Život i ljubav u inostranstvu Posao

Monaco- Monte Carlo

Jedno- dnevni izlet u Monaco me je posebno radovao. Do tada sam samo slusala o prestizu ovog divnog grada ali s'obzirom da sam i ljubitelj formule jedan jako sam zelela da ga posetim. Do Monaca smo isli vozom. Posebno me je zadivio deo puta gde voz ulazi u planinu a prilikom izlaska pogled Vam pada na predivne plaze.

Monaco- Monte Karlo ili magicna rec za prestiz i svet snova. Nalazi se na izuzetnoj lokaciji, izmedju planina i mora i predstavlja mesto za idealan romanticni beg. Nezavisna drzava u srcu Evrope nudi Vam izuzetan kvalitet zivota a za mnoge preduzetnike i investitore atraktivno oporezivanje.

Suverena drzava obuhvata stari grad Le Rocher de Monaco i novi grad Monte Carlo.

Prvobitno , Le Rocher de Monaco je predstavljao utociste primitivnim populacijama. Medjutim, prava istorija Monaka pocinje u XIII veku, kada je 1215 porodica iz Djenove Gibelins postavila prvi kamen kao temelj tvrdjave koja je danas Princeva palata ( Palais Princier). Da bi privukli ljude, prvi gospodari tvrdjave dali su dosljacima odredjene povlastice u vidu zemlje i oslobodjenosti od oporezivanja. Istorija Monaka povezana je sa porodicom Grimaldi 700 godina i 1997 su obelezili godisnjicu pristupanaja na tron.

Moto Monaka kao i njenih kraljeva je ¨Uz pomoc Boziju¨ (Avec l'aide de Dieu), drzavna religija je katolicanstvo iako u samoj Knezevini ima puno razlicitih religija cije je pravo zasticeno ustavom. Dan drzavnosti se slavi svakog 19. novembra u cast princa RAINIER III.

Raj za kockanje, kaliforniske arhitekture ili bonsai na istocnoj obali, grad brojnih parada, civilizovan grad, grad princeva punih ljubavi, sve je to Monaco. U isto vreme Monako je pun lepih parkova, ima fantastican muzej okeanografije ali i pristupacne hotele.

Monaco se sastoji od cetiri tradicionalne cetvrtine, tj. grad se sastoji iz cetiri kartijea, Fontvieille (najnoviji), Monaco-Ville (najstariji), La Condamine i Monte Carlo.

Po izlazku iz voza kreneli smo ka Le Condamine drugom po redu najstarijem kartijeu grada.

Ideja je bila da uhvatimo vozic jer je za jedan dan ne moguce videti lepote koje ovaj grad nudi.
Ovaj kartije spada u poslovne delove grada. Tu se nalazi marina gde mozete da se divite luksuznim jahtama i brodovima za krstarenje koji krase dokove marine. Pored prelepe marine mozete videti i trziste Condamin kao i sopping mol princeze Caroline.
Setajuci marinom pokusavali smo da shvatimo gde se nalazi stajaliste za vozice, medjutim nismo uspeli. Pitali smo i prolaznike ali do informacije nismo dosli.
Odlucujemo da se prosetamo do najstarijeg dela grada Monaco- Ville gde se nalazi i princeva palata. Nalazi se relativno blizu ali moram priznati da setnja uz brdo koja nije kratka, nije ni prijatna po najacem suncu.

Stizemo do palate, sa cijih oboda se vidi prelepa panorama na marinu.

Le Palais Princier

Palata se nalazi u srcu Knezevine, sagradjena je na mestu tvrdjave koju su podigli djenovljani 1215, mesto raskosi i svedok sedam vekova neprekidnog suvereniteta. Poseta palate je putovanje kroz vreme od renesanse do Napoleonove ere. Setnjom od suda casti ( La Cour d’Honneur) namece Vam se dvostruko stepeniste koje vodi do galerije Herkules ( la Galerie d’Hercule) i stanova koje krase raskosne freske iz XVI veka , do salona Mazarin ( le Salon Mazzarin) sve do impozantne prestolonaslednicke sobe. Svakoga dana u 11:55 , ispred palate se vrsi smena knezeve straze, nepromenljivi ritual i predstavlja dogadjaj koji svakako nemojte da propustite. Carabiners nisu samo deo knezevog obezbedjenja vec predstavljaju i pocasnu strazu u posebnim prilikama, imaju svoj vojni bend i sviraju na javnim mestima, raznim manifestacijama itd.

U svakom slucaju smena straze je prava atrakcija za sve turiste i predstavlja pravo uzivanje gledati ih.

Stizemo do muzeja Napoleonovih suvenira i zbirki istoriskog arhiva palate ( Musée des Souvenirs Napoléonien et Collections des Archives Historiques du Palais). Muzej raspolaze sa preko hiljadu dokumenata, vredne i retke kovanice sa poprsjem Napoleona, znacke i brojne predmete koje je pokupio na bojnom polju kao i skromnne i pobozne suvenire. Raspolaze brojnim dokumentima o istoriji Monaka, najupadljiviji su svakako dokumenti o istoriskim licnostima vezanih za knezevinu.
Takodje u delu muzeja gde se nalazi arhiva nalaze se i zbirke medalja, odlikovanja kao i serije mapa, gravura, slike Monaca kroz vekove.

Setnja se nastaavlja kroz Monaco- Ville, koji je poznat i kao «  le rocher » ili stena. Sastoji se iz pescanih ulica i prolaza, kuce su jos uvek srednjevekovne, postoji veliki broj restorana i suvenirnica gde mozete kupiti suvenir kao uspomenu na ovaj magicni grad.

Nailazimo na cuvenu katedralu Monaka ( Monaco Cathedral ) koja je izgradjena 1875 i koja stoji na mestu crkve koja je tu postojala XIII vekova ranije. Katedrala je izgradjena u romansko- vizantiskom stilu i posvecena je Svetom Nikoli kao i posmrtnim ostacima princa od Monaka i princeze Grejs.

U zelji da posetimo i Monte Carlo, ostavljamo Monaco- Ville . Na putu do Monte Carla nailazmo na bistu vozaca i formule, obavezno fotografisanje i nastavljamo dalje. Prolazimo kroz tunel za koji nam je neko rekao da tu izlazi formula 1. Odusevljeno nastavljamo dalje.

