Pricam ti pricu Umetnost

Takozvana beskonacna prica. Hajde da svi zajedno napisemo jednu pricu. Ja cu poceti, a vi nastavite po svome i stalno cemo je nadogradjivati do kraja. Oko naslova nase zajednicke price mozemo se dogovoriti naknadno. Pa da pocnemo...

Bila je nedelja, avgust 2007.godine. On i ona samo su se poznavali iz vidjenja. Ziveli su u istoj ulici, a prozori su gledali jedno na drugo. Medjutim, nikad nisu progovorili ni rec. Ona je predvece zalivala cvece na balkonu, a on je naslonjen na ogradu svog balkona pusio cigaretu i gledao slucajne prolaznike. Znala je da je ispod oka krisom gleda, ali i ona je cinila isto.

Nastavi dalje... :)

Stidljivi su bili ti pogledi... prozeti nekim cudnim osecanjima, trajali su kratko, praceni uzdasima. Ona je ponosno dizala glavu, praveci se da ga ne vidi, a on nevesto skupljao obrve i gledao niz ulicu.

Vece

Te avgustovske veceri sve je govorilo da ce se nesto posebno dogoditi. Osecao je kako vazduh cudno treperi kao da ce kisa, a oblaka nigde na vidiku. Izlazeci na ulicu, mesecina je obasjavala put. Zastao je na tren... cuo je tihi jecaj - neko je ispod krosnje lipe tiho jecao.

Bila je to ona. Devojka iz komsiluka. Prilazeci, srce mu je kucalo sve brze i brze.

Brzo joj je prosao vikend, trebalo je spremati se za sutrasnji radni dan. Postavila je dasku za peglanje pored prozora tako da moze da vidi kada ce on upaliti svetlo u stanu. U njegovoj sobi joj je bio mrak. Ukljucila je peglu i otisla po haljinu koju je izabrala za sutrasnji dan.

Otvorila je vrata spavace sobe i nastala je promaja sasvim dovoljna da zavese zaleprsa do pegle. Plamen se uveliko sirio kad je usla u sobu i zajecala glasno - uhvatila je panika.

Zgrabila je samo telefon sa stola i istrcala napolje. Kada je sisla na ulicu pozvala je vatrogasce, ali bilo joj je vec savrseno jasno da je plamen zahvatio veliki deo njenog malenog stana.

Citav njen zivot nalazio tamo u plamenu. Ona je bila bespomocna.

Krenula je niz ulicu trazeci mesto gde ce spustiti svoje malaksalo telo. Stara lipa! Jedino mesto koje joj je pruzalo sigurnost. Nekako se doteturala do starog drveta i tu se sklupcala u nadi da je bar neko vreme niko nece naci. Jecala je tiho razmisljajuci gde ce sada i sta ce uciniti sa svojim zivotom.

Cula je korake... i trgla se...

Sve se dogodilo potpuno neocekivano. Sasvim iznenada odjedanput nasao se pored nje, iako mu takva mogucnost nikad ranije nije padala ni na pamet da ce tako biti ali eto.

U tom trenutku ramišljala je sta li joj je to sudbina upravo donela. Da li spada medju usamljene i nesrecne osobe, ili nemilosrdne otimacice mozda tudjeg decka ili muza, i još gore, oca. Nikad do sada joj nije bilo jasno zašto bi se žene upuštale u nešto toliko rizicno i opasno. Kako se nisu plašile posledica koje bi mogle da se izrode iz takvih, mozda zabranjenih i tajnih veza...

Pogledao je tako nezno da je strah kod nje odjednom nestao. Bilo je topline u njegovom pogedu i neke sigurnosti. Gledajuci u njegove svetlo plave oci osecala je kako tone u njegovom pogledu. Celo telo je pocelo da drhti, pokusala je da izusti nesto ali nije mogla.

Pokušala je da se pridigne na noge, ali noge su otkazale, posrnula je i pocela da pada. Prihvatio je u narucje svojim jakim i misicavim rukama. Osetila je njegov vreo dah, dok je sklanjao kosu sa njenih ociju.

Porumenelih obraza, uspela je da izgovori samo - hvala.

Kao da je osecao drhtaje njenog srca, uputio joj je smesak i poveo za ruku prema svojoj zgradi. Komsije su izasle iz svojih stanova, stigli su i vatrogasci, ulica je bila puna ljudi. Vodjena njegovom toplom rukom, osetila je olaksanje, strah je nestao kao rukom odnesen. Poveo je do svog stana da odmori, da se smiri i bar malo zaboravi na nastalu stetu u stanu.

Kao da se penje na oblak, krocila je u njegovu sobu, bas onu iz koje On posmatra Nju. Kroz prozor mogla je videti svoj cadjavi stan. Nezno je stavio ruku na njeno rame i govorio da ne brine, da ce se sve srediti. Pustio je laganu muziku, pristavio kafu...

Noc neizvesnosti

Tama se vec nadnoslila nad grad. Svi su vec bili ili zadovoljni ili nezadovoljni danasnjim danom, i prepustili se carstvu snova. Ona se nekako zavodljivo skupila na kaucu, dok se on pomakao u jednu stranu na svom krevetu, podsvesno se nadajuci da ce se mozda neki od njegovih snova ostvariti, iako se osecao pomalo kriv, sto iskoristava nastalu situaciju gde treba da bude kao oslonac i pomoc u nevolji, a ne da to zloupotrebljava.

Vec kada je bio izgubio i najmanji tracak nade, da ce mu se ona pridruziti u toplom krevetu, osetio je kako se lagani prekrivac podize i da nesto toplo i drhtavo se primice njegovom telu. Koliko je ocekivao to, u tom trenutku se malo i uplasio novonastale situacije. Nije bio siguran kako da postupi, da li da se postavi zastitnicki, sto je nagon muskaraca, ili kao da se pravi nespretan.

