Voce i povrce, antioksidanti, flavonoidi, podmladite se
Jagode, jabuke, grejpfrut i narandže bogati su flavonoidima, a grejpfrut je bogat i antioksidantima. Jedite voće sa korom pošto je u njoj najviše hranljivih materija.
Flavonoidi su materije koje podmladjuju. Istraživanja su pokazala da 30 mg antioksidanata dnevno usporava proces starenja.
- crni luk (mala glavica) – 4mg antioksidanata
- brokoli - 4.2 mg u 25 gr namirnice
- paradajz srednje veličine – 2.6 mg
- jabuka srednje veličine – 4.2 mg
- zeleni čaj, jagode, celer, beli lik, grejpfrut i crveno vino takodje su
- dobar izvor antioksidanata
Nezasićene masti pomažu protiv srčanih bolesti i stvaranja holesterola i njihovog nakupljanja na zidovima arterija.
Koštunjavo voće - lešnici, kikiriki, bademi, pistaći, obiluju nezasićenim mastima kao i selenom, antioksidantima, proteinima, vitaminima, timijanom, magnezijumom i cinkom.
Vlakna regulišu metabolizam, probavu i nivo glukoze u krvi, smanjuju rizik od srčane bolesti. Vlakna vas takodje mogu podmladiti. Vlaknima obiluju žitarice kao što su ražane, ječmene, zobene i ovsene pahuljice, zelena salata, radič, narandže, grejpfrut, sušeno voće, jabuke, breskve i krompir.
Izoflavoni štite od raka dojke i olakšavaju simptome menopauze
Mahunarke - soja, grašak, pasulj, sočivo, boranija, bogate su izoflavonima, kao i proteinima, vlaknima, kompleksom vitamina B, cinkom, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom i gvoždjem. Odlična su zaštita protiv srčanih bolesti, umanjuju rizik od nastanka raka, smanjuju krvni pritisak ai usporavaju starenje arterija.
Jedite voće i povrće koje sadrži dosta vode kao što su lubenice, narandže, grejpfrut, krastavci, paradajz. Pijte i dosta tečnosti, to će vas podmladiti od 5 – 7 godina. Izbegavajte šećer i poslastice pošto vas uživanje u njima može učiniti starijim od 2 – 13 godina.
Riba
Omega – 3 masne kiseline smanjuju nivo holesterola u krvi i stabilizuju rad i funkciju srca što umanjuje rizik od infarkta. Dobro deluju na kožu i na tkivo na grudima, te smanjuju opasnost od oboljenja raka, jačajući imunološki sistem.
Masne kiseline organizam ne proizvodi sam pa se moraju uneti hranom. Omega-3 masnih kiselina ima u pojedinim vrstama ribe, plavoj ponekad i dvostruko više no beloj: srdeli, skuši, tuni, bakalaru, jezerskoj pastrmki, haringi, lososu, kao i u mesu ljuskara i morskih sisara i ribljem ulju.
Omega-6 masnih kiselina ima u semenkama susama, suncokreta, lana, orasima i lešnicima.
Skoro sve vrste ribe izuzetno su bogate omega – 3 masnim kiselinama.
Najbolje ribe za ishranu su : pastrmka, skuša, losos, tunj, sardina i većina ljuskara.
Pojedite 375 gr ribe nedeljno odnosno jedite ribu najmanje dva puta nedeljno da biste bili zdraviji i izgledali mladje. Naime konzumiranje ribe može vas podmladiti od 1 – 3 god.
Banana - 95 kalorija na 100 grama
Aleksandar Veliki ju je probao 327. godine pre n.e, a kod nas stiže tek krajem devetnaestog veka. Jedna od omiljenih voćki širom sveta, a postoji preko trista vrsta banana. Izuzetno je zdrava i tražena voćka.
Banana sadrži 95 kalorija na 100 grama, 1.2 grama proteina, 0.3 grama masti i 23.2 grama ugljenih hidrata. 100 grama banane sadrži i 11 grama vitamina C. Od minerala je bogata kalijumom i natrijumom, a u manjoj količini kalcijumom i magnezijumom. Korisna je za jačanje imuniteta i brže zarašćivanje rana. Lako je svarljiva, pa je zbog toga preporučuju u ishrani dece i starijih osoba.
Banane - način čuvanja
Banane se beru još dok su zelene, da bi polako sazrevale na prodajnim mestima. Što su zrelije to su sladje i aromatičnije.
Još nezrele banane se čuvaju na sobnoj temperaturi, gde će dobiti braon tačkice na kori, i nakraju skroz potamneti. Sve dok ne ispuca kora one se slobodno mogu jesti i nisu izgubile ništa od svoje vrednosti i ukusa. Taj proces traje od 5 do 7 dana.
Koristi se za pripremu kolača, šejkova, poslastica, napitaka... U oblasti Kariba, banana se stavlja u začinjena jela, a u Indiji se kombinuje sa karijem.
Narandže, pomorandze, mandarine
Ovo zimzeleno drveće uzgaja se hiljadama godina, a pretpostavlja se da potiče iz južne Kine i Indokine.
Mandarine i pomorandže sadrže ugljene hidrate - grožđani šećer. Od vitamina ima najviše vitamina C, u 100 g voća 50 mg - što je oko dve trećine dnevnih potreba, i vitamina B1, B2 i B6. Kalcijum iz narandžinog soka bolje se apsorbuje nego onaj iz mleka i u većem procentu.
Sadrže veliki procenat vode 90% i 1.6 grama biljnih vlakana.
Zato je ovo voće dobro u borbi protiv prehlada, a povećava i apetit jer organske kiseline podstiču lučenje želudačnog soka, služe za izbacivanje otrova iz organizma.
Dobro ih je jesti u svežem stanju, a i u raznim salatama. Sve vrste se mogu čuvati na temperaturi do 12 stepeni. Savetuje se da se ujutru popije sok od tri sveže isceđene narandže, tokom dana pojedu dve mandarine i banana, čime se zadovoljavaju osnovne dnevne potrebe za mineralima
i vitaminima.
Pušenjem jedne kutije cigareta čovek u organizmu uništi istu količinu vitamina C koju je mogao dobiti konzumiranjem 1 kg pomorandži.
Mirisne kugle
Pomorandžu probosti iglom na više mesta, u rupice zabosti karanfiliće i zatim pomešati razne začine (anis, cimet, muskantni oraščić) i u njih uvaljati pomorandžu. Umotati u papirnu salvetu i osušiti na toplom mestu. Narandža će širiti svoj miris od 4 – 6 nedelja.
