Lepa kuca iz 1902, pod zastitom drzave i feng shui Feng šui

Za početak pozdrav od Virade!

Čitajuci postove na forumu shvatila sam da je moja kuća u haosu i mislim da treba izmeniti puno detalja. Živim u relativno lepoj kući za okolinu, kuća ima veliku prošlost, istoriju boravišta. Sagradjena je 1902 godine, uradjena je od zemlje i kamena jer su se u to vreme uglavnom kuće u mom kraju tako gradile.

Sagradila ju je bogata trgovačka porodica. Kuća je sada pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, jer se u njoj rodio narodni heroj iz drugog svetskog rata. Kuća ima kameni podrum od 150 metara kvadratnih podovi nad podrumom su od greda hrastovih. Pišem o podrumu jer je u njemu za vreme drugog rata bilo svačega, skrivale su se tu čitave porodice. Godine 1950, kuća se deli na dve polovine.

Prostorije su velike, centralna soba ima 25 kvadrata. Prostorije su jedna do druge, prosto rečeno kao vagoni. Ima vrata do glavnog puta i vrata sa suprotne strane, gledaju direktno jedna na druga. Pored prozora se nalazi pekara koja jednim delom zaklanja pogled i ima mnogo buke sa te strane. Za sada sam zatvorila jedna vrata i pregradila garderoberima. Napravila sam od prostorije do puta atelje za vitraže i koristim jedan ulaz u kuću.

Jako me zanima kako mogu sprečiti loše uticaje u kući pomoću Feng šui-a, ako su prostorije jedna do druge, jer je jako nezgodan raspored, recimo kupatilo i hodnik se nalaze izmedju ateljea i dnevnog boravka. Komplikovan je raspored prostorija.
Zato krećem u istraživanje uz pomoć feng šuija i intuicije.

Kuća iz 1902 godine

Obzirom da je kuća sagradjena 1902 godine i veoma deluje misticno i tajanstveno na ljude, jer ima svoju istoriju, nameće se tema o tome kako su nekada ljudi ziveli u ovoj kuci i kakav je njima bio raspored.

Posto je kuca pod zastitom drzave, nesme se menjati njen prednji izgled i upravo je onakva kakva je nekada bila, normalno sa izmenama unutar kuce. Nekada su nasi stari ziveli sa sledecim rasporedom prostorija, ulazilo se u prednju prostoriju koja se zvala kuca, u njoj su ukucani provodili najvise vremena. Ognjiste se nalazilo na krajnjem zidu prostorije zvanom kuca da bi sa jedne strane moglo da se kuva i sprema hrana, a sa druge strane da greje narednu prostoriju, koja je bila kao trpezarija ali se koristila povremeno, samo kad su svi ukucani tu ili kada se nesto slavilo.

Sto je bio veliki na sredini te prostorije gde su svi imali mesta da sednu kao igosti koji dodju. Sa obe strane prostorije zvane kuca nalazile su se po jedna spavaca soba, jedna za domacina i suprugu a druga za celjad. U spavacim sobama su bili kreveti i ormari za spremu, sobe su bile na spoljnim zidovima i imale su obavezno lepe poglede na prozore bez resetaka sa drvenim kapcima koji su se zatvarali po potrebi. Gostinjska soba se nalazila iza trpezarije i imala je poseban izlaz iz kuce. Pored prostorije zvane kuca je bila prostorija magacin u kojoj su drzali zimnicu, mast, brasno, meso, mlecne proizvode i ostalo vezano za hranu. Kuca je imala podrum od kamena u kome su cuvali vino i rakiju. Glavna ostava se nalazila pored kuce.

U to vreme nije bilo vode u kuci pa se licna higijena obavljala u svojim sobama, u drvenim koritima dok se vc nalazio napolju. Osvrnula sam se na feng sui i uporedjivala njihov nacin zivljenja i uvidela sam puno slicnosti ako ne i identicnosti sa feng suijem. Recimo trpezarijski sto sa prijatnim okruzenjem i puno prostora tako da se neometano sedi, nikako izmedju dvoja vrata na vatrenoj liniji, pa spavace sobe sa lepim pogledima kroz prozore koji su bili bez resetaka, zato sto su ih resetke asocirale na utamnicenje, normalno kao i mene, a i svakoga od nas.

Posto sam vec mnogo oduzila moje izlaganje, necu sada nabrajati jos detalja koji su isti kao u feng suiju. Mogu da kazem da su moji preci ziveli veoma skladno, u miru i blagostanju, recimo imali su dobre brakove i sve im je islo od ruke. Normalno je da su i oni imali problema ali sve se to nekako dalo srediti i izgladiti. Bez obzira na sve sto je moglo da im se desava u zivotu, dosla sam do zakljucka da upravo zbog ovako relativno dobrog rasporeda u kuci, koji je kao u feng suiju i ako oni nikada nisu znali za feng sui doprineo mnogo tome dobrog u njihovim zivotima, jer kako je moja prabaka govorila, a kasnije i moja baka i mama: podji od kuce, ako ti je ona prijatna za zivot pa ma koliko prostora imala u njoj tako ce ti biti i u poslu i u životu.

