Моје песме
Између ње коју сањам
И оне
Којој све хладније причам
Да је волим
Протиче мој мали
Живот голи
Између данас и сутра
Да стишам буру изнутра
Пишем неке песме
И гасим жеђ
Као са небеске чесме
Јер
Песме су моје
Једино право уточиште
Једини храм
У коме се молим сам
Као исповедаоница песника
Као кућа бескућника
Под чијим кровом још тиња
Неостварена лепота
И топлота
У коју бежим
Од свог суморног живота
Који често и без опомене
Промиче крај мене
