tuga, zatrovani ego, umorna dusa za one koji veruju u njeno postojanje. imas neku nadu, onu tajnu samo tebi znanu, zivotnu elipsu koja se vremenom previse prosiri ili smanji u odnosu na onu zamisljenu.
ako se siri ona nekako usisa u sebe sve ono sto ne zelis, i obrnuto. kad se smanji nestanu sve tvoje ljubavi. tvoja gravitacija previse slaba, nejaka da sachuva i ostvari snove. da li mozes sam da formiras tu gravitacionu silu zivota i drzis tu elipsu pod svojom lichnom kontrolom.
he, neki "Hjuston" u tvojoj glavi koji sve to kontrolise da nema tuge. da se sve odvija u okviru te tvoje zamisljene zivotne elipse, gde si ti sebi osa. kome nisu dosadile pukotine na "zidu" ma duschi stvorene snagom nekog zatrovanog i umornog uma.
sto je tuga snaznija pukotina sve nekako sira i dublja. pa sta ako je ta tvoja elipsa isuvise subjektivna ona i jeste samo tvoja. mozda to ima neke veze sa tugom i iluzijom.
verujem da zivot opisan rechima bola, mislim tuga ili iluzija nije tvoja osa. zivot nije nijedno nidrugo. sta ja ovo pischem? kakve ti veze imas sa otvorenim prelomom dushe, tugom?
nekako mi vise pripadasch antipodu tuge!
"Nicija" deca...
O deci koja imaju sve
O deci koja nemaju nista
O deci sa one strane duge
O "nicijoj" deci...
ja to chitam deca sa one strane duge, i "nicija" posebno.
za mene duga ovde predstavlja granicu, srecna ili nesrecna, na jedne ili druge malisane.
pojam "nicija" chesto znachi nesto nezeljeno. opet mislim na njih, malisane. katkad nemi ili nesto slichno a nezeljeni i bas"niciji. dobro, nista nisam shvatio, ali svako ima pravo na svoju asocijaciju, neka bude klavirenje.
moj osnovni zivotni moto kad su deca u pitanju je da ona jednostavno pripadaju zivotu.t o reche neko kome nisam upamtio ime. jer svako dete je svet za sebe. ljubav koju osecamo prema deci najchesce nismo u stanju da podelimo sa njima jer je distribuiramo a ne razmenjujemo. i da li je to uvek ljubav?
ma nase neostvarne ciljeve namecemo deci tako da ona postaju zrtve nasih neuspeha. verujem da ih mi sami chesto prosto guramo na onu stranu duge, nemajuci sluha za njihove zelje i sklonosti. kad ih nadjemo, prepoznamo tamo negde daleko iza duge nekako je kasno. mi prichamo o ljubavi prema deci a ona je neosecaju jer ne govorimo istim"jezikom".
nedostaju nam deca, to je chinjenica. ali, ne da udovoljimo sebi ili drugima bilo sta. vec da pruzimo sansu deci da se prepoznaju u nechemu. da osete toplinu naseg prisustva, sigurnost na obostrano prepoznatljiv i prihvatljiv nachin.
misim da je pravi osecaj zadovoljstva kod roditelja ako oseti da je "njegovo" dete srecno i zadovljno. da dozive i prihvate zivot kao svoju sansu, a ne obavezu da nadmase mene ili tebe. kao Srbi da opstanemo,i to narochto! - *neka opstanu i drugi*.
"nicija" deca,to je ono najbolnije. za sve nas, pojedinca ili drustvo. deca koja traze neku ruku, srce da brine o njima. mislim na decu ometenu u razvoju, bolesnu. njihova jedina sansa je nasa savest, darezljivost i neka varijanta ljubavi.
sta ona osecaju ili razmisljaju to sam Bog zna?!
o deci koja imaju sve ne mislim nista.
a koja nemaju nista? pa to nije prelazno ili nasledno!
Hvala ti za ovaj tekst u ime sve dece koja su iznad duge, ničije dece.
Dugu su postavili sami, da bi odvojili crnilo i sivilo koje su prepoznali u ljudima, da bi zaštitili sebe od još veće boli i odbačenosti. Istina, postoje i oni drugi ljudi koji u sebi nose sve boje ovoga sveta, ali takvih je malo i zato je tu duga.
jesen, provodim vreme u jednom kaficu koji se nalazi u starom delu grada.
prolaznici vrlo retki, skoro da je trg potpuno prazan. ispijam to njihovo chuveno pivo dok razmisljam kako ti jesenji dani i "tamo daleko" mogu da budu prijatni.
neko rano popodne tako da je i poseta bila u stilu, nije da nema nikoga. na kraju ili pochetku trga, zavisi kako za koga, polako se formira kontura nedvosmisleno neke zene. prvo kao silueta da bi njene obline vremenom vec postale potpuno vidljive. hodala je lagano bez zurbe, gurla neki bicikl ujednachenim hodom i posmatrala izloge bez zastajkivanja.