Urejdenje kuce

Pre dve nedelje sam pocela sa uredjivanjem svoje stare kuce, razvukla sam i namestaj, cak sam isla da pogledam neki komad namestaja koji bi eventualno kupila. Stvari u kuci su mi onako razvucene, sredjena je samo spavaca i dečja soba. To nisam dirala.

Praznici idu i ja ne znam gde je dobro staviti jelku pa me zanima, boravak ili trpezarija. Ulaz u kucu mi se nalazi na jugu, kada se udje odmah mi je u istom pravcu boravak pa zatim kuhinja i trpezarija, odvojena, na istocnoj strani su spavaca soba i decija soba, onda jedna prostorija koja je u sastavu kupatila, u kojoj drzim garderobere i odecu.

Kao sto rekoh ranije, prostorije u kuci su kao u vozu ide se iz jedne u drugu samo sto je odeljena spavaca i decija soba, to je doradjeno sa strane. Od mesta gde su garderoberi sa druge odnosno severne strane je atelje za vitraze, rekla sam vec da je ta prostorija nekada takodje bila koriscena za zivot ali sada je atelje. Zanima me samo neka preventiva u uredjenju dok prodju praznici , naravno po principima feng-sui-a.

Uredjen prostor ne postoji bez konkretnih korisika

Najveci deo zivota provodimo u zatvorenom prostoru. Karakteristike tog prostora itekako uticu na nasu dobrobit, srecu, ispunjenje ciljeva. Samo na nase spavanje utice mnogo faktora: polozaj spavace sobe i namestaj u njoj , posebno polozaj kreveta. Polozaj ulaznih vrata, prirodno i vestacko osvetljenje, boje i materijali. Isto se odnosi i na slaganje clanova porodice medju kojima su polozaj i uredjenost boravka i trpezarije, raspored slika, polozaj trpezarijskog stola.

Isto je i sa radnim prostorom, osoba koja u kancelariji sedi ledjima okrenuta ulaznim vratima, nece po feng-suiju, imati dovoljno podrske u svom radu, nece biti svesna potreba okruzenja i saradnika, pa tako nece ostvariti ni dobru komunikaciju. Uticuci na zatvoreni prostor u kome zivimo ili radimo, primenjujuci principe feng-suija mozemo poboljsati i uticati na mnoge aspekte.

Smatram da je najpre vazna uloga naseg unutrasnjeg bica i stanja u kome se ono nalazi. Kako smo svi u danasnje vreme na neki nacin otudjeni sami od sebe i drugih ljudi, sto nam okolnosti i tempo zivota svakodnevno namecu i na neki nacin vrlo tesko mozemo izbeci tu otudjenost svoga bica kao sto kaze Sandrina, ako sam dobro razumela, svemir je u nama i to mi se jako dopada, jer to je sustina i istina. Pocev od hriscanstva i novog zaveta sam Hrist je takodje propovedao da ne treba menjati zakone vec treba menjati sebe, svoje unutrasnje bice, jednom recju sve je u nama.

Ne mozemo samo urediti stan po feng-suiu i sedeti i cekati da nam se nesto dogadja. Najpre treba preispitati sebe i svoje unutrasnje bice, zelje, ciljeve, zatim krenuti mudro sa feng shui-em, jer je feng-sui mudrost i nauka koja nam olaksava zivot. Mislim da treba prvo promeniti svoje poglede na svoje zelje i ciljeve, gledati ih optimisticki, optimizam i ljubav to je ono najvaznije sto pokrece nase untrasnje bice, vera u samoga sebe i u svoj uspeh.

Zato sam ja pre nekog vremena bas pisala o tome da sam zadivljena koliko puno ljudi znaju o raznim simbolima u feng- suiu, ali stekla sam utisak da vecina cast izuzetcima hoce sad sve i odmah. I sama ne znam puno toga o feng-suiu i nastojim da se sto bolje upoznam sa njim. Krenula sam tako sto uporedjujem intuitivno sa ovom mudroscu i verujte mi prijatelji ima mnogo podudarnosti. Mislim da prvo treba preispitati svoje unutrasnje bice i promeniti neke svoje stavove pa krenuti sa uredjenjem prostora primenom feng-sui principa. Ipak feng sui je mudrost i sustina a ne duh iz carobne lampe koji ce sve uraditi tako da ja nemoram nista.

Ono sto sam naucila o feng -suiju je to da se podrazumeva da pre no sto se pocne sa preuredjivanjem, pozeljno je prostor pripremiti za novi tok energije, to podrazumeva ciscenje prostora, eliminaciju starih nepotrebnih stvari pa zatim krenuti po redu u zavisnosti od broja kua ukucana, tlocrta, datuma kada je kuca izgradjena da bi sve bilo na svom mestu - najboljem mestu u odnosu na vrata prozore, strane sveta i ostali namestaj.