Prvi utisak o Monte Carlu bio je ovde ima ferarija kao juga svojevremeno u Kragujevcu. Odusevljeno posmatram vozace koji i te kako umeju da zabave nas turiste. U tom delu primecujem da plaze ne postoje dok se sa druge strane nalazi veliki broj salona za automobile. Da naravno ferari svakako dominira. Posebno mi je draga fotografija koja je nastala sasvim slucajno, gde ja stojim izmedju zutog i crvenog ferarija i prosto sve izgleda kako ne mogu da se odlucim. Pa ipak, ferari nije moj omiljeni automobil, sve jedno je lepo videti.

Palata pravde mi je privukla paznju zbog same arhitekture. Palata je izgradjena 1924 godine, od istog kamena od kog su izgradjeni i zidovi Monaka. Bista suverenog Honore datira jos iz 1568 i nalazi se na jednoj od fasada palate.

Nailazimo na fantastican Japanski vrt u podnoziju grada. Ovaj vrt predstavlja pravo umetnicko delo i napravljen je po najstrozijim principima koncepta kompatibilnosti iz zen filozofije. Setnja vrtom odise posebnom atmosverom, odise potpunim skladom vode, kamena i vegetacije.

S' obzirom da se dan zavrsavao, samim tim zavrsavala se i nasa poseta. Bilo mi je zao sto nisamo raspolagali vremenom da vidimo sve sto smo zeleli. Kupujem privezak za kockima za srecu i magnet Monaca sa zeljom da se bar jos jednom vratim ovom magicnom gradu.

Psi

Psi su bili prisutni u mom zivotu na ovaj ili onaj nacin. Ne mogu reci da sam ih volela, ne mogu reci ni da ih nisam volela. Jedno je sigurno, plasila sam ih se.

Uzroke straha sam pronasla ali distanciranost od njih me je drzala svih ovih godina.

Za dete, imati psa bila je i bice prava stvar. No, ne slazu se svi roditelji sa tom tvrdnjom. Tako ni moji. Razlozi danas, uopste nisu bitni pa ipak i dalje drzim do onog da kad ste dovoljno uporni zelje se ostvaruju.

Maltezer by Coka M, sur Flickr

Uspomena iz detinjstva

Stene je uzeto od rodjaka i danima skrivano na tavanu kuce. Dok su roditelji radili, sa nama se igralo. I sve je bilo super dok roditelji nisu poceli da sumnjaju. Drustvo nije postojalo, samo stene. Neko ko nije ljubitelj mleka a naglo ga navodno pije, drugari sa kojima smo do juce zeleli da se igramo bili su ignorisani. I tako jednoga dana, dok smo se igrali, roditelji su ranije dosli sa posla.

Prijateljstvo by Coka M, sur Flickr

Suze, plakanje i nije se imalo kud. Stene smo zadrzali. Bilo je to pametno stence, nije izlazilo iz dvorista, kretalo se iskljucivo stazom i sto je bilo najvaznije stalno je bilo sa nama, decom. Na zalost, vrlo brzo smo ga izgubili. I svi smo plakali. I nikada ga nismo zaboravili. Ali i nikada vise nismo imali psa.

Napusteni psi u Srbiji

Moj grad je prepun pasa lutalica. I toga se stidim. Postujem ljude koji ne vole ovu vrstu zivotinja ali ne razumem ljude koji ih uzmu , pa kad im dosade samo ih ostave. Imati psa je jedna velika obaveza. To nije nesto sto uzmete na par meseci vec na deset godina najmnje. Molim Vas dobro razmislite pre uzimanja psa.
Ni nas sistem ne razumem. Ali s obzirom da ni ljudi koji su zlostavljani nemaju gde da odu i ne cudi me zasto nemamo dovoljno azila.

psi lutalice 2 par Aleksa Aleksic leka, sur Flickr

Slusala sam zalbe komsija koji su se plasile da prodju odredjenim delom puta jer su ih psi lutalice napadali u coporu. Ljudi su zvali sintere, zalili se komunalnoj ali niko nije reagovao. I sama sam prolazila vise puta istom trasom, bili su tu, u coporu, ali nikada nisu cak ni lajali, o napadu da i ne govorim. Sve do jedne letnje veceri kada sam bila opkoljena napustenim psima koji su svi do jednog poceli da skacu na mene. Tasnom sam se odbranila, ne znam kako sam prosla bez fizickih povreda. Pomodrela usta, ruke, ukocenost vilice bili su posledice napada. Od tada, nisam zelela da znam za pse. A setnja tom deonicom puta za mene je i dan, danas proslost.

Psi u Francuskoj

Danas zivim u drugom gradu. Neka nova drzava, neki novi grad , drugaciji sistem. Neki novi ljudi. Psi lutalice su ovde nepoznanica. I skoro svako ima psa za ljubimca. Ako se secate, rekla sam da se bolje odnose prema psima nego prema ljudima. Sada razumem i zasto. Dosta toga se promenulo u mom vidjenju svega od dana stupanja na ovo tle, samim tim i odnos prema psima. Mnogi ljudi i usvajaju zivotinje, pruzaju im dom, ljubav i sigurnost. Oni drugi koji iz raznoraznih razloga moraju da ostave stene, obavezno ga daju na usvajanje i vrlo brzo pas bude i usvojen.

Divno je setati gradom bez straha od napustenih pasa.

Marli i ja

Marley par 83coka, sur Flickr

Komsija ima stene francuskog buldoga, veselog duha, ko je mi je bojilo dane.
Desavalo se da krenem na posao ne bas raspolozena a kad ga vidim, dan dobije drugu dimenziju. I javila se zelja da i ja imam takvog drugara. Pa ipak , dugo se vagalo.

O psima prakticno nista nisam znala. Pocela sam sumanto da citam knjige, posebno na temu ove pasmine. Svidelo mi se sto su bas za stan, nemaju dugu dlaku, nisu agresivni. Jako su odani, vole druge zivotinje i verni su drugari deci. Pustila sam da vreme odradi svoje i stavila sebe pred ispit da li ga zaista zelim ili je imati psa samo tenutna zelja. Meseci su prolazili a zelja je bila sve veca. Umela sam da izadjem iz kuce samo sa namerom da vidim stence i da se poigram sa njim. Slucajnost ili ne, uvek sam ga sretala ne vezano za vreme.

