiju i za te sitnice. Ne mora sve odmah i sad, postepeno jedno po jedno, korak po korak.
Otisla sam u drugi deo kuce koji ne koristimo, gde stoje razne uspomene, netaknute. Zeleci da vidim, da saznam neku novu, a staru pricu. Koncentrisana sam bila bas na ljubavni zivot i partnerske odnose nekoliko generacija unazad.
Pomislila sam, posto je ljubav temelj i osnova koja nam donosi puno uspeha sama po sebi, mora da postoje i dokazi i price o odnosima mojih predaka i njihovim brakovima. Imali su svi uglavnom skladne i normalne brakove. Sad tu i tamo svaki brak zahteva puno strpljenja, tolerancije, i obostranog razumevanja. Postovanja licnosti i zivota svog partnera, uzajamno. Naravno da to nije sve, samo sam navela neke cinjenice, a normalno je i to da u svakom braku bude i ponekih nesuglasica. Ne bi bilo normalno da je sve idealno, jer idealno i brak, pitanje je koje iznova sebi postavljamo.
Pokusavala sam to da svedem u jednu recenicu, a to je kako nema savrsenih ljudi, tako ni brakovi ne mogu biti bas savrseni. A, svi mi imamo svoje mane i vrline. Ljudi smo. Tako i partnerski odnosi i brak imaju svoje mane i vrline. Nije dobro jedino kada te mane i vrline prevazidju granice, pa prevagnu mane. Tada se mora nesto uciniti. Mozda sam otisla predaleko u temu zajednice braka, jer o braku postoje citave filozofije.
Vraticu se ipak na sklad i harmoniju ili feng shui. Mnogi ljudi dozive bracne neprijatnosti neposredno posle selidbe ili posle vecih prepravki kuce. Sto je meni jos jedan dokaz da feng shui ima ogroman uticaj na nase zivote.
Problem je uvek u spavacoj sobi. Kada je u pitanju ljubav i brak, mada ne mora uvek biti tako. Trebalo bi uvek poceti odande gde smo uradili neke promene i popravke na kuci. Mislim da je ovo logicno razmisljanje, ukoliko problemi nastaju posle prepravki u kuci.
Trenutno se nalazim u drugom delu moje kuce, onaj deo koji ne koristimo i koji je ostavljen da stoji kao nekada. Na sredini sobe stoji veliki starinski bracni krevet sa uzglavljem. Samo jedna stara lampa sa jedne strane kreveta na okruglom stocicu. Slike na zidovima su samo fotografije. Te fotografije su iskljucivo par koji je koristio ovu spavacu sobu. Nicije druge fotografije ili slike nisu bile na zidovima.
Krevet je okrenut tako da onaj ko tu spava cim se probudi ima pogled na prozor. Sve mi je delovalo tako smireno, pogotovu sto je sav namestaj u sobi imao obline, a ne ostre ivice. Na prvi pogled sve mi je izgledalo savrseno uklopljeno za jedan uspesan bracni zivot. Na slikama par, sve oblo, divan pogled iz kreveta. Medjutim, nesto mi je strcalo tu. Skuvala sam sebi caj i sela da ga popijem na miru u toj prostoriji, pokusavajuci da osetim neke detalje i momente.
Malo vremena je proslo i videh da mi strci ona lampa na stocicu i jedna fotografija na zidu, na kojoj je baka sama u vencanici. To se nikako ne uklapa mislim ja ni po feng shuiu. Iako ne umem da lepo sagledam stvari po feng shuiu, jasno mi je bilo da je to trebalo namestiti drugacije.
Nema savrseno namestene spavace sobe u detalje, koji bi se poklopili sa feng shuiem. Ovde je vazno da su u osnovi stvari bile namestene onako kako nalaze feng shui. Ovi detalji koje sam pomenula nisu bas mogli puno uticati lose. Mada su verovatno uticali.
Zato kada se nadjemo u situaciji da nam je ljubavni zivot dobar, ali da smo se ipak nekako razisli, otudjili, ili da medju nama ljubavi ima ali nije dovoljno, da je recimo komunikacija oslabila, to je vec znak da se treba trgnuti posegnuti za lecenjem pomocu feng shuia. Tako bih ja uradila, jer bez obzira koliko je seks dobar, ipak je potrebna komunikacija i druzenje.
virada
Slomljeni duh
Sreca je sustinski deo zivota. Covek moze biti srecan na mnogo nacina. Kompletna sreca coveku dolazi od unutrasnjeg, sklada i mira, dobrog rasporeda vremena koje covek posveti sebi za rad ili za odmor i opustanje. Tako je i sa unutrasnjoscu doma u kome zivimo. Mnoge stvari uistinu mogu da uticu na nasu srecu, uspeh, bogatstvo. Na zdravlje pogotovu. I to se odnosi na mentalno i fizicko zdravlje. Coveku je to jedna od najvecih sreca, biti zdrav.