Pomarandžino drvo možete gajiti i u saksiji u dnevnoj sobi, pored toga što je izuzetno dekorativno, ono je i ukusno.
Kivi, najzdravije voce
Kisela voćka, tanke, dlakave i smeđe kore prava je riznica vitamina i minerala i kada se iseče na kriške deluje izuzetno dekorativno.
U 100g kivija ima čak oko 85 mg vitamina C i samo 44 kcal.
Vitamin C veoma je efikasan sagorevač masti. On podstiče produkciju hormona, koji utiče na to da se masnoća brže pretvara u energiju. Prave vitaminske bombe su limun, kivi, grejpfrut, paprika, brokoli i šipak. Savet: Vitamin C ima posebno dejstvo preko noći i to ako se kombinuje sa belančevinama. Zato pre spavanja popijete čašu surutke ili mleka, u koju ćete dodati nekoliko kapljica soka od limuna.
Kivi spada medju najzdravije voće. Sadrži vitamine B grupe u velikim količinama (folnu kiselinu), kao i vitamine A i C, nijacin, belančevine, kalcijum, kalijuma i gvožde.
Reguliše krvni pritisak i potpomaže sintezu proteina. Supstanca lutein štiti vid. Snižava holesterol, neutrališe slobodne radikale, povećava odbrambene sposobnosti organizma i potpomaže eliminaciju toksina iz organizma. Zbog vitamina B odličan je za trudnice, jer pomaže pravilnom razvoju fetusa.
Kivi obiluje enzimom za razlaganje proteina, tako da se lako vari.
Najbolje ga je jesti u svežem stanju svakog dana naročito zimi u većim količinama.
Preporučuje se da se čuva u frižideru, a da bi ubrzali njegovo zrenje, možete ga staviti u zatvorenu plastičnu posudu sa jabukom, kruškom ili bananom.
Meso u ishrani, za i protiv mesa
Zašto bez mesa ?
Sve što nas okružuje ima svoju vibraciju i od toga kakvu hranu uzimamo zavisi i funkcionisanje našeg organizma, naše duhovno , mentalno i zdravstveno stanje, naše misli, raspoloženje, osećanja i ponašanje. Hrana koja doprinosi našem dobrom raspoloženju i radosti, pozitivnim mislima, dinamizmu i životnom elanu i unutrašnjem i spoljašnjem miru je hrana biljnog porekla bogata vitaminima i mineralima, zatim, integralne žitarice, bogate ugljenim hidratima, orašasto voće i semenke. Namirnice koje u sebi sadrže previše belančevina i masti, posebno životinjskog porekla, koje se, pre svega, nalaze u mesu i ribi, utiču na usporenost, tromost i lenjost organizma, jer je i sam proces varenja i asimilacije sporiji. Preterano uzimanje ovih namirnica izaziva nervozu, agresiju, depresiju i nemir, naročito ako se konzumira meso koje nije organskog porekla.
Ljudski organizam nije prilagođen niti po sistemu za preradu (vilica), ni po sistemu za varenje (želudac i creva) konzumiranju mesa. Nakon uzimanja mesa i prerađevina od mesa u debelom crevu se stvaraju toksične bakterije koje su strane ljudskom organizmu. Ljudi koji konzumiraju uglavnom meso i mesne prerađevine su agresivni, brzo planu, zacrvene se kada se svađaju, netolerantni su i pate od mnogih fizioloških bolesti.
Razlog ovakvog ponašanja jeste i preterana količina adrenalina koja se unosi sa mesom, jer životinja u momentu klanja doživi stres i adrenalin koji se tom prilikom stvara usled straha ostaje u mesu. Savremeno čovečanstvo, načinom života u večitoj žurbi za materijalnim bogatstvima, već je izloženo stresnim situacijama, nervozi i strahu za sopstveno održanje, tako da dodatni adrenalin koji se unosi mesom samo pogoršava postojeće stanje. Pored toga, čim se životinja zakolje dolazi do raspadanja belančevinakoje izazivaju truljenje mesa i meso poprima sivkastozelenu boju. Zbog toga se meso boji veštačkim materijama (nitriti i nitrati) i što je starije to je više hemikalija potrebno da se dobije sveža, crvenkasta, "prirodna" boja.
Takođe, prilikom tovljenja stočnoj hrani se dodaju hormoni radi bržeg sazrevanja i taj se proces nastavlja i u mesu. Konzumiranjem takvog mesa (posebno junetine) dečji organizam prebrzo fiziološki sazreva, što dovodi do preranog puberteta (galofak generacije), koji nije praćen uporednim psihološkim razvojem. Pored toga, hormoni koji se daju stoci za zaustavljanje polnog nagona utiču na pojavu ranog steriliteta kod mladih.
To znači da meso gajeno na današnjim savremenim farmama predstavlja biološki bezvredno, patološko meso, koje je toksično i veoma štetno za ljudski organizam. Po svojoj biološkoj konstituciji čovek je biljojed, odnosno plodojed i sve što sadrži meso može se nadoknaditi pravilnim izborom i kombinovanjem namirnica. Na primer, po svom sadržaju i kvalitetu belančevina soja (43% belančevina) je neuporedivo kvalitetnija i za ljudski organizam prihvatljivija namiranica. Integralna pšenica, i uopšte žitarice, bogate su belančevinama i ugljenim hidratima i mnogo su hranljivije od mesa. Pored toga, one vežu sve otrove i pročišćavaju creva i organizam se oslobađa svih toksina, a i podmazuju i osvežavaju istrošene zglobove.
Vegetarijanska hrana je bogata vlaknima neophodnim za redovno oslobađanje organizma od otpadnih materija, koje meso ne sadrži, pa se veoma dugo zadržava u telu čoveka (pet dana). Period varenja vegetarijanske hrane je mnogo brži i lakši, jer organizmu nije potrebna dodatna energija, koja ostaje za regeneraciju, fizičke i umne aktivnosti.
Ukoliko ne možete bez mesa. onda meso ne treba jesti više od jednom nedeljno i da po mogućstvu bude organskog porekla. Nikako ne treba uzimati svinjsko meso, za koje je dokazano da ima potpuno isto tkivo kao ljudsko meso. Najmanje štetno za ljudski organizam je jagnjeće meso (zbog blage vibracije koju ima jagnje), konjsko i ćureće meso. Meso obavezno treba konzumirati sa svežim crnim lukom, koji veže otrove i pomaže da se organizam previše ne zagadi uzimanjem mesa.