Kupiti francuskog buldoga nije jeftina investicija. Posebno ako se uzmu u obzir i predizpozicije za bolesti. Moji strahovi nisu bili finansiskog karaktera, plasila sam se bolesti, nisam zelela da ga izgubim. Kada krenu pitanja '' Sta ako...'', strahovi se pojavljuju. Objasnjavala sam sebi da i ljudi imaju predizpozicije za odredjene bolesti pa nisu svi bolesni, hrabrila sam se. Pocela je potraga za adekvatnim uzgajivacem. I nije bilo ni malo lako. Kao i kod nas i ovde ima uzgajivaca koji posao rade komercijalno. A meni je leglo i nacin ophodjena bio jako bitan. Nailazili smo i na mnogo prevaranata. Sreca, nismo se dali prevariti.

Pronasli smo porodicu koja drzi leglo. Pregovori su prerasli u jedno prijateljstvo. Izabrali smo musko stene a na moje insistiranje je dobio ime Marli. Mogli smo da ga preuzmemo tek nakon osme nedelje, posle prve vakcine. Volim da se salim da se nadam ce biti poslusniji pas od onoga iz filma ( Marli i ja). Bila je to ljubav na prvi pogled. Nisam ga jos ni uzela a vec sam ga zavolela. Obisla sam sve radnje jer sam zelela da ima adekvatnu opremu. Jako sam se radovala.

Pri prvom susretu sa Marlijem, odmah je poceo da me ljubi. Rekli su nam da je to dobar znak. Iako smo bili upozoreni da ce cvileti tokom noci zbog odvajanja, nije cvileo. Naprotiv, bio je jako veseo ali i umoran. To mu je bilo prvo putavanje i prvi izlazak iz kuce, ako se ne racuna odlazak na vakcinaciju.

Prvi dan sa njim je prosao stravicno. Nisam znala kako da se postavim. Vikala sam, gospodin se naljuti pa mi okrene glavu. Pogleda me tuznim ocima, ignorise me. Pale su i prve suze. Nisam znala sta cu, jedni kazu pustite stene da se prilagodi pa mu kasnije postavljajte pravila ; drugi kazu od prvog dana budite cvrsti i dosledni i nametnite pravila. Ostala sam zbunjena i uplakana. Prvi put sam videla da i psi stucaju, pa sam se i zbog toga uplasila. Imace veterinar dobar profit od mene, mislim se. Zelela sam i zelim najbolje za njega. Prvu put sam videla kako pas spava, vise puta sam prvorevala da li dise. Po mojoj proceni malo je jeo, po veterinaru i prethodnoj vlasnici, normalno.

Drugog dana se probudio veseo i zadovoljan. Odlucila sam da ga naucim pravilima kroz igru.

Marley by Coka M, sur Flickr

Zanimljivo je da vec reaguje na ime, na rec mesto, idemo. Velika je maza i svakodnevno se smejemo. Vec zna sta znaci ne, pa ume da ukrade papucu koju sakrije kod njega u krevet:)

Jako je uporan i tvrdoglav, pa kad se tokom noci probudi na razne nacine trazi paznju. Cvli, pa laje, pa kad vidi da ga ignorisemo stavi sape na krevet , pa kad ni to ne upali provuce se ispod kreveta pa lupa. Na kraju uzme igracke i igra se. A mi za sve to vreme, pratimo sta radi i smejemo se.

Navikavamo se na Marlija, i on na nas. Ljubav koju prema njemu osecam prema njemu vec je velika. Uci nas strpljenju a mi njega lepom ponsanju. Ulepsao nam je zivot.

Dok moja maza spava, ispricala sam vam pricu o pocetku divnog prijateljstva. Kazu da je pas covekov najbolji prijatelj, ja kazem i vise od toga.

Katastrofalne poplave na Balkanu

Vest o poplavama u Srbiji, Bosni i Hercegovini kao i u istocnoj Hrvackoj me je sokirala kao i mnoge sunarodnike koji zive ovde. Slike poplavljenih gradova, ljudi koji placu, informacije o nastradalim ljudima, zivotinjama dugo ce mi ostati u secanju.

Akcenat je stavljen na pracenje desavanja sto putem televizije, sto putem novina. A za nas Srbe u Paris-u glavna preokupacija bila je i jeste kako pomoci svom narodu. Mobilisali smo se brzinom munje i poceli da sakupljamo pomoc. Osecali smo se ogorceno zato sto katastrofa koja je zadesila nasu zemlju nije propracena u francuskim medijma. Licno sam se osecala izdano, frustrirano, razocarano. Misljenja sam da smo svi mi delili isto osecanje.

EU Response to Serbia and Bosnia and Herzegovina floods par EU Humanitarian Aid and Civil Protection, sur Flickr

Po prvi put u zivotu mogu reci da sam svoj profl na fb iskoristila za pravu stvar a to je sirenje apela svim svojim prijateljima. I verujem da su se svi odazvali. Kada sam ugledala prve clanke na temu katasrofe koja je zadesila Balkan, verujete suze su mi krenule. Nisam gubila nadu. Privukli smo veliki broj francuskih medija koji su propratili skuljanje pomoci , gde se ljudi masovno javljaju sa svih strana da pomognu. Ovde svaka vest koja nije propracena televiziski ne dobija na vaznosti.
Vazno je da smo promenili stav Francuza i ponosni smo na to.

Zadivili su me moji sunarodnici. Jako sam radosna i imam potrebu ovako javno da kazem « Svaka Vam cast ». Mnogi mladi ljudi su se odazvali u sirokom broju i rade kao volonteri po citav dan. Stice se osecaj da je svako svoje obaveze ostavio i da su svi usmereni na jedno, pomoci svom narodu i to sve sa sloganom «  Nase malo je nekome mnogo « 

Drago mi je da sam na neki nacin i sama imala mogucnosti da pomognem. Vodi me ona, ne dajem ja tebi prijatelju koliko dajem sebi, nadam se da me razumete.

Pomoc se prikuplja u hangaru na periferiji Pariza ( 93 rue Jules Ferry 93170 Bagnolet, svakog radnog dana od 10h – 21h (kontakt telefon 0641543030) ili u SPC 23 rue du Simplon 75018 Paris).

Pomoc se prikuplja i sirom Francuske, sve je usmereno na Savez Srba u Francuskoj i odaziv je zaista veliki.