Idealno uredjen prostor nije ni prazan ni pretrpan da bi se u njemu energija slobodno kretala. Idealno uredjen prostor ne postoji bez konkretnih korisika, izraz je nasih potreba, interesovanja i ciljeva. On treba da bude celovit, lep, skladan i udoban sa pazljivo odabranim bojama, dezenima, slikama i predmetima. Kada uspemo da sve to lepo po redu spakujemo verujem da se mogu izbegnuti mnogi losi uticaji u nasem zivotu vezano za nase zdravlje , uspehe, zelje i ciljeve.

Iskustvo - rad na sebi i oko sebe

Virada, hvala za ove divne postove sto ostavljas. Odista me raduje tvoj pristup celoj prici. Verujte da odavno nisam upoznala nekoga ko je zeleo promene i istovremeno bio otvoren i svestan da sve promene moraju poceti u nama i da feng shui nije puko setanje namestaja.

Izbor svih elemenata kojima se okruzujemo trazi preispitivanje vlastitih zelja i na osnovu uvida u njihovu pologu pravljenje krajnjeg odabira.

Poznat je primer jedne operske pevacice, koja je u jednom trenutku nakon teskog ostecenja glasnih zica morala da razmislja o promeni zanimanja, o novoj karijeri. Smatrala je da ne poseduje nikakve vestine ni znanja koja bi joj omogucila da zapocne novu karijeru. Kada je bila inicirana kroz razgovor da svako pa i ona ima neka interesovanja koje mogu pomoci u donosenju odluke ona se prisetila da : uziva u jelu, kupovini, razgovoru na francuskom i boravku u ekskluzivnim restoranima. sve je to iznela uz osmeh i odusevljenje u glasu, ali nije mogla da sagleda sta od toga moze da joj pomogne pri izboru.

To je osnovna greska - u pristupu.

Zena je nakon uredjenja i unosenja i polje krijere fotosa ekskluzivnih robnih kuca, postala savetnik jednog od vrlo prestiznog lanca robnih kuca zaduzena za organizaciju banketa i ostalih svecanosti, a prvi radni zadatak joj je bio da animira predstavnike jedne francuske modne kuce koja je osim konverzacije na francuskom podrazumevala i posete ekskluzivnim restoranima.

Treba zaista covek svaki da razmisli o svim istinskim izborima i odlukama koje je nekada doneo u zivotu i da pokusa povuci paralelu sa stanjem i zbivanjima u svakodnevnici. Nije pogresno poceti sa promenama u enetrijeru, jer okruzenje moze da bude inicijacija i za promene u nama, ali stati samo na uredjenju doma jeste greska koja dovodi kroz vreme do osecaja da "taj feng shui ne radi".

Hvala mnogo za glasno razmisljanje koje delis nesebicno.

Skrivene želje na papiru

Ne postoji nijedna ljudska istina o kojoj mozemo do kraja misliti ni o religiji, ni o ljubavi, ni o sreci i jos mnogo toga vezanog za zivot.
Mogu da kazem da je ziveti u malom gradu jako tesko, jeste lepo i mirno, ali je tesko. Moras biti tih i neupadljiv u suprotnom postajes cudan i ostajes sam. Jako je tesko biti okruzen ljudima oko sebe, a da pritom niko ne zeli ni da te cuje, jako je tuzno kada nemas sa kime podeliti radost neke procitane knjige iz psihologije ili razmeniti misljenje o feng shuiju i biti ono sto jesi. Zato je meni drago i srecna sam i ne postoji mesta za razocarenja jer postoje ljudi koji čine Inter Caffe forum, čuvari vrednosti od vremena i zaborava.

Primer operske pevacice koja je ostala bez posla zbog teskog ostecenja glasnih zica, koji si navela, podsetio me na jedan moj docek nove godine. Evo sta se dogodilo: Dete je bilo malo, sedelo je u svojoj sobi i crtalo bojicama razne autice. Kada sam ga pitala da mi pokaze sta to crta, dete mi je odgovorilo da on zeli takve autice i zato ih crta pa je hteo da ih zalepi pored jelke.

Nevezano za feng shui, setim se i uzmem ciste listove i bojice; predlozim da svako nacrta svoje zelje jasno i upecatljivo. Dete se obradovalo toj ideji tako da smo se bacili na posao i to dali smo sebi rok do ponoci. Ja sam nacrtala ogroman trpezarijski sto, mi, nasmejani i srecni, na stolu: hleb, grozdje, vino i veliku saksiju sa narandzinim drvetom, koje je rodilo i ima dosta plodova. Na istocnom zidu dve ikone Isus i Sv. Jovan.

Crteze smo zavrsili pre ponoci, okacili smo ih na zid pored jelke. Za samo dva meseca situacija se promenila. Dobili smo upravo ono sto smo trazili, upravo ono sto smo nacrtali, pocela je vladavina mira i blagostanja u nasem domu, ne sve odjednom, ali postepeno, korak po korak.