Prilikom pripremanja mesa preporučuje se da meso odleži u kiselom mleku dva do tri dana i da fermentira i da se nakon toga bez masnoće i bilo kakvih dodataka dinsta u poklopljenoj posudi na svega 60°C. Za ishranu male dece meso treba izmiksati.
Izvor: Herbalife
Odavno se vodi polemika oko toga da li je meso štetno ili korisno. Kod nas važi ovo drugo, pošto je jelovnik, u 90 % porodica, nezamisliv bez mesa. Tekst iznad o štetnosti mesa ima ubedljivu osnovu, ali i „dokaze“ za koje ja, iskreno, prvi put čujem, i možda sve to stoji ali... uvek postoji ali... ja navodim razloge zbog kojih treba unositi meso u organizam, naravno u granicama, koje stručnjaci preporučuju.
Do sada ne postoji nijedno validno istraživanje koje bi dokazalo da iz ishrane treba isključiti belančevine životinjskog porekla.
Zašto ne bez mesa
Smatra se da je vegetarijanska ishrana zdrava i da sprečava nastanak mnogih bolesti( povišen krvni pritisak, oboljenje srca i krvnih sudova, kao i malignih bolesti). Stručnjaci su saglasni da belančevine životinjskog porekla nisu izazivači ovih bolesti, ali da preterano unošenje masti, pogotovo životinjskog porekla, i te kako utiču na procese koji dovode do ovih bolesti.
Namirnice životinjskog porekla neophodne su trudnicama za pravilan razvoj ploda i dečijeg organizma, pored žitarica, voća i povrća.
Ekstremni vegetarijanci ne dozvoljavaju ni vakcinaciju dece, budući da su vakcine protiv dečije paralize, velikog kašlja i tuberkuloze napravljene na podlogama životinjskog porekla.
Ishrana vegetarijanaca je bogata žitaricama, voćem i povrćem, ali stručnjaci tvrde da belančevine biljnog porekla ne sadrže dovoljne količine svih esencijalnih aminokiselina, kao ni vitamin B12, gvoždje, kalcijum, jod.
Vitamin B12 nalazi se samo u mesu, najviše u džigerici. Neophodan je za razvoj moždanih ćelija ploda, nedostatak B12 kod trudnica može izazvati razvojne anomalije centralnog nervnog sistema, a takodje nedostatak B12 onemogućava crvenim krvnim zrncima sazrevanje i nastaje anemija, bez obzira na to što se organizam snabdeva potrebnim količinama gvoždja.
Iz namirnica biljnog porekla gvoždje se koristi 2 – 7 %, a iz mesa 20-30 %. Vitamin C, voćni šećer i belančevine životinjskog porekla povećavaju resorpciju gvoždja iz hrane, dok ga pojedini sastojci, kao što su fitati i oksalati iz voća i povrća, kao i multivitaminski preparati, čaj i kafa smanjuju.
O kalcijumu, kao i gvoždju je već bilo reči u ranijim postovima, ali ponoviću to da je kalcijum najvažniji mineral za razvoj kostiju a najbolje se iskorišćava iz mlečnih proizvoda.
Crveno meso je bogato cinkom, koji pospešuje proizvodnju belih krvnih zrnaca neophodnih za borbu protiv bakterije i virusa.
Nedostatak svih minerala i vitamina mogu se nadoknaditi veštačkim, u vidu tableta, kapsula, multivitaminskih preparata i šumećih tableta. Ali ja dajem svoj glas prirodnim izvorima.
Naime, možemo konzumirati propisanu količinu belančevina, vitamina i minerala iz prirodnih izvora, ali ako ne znamo način na koji treba spremati hranu, da se ne uništi ono najbolje iz namirnica, isto je kao da uopšte ne vodimo računa o tome šta jedemo.
Način pripreme mesa
Prethodno zaledjeno meso, obavezno se mora otapati u frižideru 10- ak sati. Nikako, ali nikako držati ga u vodi!
Pirjanje mesa: meso kratko propržiti na malo zagrejane masnoće sa obe strane, kako bi se stvorila korica(koja ne dozvoljava sokovima iz mesa da iscure prilikom pečenja), a zatim dolivati malu količinu vode više puta i na tihoj vatri omekšavati meso. Pred kraj soliti.
Pečenje mesa: Najbolje je peći meso u aluminijumskoj foliji.
Kuvanje mesa: Ako želimo da meso skuvamo i očuvamo belančevine i minerale u njemu, meso staviti u ključalu vodu, kako bi se napravio omotač(koji ne dozvoljava vodi da izvuče ono najbolje iz mesa), a zatim poklopiti i kuvati na tihoj vatri.
Ako želimo kvalitet supe ili čorbe, onda meso stavljamo u hladnu vodu, kako bi postepenim zagrevanjem, meso prepustilo vodi svoje kvalitete. Prilikom kuvanja, ne skidati penu koja se stvara pri vrhu, zato što su to zgrušene belančevine, a da ne bi došlo do njihovog totalnog gubitka, obavezno kuvati poklopljeno i na tihoj vatri.
Pohovano meso je najgori oblik pripreme mesa, pošto se brašno i jaja pretvaraju u ukusnu koricu, koja se teško vari.
Belo brašno u zaprškama je smrt za krvne sudove, pošto dovodi do njihovog začepljenja.
Pitanja, komentare, sugestije i ispravke možete slati klikom miša na dugme dole, levo, pod nazivom Odgovori.
Hvala što mi dozvoljavate da vodim glavnu reč, ali malo postaje dosadno, odnosno, ne verujem da nema zainteresovanih za ovu temu.
Kombiniranje namirnica
Draga Majana stvarno su informacije koje nam ovdje ostaviš vrlo, vrlo korisne. I nama nije nimalo dosadno, vjeruj mi.
Vidi, ti si dala jedan pregled po određenim namirnicama, što je super. Volim kad na jednom mjestu postoji dovoljno osnovnih informacija o nekoj namirnici.
Ono što mene zanima jeste sljedeće: kombinacija namirnica u svakodnevnoj ishrani. I sama sam često čitala o tome kako se neke namirnice niti slučajno ne bi smjele miješati sa nekim drugim vrstama namirnica. O tome se priča obično kad su u pitanju neke dijete. Ja nemam problema sa kilažom, nisam ni na kakvoj dijeti, ali me jako zanima čisto zbog zdravlja. Nigdje nisam naletila na neki sistematičan pregled ili neku analizu a da sam to mogla jednostavno apsolvirati i primjenjivati. Imam utisak da se mnogo informacija o kombiniranju namirnica nudi, ali su sve nekako ili samo nabacane ili strašno zakomplikovane. A vrlo često su u direktnoj vezi sa nekom konkretnom dijetom, pa onda malo imam averziju prema tom pristupu.