Veliko hvala svim ljudima koji su osecali potrebu da pomognu, ako ste u mogucnosti pomozite i Vi, naposletku najvaznije je da budemo ljudi.

Retko koji Prizanin vikende provodi u kuci. Obicno odlaze van grada u krajnjem slucaju u neki od velelepnih parkova. Ovde ih zaista ima puno. Jedan od omiljenih mi je svakako park Buttes- Chaumont, ako ne i najlepsi.
Odlican za piknik, setnju , vezbanje u svakom slucaju potpun ugodjaj uz prelepi pejzaz. Nalazi se u severoistocnom Parizu u devetnaestom arondizmu. Idemo u setnju ovim divnim parkom.

Buttes-Chaumont

Park Buttes- Chaumont je jedan od najvecih i najstrmijih basta Pariza, izuzev baste des Tuileries i parka La Villette. Po meni jedan od najlepsih. Uredjen je park, po formi podseca na anglo- kinseski vrt i drasticno se razlikuje od cuvenik francuskih basta.
Nudi savrsen pogled na grad i posluzio je kao inspiracija mnogim slikarima, posebno Huber Robert poznatom slikaru italijanskih basta.

Iznenadicete se raznolikoscu boja kao i rasporedom biljaka ciju zaslugu i uticaj prepisuju Jean-Jacques Rousseau. Poseduje kamenito ostrvo koje se nalazi u sredistu cuvenog jezera (1,5 hektar) i otkriva romanticni, mali hram Sibil koji se nalazi na mestu nekadasnjeg povrsinkog kopa dok se pecina nalazi u podzemnom kamenolomu.

Hram Sibil je replika hrama Tivoli u Rimu. Radjen je 1869 i delo je arhitekte Davioud koji je koristio kompozitni, jonski i koritski stil (listovi akantusa, voce i glave lavova), sa osam kolona i kamena na bazi Jura . Dolazimo do viseceg mosta, visine 65 metara.

Setnja ovim parkom ce obradovati sve ljude koji vole i da vezbaju, sto zbog nazmenicnog prelaza iz ravne rute ka uzvisenim, sto zbog lepote pejzaza.

U ovom parku se nalaze prelepe vrste kako egzoticnog tako i domaceg drveca. Obradite paznju na drvo le sophora ( izvinjavam se ne znam na srpskom kako se zove ovo drvo), cije grane krase i cine jezero jos lepsim. Granama i liscu pogoduje ovaj otvoren prostor i uspevaju iskljucivo na svetlu.
Istocna biljka koja je zasadjena 1862 uz obim od 6,35m ce Vam pomoci da je prepoznate. Turisticki vodic vam je neophodan ako zelite da saznate nesto vise o bagremovom medu, sibirskom brestu ili kedru iz Libana koji je zasadjen 1880 godine.

Mnoge ptice dele teritoriju ovog brda, galebovi sa crnim glavama, liske i druge koje cene visine i svezinu jezera.

Malo istorije

Od davnina ovo mesto je bilo kamenolom gipsa kome dao grad nadimak " Lutèce la blanche ". Rimljani su otkrili da zagrevanje ovog maltera moze vrsiti do 120°.

Prosirenje Buttes Chaumont pocelo je posle revolucije kada je dramaticno promenio svoj izgled. U devetnaestom veku dragoceni materjal je poslat u SAD tako da je ovo podrucije dobilo nadimak Americki komsiluk.

Mozda cete primetiti tokom setnje ulicu Chaufourniers, tamo je gips slat da se ugreje i po tome je ulica dobila naziv. Ovo strmo i jalovito mesto je takodje korisceno kao i kanalizacioni sliv, kao i da bi se osusili materjali koji su korisceni za proizvodnju djubriva. Ova deponija je tolerisana jer je u to vreme i dalje bila van granica Pariza. Kada su konacno odlucili da ociste deponiju, navika bacanja smeca je na zalost ostala. Kamenolom je koriscen do 1860.

Druga etapa, kamenomlom je zatvoren i Napoleon treci je odlucio da ovo opustoseno brdo pretvori u raskosan vrt . 1863 je kupio drzavno zemljiste a prvi pijuk se cuo tek 1864 godine. Tri godine je bilo potrebno da bi se postiglo uredjenje jednog parka. Ovaj podvig iziskivao je 1.000 radnika, stotinu konja, 450 vagona i 39 km pruge i koriscenje dinamita da raznese stenu.

Park je svecano otvoren 1. aprila 1867 u isto vreme kada i univerzalna izlozba na Champ-de-Mars.
Prisustvovao je bastovan Barillet- Deschamps, arhitekta Davioud i inzinjer Belgrand, kao i Jean-Charles Alphand koji je preobrazio kamenolom, napravio jezero , vodopade i potoke. Davioud je takodje stvorio neke od opstina 19 arondizma (1869) , preko puta glavnog ulaza u park.

Park je ime brda. ¨Somon¨ bi znacilo celav .

Iskreno se nadam da ste uzivali u setnji i da sam Vam bar na kratko ulepsala podne.

Poslednji meseci bili su poprilicno naporni. Posao, skola, manjak sna . Preko mi je potreban odmor.
Radujem se i zeljno iscekujem dan polaska. Moram da priznam da niti volim, niti umem da se pakujem. Sve mi treba ! A ovaj odmor treba da bude zaista poseban i to u svakom smislu. Spremite se, polecemo !!!

Prvi put u zivotu putujem kolima na odmor. Istina da je put dug, duzi nego voznjom brzim vozom ali ima i svojih prednosti. Krecemo autoputem sunca.

Autoroute du soleil

L'autoroute du Soleil 13.08.2011 by MNJ, on Flickr

Da li ste culi za autoput sunca ? To su autoputevi koji povezuju severnu Francusku sa juznom, izlaze na sredozemno more. U ovom slucaju se misli na autoput A6 koji spaja Paris sa Lyon i A7 koji vodi od Lyon do Marseille. I zaista vas sunce prati tokom citavog putovanja. Guzve su uglavnom u spicu i to najcesce izmedju Avinjona i Liona, gde se nalazi i put ka Barseloni. Koristeci navigaciju, muziku su s'vremena na vreme prekidali sa vestima o stanju na putevima ali iskljucivo ka nasoj destinaciji. Kazu da se ovim autoputem vozi najbolji moguci saobracaj.