Kasnije kada sam pocela da se interesujem za feng shui, ispostavilo se da smo crteze stavili delom u polje karijere, delom u polje zdravlja, blagostanja. Neverovatno - ali je zaista bilo tako.

U prirodi je coveka da kad misli on misli samo uporedjujuci, i ne postoji misao drukcije nego prema analogiji. Oduvek sam smatrala da su velike i nesrazmerne srece bozanskog porekla, a da su velike nesrece neke kazne, ali od tog doceka nove godine i svega ostalog sto se posle izdesavalo, razmisljam na drugaciji nacin. : )

Uredjenje doma je nas odraz u prostoru

Svaka kuca ima dusu, kao sto je svaki covek jedinstven, unikat sam po sebi tako i nasi domovi imaju dusu zato sto mi u njega prvenstveno unosimo nase karaktere. Na ovakvo razmisljanje me je navelo to sto sam mnogo puta nailazila na kuce u kojima se nalaze identicni komadi namestaja, negde cak isti raspored prostorija. Isti raspored prostorija uglavnom u stambenim zgradama jer se rade planski pa tako mozemo naci i po nekoliko stanova sa identicnim rasporedom prostorija. Uglavnom su ljudi zadovoljni nacinom na koji su uredili svoju kucu ili stan.

Naravno da uvek postoje stvari koje zelimo promeniti u svojoj kuci i to je dobro. Svaka promena je gotovo uvek dobrodosla i ako su ponekad promene i bolne u neku ruku, ali uvek se ispostavi da je bilo koja promena zbog necega dobra. Nacin na koji rasporedjujemo namestaj i izbor svih ostalih elemenata je svojstven za svakoga. Koriscenjem principa feng -suija mozemo da postanemo jos zadovoljniji i uspesniji.

Nesto sa cime se najcesce susrecem, verovatno su svi to osetili nebrojeno puta, da postoje ljudi kod kojih odete u goste i osecate se neprijatno i skuceno, hladno. Postoje ljudi kod kojih kad udjete u kucu ili stan , odmah osetite prijatnost, inspiraciju, opustenost. To je manje vise diskutabilno, jer to moze da zavisi od puno faktora. Uporedjivala sam upravo to gde mi je prijatno a gde ne. Kakvi su to ljudi i kakav zivot vode kod kojih se recimo osecam neprijatno i suprotno. Primetila sam da uglavnom ljudi koji su dobrog finasijskog stanja, koji vode normalne zivote, nasmejani ljubazni i sto je najvaznije ljudi koji su mi dragi i sa kojima rado volim da provodim vreme ne unose dovoljno svoje karaktere u svoj dom, ne unose zivost jednostavno njihov zivotni prostor kao da nema duha ovo se naravno ne odnosi na sve ljude.

Postoje i oni drugi , koji imaju puno zivotnih problema i neresenih zivotnih pitanja ali njihovi domovi disu, jasno se moze videti da vise unose sebe u svaki kutak svog zivotnog prostora pri tom ne mislim na ljude koji su na ivici siromastva nego jednostavno zive svoje zivote u granicama normale. Ne bih zelela da neko pomisli da delim ljude na bogate i siromasne.

Naprotiv, za mene su svi ljudi isti, ako bih tako delila onda bi se to odnosilo na duhovno siromastvo i bogtstvo. Po pitanju sklada u svome domu mislim da nije toliko bitno kakvog ste finansijskog stanja bitno je ono sto je u nama i ono sto izlali iz nas. Bitno je na koji cemo nacin uneti svoje karaktere u svoj zivotni prostor i dati mu duh za sve ostalo tu je feng - sui.

Gledajuci svoju staru kucerinu na lakat izgradjenu daleke 1902 godine sve vise razmisljam o generacijama koje su zivele ovde . Gledajuci stare fotografije uocila sam razike u svakoj generaciji a to su upravo karakteri koje je svaka generacija unosila i koji su nestajali dolaskom svake nove generacije.

Postoji mnogo stvari koje cu menjati u svojoj kuci, sto je sasvim normalno ali ona ce uvek biti u duhu onoga vremena kada jos kod nas nisu stigli automobili, kada su se nosile romanticne duge haljine i postovanje i cast bili najvazniji. Ova kuca je puna pozitivnosti ali je obavijena velom tajni za druge ljude iz neposredne blizine. Svako bi zeleo da tu udje i vidi cega tu sve ima ali meni je najvaznije to sto ona ima dusu, sto sam i ja uspela da joj to dam na svoj nacin i uredim je u duhu vremena u kome zivimo.

Najdraze mi je to sto vidim po ljudima, svojim prijateljima, slucajnim prolaznicima da se lepo osecaju u ovoj kuci, zadovoljstvo se ne moze sakriti i sto gotovo uvek iz nje izadju nasmejanih ociju. Verujte nema boljeg komplimenta od onoga kada kod svojih gostiju vidite zadovoljstvo a da pritom i vama bude lepo u svom zivotnom prostoru.