U knjizi: "Feng-sui za uspeh i srecu" Ricarada Vebstera, zaintrigirao me tekst u kome pise kako je poznavao coveka koji je patio od depresije. Tom coveku je sve u zivotu teklo prilicno glatko tokom duzeg vremenskog perioda, a onda sasvim neocekivano pao bi u depresiju i duboku potistenost. On i njegova porodica bi patili sve dok ne bi isto tako zagonetno, ponovo izasao iz depresije i bio sposoban da nastavi zivot. Ova bolest moze potpuno da unisti zivot coveku, bas kao i zivote ljudi koji ga vole.
To me je navelo da dobro porazmislim o sreci i njenoj vaznosti i o svemu onome sto moze da poveca srecu od izuzetne vrednosti je. Feng sui ima mnogo nacina da pomogne ili svojim lekovima ulepsa i poboljsa nas zivot. Citala sam da kinezi imaju tri kucna boga, poznati pod imenom zvezdani bogovi. To su Fu'k, Lu'k, i Sau, bogovi srece, materijalnog izobilja i dugovecnosti.
Fu'k je visok dostojanstvenik koji nosi kraljevsku odoru i drzi skiptar. Lu'k nosi slicnu odecu i drzi malog decaka. Mali decak je kineski simbol koji su drevni kinezi pridavali tome da im sinovi i unuci nastave lozu. Sau predstavlja simbol dugovecnosti. On je celav i ima dugacku belu bradu, drzi dugacak stap i breskvu sto simbolizije dugovecnost. Navelo me da se opet osvrnem u svojoj kuci i porazmislim i o proslosti.
Setila sam se perioda u kome su zidovi ove kuce slusali samo jecaj majcinski za svojom decom, beskonacnu tugu za izgubljenim, suze i suze. Period tog dogadjanja, odvijao se u ovoj kuci pocetkom ovih poslednjih ratova sa nasim bivsim republikama. U to vreme ova kuca je bila prazna jer svi potomci su imali neka svoja druga mesta. Samo jedna mlada zena, direktan potomak iz lepe kuce, nasla se u strasnoj situaciji. Naime, dugo je zivela u Hrvatskoj i imala dobar brak i dve divne kceri. Ali, imala je tamo i svekrvu koja joj nije bila naklonjena, upravo zbog njene vere.
Njena svekrva je imala ogroman uticaj na svog sina i svoje dve unuke. Cim se zaratilo, bila je bukvalno izbacena i morala je sve da ostavi i vrati se ovamo. Puna bola i tuge dosla je nigde drugde do u ovu kucu. Oduvek je ova kuca bila skloniste pa i u ovom slucaju. Nekoliko godina je bila potpuna sama ovde u dubokoj depresiji, nezeleci nikog da vidi. Svi koji su pokusavali da joj pomognu, tesko da su uspevali u tome. Kuca je u to doba bila u haosu. Ona je nocima jecala i neprestano molila Boga da samo cuje glasice svojih kceri, ali od toga ni traga.
Da skratim pricu, provela je medj' ovim zidovima bolnih pet godina i na kraju skoncala u bolnici. Umrla je od tuge i bola sama u cetrdeset trecoj godini zivota. To je ona devojcica koju sam samo spomenula u susretu sa Brozom. Na toj slici Jovanka drzi upravo nju u rukama. Pisuci taj tekst "Susret sa Brozom", samo sam je spomenula i rekla neka za sada ona ostane tajna. Ali evo moram i nju da spomenem. Na to secanje naveo me feng sui, Ricard Vebster, i sreca koja je sustinski deo zivota. Da je samo znala, da je htela da prihvati pomoc, sve bi bilo drugacije. Da je samo zelela da pusti sunce u kucu i ocisti je od paucine i prasine i dozvoli pozitivnom ci-u prolaz. Mozda bi sve bilo drugacije. Neki ljudi preteruju, pa nacine desetine izmena odjednom, a ona nije htela nijednu. Danas sam joj odnela cvece na grob. Nadam se da je na na nekom boljem mestu i da je mozda tako moralo biti.