Uzivala sam u predelima Francuske. Neki delovi su me podsetili na nasu divnu Srbiju. Prelepa polja suncokreta koja na zalost nisam uspela da uslikam, plantaze grozdja, polja zasadjena raznim vocem i povrcem. Ravnice, brdovite krajeve, prelepe sume. Uz melodiju nase muzike, mastali smo da se vozimo kroz nasu Srbiju. Nisam videla ni jedan neobradjeni deo zemljista i sve je pod konac. Imresivne vetrenjace i po koji dvorac uzdignut na uzvisenjima podsecali su da smo ipak u Francuskoj.

Kan je bio nasa odluka i ove godine, razlog jednostavan, jeftino iznajmnjen stan za ovdasnje uslove, poklon jedne divne starije dame sa nasih prostora.

Ocekivala sam bratov dolazak ali je isti do samog kraja bio neizvestan. Opasno sam se naljutila i bila besna. Da li je moguce da odmor koji je najavljen mesecima ranije, dva dana pre polaska neko obustavi ?! Radi se o firmi cije vlasnike igrom slucaja poznajem. Firma je velika, jako poznata, uspesna i znam da se radnici, pogotovu oni sa dugim radnim stazom postuju. Nisam mogla da shvatim sta im se dogodilo. Ugled su cuvali dobrim kvalitetom, postovanjem radnika i njegovih prava i bilo mi je tesko da poverujem da sto je bilo vise nije. Htela sam licno da zovem, saljem molbu, sta vec ali batica rece da se ne mesam. ¨Zar si zaboravila kako ovde sve funkcionse ?! Ti ako nesto kazes, pustice me ali ce me nadredjeni na neki nacin zezati kad se vratim a mozda mi dati i otkaz!¨ Prenerazih se i odustadoh. Da se razumemo, ne mesam se u politiku firme niti u tudje poslove ali kako moze da sve bude dogovoreno pa u zadnjem momentu da ne moze. Gde to ima ?! U Srbiji brale !!! Pa to nije mala firma, prodavnica pa da i ocekujes tako nesto. Ova broji hiljade radnika.

Ne, nisam zaboravila na neverbalne pretnje i ucene ali bar ja licno nisam padala na isto. Brata razumem jer je jedini koji radi i izdrzava porodicu. Pomazem koliko mogu ali koliko je to dovoljno ?! Jos uvek se borim za svoje mesto pod suncem a zivot ovde sve je, samo ne jeftin. Mnogo se radi, skoro nista ne ustedi. Druga vremena. Frustirana nisam mogla da shvatim da mene, da prostite kao zadnju rupu na svirali, ove postuju i ne prave pitanje oko odmora a da neko ko vazi za stvarno dobrog radnika tako tretiraju u mojoj rodjenoj zemlji ?! Besna izjavljujem : ¨Makar prosila, dole se ne vracam¨ . Osecala sam se kao da mi neko oduzima ono sto mi pripada a to je susret sa bratom posle toliko godina. Niko nema prava na to . Zar smo postali sve samo ne ljudi ?! Plakala sam i plakala...
Nije mi vise bilo ni odmora, ni do bilo cega. Nepravda me je pogodila...

Ipak, izgleda da je doslo do nekog od nadredjenih i odmor mu konacno odobrise. Za prvi polazak je zakasnio a za drugi rekose nema mesta. Zvala sam agenciju mali million puta, ispricah se sa zenicama koje tamo rade, objasnih sutuaciju i zahvaljujuci njima i taj problem je bio resen. Veliko hvala svim radnicama agencije Lasta, na strpljenju, razumevanju, azurnosti i pre svega na ljubaznosti.

Susret, pa sta da vam kazem. Pet minuta koliko sam cekala na stanici, pa kao vecnost. Cekam na jednim vratima, nema ga, pocinjem da brinem. Izasao mangup na druga vrata i posmatra moju reakciju. Presrecna sam. Mnogo volim svoga brata. Ja vam tu ljubav i privrzenost ne umem opisati. Jednostavno od ljubavi jace.

Dani koji su usledili bili su predivni. Praktikovali smo da ustajemo ranije da bismo stigli sve sto smo planirali. Obilazili smo gradove, muzeje, mesta. Trudili smo se da vidimo sto vise a da se u isto vreme i okupamo i osuncamo. Svaki dan nam je bio drugaciji, ispunjen, daleko od obaveza i svakodnevnog zivota. Za to odmor i sluzi, slozicete se.

Povratak magicnom gradu- Monaco- Monte Carlo

Biti na Azurnoj obali a ne vratiti se magicnom gradu, nije bilo moguce. Batica je zasluzio da vidi tu lepotu a ja da uzivam u osecaju ljubavi koje mi knezevina pruza. S obzirom da smo isli kolima, navigacija nas je vodila kroz sela do magicnog grada. Zahvaljujuci tome uzivali smo u prelepim panoramama , putevima, prirodi. Svakako pravi nacin da osetite magiju koju vam Azurna obala moze pruziti.

Od svih gradova u kojima smo bili jedino smo u Monaku dobili besplatan parking i to ispred tunela gde izlazi formula jedan i deli Monaco od Monte Carla. Uputili smo se u Monte Carlo jer je to deo knezevine koji smo najmanje obisli. Nailazimo na setaliste sampiona.

To je staza koja izrazava postovanje najvecim fudbalerima poput Marodone, Platini. Prati tragove urezane u betonu na oko sto metara iza Grimali Foruma, duz mora. Prolaz je potpuno besplatan i dozvoljen i zivotinjama.

Setajuci duz mora dolzimo do biste mantila koju je radila Anna Chormy u cast njegovog velicanstva princa Alberta II od Monaka.

Duz mora postoje mnoge platforme za suncanje, plazu smo ugledali tek na kraju setalista. Verujte mislila sam da ne postoji. Plaza je mala, podeljena na manje privatne i javne.

Vratila sam se Japanskoj basti a momci salonima automobila.

Odlucili smo da obidjemo deo iznad palate pravde i da pronadjemo cuveni casino. Setajuci pored palate nisam stekla utisak da prolazim pored iste. To je tako lepo sredjeno da bi pre pomislila da je hotel u pitanju.

Iznad se nalaze radnje brojnih poznatih brendova i konacno stizemo do Casina- Monte Carlo.