Istorija boravista - predanje

Citajuci knjigu Ricarda Vebstera i upoznajuci se sa principima feng-sui-a naisla sam na jednu cinjenicu koja je jako bitna, a tice se mesta na kome cemo izgraditi kucu ili kupiti stan. Mnogi parovi imaju problema pri konacnoj odluci i to je nesto sto cesto cujem te me je navelo na razmisljanje o mojoj kuci koja stoji tu gde jeste vec 107 godina.

Pre no sto sam dosla da zivim u toj kući, manjkalo je prostora u stanu, došla sam na ideju da koristimo kucu koju sam nasledila, kucu iz 1902 god. Ranije sam izbegavala da ulazim u tu kucu , jer mi se uvek cinilo da unutra ima duhova i ko zna cega jos. Ipak sam otvorila vrata kuce i odjednom tajac.

Sve je bilo u paucini, mislim da sam takvu paucinu videla samo na filmovima, ispod paucine su se po negde samo nazirale stvari u kuci. Otvorila smo sve prozore, vrata i desi se da bas u tom momentu bljesnu zraci sunca i ako je toga dana bilo oblacno. Kucu kao da ozarise suncevi zraci, prostrse se duz cele kuce. Trebalo mi je vise od dva sata da se izborim sa paucinom i onda su pocele da mi se pokazuju jedna po jedna tajna.

Stari namestaj od punog drveta izradjen rucno i na svakom komadu je pisao datum 1932, zato sto je te godine napravljen. Nailazili smo na razne stvari i polako prosli kroz sve prostorije. Bilo je tu svacega, od rucno radjenih carsafa izvezenih rukama mojih baka, stara singer masina, avani, pegla na zar, pozlacene minijaturne soljice za kafu sa posudama za mleko i secer i jos mnogo toga. Nevervatno me dotaklo i sada se secam osecanja koja su me u tom momentu prozimala. Da li je to bilo odusevljenje ili samo momentalni povratak u proslost nemogu da objasnim. U tom momentu odmah mi je bilo jasno, pomislila sam, neka ova kuca ostane takva kakva je , ipak imam gde da zivim. Naravno necu je zapustiti, odrzavacu je, jer ako bi bilo sta ovde menjala, bilo bi to kao da narusavam jedno vreme.

Sedeci tako za drvenim stolom ugledala sam slucajno fijoku u stolu i odmah je otvorila. Na moje iznenadjenje pojavi se jedna stara kutijica i dva albuma, jedan je bio ispunjen starim fotografijama, a drugi prazan. Otvorivsi kutijicu ugledala sam pozivnicu za veridbu 1932 god. i obavestenje da su cukun deda i baba bili vereni. Ispod pozivnice nalazila se predivna ogrlica od strasa, rucni rad nekog majstora iz Venecije u kompletu je bila ista narukvica i mindjuse u obliku cvetalih ruza povezanih srebrnim nitnama, licilo je na srebrnu penu. Na dnu fijoke je bilo jedno staro pozutelo parce hartije na kome je pisalo mastiljavom olovkom "za unuke i za novu domacicu samo da kuca bude puna".

Moram priznati da me je nakit odusevio, ali nije to moglo toliko da utice na moju svest i srce koliko su uticale one reci napisane mastiljavom olovkom, "samo da kuca bude puna". Kroz glavu su mi se preplitale samo dve misli, ovo je amanet moram to da ucinim, ili bar da pokusam da zivim ovde i ispunim onaj drugi album koji je bio prazan novim fotografijama. Druga misao je bila da je ovo novi izazov, nova sansa, a opet u globalu deo bozanskog plana za mene.

Dovela sam majstore, renovirala prostorije, stare stvari pazljivo zastitila i sklonila. Unutrasnjost kuce sam mogla da menjam kako hocu i kako mi odgovara, od tada pa na ovamo vazno je to sto mi je ovde lepo, a jos vaznije je to sto vrlo cesto osetim neku vrstu zadovoljstva zbog svoje odluke i savesti.

Izgleda kao da nema nikakve veze sa feng sui-em, ali uporedjujuci sa njegovim principima vezano za samo mesto na kome se nalazi kuca, ima mnogo zajednickog. Kuca je okruzena i fengom i suiem, i vetrom i vodom. Razmisljajuci i uporedjujuci sve vise shvatam da upravo zbog mesta na kome se nalazi ova kuca i pozitivnih energija koje neometano struje kroz nju ona je i sada uvek puna smeha i topline, unutar kuce mozemo uticati na svoj zivot pozitivno tehnikom feng sui-a i svojim unutrasnjim bicem, a navaznije je to sto na mestima gde je suprotno, gde recimo kuca ili stan nisu na povoljnom mestu u feng sui-u postoji lek za sve pa cak i kako unutrasnost kuce moze uticati i na njenu spoljasnjost.