strasno mrzim stajanje ispred svakog izloga, to me jednostavno umara. beli schorc i bele sandale na njenim bakarnim nogama chinili su je prijatnim "prizorom". lice koje je postalo jasno vidljivo samo upotpunjuje utisak o jednoj lepoj zeni. kosa crna *i lepota ne poznaje granice,mislim boje* nosic prcast i normalno lice bakarno, bez ikakvih meni vidljivih oscilacija u tonu boje njene koze u odnosu na ostale ochima dostupne delove tela. grudi & struk, nekako je to bilo "zasticeno"nekom valjda bluzom chije se boje ili oblika uopste ne secam.
ali, postoji jedan drugi detalj koji pamtim kao reper zenske lepote shto uvek ispliva na povrsinu kad razmisljam o lepoti zene, njenom procenjivanju kao najsavrsenijm i najlepsem delu celokupne prirode. to je zatezanje njinih misica na desnoj nozi dok je hodala *leva mi nije bila vizuelno dostupna*.
kad god bi nogom takla zemlju ti misici na listu desne noge i nadkolenici postali su za mene *fetisch trenutka*. kako sam chekao da stupi desnom, da to vidim makar jos samo jednom.
koji i koliki deo V.praska pripada meni ili tebi. da li postoji deo namenjen nama. to nama, znaci verujem da postojimo u nekom smislu kao jedno, neka bezlicna duhovna jedinka sacinjena od tvog i mog dela. kvantno ne postoji a tako snazno prisutna u meni i tebi.
kakve veze prasak ima sa tim. tu svoju energiju po svom nekom planu rasuo, pa zato imamo zzivot i zivot. zzivot sa pripadajucom *energijom* praska i ono
zivot, postojis bez plana, pocetka i cilja. jednostavno start i kraj a izmedju praznina.
nisi na spisku, nekom planu praska. lebdim u nekom tamnom i nemom *svom* - *nasem* prostoru i osecam granicne udare praska kao posledicu nekog svog i naseg slucajnog postojanja, potpuno svestan da to nema veze sa mnom i nama.
nekako me to podseca na homogene *duse praska* i heterogene *duse izopstene* ima i onih koji veruju da se vasiona siri. ja to ne znam,samo mogu da verujem, da je svako bice kosmos neka posebna vasiona.
zato moja *vasiona* ima pravo na svoj V.prasak. da otkrije tu tajnu spravljanja i kontrole eksplozije, da bude homogeni deo tog V.praska.
kada na tasovima ja pametna glavica vs ja zzena sve vise *postaje* p.glavica odnosno sve manje zzena. mislim na ono kasnije, pa ja te tako volim ili volim ipak na tvoju odgovornost. kao odgovor na ono moguce, ja se nadam mnogo boljem onome sto me ceka u odnosu na ono sto si ti.
vise mi nisi potreban. nisi dorastao onome sto se meni dogadja. trazi oslonac adekvatan svojoj ponudi!? to ocekuje pragmaticna zzena! vrednost i merila vrednosti same ponude nije ova tema.
verujem, a covek nije tabula raza. covek je po svojoj prirodi vernik. vrlo slozeno bice. slozenije i od samog hriscanstva. (rece prof. Jerotic) nekada teolog a sada i psiholog,psihijatar ili psihoterapeut razmisljaju o ljudskoj dusi. razmisljaju i drugi, ali...
licno prihvatam misljenje da covek dolaskom na ovaj svet ne predstavlja praznu tablu. sa sobom donosi ipak kolektivno, prenatalno i familijarno nesvesno. mnogi teolozi ne poznaju tu slozenost i zato im nije jasno ponasanje vernika.
konkretno njihov odnos prema sopstvenom grehu, odnosno onome sto oni dozivljavaju kao svoj greh. recimo mARX je mesiju zamenio klasom proletera.
ne mogu da verujem da je jedan od nas,*drug* po profesiji poslao sina u bolnicu da ga lece od vere u Boga. zato mislim da smo mi svi vernici samo je pitanje ko u sta veruje.
Volim to secanje kao i dan kada sam ovo srocio!!!
Sve je pocelo sa tim da ne verujem u tacku G koja je van *objekta* V.
Kraj avgusta i sasvim izvesno da oktobra idem u vojsku. Sednem u autobus. Preko sedam gora i sedam planina stignem do Petrovca. Najvise sam voleo one kuce u prvom redu okrenute moru. Sedim na terasi i posmatram pucinu. Odjednom kapi vode po meni, podignem glavu i vidim kako nagnuta preko prozora cedi krajeve kose.
Normalno dodje do sale i komentara. Kasnije druzenje na plazi i igranje karata. Ocajno igram karte, sve sam partije gubio, jer me to ne interesuje.