Voljela bih, ako ti znaš nešto o tome (a sigurno znaš), da nam kažeš konkretno kroz nekoliko primjera recimo doručak, ručak, večera – šta se smije kombinirati a šta ne. Ako imam, naprimjer, piletinu za ručak šta je poželjno spremati uz nju, a šta nikako nije preporučeno i može štetno djelovati na zdravlje. Ili ne znam ni ja, kako bi ti bilo lakše, možda po namirnicama (makar onih par osnovnih), pa da se navede za svaku da je poželjno upotrijebiti ju s tim i tim. Ako imaš svoje lično iskustvo i ako sama vodiš računa o tome, onda bi to bilo još bolje.
Naša kuhinja zaista jeste bogata, ali većina nas se nekako više vodi samim ukusom, bez da se zamislimo da li određene namirnice smiju ići u paketu ili ne. Pa onda napravimo nešto „jako, jako dobro“ a ono tamo „bomba“ za organizam (ako se osvrnemo na energetsku vrijednost i druge bitne stvari). Možda nam se to sve skupa učini onako bezazleno, ali smatram da način ishrane treba biti na važnom mjestu u našim životima i da se tome treba posvetiti veća pažnja.
Ne znam koliko sam bila jasna, ali voljela bih da imamo ovdje kao jedan mali vodič za kombiniranje namirnica koji ćemo moći lako da zapamtimo (čitaj: da se lako pridržavamo). ;)
Mikica
Pravilna kombinacija namirnica
Hvala što si mi se priključila.
Ovo sam, verovala ili ne, imala sledeće u planu, ali nikako da ispišem. Bila si vrlo jasna, ne brini, i vrlo je jednostavno - i nema veze sa dijetama. U najskorije vreme ću iskuckati najpreglednije i najjednostavnije što mogu.
Još jednom, dobrodošla ;)
O pravilnom kombinovanju namirnica
Sve što ljudsko telo konzumira mora se konačno razložiti i pretvoriti u glukozu, fruktozu, glicerin, aminokiseline i masne kiseline. Mozak ne može funkcionisati na bilo čemu već na glukozi (šećer). A glukoza u telu je voće. Njegovo varenje i apsorpcija zahtevaju samo mali deo energije potrebne da se razloži ostala hrana.
Ostala hrana troši se u želucu od jednog do cetiri sata i to samo onda ako je ono što se jede pravilno kombinovano. Što je hrana manje koncentrisana i bolje kombinovana to se manje vremena zadržava u želucu. Što je više koncentrisana i loše kombinovana to se u njemu duže zadržava.
Lako svarljiva hrana preradi se za 1 do 3 sata (pirinač, voće, većina povrća, mleko, pržena jaja); dok je za varanje hleba, kuvanog krompira, maslaca, sira, kuvanih jaja, kiselog kupusa, mesa i ribe, neophodno od 3 do 5 sati. Varenje u crevima traje od 15 do 24 sata.
Želudac je mesto gde počinje potrošnja energije. Voće se u želucu ne vari, čak ni najmanje. Voće je već pripremljeno za asimilaciju. Sve voće (s izuzetkom banane i suvog voća koje stoji nešto duže u želucu) stoji u želucu samo kratko vreme. Ono prođe kroz želudac za 20 do 30 minuta kao da ide kroz tunel. Ono se razlaže i oslobađa na svoje veoma navijene, životne sastojke.
Time što se voće ne mora razložiti u želucu ušteđuje se znatna količina energije. Ova energija se automastski preusmerava na čišćenje tela od toksičnih otpadnih materija čime se smanjuje težina. Sve je to tačno pod pretpostavkom da se voće, ispravno konzumira. Dakle: voće se nikada ne bi smelo jesti sa nečim drugim, niti odmah iza ili pre nečega. Bitno je da se jede na prazan želudac.
Ako voće jedete ispravno, budući da ono ima toliko mnogo vode i zahteva tako malo energije za probavu, ono će igrati veliku ulogu omogućujući telu da detoksifikuje vaš sistem istovremeno vas snabdevajući velikom energijom za gubljenje težine i druge životne aktivnosti.
Voće zaista jeste najvažnija hrana. Ali, ako se jede nakon neke druge hrane nastaju mnogi problemi.
Recimo da jedete sendvič pa onda pojedete komad voća. Voće bi moglo da prođe ravno kroz želudac u creva, ali je u tome sprečeno. U međuvremenu celi obrok truli i fermentiše te se pretvara u kiselinu. Onog trenutka kad voće dođe u dodir sa hranom u želucu i probavnim sokovima cela masa hrane počinje da se kvari. Bez obzira o kojem se proteinu radi on truli, bilo koji ugljeni hidrat fermentiše. Cela masa postaje kisela i mi tražimo lek da otklonimo nastalu nelagodnost, oštar bol u želucu, loše varenje ili gorušicu. Razlog za tu nelagodnost je to što ste pojeli voće koje bi prošlo ravno kroz želudac u creva ali ga je u tome sprečila druga hrana.
Voće sadrži idealnu ravnotežu pet bitnih elemenata koji su neophodni organizmu: glukoza (90%), aminokiseline(4-5%), minerali (3-4%), masne kiseline (1%) i vitamini (do 1%). Zbog toga je voće najzdravije za organizam. Lako se vari, pomaže u prečišćavanju organizma, neutrališe štetne kiseline.
Kada se govori o voću, podrazumeva se isključivo voće u svežem stanju, kuvano i prerađeno voće u potpunosti gubi pomenuta svojstva i dovodi do povećanja toksičnosti i kiselosti organizma.
Voće i sokove obavezno uzimati najmanje 30 minuta pre ostale hrane (nikad neposredno nakon obroka), ili 2-3 sata posle, kako se hrana u želucu ne bi mešala.
Mešanje hrane sa voćem duplo otežava i produžava varenje. Nepravilno kombinovanje hrane dovodi do poremećaja i otežanog varenja što za posledicu ima nadutost, umor, gorušicu... Kada se hrana pravilno kombinuje, organizam može da je potpuno razgradi, apsorbuje i iskoristi sve hranljive materije.
Svaka hrana koja nije voće ili povrće naziva se koncentrisana hrana. Koncentrisana hrana se ne treba uzimati istovremeno, jer to otežava njeno varenje. Na primer hleb (po mogućstvu prepečen i napravljen od integralnih žitarica) ne treba kombinovati sa krompirom, pirinčem, pasuljem, graškom, boranijom, testeninama, jajima, mlekom i sirevima, niti ove namirnice međusobno treba mešati.