Sklad i harmonija

Sve dok nisam uzela u ruke knjigu Feng- Sui "Korak po Korak" Rafaela Sajmona, nisam ni predpostavila da je citav Hong Kong izgradjen po metodu feng-suija. Trazila sam i trazila i nasla najbolji svetski prirucnik za kanalisanje kosmicke energije (Ci). U mojoj velikoj zelji za uredjenjem svog zivotnog prostora, istrazivanjem i uporedjivanjem nase intuicije koja se u puno stvari poklapa sa feng-suijem, dotakla me jos jedna knjiga Dzona Sendifera,

"Feng-Sui - Astrologija", u kojoj vec u samom predgovoru kaze:
Svet se menja vise nego ikad. Ili mozda nije tako? Ljudi nisu kao sto su nekad bili. Ili jesu? Tajne mudraca su slozene, istancane i duboke. Ili su mozda jednostavne? Jesmo li zaboravili bitan kvalitet ljudskog postojanja, nas potpuni unutrasnji potencijal dat rodjenjem, smatrajuci da je on previse zaseban za nas smrtnike. Sta je to sto nas istinski povezuje?. I kakav bi zivot bio da nismo svesni potpune slike, istorije, i da ne planiramo svoju buducnost na osnovu nagadjanja, bez znanja, sistema, nacela, informacija?

Setila sam se samo trenutka kada sam otkljucala svet tajni kuce u kojoj zivim i onih suncevih zraka sto se prostrse niz kucu i osvetlise je. Predamnom se ukaza puno starih stvari, komadi namestaja, ukrasi, slike i mnogo toga. Svaka stvar zatecena , tada je bila i jos uvek je tajna za sebe i svaka ima svoju pricu, a ja sam pokusala da te njihove price slozim po slicnim temama i napravim neki sklad. I ako je na danasnji dan proslo ravno osam godina od kada sam usla u dusu ove kuce i otvorila svoju dusu njoj, jos uvek iz nekog kutka iscuri poneka tajna prica koja me iznenadi ili zbuni. Te ja tu pricu opet svrstam na ono mesto gde su smestene stvari koje imaju slicne price.
Mislila sam na sklad. Kuca u kojoj zivim izgradjena je pre 107 godina, ali skladno koriscenim materijalom. Zamislite? Zemlja, drvo, kamen. Ovde samo strci kamen ali sam sigurna da cu nesto o kamenu detaljnije naci, jer u feng -suiju i on sigurno ima svoje znacenje. Osnova ove kuce je zemlja. U feng-suiju zemlja podupire. Ona sadrzi sve ostale elemente, ona je centar svega. Ona je tlo koje odrzava zivot i hrani nas. Drvo? Drvo cveta, ono je jako i fleksibilno. Povija se pod silinom vetrova. Ono se razgranava, lista, radja slatke plodove.

Naravno da nije sve idealno u toj kuci, ali vise je idealnog nego neidealnog. Ma koliko feng-sui delovao jednostavno, ipak je veliko umece, umetnost razumeti ga i ovladati njime. Divim se ljudima koji vesto plove jednostavnim mudrostima feng-suija.

T.S.Eliot kaze:
Pakao zamisljam kao mesto
u kojem nista nije povezano.

Koje uspomene kriju moji zidovi

Posto mnogi ljudi ne zive u kucama ili stanovima u kojima su oni prvi korisnici, vec uglavnom nasledjenu kucu ili koriscen stan, verovatno im cesto prolazi i ta misao, koliko li uspomena kriju ovi zidovi? Losih i dobrih trenutaka predhodnih korisnika. Cesto sam o tome razmisljala, pogotovu sto sam u kuci u kojoj je zivelo pet generacija. Koliko li samo tuznih i srecnih trenutaka ima utkanih u ove zidove. Ma koliko im mi menjali boje i reljef, oni su ipak puni raznih tajni protkanih raznim dogadjajima.

U feng -suiu savetuju da posto zavrsimo sa svim radovima da bi nam dom izgledao onako kako zelimo, pre no sto prespavamo prvu noc, otvorimo sve prozore i vrata, upalimo sva svetla, i pustimo vodu da tece na svim slavinama bar jedno sat vremena. Postoji sve lepo zapisano i razjasnjeno u tekstovima o feng-suiu na ovim stranicama, bas u zelji da sto bolje shvatimo feng-sui i primenimo njegove metode na nas dom, ali meni uvek promakne po neka sitnica koja je ustvari veoma bitna te zbog toga nemoze ni biti sitnica. Pisala sam o tome da sve dok nisam uzela u ruke knjigu "Korak po korak" feng sui, nisam ni sanjala koliko razumevanje zahteva ova mudrost, koliko ga je tesko shvatiti i uci mu u srz, a koji ima tako jednostavna resenja i objasnjenja za sve. Ljudi koji se bave ovom mudroscu, mislim da su pre svega mudri, da moraju posedovati talenat. Ili ne moraju biti toliko talentovani, ali ulazu dosta truda i rada kako bi na pravi nacin doprineli da imamo uredjen prostor u kome zivimo i poboljsamo nas kvalitet zivota. Fengsuisti su i majstori i tvorci i psiholozi. Pocela sam da pisem o tome koliko ljudi postavi sebi pitanje, koliko uspomena kriju moji zidovi? U pomenutoj knjizi Rafael Sajmon to zove "ociscenje prostora, eliminacija negativnih uspomena". On kaze:

"Ako otkrijete da vas prostor sadrzi negativne uspomene, mozete da uz pomoc viska utvrdite sta je tome razlog. Gradovi su puni takvih mesta. Negativne uspomene su posledica ljudske tragedije i patnje svake vrste, ukljucujuci razvod, finansijsku propast, bolest, i u sirem smislu, groblje, bojna polja i mesta na kojima su vrsene egzekucije, kao sto je Vasington skver u Njujorku ili stari zatvor Bastilja u Prarizu."

Nacin za ociscenje negativnih uspomena ukljucuje praksu u tom poslu, (ovo se odnosi na okolinu, jer je i spoljasnjost vazna ). Okolina, u veoma dubokom smislu, jeste kolektivna mentalna projekcija bezbrojnih bica. Zbog toga akt ciscenja mora bitiizveden kompletno, nesebicno i posveceno, sa dubokim poznavanjem i velikom osecajnoscu. Sledeca praksa predstavlja izvanrednu tehniku za ociscenje okruzenja:

Mditacija: odasiljanje i primanje

Ona bi trbalo da bude izvedena sa cistim namerama, izvanrednom nepristrasnoscu, ljubavlju i saucescem. Zove se "Odasiljanje i primanje." Najbolje je izvoditi je sedeci u pozi za meditaciju, i ako mozete stajati, lezati ili hodati. Udahnite i napunite svoje srce svim negativnim uspomenama i patnjom koju primate od okruzenja. Vizuelizujte ih u plavocrnoj varijanti, u svom centru srca. Zatim, pri izdisanju, transformisite negativnu energiju ili plavocrno svetlo u dijamantsko belu svetlost. Izdahnite tu dijamantsko belu svetlost i ispunite njome okruzenje. Vas udisaj nemora biti dubok. Neka bude prirodan i lak. Nemojte se naprezati. Ono sto je ovde vazno vazna je snaga koncetracije. Koliko vremena ce vam oduzeti ovo vezbanje, zavisi iskljucivo od vaseg intuitivnog osecanja. Kada osecate da ste kompletno uvezbali ovu tehniku, jednostavno je upotrebljavajte i posvetite vas rad na radost i posvecenje svih bica u univerzumu.

Rafael Sajmon je u svojoj knjizi "Korak po Korak" tako jednostavno pojasio kako mozemo eliminsati negativne uspomene unutar prostora i okoline koja nas okruzuje.

Podrum, nasa podsvest

Podrum predstavlja nasu podsvest, a tavan nam je nadsvest. Tako kaze feng-sui. Sve sto nam u kuci smeta ili jednostavno nemamo dovoljno prostora za sve te stare stvari, medju kojima su uglavnom nase uspomene, lose ili dobre.
Postoji i puno stvari i predmeta koji su nam dragi, ali jednostavno moramo da ih sklonimo u podrum ili na tavan. Stara pisma, slike, prve igracke, knjige iz skole.
Sve te stvari se nalaze u nasoj podsvesti i mi ih sklanjamo u podrum koji je po feng-suiu podsvest.

Umojoj podsvesti postoje sve te lepe uspomene, (u mom podrumu). Podrum u mojoj kuci je dugacak 12m, sirok 4,5m, a visok 2m. Traje i traje..., postoje mnoge zivotne price vezane upravo za ovaj podrum. Naime za vreme drugog sv. rata, ovaj podrum je spasao mnoge porodice. Prica se da su u njemu nasli spas mnogi ljudi za vreme okupacije. U to vreme niko nije znao za taj deo podruma. Ulazak u njega je bio prikriven starom zemljanom peci, koja se nalazila u prednjem delu podruma, a taj deo je iste velicine kao ovaj skriveni i stajali su paralelno uz duz. Prvi deo se koristio kao ostava za hranu i pomocni deo za pripremanje hrane, a iza peci u drugom delu, onom skrivenom ziveli su ljudi strahujuci za svoje zivote i plaseci se buducnosti i sta im to donosi sutra.

Svaka porodica koja se skrivala u njemu izasla je citava i puno njih za koje se zna, zapoceli su nove zivote posle rata. Zahvaljujuci tom skrovistu. Sada je to vrlo lep podrum , od kamena i drvenih greda i tamo sezdesetih godina proslog veka on je uredjivan. Jos uvek mi se pricini, da kada god udjem u taj podrum osetim neki strah, tugu i neizvesnost. Upravo ono sto je tim ljudima prolazilo kroz glavu i dusu u tim momentima za vreme okupacije. Gotovo uvek me blago dotakne osecaj izgubljenosti, ali uvek iz podruma izadjem sa osmehom na licu i cudnim osecajem zahvalnosti. Zahvalnost, verovatno sto su ti ljudi bili toliko zahvalni mojim precima, da se ta zahvalnost upila u zidove pa siri taj osecaj na mene. Upravo zidovi, za koje sam vec napisala ranije, oni su ti koji su sve to upili pa reflektuju na razne nacine.