Prirodno je da covek zeli da sve uradi odmah, ali je bolje aktivirati jedno po jedno polje uz pomoc feng sui-a. A tako isto ne valja nikako ne preduzimati nista, i biti prepusten totalnom neskladu i beznadju. To je pakao. Ovim ne zelim da kazem da bi u njenom slucaju feng sui izmenio tok dogadjaja, jer nekome je jednostavno takva karma. Htela sam da kazem da bi mozda samo svojim nekim malim angazovanjem oko uredjenja kuce uveliko pomogla sebi da bar te preostale dane provede skladno.
virada
Jednostavno feng-shui
Postoji puno razloga zbog kojih zelimo da procenimo stanje naseg doma u pogledu feng shui-a. Obicno posle nekog vremena postanemo svesni da nesto nije kako treba, ali nikako nismo sigurni sta je to u pitanju. Zato je tu feng shui. U poslednje vreme uglavnom je problem kod vecine sa finansijama. Zelimo da poboljsamo materijalni status, ali ne znamo kako. Zelimo da uspostavimo sklad i harmoniju, ali opet kako? Uvek u komentarima, zalbama i drugim problemima na koje mi se pozale prijatelji ili bilo ko, uvek dam odgovor "feng shui".
Jednostavno, hocemo da otklonimo problem u kuci, ali ne znamo kako, pitamo feng shui i ljude koji se time bave. Iako nisam ta koja moze deliti savete ljudima u vezi necega licnog i intimnog, jos manje savete kako da koriste nacela feng shui-a, usudila sam se u nekoliko slucaja da prokomentarisem i kazem prvo sklad i harmonija, cistoca i otvoren prolaz za pozitivni ci.
I nekoliko puta sam bila zatecena pitanjima sta je to feng shui? Ili nesto sto me je zaista zaprepastilo kao pitanje jedne zene, da nije to mozda neka sekta? Pitanje te zene je bilo cisto iz neznanja, nikako nije bilo iz neke lose namere. Pokusala sam i objasnila toj zeni da je feng shui mudrost, nauka, nesto sto je veoma vazno u nasim domovima i zivotima na najbolji moguci nacin koji sam znala. Zena se sve vise divila. Rekla je kako ona nikada nije cula za feng shui, niti zna nesto o tome, pa se izvinila. Tada sam joj ispricala da je citav Hong-Kong izgradjen na njegovim principima i sve ono sto feng shui podrazumeva. Pitala sam je samo da li ima intuiciju, na sta mi je ona potvrdno odgovorila, ali joj nije bilo jasno kakve veze intuicija ima sa feng shuiem. Pa smo tako nastavile razgovor.
Na njena pitanja odgovarala sam pitanjima tipa: "Da li ti je prijatno da zivis u neredu, jesi li zadovoljna svojim boravkom, smeta li ti mracan prostor u nekom delu kuce", i jos mnoga pitanja koja su dovela do toga da ona zaista shvati osnovna nacela feng shui-a, i njegov uticaj na nase zivote.
Naravno, ovaj razgovor smo vodile samo zato sto je zena bila zaintrigirana i zelela da cuje i sazna jos mnogo toga, ali sam joj toplo preporucila Ricarda Vebstera i objasnila da ja nisam neko ko bi joj detaljno mogao sve pojasniti. Feng shui se mora voleti, mora se stalno uciti, mora se osecati. Za pocetak dovoljno je sesti u jednu prostoriju i pokusati je osetiti. Intuitivno pomeriti pokoji predmet. I to sve lagano polako, korak po korak.
Ispricala sam joj da postoje ljudi koji su feng shui majstori i da su ti ljudi tvorci i kreativni. Ljudi koji sate i sate provode posvecujuci se ovoj vestini. Ljudi koji to nesebicno prenesu i unose u tudje zivote poboljsanja kvaliteta zivota. Feng sui prakticari, majstori, za mene su plemeniti ljudi, zovem ih jos i lekarima za sklad i harmoniju.
Tako sam najjednostavnije mogla preneti toj zeni trunku onoga sta je feng shui. Taj razgovor sa njom je urodio plodom. Od tako jednostavnih reci u njenim ocima sam videla neki sjaj i divljenje prema ovoj mudrosti. "Znaci to je feng shui, a ne sekta?", pitala me sa osmehom. Rekla sam joj da je feng shui i mnogo vise no sto sam joj ja ispricala, jer ni ja ne znam nista, ali ga poznajem i praktikujem u svojoj kuci bilo intuitivno ili po savetu nekoga ko se time bavi.
Posle nekog vremena od naseg razgovora, sretne me prijateljica koja radi u biblioteci pa mi isprica kako joj je dolazila neka zena po mojoj preporuci, trazila knjigu feng-shui za pocetnike.
