Hvala,strelice na poseti i komentaru.
Kad me juče
Kad me juče
u ambis povuče
i osetim da nemam
šta da obučem
Ja svoje misli
zavučem u tvoje prsluče
i zagrlim sebe
toplinom tvojom oberučke
I tako siguran
ko malo vode na tvom dlanu
silno se radujem
i sanjam o novom danu
Ne boj se
Oni što krišom
gledaju sa strane
možda ipak našu
sreću ne nišane
Oni što prolaze
krijući svoj glas
možda ipak nisu
opasnost za nas
Jer nije uvek sve
onako kako izgleda
možda i njih
strašni jed izjeda
Možda se ustežu
i gorčine stide
al u očima našim
zrak svog sunca vide
Deluju siroti
al ne traže leba
možda im samo
jedan osmeh treba
Leti,malena ptico
Leti,malena ptico,
kad ti je Bog krila dao,
i ja bih opet probo,
al sam već stoput pao.
Leti,nemirna tačko
i beskrajima prkosi
dok imaš krila
i želju koja ih nosi
Leti za sve beskrile
i sve prizemljene,
a kad izgubiš snagu,
crpi je iz mene.
A ja ću da se molim
za sve snove neispunjene,
i da te slučajni hitac,
sa puta ne skrene
Leti dok imaš veru
koja ti krila nosi,
Leti ,malena ptico,
pokaži beskraju ko si.
Re: Leti,malena ptico
micha: Leti,malena ptico,
Leti za sve beskrile
i sve prizemljene,
a kad izgubiš snagu,
crpi je iz mene.
Ne mogu da odolim... davno sam je napisala, sacuvala i sada je na pocetku moje zbirke Suncokret...
PTICA
Poletela ptica mala
preko mora
okeana
i
svakom je kog je srela
Ljubav sreću
poželela.
Ptica
mala svima znana
svud je rado dočekana.
Samo
mene nije srela
jer sam bila
jako mala.
Mala ptica
svima znana.
1970. god.
„Nađeno u uspomenama iz detinjstva u prašnjavoj kutiji na tavanu“.
Pozdrav Milane :D
Hvala,Branka na poseti i lepim komentarima
Kad te stigne tuga
Kad te stigne tuga
ne budi joj sluga
Neka odmah sazna
ko je srcu gazda
Nasmej joj se drsko
da joj bude mrsko
to je njena kazna
a tvoja odmazda
a kada joj srce
u kolena sidje
vodiće računa
da te zaobidje
Pesam života
Kad jednom u životu
iznenadim sebe
i napišem pesmu
dostojnu tebe.
i reči pesme
raskvase srce tvoje
biće to najlepše
priznaanje moje.
Najveće priznanje
za životno delo
kome sam težio
života celog.
Da svetu dočaram
tvoju lepotu
i budem najveći pesnik
makar u tvom životu.
majra
Кад ме виде насмејаног
Кад ме виде насмејаног
Многи се брину
Како са лица
Осмех да ми скину
А нико за праве
Разлоге не пита
Ни колика ми је плата
Ни рата кредита
А још кад би минус
На мом текућем видели
Никада више не би
Мојој срећи завидели
Јер ја се осмехом само
Од несаница браним
Док се уместо мене
Смеју бромазепами.
Живот је прича
Живот је прича
Са тужним крајем
И зато се радуј
Док прича траје
Јер борба са крајем
Никад не престаје
И сваком животу
смисао даје
И све док крај
Пред животом узмиче
Одлажемо храбро
Крај своје приче
А да л ћемо завршити
У комедији ил драми
То само ми знамо
Јер причу пишемо сами
Ne pušta ona kišu
Ona troši moje strpljenje,
kao da sam ga kupio na buvljaku.
Ja nemam kameni žrvanj
u stomaku,
da gutam svaku njenu žvaku.
Ona sa mozgom leptira
rasteže patrljke mojih nerava,
i kao u cirkuskoj šatri
šeta po tankoj žici
i pravi svoje akrobacije.
Zar treba da joj se smejem,
da joj aplaudiram,
očekuje li ovacije?
Šta ja da radim,
dok ona tera svoje želje,
i od naših prijatelja
pravi moje neprijatelje?
Da joj verujem slepo,
vezan za naša obećanja
i da mašem repom.
Da budem tu i čekam na nju,
dok je to ne prođe
i gajim iluziju o nama.
A šta je sa mojim željama?
Dok ona naokolo skita
i za naše snove i ne pita,
ja gubim volju
kao u minskom polju,
kao da sam poljubio zolju.
Zar treba da se divim
njenom nezrelom daru,
dok na moje oči
kida tanane strune
gorkog dinamita pune.
Njeni me hirovi
na samoubistva inspirišu.
Ne nije ona crveno slovo u kalendaru.
Ne pušta ona kišu.
Zar treba da joj se klanjam,
dok ona svoje želje živi,
a ja svoje sanjam.
Pesma iz zbirke pesama: "Ne pušta ona kišu"
majra
Илузија
Куд год да кренем
И ти се тамо нађеш
Па се често питам
Од какве ли си грађе
Да л' си из породице
Прекоокеанских птица
Или врело зрно
Далекометних хаубица
Да само у трену
Мир мој распаметиш
Кад чаробним путем
Пред моје очи слетиш
Зато ми реци,да л' си
Дете мађионичара
Ил' то моја жеља сама
Тужну илузију ствара