I zidovi podruma imaju proslost i ko zna koliko prica koje mozda nikada nece biti ispricane. Na nas utice i proslost koja nije nasa i nikada nemoze biti. Ostale su mnoge price od kojih su neke i legende vezane za te likove iz proslosti koje samo ljudska radoznalost moze da potakne. Ja neznam sve, ali sigurna sam da skoro sve sto se tada desavalo u tom podrumu, u jednom vremenu, ostalo je duboko u njegovim zidovima i tako stoji, da me po kad kad uhvati u trenutcima moje intuicije i isprica mi nesto ili posalje neki znak.

Veoma je vazno, da obratimo paznju na podrum u kuci. Radi zdravlja, dobrobiti i prosperiteta. Nemozemo ziveti skladno na necemu sto je rastureno, nesredjeno. Feng sui to ne odobrava, njegov princip je cistoca i urednost, pa samim tim i podrum treba urediti. U svakom delu po nesto za stvari iz vremena kome pripadaju. Sve uredjeno kao velika riznica sa uredno spakovanim delicima po godistu.

Detalj iz podruma lepe kuce

Spomenici, spomenari

Kuca u kojoj zivim spada u neku vrstu kulturnih spomenika i pod zastitom je drzave. Eto, i kuca moze da bude spomenik. Spomenik jednog vremena, da podseca na nesto ili nekoga. Postavlja se pitanje, da li ona moze da bude vecna?
Posto sam se dotakla teme o vecnom spomeniku, moram da je prokomentarisem. Naravno da sve moze da postane vecno, pa i ta kuca, kada je jednom nebude bilo tu gde je, pricace generacijama o njoj.

Postoje razni spomenici. Postoje oni sto ljudi vole da gledaju, ali ne vole da citaju. Spomenik moze da bude i umetnicko delo koje ima upotrebnu vrednost. Spomenik je ustvari simbolicki element koji sadrzi u sebi secanje zajednice i otelotvorenje njene osnovne vrednosti. Svaki spomenik je izuzetan i vredan.
Spomenici, spomenari jednog vremena i prostora, jedne zajednice koju cine ljudi.

Ovalno sunce nemogase danas da me veze za poslove, pa zato paznju posvetih fosilima sto mi se vredno odazvase. Jezevi, skoljke, puzevi i vec vidim beskrajno Panonsko miliona godina daleko more. Pa rekoh: "ti kao da si stvoren da budes onaj vecni spomenik i da na sebi cuvas slova, misli duse postojanja nasih. Za ljude rekose da su deca zore, a za zivot da je morska pena. Ti si deo sveprozimajuce prolaznosti i ovo je bio moj prilog."

Misao o vecnosti je deo svake razumne osobe, ljudi zaista razmisljaju o vecnosti, uglavnom oni koji vole zivot u celini. Mada ima i onih koji misle da je sve iluzija, jer nazalost neumeju da zive. Kuca u kojoj zivim, zar je ona iluzija? Ne ona je isto spomenik ili svedok. Naravno da u njoj postoji ponesto lose i ponesto dobro, ali uvek preovlada ono dobro, verovatno zato sto mi zelimo da pamtimo samo dobro. Kada kazem, "zelim da me pamte po dobrom", pritom ne mislim samo na moja dobra dela, vec i na neke segmente iz moga zivota, lepe fotografije sa letovanja, prelepe haljine, komade nakita, o anegdotama iz mog zivota.

Da skratim pricu, prica sa kolena na koleno, cini nas vecnim, kao i zapisi. Lepo je receno u Zoni Zamfirovoj, da je najbolji svedok pisac. Ono sto je zapisano to ostaje. Naravno da to zapisano nemora da zanima svakog, ali uvek postoji neko koga ce to zanimati i ko ce vas tako uciniti vecnim. Kada pogledam stare fotografije svojih baka, (zestoke macke jednog vremena) kako mi se smese sa nekog letovanja iz Opatije, pomislim, pa ostavile su puno toga za svog zivota i dale mi dovoljno materijala da mogu da ih prenosim sa kolena na koleno.

One nisu znale za feng-sui, jednostavno su pratile svoje instinkte i po tome se vodile, uredjivale kucu, ostavljale tragove koji se nemogu lako obrisati. Ja imam tu srecu da znam za feng-sui, tu mudrost koja takodje zahteva i ono instinktivno. Pokusam da primenim korak po korak, radi dobrobiti i prosperiteta, boljeg kvaliteta zivota, jer ako je i meni dobro i iza sebe ostavim dovoljno materijala, mozda ce se tako i o meni pricati i trajacu i kada me ne bude.