Svaka od ovih namirnica može se kombinovati sa masnoćama i sirovim ili barenim povrćem Preporučuje se zamena sirćeta limunovim sokom ili voćnim i jabukovim sirćetom.
Prvo pojesti voće, nakon voća koktel sokova od svežeg povrća, 10 min posle sokova pojesti svežu salatu i na kraju pravilno kombinovano jelo.
Znači da istovremeno konzumiranje proteina i ugljenih hidrata usporava, pa čak i sprečava varenje. Varenje proteina se, kada su pomešani sa skrobom, usporava u želucu; stepen usporenosti se menja kod različitih osoba s obzirom na vrstu proteina ili skroba koji se jedu. Međutim kada se uzimaju odvojeno, i proteini i skrob se potpuno razgrade. Ako se hrana pravilno kombinuje telo je potpuno razgradi, apsorbuje i iskorišćava.
Hajde da proanaliziramo jedan klasičan nedeljni ručak. Na meniju je sledeće:
Supa - povrće, meso, rezanci, začini, voda)
Krompir - kuvan u ljusci, bez ljuske, pečen, pržen
Sos, umak - paradajz, beašamel i sl
Meso - pečeno, prženo, pohovano, retko kuvano
Salata - povrće, začini
Poslastica - pite, torte, voćni kolači, sladoledi
Piće - sokovi, alkohol, voda
E ovako: supa – kao prvo jelo je dobra zato što stvara osećaj sitosti, ako uopšte obratimo pažnju na njega, ali ako je mesna, trebalo bi izbegavati testeninu u njoj. Od minerala i vitamina unećemo ono što sadrži povrće u njoj, ako nije kuvano od jutra do podneva, i ako je na tihoj vatri i poklopljena, tako da se očuvaju hranljivi sastojci.
Krompir – najbolje ako je kuvan u ljusci pošto se tako iz njega iskoristi 60% hranljivih materija, najgore – pomfrit, samo 2% i dodatna masnoća.
Sosovi – baza sosova je masnoća i brašno što je užasno teško svarljivo. A u kombinaciji sa krompirom još dodatno opterećuje i usporava varenje u želucu.
Meso – pohovano – najgora varijanta zbog brašna, jajeta i masnoća. A takodje se ne sme kombinovati sa ugljenim hidratima.
Salata – jedini izvor vitamina i minerala, pod uslovom da je pravilno pripremljena, a prirodni začini ubrzavaju metabolizam, što je dobro.
Poslastica – pored prethodno unete hrane, ništa gore ne možemo uneti od kalorijske bombe pune ugljenih hidrata koja će još otežati varenje.
Piće - ako je voda, idealno ali samo unete posle obroka, pošto za vreme obroka razredjuje želudačne sokove i to, na žalost, ponovo usporava varenje.
I naravno, neizbežan beli hleb, koji takodje unosi samo pometnju. U Srbiji ne postoji mesto gde se može kupiti pravi integralni hleb, već samo poluintegralni i ražani, pa bolje zameniti beli hleb ovim.
Sve u svemu, kada rezimiramo, uneli smo puno masnoća, ugljenih hidrata, malo proteina minerala i vitamina. Obrok će se variti preko 8 sati, a u crevima će putovati od 20 – 30 sati. Imaćemo osećaj težine, umora, a i to su najblaže posledice. Proteini i ugljeni hidrati pomešani u želucu, stvorili su masu koja počinje da truli, iako grozno zvuči, tako je, i time uništava i ono malo hranljivih sastojaka iz hrane.
Za razgradnju belančevina u želucu potrebna je kiselina, a za razgradnju ugljenih hidrata – baza. Jedemo li ih istovremeno (npr. meso i krompir) trošimo više energije na varenje, koje traje i do osam sati. Loše svarena hrana zatim ulazi u creva gde trune, zbog čega se stvara neugodan zadah (stari Kinezi npr. po mirisu daha su proveravali da li je čovek zdrav).
Zbog toga nikada ne treba mešati proteine i ugljene hidrate. Koliko god da je teško i kod nas neizbežno, ako baš ne možemo bez kombinovanja onda gledati da meso bude pečeno, nikako prženo ili pohovano, a krompir kao dodatak kuvan u ljusci. Vodu piti tek posle obroka.
To znači da sa mesnom hranom nemojte jesti nikakvu drugu koncentrisanu hranu: krompir, pirinač, knedle, sir ili hleb već hranu sa visokim sadržajem vode: bilo koje povrće koje volite. Npr: lagano kuvajte u pari prokelj i tikvice ili ih pržite s okretanjem ili ih dinstajte, pripremite povrće kako god želite ali upamtite što povrće duže kuvate to će više onog živog i vode iz njega izaći. Pripremite povrće uz šniclu ali još i kao začinjenu salatu.
Jedite hleb s povrćem i salatom.
Jedite testeninu s puterom u kojem ima belog luka, te povrće i salatu.
Uzmite sir, narežite ga i stavite u salatu, ali bez hleba, ili rastopite sir na povrću.
Rezultat – hrana ostaje u želucu tri sata, ostaje nam mnogo energije u organizmu, lakše se osećamo, iskoristili smo sve hranljive sastojke i zdraviji smo.
Pregled jelovnika
Dnevni bioritam ljudskog tela obuhvata tri faze: Od podneva do 20:00 idealno je vreme za jelo, od 20:00 do ranog jutra traje proces apsorpcije hranljivih sastojaka, a od 04:00 do podneva eliminacija štetnih materija iz organizma. Prilagodimo li ishranu tom bioritmu, svome telu činimo veliku uslugu.
Kada se probudite prvo što treba uneti u organizam je velika čaša vode, kako bi bubrezi nadoknadili izgubljenu vodu, a pogotovo to trebaju činiti oni koji pate od bubrega.
Umesto obične, još je bolje pomešati pola litre mlake vode, sa iscedjenim sokom od pola limuna i kašičicom meda. To piti polako. Služi za izbacivanje toksina iz tela, i prečišćava organizam, tako da je najbolje ovim započeti dan.
Doručak treba da se sastoji od namirnica koje će naš organizam snabdeti dovoljnom količinom energije.
To podrazumeva hranu koja se lako vari. Voće, žitarice. Ako pojedemo voće na prazan želudac, on će uspeti da iskoristi sve hranljivo iz voća. Voće je bogato vodom, pa samim tim pomaže prečišćavanju organizma i ostavlja nam dovoljno energije za početak dana.