Casino je otvoren 1863 godine iako se godinama kasnije dovrsavao. Glavna fasada
( gde je ulaz) zavrsena je 1890 godine. Rad je francuskog arhitekte Jules Touzet, koji je uvecao nadstresnicu od kovanog gvodja, napravio dva paviljona sa kupolama prekrivenim keramikom. Od 1890- 1892 je postavio sat kule, jedan dajuci vreme Monaca i drugi koji daje vreme Paris.
François Blanc, njegova supruga Marie kao i njegov sin Camille, pozvali su najbolje arhitekte i umetnike s'kraja XIX veka da srede unutrasnost casina. Izmedju ostalog i Charles Garnier koji samo sto je zavrsio Parisk-u operu. Ogromne dvorane, svaki pedalj, svaki rad slikara ili vajara nastao je kao posledica jednog velikog zajednickog rada i jedinstva. Izbor slika u svakoj sobi doprinosi tom utisku jer skoro svi su himna o lepoti i eleganciji zena. Udjite u Casino Monte Carlo ne samo da okusate srecu vec da i unesete sebe u legendu o jedinstvenom mestu...

Setajuci dalje iznad tunela ne mozete da primetite mnoge biste, fontane, gradjevine posvecene princezi Grece Kelly i princu Rainier III.

U meni se javilo interesovanje za ovu porodicu a prica do koje sam dosla svakako zasluzuje mesto medju ovim redovima. Na prvi pogled deluje kao bajka, poznata glumica se udaje za princa i postaje princeza od Monaca. Da li je to zaista tako i sta je njena pozicija zaista znacila u to vreme, ostaje nam da nagadjamo ili da procitamo knjigu ¨Moji dani sa Princezom od Monaka¨ sa pricama koje nikada nismo imali prilike da cujemo ili procitamo, sadrzi preko hiljadu pisama i dnevnika, preko sedamdeset porodicnih otografija koje su drzane u tajnosti. Nisam sigurna da je knjiga izasla kod nas, u svakom slucaju se mozete detaljno informisati na sajtu http://www.princessgraceofmonaco.com/

Preporucujem Vam da pogledate film ¨Grejs od Monaka¨, koji govori istinitu pricu u vreme krize .

Grace Kelly

Biografija Grace Kelly radjena je u vise dokumentaraca. Mnoge mozete pronaci i na youtube.
Necemo se baviti prepisivanjem vec cemo neke podsetiti a neke mozda zaineteresovati da saznaju nesto vise jer ova dama zasluzuje da svako zna njenu pricu.

Rodjena je 1929 u Filadelfiji od oca vrhunskog sportiste, koji je ocekivao da njegov talenat i njegova deca naslede. Medjutim, Grace je bila sitna, nezna i njena zelja je bila da postane glumica. Mnoge kolege su je opisivale kao veoma dobru osobu, vedru, aristokratskog drzanja. Kazu da je radila naporono kao i da je bila jako uporna na putu do cilja. Neki njen uspeh karakterisu kao srecu, neki kazu da cim je rodjena kao Grace Kelly da ce postati zvezda, dok bliski prijatelji su imali obicaj da kazu da ona u sebi ima motor koji radi kao Rolls- Roys, smireno i diskretno. Sa osamnaest godina napusta porodicni dom i odlazi u Njujork da studira glumu . Pocinje da se bavi modelingom iako je i dalje njen san da postane vrhunska glumica. Za kratko vreme vinula se u zvezde i odlazi u Cannes na filmski festival (1955). Tu upoznaje princa Rainiera III i pristaje da odradi set fotografija sa njim. U to vreme princ je vise bio zainteresovan za sport nego za zenidbu. Desila se ljubav koja je godinu dana kasnije krunisana brakom.

Sa 26 godina, dobitnica oskara, glumica Grace Kelly udajom za princa Rainier III postala je njeno visocanstvo princeza od Monaka. Bilo je to vencanje veka, gledalo ga je preko 30 miliona ljudi sirom sveta i to u vreme kada svaka kuca nije imala televizor. Kazu da je bilo toliko novinara da je knez morao da zove policiju. Nikada se nije vratila glumi.

Nekadasnja glumica, princeza Grace uspela je da dotakne srca ljudi sirom sveta. Prva je poznata licnost koja je uspela da skrene paznju javnosti na vaznost huminitarnog rada, skupljanju pomoci za isbeglice, napustenu decu, obnovu sirotista, bolnica, prava dece, na vaznost postojanja Crvenog Krsta. Podrzavala je razvoj kulture i brojne umetnike. Biti princeza postala je prava odgovonost, nacin zivota jer je to podrazumevalo da licno bude ukljucena u planiranje vaznih dogadjaja u Monaku. Uspela je da privoli sve poznate da se ukljuce u prikupljanje humanitarne pomoci, izmedju ostalog i Sinatru. Njena najvaznija uloga je bila uloga supruge i majke. Kao zena sefa drzave koji je stalno organizovao zabave na dvoru, uprkos gustom rasporedu bila je dobra i posvecena majka. Prvo dete je dobila posle devet meseci braka, prinzezu Karolinu, citav Monako je slavio prestolonaslednika. Cetrnaest meseci kasnije rodjen je princ Albert a nakon sedam godina na svet je dosla princeza Stefani.

Princeza Grejs bila je i jos uvek je voljena od stanovnika Monaca. Ucestvovala je u zivotu Knezevine, pokrenula je brojne programme i institucije sa ciljem da zivot u Monacu postane lepsi i prijatiji za zivot.

Rainier III

Princ Rainier III rodjen je 31. maja 1923 godine u Monaku. Zavrsio je politicke nauke u Parisu.
1949 popeo se na presto i Monako je postala suverena drzava. Njegova vladavina je obolezila transformaciju politike, diplomatije, medjunardne i socijane oblasti na visi nivo kao i obrazovanje, sport, zdravstvo, nauke, komunikacije. Poznat je i kao ¨Princ- proizvodjac¨ jer je promenio izgled Monaka i prosirio stanovnistvo za plus 20%. Preminuo je 6. aprila 2005. u 81. godini i posle smrti njegove voljene Grejs 14.09.1982. godine nikada se nije zenio. Sahranu princeze Grace odlozio je za jedan dan da bi se napravilo mesto i za njega. Danas njihovi posmrtni ostaci leze u Katedrali Monako, vecno rame uz rame kao i tokom zivota.