Medjutim,jedne veceri doseta do moje sobe sa spilom karata u ruci. Predlog, igra tablica u svlacenje.
Svaka izgubljena partija, gubitak jednog dela garderobe. Cim sam poceo da dobijam shvatio sam da je "fortuna" na mojoj strani. Te veceri sve partije su bile moje. I nema veze ovo sa oralom, jer ga nije ni bilo. Nema veze ni sa onim sto se pretpostavlja.
Ali, ima veze sa verovanjem u "cuda" koja me prate!!!
falcao aka falcao
Mislim da niko nema licnog Boga. takvo osecanje je verovatno strano zdravoj ljudskoj prirodi. jednostavno samo tako mislim. mozda je strah od svetog posledica velikog strahopostovanja, straha.
svakodnevno vaspitanje takodje pociva na strahu od kazne. vernik putem placebo efekta dodje do nekog pozitvnog pomaka, dok psihoterapeut koristi psihoanalizu i lekove.tako da postoji pozitivan uticaj verovanja.
mislim na verovanje kao nesto svojstveno samoj ljudskoj prirodi. veza izmedju teologije i psihijatrije postoji. savremeno psiholosko proucavanje religije zapocelo je narocito posle l85o.g.
tumacenja religije su najopsirnija u okviru psihoanalize. Frojd je bio areligiozan ili ateista. licno je bio uveren da ce psihoanaliza zameniti religiju a psihoanaliticari svestena lica. *to je isto oblik verovanja, prihvatam*
Jung je bio duboko religiozan, covekovu religioznost razmatra kao prirodnu datost. arhitipovi su relgiozne prirode a poremec. t. postupak se svodi na povratak fundametalnim, religioznim slojevima licnosti.
bez obzira na ugao posmatranja religije, sve savremne psihologije uzimaju u obzir njenu vrhunsku ulogu u celokupnom mentalnom funkcionisanju.njen uticaj na indivudualno, grupno i drustveno ponasanje manje se sastoji u njenom neposrednom i ritualnom prisustvu a vise u trnasformisanim oblicima.
cak i kada prividno ima inverzne oblike, kao sto je to ponekad slucaj u ideoloskim manifestacijama prerusenih religijskih uverenja . religija se fokusira na samo rodjenje subjekta, dat iz beskrajne i sobodne varijacije samog zivota. kao i subjektovu biolosku reproduktivnost koja je odlucena slobodnom igrom,izvan volje samog subjekta.
na kraju je tu i smrt koja zahteva egzistencijalno obrazlozenje. ipak sama religioznost ljudi kao najtrajniji psihicki fenomen, odnosno njena manifestacija u psihickoj realnosti je relativno nedovoljno istrazivana.
Erotika ili sta ja kao muskarac zelim?! Za mene erotika imala faze, ono sto je
juce bilo eroticno danas mi predstavlja bezveznu svakodnevnicu, verovatno
su moja cula otupelapa sad traze snaznije nadrazaje. Koliko sve to ima veze
sa lepotom zene? Za mene ONA koja prilikom svoje pojave izaziva reakciju u
mom organizmu, ne znam koliko sam pojam koketira sa frivolnim damama.
Mozda tu postoji neki nevidljivi znak jadnakosti, dovoljno je da meni bude savrsena, da asocira.
Sve ono kasnije predstavlja logicno,pre posledicno odnosno nesto sto se podrazumeva. Redosled koji klizi od fantazije do samog cina in vivo takodje valjda spada u samu eroticnost. Mastanja koja dozive premijeru kadkad nenadano, verovatno oslobadjaju tu seksualnu energiju. Meni samo dodirivanje postane eroticno pre same penetracije.
Sanja, odjeci u meni... Njeni setni pogledi sa povrsine nekako vlaznjikavog lica u meni su budili strast. I to nije bila ljubav, to je bila sirova strast. O ljubavi nismo ni pricali. Ljubav kao nedefinisani pojam predstavlja utociste ili beg od sopstvene strasti. Nesto sto konkretno osecas zamagljujes nekim nedefinisanim osecanjima. Ono sto ne mozes da precizno definises i ne postoji. A strast je tako prepoznatljiva, znas odakle dolazi i gde ili na chemu zelis da je "pohranis".
I tragam beskrajno, da ne zaboravim te dane i noci. E sad, da li su strasti "nedosanjane".Mislim da jesu, jer polazim od istine, samo je to mogla Sanja.
Njeni zagrljaji nisu bili vezani za sunchana jutra,dolazili su iz najudaljenijih delova njenog unutrasnjeg ja. I nisam voleo sa njom da vodim isprazne razgovore o necemu sto bi odvlachilo paznju sa same sustine, izmiksovane strasti. Coctail savrsenog odnosa zenske lepote, pozude i muske pohlepe. I nije ta pohlepa mene pretvorla u pustinju, ostala te snazno tinja Sanja u meni!