- Od voća do prvog konkretnog obroka trebalo bi da prođe od tridesetak (za laganije voće, poput jabuka) do 45 minuta – za slađe voće poput banana i krušaka.
Ručak podrazumeva pravilno kombinovanje hrane, bez mešanja proteina i ugljenih hidrata. Kombinacija dva različita ugljena hidrata, hleba i pekmeza ili hleba i meda, zatim graška i pirinča ili testenine i pasulja, dopuštena je samo onima koji nemaju višak kilograma.
Večera neka bude do 20:00, jer tada počinje proces apsorpcije koji ne valja ometati.
- Želite li u toku popodneva ili večeri pojesti voće, neka od obroka prođu bar tri, a ako ste jeli meso, četiri sata. Posle nepravilne kombinacije trebalo bi sačekati bar osam sati.
- Napade gladi posle 20:00 stišajte pirinčem na vodi, barenim krompirom ili voćem.
- Jednom nedeljno dobro je pročistiti organizam hranom koja sadrži veliki procenat vode. Kako 75% organizma čini voda, ta hrana je veoma korisna. Dakle, izaberemo jednu vrstu voća i jedemo ga koliko želimo. Možemo piti i sokove ali nezaslađene.
Mali i učestali obroci u toku dana – užine[, bitni su za održavanje nivoa energije, željene telesne težine i optimalne fuzičke i mentalne funkcije. Dobro isplanirana užina sprečiće nagli pad nivoa šećera u krvi, što obično dovodi do prekomernog unošenja hrane i osećaja umora.
Idealna užina treba biti nikokalorična (250 kalorija) i sadrži visok procenat ugljenih hidrata (organizam pretvara ugljene hidrate u glukozu, glavni izvor energije).
Složeni ugljeni hidrati (skrob) daju više energije od prostih ugljenih hidrata (šećera).
Užina mora da sadrži određenu količinu proteina, gvoždja i kalcijuma.
Predlozi užine:
Banana - daje trećinu potrebne količine vitamina B6, što omogućava metabolizam proteina. Bananu uzeti pola sata pre težeg fizičkog rada ili rekreacije kako bi se dobila potrebna količina glukoze i izdržao fizički napor.
Ovsene pahuljice 30 gr - Izvor gvoždja i vitamina B. Biljna vlakna smanjuju loš holesterol u krvi, povećavaju radnu moć i novo energije. Najbolje je pojesti 45 min pre rada
Suvo groždje 30 gr - zamenjuje voćnu užinu. Može se uzimati tri puta dnevno. Sadrži malu količinu gvožđa. Uzeti pre neke fizičke aktivnosti kao i u momentima kada osetite jaku potrebu za slatkišima.
Voćni jogurt, đus- 1 čaša – odličan izvor kalcijuma a đus je bogat vitaminom C. Najbolje nakon fizičkog napora ili između obroka.
Sok od pomorandže 1 čaša – obezbeđuje potrenu dozu vitamina C kao i folne kiseline koja smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Neposredno uzeti pre i posle fizičkog rada. Daje instant energiju potrebnu za fizičke napore.
Puter od kikirikija 1supena kašika – sadrži uglavnom zdrave masti korisne za organizam, smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Uzeti pre napornih fizičkih vežbi. Sadrži i proteine koji su neophodni za ponovnu izgradnju mišićnog tkiva.
Kokice 3 čaše pečenih bez ulja – Stvaraju osećaj sitosti a nemaju veliku kalorijsku vrednost. Idealne su za osobe koje drže dijete, pošto možete pojesti koliko god želite a da to ne ugrozi proces mršavljenja.Mogu se uzimati u bilo koje vreme.
Hleb od celih žitarica - 1parče – Bogatiji je u biljnim vlaknima od belog i pomaže u održavanju šećera u krvi, Dobar izvor nekoliko vitamina iz B – kompleksa. Odlična užina ako vežbate ujutru.
Mladi kravlji sir - 1kriška– pruža 15 % vaših dnevnih potreba za kalcijumom. Odlična užina za kasno poslepodne. Proteinska užina pojačava mentalne sposobnosti.
Pečeni krompir – visok sadržaj potasijuma, elektrolita koji se gube znojenjem a obezbeđuje normalan rad bubrega i balans tečnosti u organizmu. Najbolje uzeti ga nakon dužeg fizičkog napora. Pošto složeni ugljeni hidrati pune vaše mišiće a biljna vlakna održavaju nivo šećera u krvi.
Mleko i mlečni proizvodi
Najveći deo mleka čini voda, a manji deo suve materije. Od suvih materija najviše ima mlečne masti, belančevina, mlečnog šećera, laktoze i minerala . Pored toga u mleku se nalaze vitamini rastvorljivi u vodi i oni rastvorljivi u mastima, zatim enzimi, hormoni i dr.
Najvažniji sastojak mleka je kalcijum, koji se baš iz mleka najbolje iskorišćava.
Kalcijum je neophodan i za rast i razvijanje kostiju i zuba, nervnog sistema, zaceljivanje rana, izgradnje antitela, Da bi ove mineralne materije mogle da koriste našem organizmu, moramo uz njih da unesemo i vitamin D, jer on potpomaže taloženju kalcijuma i fosfora u kostima i zubima.
Bez obzira na to koliko mleka pijete, vitamin D je potreban kao pomoć vašem organizmu da koristi kalcijum i fosfor koji se nalazi u mleku i koji su neophodni za formiranje kostiju. Možete sebi obezbediti izvesnu količinu vitamina D ako se preko leta sunčate, ali, radi veće predostrožnosti, treba da uzimate po jednu supenu kašiku ribljeg ulja dnevno preko leta, a po dve ostalih meseci u godini.
Kalcijum se u organizmu 99% nalazi u kostima, a 1% je važan za odvijanje niza vitalnih procesa.
Potrebno je dnevno unositi dovoljne količine kalcijuma, inače će organizam, u nedostatku ovog minerala u organizmu, uzimati kalcijum koji se nalazi u kostima, gde se ovaj mineral skladišti. Ako ne unosimo minimalni zahtev organizma za kalcijumom svakodnevno, organizam će sav taj kalcijum crpeti iz kostiju, i na kraju kosti mogu postati krthke i lomljive, odnosno može doći do osteoporoze.
Da bismo to sprečili, potrebno je uzimati dovoljne količine mleka i mlečnih proivoda u detinjstvu i ranoj mladosti, kako bi se kosti izgradile i organizam stvorio zalihe ovog dragocenog minerala.