Posetu smo priveli kraju setnjom kroz luku, posmatrajuci prelepe jahte . Odlazak nismo mogli da odlozimo ali da zelimo i da se nadamo ponovnom povratku mozemo.

Sain Tropez

U obilazak Saint Tropez-a krecemo veoma rano kako bi smo izbegli guzvu. Nismo uspeli. Sat vremena voznje se pretvorilo u tri sata, kretali smo se mic po mic. Kao da smo setali. Nije nam smetalo jer smo uzivali u prelepim predelima. Osecaj je bio kao na filmu samo nam je nedostajao kabriolet, meni licno velike naocare i esarpa preko glave...

Prolazili smo kroz raskosna sela, svedocili predivnim plazama, videli mesto za kampere (kako one sa satorima, tako one sa kan kucama), brvnarama koje se izdaju veoma povoljno (kazu da da je ovaj kompleks mozda cak i jedini ovde). Prvi put sam videla kako se igra polo a i sukob dvoje ljudi na nacin koji sam u jednoj od prica ranije opisala. Zapazili smo i puno naselja uslovno receno, ispred kojih su stajale rampe i zabranjen je pristup turistima. Kasnije saznajem da su u pitanju privatni posedi bogatasa i da se istovremeno zovu zakljucanim delovima. Pratilo nas je veliko sunce i palme poredjane pokraj puta koje su nam pravile hlad. Pauzu smo napravili u selu Saint Maxim, s'nadom da ce se guzva brzo razici. Saint Maxim je prelepo mesto sa divnim plazama, probudilo je zelju da se jednom ovde letuje. Prevarili smo se, guzva nas je pratila do Saint Tropez-a.

Imali smo srecu pa smo veoma brzo pronasli parking i to do cuvene Zandarmerije, gde je snimana serija Zandari is San Tropea. Zgrada je zadrzala izgled kao iz serije sto ne cudi s'obzirom da je citava arhitektura zasticena i ne sme se menjati. Do zgrade se nalazi mala prodavnica koja podseca na kucice ispred npr. kasarne gde mozete kupiti vino zandrma.

Slobodno mozemo reci da je grad zasticen, svaka fasada, krovovi, luka sa jezerom itd. Odlazimo do luke koja vrvi od posetilaca. Poznanici koji su bili pre mene kazu da grad podseca na Dubrovnik sto licno ne mogu da komentarisem jer u istom nisam bila a postoji zelja. Osvezavamo se u luksuznom restoranu, jedinom sa slobodnim mestom, neuobicajene dekoracije za francuski stil. O ceni da ne raspravljamo, samo cu vam reci da sam se sokirala. No, vrucina je ucinila svoje a ugodjaj ovog tipa i te kako kosta.

Setnju nastavljamo uz more gde mozeti videti prelepe brodove, divnu panoramu. Luka je podeljena na novu i staru luku. Nailazimo na sidra postavljena u cast marinaca koji su ucestvovali u oslobodjenu 1944.

Prolaskom ispod interesantnog restorana koji je izgradjen na kamenu, dolazimo do uskog prolaza koji se sa jedne strane granici starim zgradama a sa druge morem. Mnogi ljudi sede na kamenju i uzivaju u pogledu na more kao i u igri talasa koji u konbinaciji sa stenama prave interesantnu predstavu.

ORAGE SUR LA PONCHE SAINT-TROPEZ by steve lorillere, on Flickr

Dolazimo do malene peskovite plaze i odlucujemo da iz nje krenemo u setnju kroz grad.

Stizemo do crkve Notre-Dame-de-l'Assomption  koja krasi skore sve fotografije Saint Tropez-a. Ulice su uske, pune restorana, galerija, muzeja, luksuznih radnji.

Mit o Saint Tropez jos uvek se sanja. Ovo selo je nezaobilazna destinacija poznatih, ljubitelja umetnosti, mora i istorije. Kvalitet programa i dogadjaja tokom godine doprinose legendi grada. Ali iza slave, Saint Tropez ostaje autenticno selo, luka sa beskonacnim carima.

Legenda o Saint Tropezu

Saint Tropez je dobio ime po monasima l’Abbaye de Saint-Victor de Marseille, koji su ovde podigli kapelu Ecclesia Sancti Torpetisu u cast secanja na mucenika Topetisu koji je pogubljen u Pizi jer nije hteo da se odrekne hriscanske vere. Sve se desilo 68 godine, kada su njegovu glavu stavili u brodic sa glavom petla i psom na uscu Arno, koji se se nasukao na obali koja se danas zove Saint Tropez.
Svake godine Tropezani odlaze u Pizu na hodocasce 29. aprila na dan njegovog pogubljenja.

Svetska slava Saint Tropez-a

Saint Tropez je dobio svecku slavu pedestih godina i sirokoj javnosti je postao poznat posle kultnog filma ¨Bog je stvorio zenu¨, ciju je glavnu ulogu igrala Briggite Bardot i koji je otisao u legendu. Sve devojke tog vremena su zelele da se oblace poput glumice, kratke haljine, sorcevi itd. Ljubav izmedju glumice i ovog divnog ribarskog sela datira jos iz njenog detinjsta, tj. porodicne kuce koja se nalazi u ulici milosrdja (de la Miséricord). Godine 1973, posle dvadeset i jednu godinu karijere, odlucila je da se povuce iz sveta sou biznisa i pokrece fondaciju Brigitte Bardot 1986. I dan danas zivi u Sain Tropez, ge poseduje dve kuce: La Madrague i La Garrigue, koje se nalaze u Capon.

Slavu sirom sveta je stekao i snimanjem serije ¨Zandari iz Saint Tropez-a¨, glumcu Luju de Fines-u iz istoimene serije koja je i nasoj publici poznata.

Pedesetih godina je i postao centar okupljanja umetnika, rezisera, bogatasa.

Posle kupovine suvenira napustamo Saint Tropez, srecni sto smo ucestvovali u magiji ovog grada.

Grass - grad parfema

Grass je francuski grad koji se nalazi u departmanu Alpes-Maritimes, region Provence-Alpes-Côte d'Azur. U svetu je poznat kao grad parfema ali i kao grad cveća, grad istorije i umetnosti (Ville d'Art et d'Histoire ), grad interneta ( Ville Internet ).