Bilo mi je jako drago kada sam to cula. Bibliotekarka mi je ispricala kako je zena sa njom uveliko komentarisala feng shui sa puno zara i uzbudjenja. Eto to je za mene bila sreca i zadovoljstvo. Toga dana sam bila bas ispunjena upravo zbog toga sto sam mozda jednim malim trackom zraka moje zelje da prenesem i razjasnim nedoumicu jednoj zeni, uspela da osvetlim delic sklada i harmonije.
virada
Kamen iz svete zemlje
Svakodnevno prolazeci pored crkvenog dvorista, porte, u mom kraju, paznju mi je privlacio jedan okrugli debeo kamen koji stoji u porti sada vec u svojstvu stola za parohijane koji dodju tu da se odmore i nadisu svezine. To me je navelo da pitam svestenika odakle im tako lep kamen i zasto ga koriste kao plocu za sto. Njegova prica me je dotakla, pogotovu sto i taj kamen donekle ima vezu sa mojim precima iz lepe kuce.
Kuca nije samo obican zaklon, kuca je mnogo vise. Ako mislimo na zaklon, to moze biti i pecina, ali kuca ne. Ono sto je za selo crkva to je za coveka njegov dom u kome zivi. Svakom je svoja kuca svetinja. Zato u svakoj kuci postoji mesto gde stoje ikone, pali se kandilo i gde se molimo krsnoj slavi i Bogu.
Nekada je svaka stara srpska kuca u mome kraju imala takav prostor i upravo takvu prostoriju su zvali "kuca u kuci". Danas je to za nas trpezarija, mesto gde nas sa zidova gledaju nasi sveci i gde se prekrstimo i kazemo: "dobro jutro beli dane".
Moji preci kao i ostali ljudi mnogo su zeleli da makar jednom u zivotu odu u svetu zemlju, Jerusalim, ali im se nikada to nije ostvarilo.
U to vreme svako ko je bio u Jerusalimu, bio je izuzetno postovan i cenjen. Svako od njih se trudio da donese makar po jednu stvar iz svete zemlje. Imucniji su odande donosili namestaj, srebrne ibrike, nakit i onda bi sve to stavili u kucu u prostoriju koju su zvali kuca. Zvali su je jos i jerusalimska soba zbog namestaja, sitnica, ikona. U ovakvoj prostoriji provodilo se navise vremena u toku dana i tu je domacin primao goste ne bi li se toboz divili njegovom Jerusalimu.
Moji preci nisu imali njihov Jerusalim u svojoj kuci. Bar ne te vrste. Ali su zeleli da imaju i oni nesto iz svete zemlje i tako oplemene svoj prostor. Moj pradeda je saznao da u nasoj crkvi postoji jedan debeli okrugli kamen koji je donet iz svete zemlje i ugradjen u oltar. Nasa crkvica je u to vreme bila mala i neki su je zvali jos i brvnara. Tako da su nakon nekog vremena napravili novu veliku lepu crkvu i oltar sa novim skupim materijalima. Tako je onaj kamen, koji je bio u oltaru u maloj crkvici, donesen iz svete zemlje danima bio napolju i izgledao usamljeno, odbaceno i tuzno.
Moj pradeda je pitao svestenike za taj kamen, ako im ne koristi da mu ga daju u zamenu za neku uslugu ili sto god drugo. Tadasnji svestenici nisu hteli da mu daju taj kamen, rekli su mu da ce ga ponovo ugraditi u oltar te je pradeda to razumeo i nije vise pitao. Ipak, i bez tog odbacenog kamena iz svete zemlje, imao je svoju sobu koja je za njega bila sveta. Kucu u kuci.
I tako dani su prolazili, prolazile godine i doslo je novo, danasnje vreme, samo je kamen ostao isti. I verovali ili ne stajao je beskorisno u porti, naslonjen uz jedan zid parohijskog doma, sve dok skoro nije stavljen kao ploca za sto ispred crkve. Morala sam da pitam ovdasnjeg svestenika i on mi je ispricao pricu kamena. Taj kamen mi je uvek privlacio paznju kada prodjem tuda, ali sam tek sada saznala da je i moj pradeda gledao stalno njega.
Svestenik mi je rekao da je ipak sto najbolje resenje za ovaj okrugli kamen iz svete zemlje. Jer su ga stavili kako bi na njemu rezali slavski kolac za crkvenu slavu, Vaznesenje gospodnje ili Spasovdan. Bilo mi je drago cuti sve ovo, pa sam pozelela da podelim i sa vama pricu ovog kamena. Umalo zaboravih da kazem, da sam i ja kao i moj pradeda bas pitala za ovaj kamen jer sam ga zelela u svojoj lepoj kuci.
virada