Ne poznajes Sanju?
Poljubac!
Njen, jedan u nizu i moj prvi. Ili sam ja mozda imao dva prva poljupca? Jednostavno prvi je bio njen. Bila je lepa, pravi biser sa Ohrida. Iznenada je u polutami moje sobe utisnula svije usne na moje. Ja sedmi ili osmi razred, ona nesto starija, uzassss! Nespreman i balav nisam ni shvatio da je pokusala taj poljubac da pretvori u French Kiss. Totalno sam omasio.
A moj prvi, to je bila ljubav, drugi put o tome!!!
Ljubav ah ljubav!
Ljubav se nije promenila,mislim na "atome" nasih osecanja koji chine ukupno osecanje ljubavi. Ali, promenili smo prioritete. Odnosno napravili
smo rang listu nasih osecanja koje treba zadovoljiti. Tako bezuspesno pokusavamo da promenimo i sam pojam ljubavi. Ljubav dobija kalkulativne elemente. Zato i nema ljubavi. Ljubav je postala teorija.Nedostatak i surogat
ljubavi izaziva frustracije.Treba istrenirati sopstveno bice da zivi bez ljubavi. Mi govorimo o ljubavi a ljubavi nema. Nesto me to podseca na molitve. Govorimo o prastanju a cinimo suprotno. Ljubav je u istoj ravni. Ljubav je
jedno i drugo. Lazni vernik najcesce cesto ide u crkvu. Trazi oprost za svoje grehe. Umesto da zivi po ucenju molitve, on se moli za oprost, misli da je vernik. Ljubav prema zeni je samo cestica konkretne ukupne ljubavi.
"Moj život će biti potpun onog trena kad ću u rukama držati Canon 350/400D dok će mene u rukama držati idealan pripadnik muškog roda.
Inace sve je u savrsenom redu! TriliraNJE!
Posebno volim sex po kischi ispod neke nasrtesnice koja vise propusta kapi kische nego sto stiti.Moze i na nekoj usamljenoj plazi, samo je kischa posebna inspiracija. Nekako volim kada kapi kische teku sa njenog tela i slivaju se po meni i obrnuto. Jos kada se pojave kapi znoja,nastane
fantastichano triliranje.kapi kische, znoja & sex.
kisa uporno pada, ona prva jesenja. Sedimo nemo dok semafor uporno pokazuje crveno. Delimichno otvoren prozor do tvog lica propusta kapi cestice odabranih prskaju po tvom licu, svetlucaju izvesno vreme i nestaju. Ne doticu tvoje lice zasticeno slojem krema ili je to nesto slichno, ne znam. Maglovita stakla stite nas od znatizeljnih pogleda. Crveno svetlo u mojoj glavi pali zeleno. Misli naprosto lete, sta osecam ? Da li sam dobio to sto sam zeleo? Sta je moja "izlazna strategija", neka rezervna, osecanja u pripremi koja se aktiviraju nenadano? Savrsen par ili slomljena srca? Atmosfera koju osecam utisak koji ostavljas, cena koju placam!
Kad mi je ostalo zadnje parce srca ja sam se setio da postoji, da je polako i sigurno nestajalo putem kojim sam stigao do ove litice. Taj bezdan i sunovrat predstavlja delo surovih slucajnosti zivota. Gledam tu dole pod sobom u bezdan koji se preteci peni ko Ad. Stojim nemo. Dosta sam ja pricao neka zagrmi nebo. Necu suze, tvoje kapi kise. Ne, ne trazim one delove mog srca koje sam s ljubavlju darivao. Nedostaju mi oteti, nasilno oduzeti i baheni. Nebo, to vrati meni.
nisam pretpostavljao da cu dobiti cestitke,ja uvek iskreno.
inace bih svratio da se licno od srca zahvalim.postoje
situacije kada covek ne zna kojim redom da prospe svoje
misli,odnosno osecanja da preotci u prave reci zahvalnosti.
da,kennedy&m.m. simbol jednog vremena.prva asocijacija je
uvek moc i strast.
prvo kadkad postane drugo i obrnuto.rokada za rokadom.
coveka ne predstavljaju njegove godine.coveka predstavljaju
njegovo telo,dela i misli.duboko ubedjen da je to povezano koliko
voda i cvet.
leptirici su nekako meni simbol transformacije.redovno iz nekog
tamo zelenog grma izleti simbol lepote. lepota/zivot uvek nekako
vaskrsava.pa neka ovako shvacena tvoja poruka bude meni
smernica za neku moju skretnicu.
zahvaljujem i tebi.nisi zakasnila.hocu da verujem da si jedna
od mnogih u nizu koje ili koji nisu znali kada je rodjen falcao!!!
moja poruka????
Lazem li???????