U isti smo se uputili ujutru, naravno, da bismo izbegli gužvu. Parking smo pronasli u podzemnoj graži, nedaleko od muzeja Fragonard, po smesnoj ceni.

Pri izlasku naisli smo na šetalište gde se nalazi Kongresna palata sa cijih strana su se ređale parfimerije Garimald.

Šetalište pruza divan pogled na park kao i na grad.

Uputili smo se ka Internacionalnom muzeju parfema, ulazak u isti je prava sitnica nasparam onog sta se tamo moze videti. Zakoracili smo u svet parfema, krenuli na jedno putavnje i odlucili da i Vas povedemo sa sobom.

Musée international de la parfumerie

Jedinstven muzej na svetu je osnovan 1989 a renoviran 2008 godine. Prva je javna institucija posvećena očuvanju bastine mirisa i ukusa. Međunarodni duh muzeja obuhvata istoriju parfema u svim svojim različitim aspektima: sirovina, proizvodnja, industrija, inovacije, trgovine, dizajn, marketing, upotreba. Miris se izražava kroz pet različitih stvari sa pet kontinenata, kroz umetnička dela, tekstilom, arheološkim dokazima.

Međunarodni muzej parfema je arhitektonski projekat Frédéric Jung izgrađen je oko bedema brda iz XIV veka.

Kazu da su u davnim vremenima parfemi sluzili kao komunikacija sa onostranim uz pomoć svetih tamjana i masti. Danas parfemi kao sredstvo komunikacije služe za druge aplikacije, između ostalog i kao mirisni marketing.

U srednjem veku su otkrivena lekovita svojstva biljaka i začina, tada su i postavljeni prvi temelji aromaterapije.

Od XVII veka do danas, parfemi kao sredstvo zavođenja nastavljaju da se razvijaju u raličitim kompozicijama putem različitih oglašivača.

U srcu starog grada nailazimo do najstarije fabrike u Grass-u, gde se i današnje prostorije smeštene u prostorijama njihovog porekla, fabrici parfema Fragonard (1782). Fabrika je dobila ime po poznatom slikaru Jean-honoré Fragonard. Od tog vremena do dana današnjeg oni proizvode parfeme, kozmetiku i sapune poštujući tradiciju.

Fabrika je zabranjena za fotografisanje, uz pomoć vodiča ćete otkriti različite proizvodne procese i pakovanje parfema, poseduje i privatan muzej gde možete uživati u 3000 godina dugoj istoriji parfema.

Posetu ovom gradu nastavljamo kroz stari grad. Grass se kao grad pojavljuje prvi put u srednjem veku, tačnije XI. Krajem XII veka postaje slobodna komuna koja je zadržala duh urbanog toga vremena. Šarm starog grada, načičkanog uskim ulicama odveo nas je do Katedrale Notre Dame du Puy iz XII veka. Katedrala je rađena u običnom i strogom stilu, poseduje slike Rubens-a, Charles Nègre-a, Louis Bréa a jedinu religioznu sliku Jean-Honoré Fragonard, koja nosi naziv " Le lavement des pieds "u prevodu bi to bilo pranje stopala.

Odavde se pruza prelepi pogled na grad koji je smešten između planina i mora, koji ima odgovarajuću klimu za uzgoj cveća. Okruzen je brojnim plantazama cveća koje su zapravo zaslužne za napredak industrije i stekle svetsku slavu po pravljenju parfema.

Na najvišoj tački, sa pogledom na grad, u trenutku kada je sunce u zenitu, došlo je vreme za odmor, La Sieste parfumée :

Šetnju nastavljamo kroz stari grad gde nailazimo na interesantne radnje, stare postere oblepljene po zidovima koji pričaju priču jednog vremena.

Prolazimo pored javne česme iz XII veka i stižemo do Musée Provençal du Costume et du Bijou ;

Uđite i pogledajte drugi dom Marquise de Cabris, majke Marquis de Clapiers-Cabris  i muza sestre Mirabeau; Ova kuća poseduje izložbeni salon u svojoj privatnoj kolekciji kostima i nakita iz XVIII i XIX veka; Kostimi će Vam ispričati život ljudi u provansi, poljoprivrednika, zanatlija; Otkrijte blaga provanse kroz kolekcije nakita, šetajući kroz sale sa Provinciskim nameštajem.

Posle ručka i kupovine suveniram poseta gradu parfema je privedena kraju.

Muzej parfema Fragonard, kao i kupovinu istih možete videti tj. kupiti i u Paris-u; Nalazi se na Operi, metro 3, 7,8 – izlaz Scribe.

Srećni novogodišnji i Božićni praznici!!!

Poštovani prijatelji,

želim da Vam se zahvalim na čitanju, uspesnoj saradnji i na svoj pomoći i podršci koju mi pružate.

Želim da Vam 2015. godina bude ispunjena zdravljem, ljubavlju, blagostanjem i da Vas napredak prati u svemu što želite. Neka Vam staze kojim hodate budu posute srećom, volite i neka Vam osmeh uvek bude na licima,

U to ime, Živeli!!!

Pozdrav!!!

Dragi i postovani prijatelji,

s'obzirom da sajt vec dugo vrmena nije u funkciji kao ni na zadovoljavajucem nivou rada ovim putem vas obavestavam da cu svoj rad nastaviti na svom blogu. Blog necu imenovati iz postovanja prema adminima koji ako budu smatrali da treba da ga postave to ce i uraditi. Deo svog rada sam prebacila na svoj blog ali istovremeno ce ostati i na stranici kao i do sad. Ja sam svakako stavila link koji vodi do foruma na svom blogu i iskreno se nadam da ce forum ponovo stati na noge i da cemo se ponovo ekipa okupiti i druziti kao nekada. Ovim putem bih zamolila Galeta da oporavi odlican.com jer postoji neka greska i vrlo cesto ne mogu da pristupim svojim fotografijama na istom. Hvala Vam sto ste bili uz mene u jednom veoma teskom periodu zivota i iskreno se nadam da ce nam se putevi ponovo ukrstiti . Mislim da imamo jos uvek nesto jedni drugima da damo i poklonimo svetu kao ljudi i kao prijatelji, te se skorasnjem susretu unapred radujem!!! Nadam se da ste svi dobro sto Vam od sveg srca zelim!!!

Ljubim Vas i pozdravljam,

od srca,
Coka