Ipak je odlucio da saceka jos par trenutaka da vidi prvi korak od nje. I posle par minuta ona se nesvesno privukla malo blize njegovom telu. Istovremeno i on sam je odbacio sve predrasude koje su ga pratile celog zivota, a sada kad je ona tu, ta koju tajno prizeljkuje jos od decackih dana, kako da se odupre tome i da je ne zagrli?

Bura razmisljanja i - osecaj krivice jos ga je zadrzavao da se ne okrene i u jednoj sekundi ne kaze sve sto prikuplja tolike godine.

Ona onako uspavana, prebacila je ruku preko njegovog ramena, i on je to shvatio, da je to poziv, na nesto intimnije. Lagano je samo pomakao svoju ruku, da oseti toplinu njenog tela, ocekujuci sledeci korak. Misli su mu se i dalje borile sa savesti, jer nije ocekivao tako nagli preokret situacije, da posle toliko godina, ona, ta koju zeli, samo tako jednostavno uskoci u njegov krevet. Ali setio se tada, reci svog dede, koji mu je cesto govorio da se najbrze desi ono sto najmanje ocekujes.

Pomislio je - kako je deda bio u pravu. U tom trenutku, ona se jos vise privuce uz njega i vec je mogao da oseti njen vreli dah i njeznu kozu na koljenu koju je prebacila preko njega. Praveci se kao da je zaspao i on je lagano prebacio svoju ruku preko njezinog ramena, i tada kao da ja dosla struja u njegovo telo.

Zastitnik ili ljubavnik?

Nikada nije pre toga osetio takvo nesto i zato se malo trgnuo bojeci se da bi se ona mogla probuditi i shvatiti to pogresno. Sacekao je jos par minuta i onda ponovo ucinio isti pokret. Ona se samo jos vise privukla uz njega kao preplasena srna, koja trazi zastitu.

Nemoguce... da ja ovo ne sanjam?... zapitao se...

Njezno je presao svojom rukom preko njene kose i osetio jos miris dima, ali to mu nije smetalo.

"Zelim da se zaustavi ovaj tren" par puta je cuo sebe, kao da se moli.

Verovatno i ona, kao osecajno bice, nije mogla ostati ravnodusna prema svemu, pa je kao lagani povetarac se malo blize privukla, ka tom tako zastitnickom telu. Razdor osecaja, nije mu dao mira, ali je ipak se odlucio da napravi jos jedan korak, pa ce onda da odluci kako da se postavi. Da li kao zastitnik ili - kao ljubavnik.

Okrenuo se na stranu i jos blize mu je bila, ta koju zeli celi svoj zivot.

Ona se samo lagano trgnula unazad, verovatno i ona se borila sa svojim osecajima, ali se odmah jos jace privukla uz njegovo drhtavo telo. Osecao se kao da je njegov celi kosmos i tada je skupio dovoljno hrabrosti da ucini ono sto je bila njegova zivotna zelja.

Primicao je svoju glavu lagano kao da je u snu, a osecao je istovremeno da se i njena glava i usnice priblizavaju k njemu. Ovaj trenutak necu nikad zaboraviti, pomislio je i tada se desi ono sto je najmanje, ocekivao - budilnik. Zvono na budilniku je uporno zvonilo. On je samo pospano udario po satu i pomislio - e bem ti dedu... i sto je u pravu...

Zvuk zvona prenuo je iz sna. Nezno je privukao sebi i prislonio obraz na njeno celo.

Naslonjena na njegove grudi - kroz misli su joj preletela secanja prethodnog dana. Jos nije bila spremna da se sretne s njegovim pogledom. Upijala je miris njegovog tela i miris njegove kosulje koju je nosila na sebi.

Tako naslonjena mogla je da cuje ubrzane ritmove njegovog srca i blagi smesak preleteo je preko njenog lica. Bilo je to jutro neocekivano za oboje. Umorna od svojih misli i prepustila se njegovom zagrljaju. Osetio je olaksanje, kao da je tek sada nasao deo sebe, neku igbuljenu polovinu svoje duse i tela i sad, odjednom osetio i znao da je tu, kraj njega. Misli vise nisu mogle da kontrolisu njegove ruke. Zaneseni preplavljenim osecanjima, stopili su se u jedno telo i dusu.

Smesak na njenom licu govorio je da i ona oseca isto. Sve sto trebalo reci, prepustili su govoru tela i pogledima koji su tonuli u milinu jutra. Da, bilo je to ono jutro o kome su mastali, koje su dugo, dugo cekali.

Kao da je tog jutra konacno postala svesna da je - žena.

Jutro iz snova

Da, bilo je to kao u nekom snu, ali ni u svojim najludjim snovima nisu mogli da zamisle da ce se to tako dogoditi. 0boje su imali toliko toga da kazu jedan drugom, ali nisu znali odakle da pocnu.

Tisina je vladala.

Ali ne - obicna tisina...

U toj tisini su se cula dva srca koja biju... i biju... kao bubnjevi sinfoniskog orkestra i udarala su sve jace i jace... Njegove ruke su pale na njena ramena i pocele lagano da se spustaju njiz njeno krhko telo. Nije se opirala, vec je upijala svaki njegov dodir njegov. Usne su gorele kao komad uzarenog uglja i ceznule za drugim usnama da im ugasi zedj za poljubcem. Koji su tako dugo cekale.

Poljubio je.

Kao vatromet u novogodisnjoj noci, u njenoj glavi svetlucale su iskre - sta se ovo desava samnom, pitala se, gde se ja to nalazim?