Što više kalcijuma ima u kostima, kosti će kasnije biti jače i koštana masa će se sporije gubiti, posebno posle 35 godine, pošto posle 35 godine koštana masa dostiže svoj vrhunac, i od tada kreće do njenog postepenog gubitka.
Litar mleka ili 5 čaša jogurta zadovoljavaju dnevnu potrebu organizma za kalcijumom.
Dnevne potebe odraslih su od 1000-1500 mg
-dece od 2 do 10 godina oko 800 mg kalcijuma
Od nemlečnih proizvoda kalcijum sadrže i orasi, pasulj i sitna plava riba sa kostima.
Ukoliko pripadate onim osobama koje ne vole da piju mleko, pokušajte da ga uzimate u kuvanoj hrani ili sa žitaricama.
Ukoliko ste alergični pokušajte da mleko nadomestite mladim sirom koji ima hranljivu vrednost sličnu mleku. Mladi sir obiluje proteinom, ali nije tako bogat kalcijumom. Prema tome, iako je sir izvrsna hrana treba ga koristiti kao dodatak.
Kratak opis pojmova u ishrani
Nekoliko kratkih objašnjenja termina vezanih za ishranu čija objašnjenja nisu ranije pomenuta
Alge
Biljke koje rastu u moru ili u slatkim vodama. Mogu se koristiti kao hrana, začin, za ukrašavanje jela ili u obliku kapsula ili praha. Bogat su izvor belančevina, ugljenih hidrata i vlakana, a sadrže vrlo malo masti. Ističu se visokim sadržajem kalcijuma, joda, vitamina A, C i kompleks vitamina B. Prečišćavaju i pomažu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.
Aminokiseline
Osnovni elementi od kojih se sastoje belančevine. Od ukupno 20 aminokiselina, osam moramo unositi hranom jer ih ljudski organizam ne može sam proizvoditi. Aminokiseline se međusobno spajaju stvarajući milijarde kombinacija, a time i milijarde belančevina. Nalazimo ih u hrani životinjskog porekla (meso, riba, jaja, mleko, itd.), u mahunarkama i žitaricama.
Bifidus
Mlečne bakterije, probiotici koji se dodaju tradicionalnim mlečnim fermentima zbog blagotvornog delovanja na ravnotežu crevne bakterijske flore. Bifidus bakterije, koje sprečavaju razmnožavanje nepoželjnih mikroorganizama u crevima, dodaju se jogurtima i frapeima.
Bioflavonoidi
Hemijske materije velike antioksidantne moći, poznate po svojim antikancerogenim svojstvima. Deluju u kombinaciji s vitaminom C, jačaju krvne sudove, stimulišu telesne odbrambene mehanizme i štite od efekata zagađenja. Nalaze se u voću kao što su grožđe, narandže, limun, trešnje, višnje i brusnice.
Enzim
U ljudskom organizmu deluju hiljade enzima koji omogućavaju obnavljanje istrošenih stanica, pretvaraju hranjive materije u energiju i osnovne sastojke, eliminišu otpadne i strane materije iz organizma. Olakšavaju, ubrzavaju i kontrolšu sve ključne procese u telu. Posebno mnogo enzima nalazimo u ananasu i papaji.
Fitoestrogen
Hemijski spoj biljnog porekla sličan ženskom hormonu estrogenu. Ublažava neugodne simptome menopauze i sprečava gubitak kalcijuma iz kostiju. Nalazimo ga u soji i mahunarkama.
Fruktoza
Šećer iz voća, povrća i meda. Nalazi se u mnogim proizvodima za dijabetičare.
Ginseng
Biljka koja potiče iz Kine i Koreje. Aktivni sastojci ginsenoidi nalaze se u korenu biljke. Ginseng sadrži i vitamine grupe B, zatim vitamin C, kalcijum, gvožđe, fosfor, jod, magnezijum, cink i bakar. Istraživanja su pokazala da ginseng daje osećaj snage i neutrališe štetne uticaje stresa. Pošto se radi o prirodnom stimulansu koji podstiče rad nervnog sistema i povećava telesnu energiju, preporučuje se kontrolisan unos pod stručnim nadzorom.
Glikogen
Glikogen predstavlja primarnu skladišnu formu ugljenih hidrata - oko 100 g glikogena nalazi se u jetri i mala količina u mišićima. Kada telu zatreba brzo prelazi u krv da osigura potrebnu energiju.
Glukoza
Jednostavan šećer bele boje, u kristalima, rastvorljiv u vodi. Najvažnija funkcija mu je da osigura trenutnu energiju celom organizmu i apsorbuje se direktno iz creva. Ostali ugljeni hidrati se pre iskorišćenja pretvaraju u glukozu.
Gluten
Belančevina koja se nalazi u žitaricama poput pšenice, zobi, ječma i raži. Neke osobe ne podnose gluten, što se manifestuje na različite načine, u zavisnosti od vremena kada se bolest pojavila. Bolest se zove cerikalja i ubraja se u najčešće hronične želudačno-crevne bolesti dece i odraslih. Za smanjenje rizika oboljevanja od cerikalije preporučuje se uvesti gluten u detetovu ishranu kad to odredi pedijatar, i to postepeno.
Guarana
Guarana je plod grma Paullinia iz područja Amazone. Zbog njegovih brojnih blagotvornih svojstava, indijanska plemena Amazone gaje ga već vekovima. Na Zapadu je počeo da se primenjuje sredinom 20 veka. Aktivna supstanca guaranin jača telesne i psihičke sposobnosti, održava budnost na prirodan način i osigurava organizmu prijatan osećaj snage i zadovoljstva.
Integralno
Integralni proizvodi koji dolaze na tržište nerafinirani, u prirodnom sastavu, uključujući i potpun sadržaj vlakana. Smanjuju apsorpciju masti u crevima, sprečavajući time kardiovaskularne bolesti i određene oblike raka. Osim toga, integralne namirnice ne gube svoj sadržaj vitamina (posebno vitamina E i B kompleksa) i minerala, zbog toga donose telu belančevine i zaštitne materije. Njihova vlakna povećavaju volumen sadržaja creva poboljšavajući njihovo pražnjenje.
Kofein
Sastojak dobijen iz biljaka ili se proizvodi i koristi kao aditiv u određenim prehrambenim proizvodima. Stimuliše centralni nervni sistem i deluje kao diuretik. Može se primenjivati u lečenju glavobolje i za kratkotrajno ublažavanje umora ili pospanosti.
Holesterol
Holesterol je supstanca slična vosku i nepohodna je za izgradnju tkiva i funkcionisanje organizma. To je masnoća koja se topi samo u mastima. Samo manje količine se nalaze u krvi. Holesterol u krvi učestvuje u stvaraju hormona, pomaže sintezu vitamina D i bilijarne kiseline. Kada su vrednosti holesterola u krvi povišene (iznad 5 mmol/l), raste rizik oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti. Holesterol se nalazi u mastima životinjskog porekla (meso, punomasni mlečni proizvodi i žumancetu), a nema ga u biljnim mastima.
Laktoza
Mlečni šećer. Osim u mleku, laktoza je prisutna i u siru, jogurtu i mlečnom sladoledu. Kod nekih osoba mleko izaziva proliv, što je posledica nepodnošenja laktoze.
Laktobacili
Vrsta mlečnih bakterija otpornih na želudačnu kiselinu, koje iz tog razloga žive stižu u creva i poboljšavaju mikrobiološku ravnotežu u sistemu varenja. Acidofili i casei immunitas neke su od varijanti tih "dobrih" bakterija. Često se dodaju mlečnim proizvodima da pojačaju njihovo zaštitno delovanje na varenje.
Lecitin
Skup lipida (masti) dobijenih iz semenki soje. Ti su lipidi deo staničnih membrana i pomažu u varenju masti i njihovom transportu kroz krvotok. Lecitin poboljšava pamćenje i suprotstavlja se negativnim delovanjima stresa.
"Light" proizvodi
Prehrambeni proizvodi koji imaju manju energetsku vrednost od svojih prvobitnih varijanti, što se postiže smanjenjem udela masti i količine ugljenih hidrata ili primenom zamene za masnoće. Da bi neki proizvod bio "light", smanjenje energetske vrednosti mora iznositi najmanje 30% u odnosu na referentni proizvod (što mora biti navedeno na pakovanju).
Matični mleč
Supstanca koju proizvode pčele, a kojom se hrani njihova matica. Matica živi u proseku 5 godina, dok ostale pčele obično žive 3 meseca. Zbog belančevina, vitamina i minerala koje sadrži, matični mleč je jedna od prirodnih supstanci najkompletnijeg sadržaja. Aktivne materije iz matičnog mleča potiču obnovu stanica i olakšavaju rast.
Osnovne masne kiseline
Masti se sastoje od masnih kiselina koje mogu biti zasićene i nezasićene. Zasićene su čvrste na sobnoj temperaturi (maslac, slanina...) i podstiču nakupljanje LDL, dok su nezasićene tečne na sobnoj temperaturi (biljna ulja), a donekle potpomažu uklanjanju holesterola.
Pivski kvasac
Bogat je izvor aminokiselina, minerala i vitamina grupe B, i zbog toga dobra dopuna ishrane u mladosti, kao i u oporavku od bolesti ili kod pojačane fizičke i/ili mentalne aktivnosti. Pivski kvasac ujedno poboljšava varenje i pomaže protiv anemije.
Polen
Sastoji se od ranulata koji proizvode pčele mešajući cvetni polen. Bogat je osnovnim aminokiselinama, vitaminima, mineralima i masnim kiselinama. To je izrazito koncentrisan proizvod koji poboljšava funkcije organizma i mentalnih sposobnosti. Svaki dan se može uzimati 1 do 3 kašičice sa sokom, mlekom ili jogurtom, po mogućnosti na prazan želudac.
Polen može biti uzročnik alergijskih reakcija, naročito kod dece. U početku korišćenja uzimati manje doze.
Polifenoli
Antioksidantni spojevi vrlo korisni za prevenciju raka i kardiovaskularnih bolesti. Sadrži ih kakao, a time i čokolada.
Saharoza
Rezultat spajanja glukoze i fruktoze. To je običan šećer koji koristimo u ishrani, a nalazimo ga u šećernoj trski, repi i nekom voću. Saharozu unosimo i u poslasticama i zaslađenim napicima. Svaki gram ima 4 kalorije.
Soja
Mahunarka velike hranljive vrednosti. Soja sadrži belančevine, korisne nezasićene masti, ugljene hidrate, vlakna, minerale i vitamine. Pomaže u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i osteoporoze (zahvaljujući delovanju antioksidanta genisteina) i usporava apsorpcije glukoze. Zbog estrogenskog delovanja genisteina, služi za sprečavanje raka prostate.
O njoj će u nastavku biti još reči, pošto su mišljenja, oko njenog dobrog delovanja na organizam, podeljena.
Skrob
Složeni ugljeni hidrat dobijen iz glukoze, u obliku sićušnih zrnaca bele boje, nerastvorljiv u hladnoj vodi. Predstavlja energetsku rezervu biljaka. Namirnice koje ga sadrže (žitarice, krompir) moraju se skuvati da bi se mogle variti. Te namirnice sadrže i puno vlakana koje podstiču smanjenju količine holesterola u krvi, regulišu rad creva i sprečavaju zatvor.
Trigliceridi
Lipidi koji se sastoje od masnih kiselina, a telo ih koristi kao energiju. Nakon jela, organizam uzima masnoće iz namirnica i oslobađa trigliceride u krv, koja ih prenosi celim organizmom da bi mu osigurali energiju ili da ih telo uskladišti kao zalihe. Postoji veza između visokih vrednosti triglicerida u krvi i povećane opasnosti oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti.
Previše triglicerida u krvi može biti povezano s gojaznošću, životnom dobu, bolestima poput dijabetesa ili nekih bolesti bubrega ili pak ima neki genetski uzrok. Da bi se normalizovala količina triglicerida u krvi, preporučuje se dijeta za mršavljenje. Treba i trajno promeniti prehrambene navike - jesti manje masti i piti manje alkohola i barem 2-3 puta nedeljno jesti ribu.
Voda
Predstavlja više od 60% telesne težine i glavni je sastojak krvi, limfa i svih telesnih tečnosti. Mokraćom, znojem, disanjem i stolicom izgubimo oko 2,5 litre vode dnevno, a tu količinu moramo nadoknaditi ispravnim unosom vode ili hrane koja je sadrži (mleko, voće, povrće, itd.).
Ne izgleda sve kao sto smo nauceni
Vecina od nas ovde zna engleski pa ce razumeti sto je na ovom video zapisu. Ja licno nemam ni vremena ni zivaca da prevodim sve ovo na nas jezik.
Uglavnom sta hocu da kazem, to je da treba gledati na sve iz vise uglova pa onda praviti neke svoje zakljucke.
S ovim sto sam postavio ne zelim nista vise nego da se prikaze i druga strana medalje.
buntovnik bez razloga
